Ružno je...

...što na ovom svijetu ima puno zavidnih ljudi.

... sto sam se danas preforsirala i sto se sad opet lose osjecam

..što odgovaram na postavljena pitanja dok spavam

...sto sam sinoc spavala samo dva sata. A taman sam se bila malo oporavila od umora.

... sto nas opet prisluskuju i provjeravaju kao da smo kakva mafija

...sto moram da idem zubaru na svoj jedini slobodan dan, pa ne mogu da stignem da obavim poslove koje bih voljela da uradim srijedom...
...sto cu morati opet ici zubaru za tri sedmice...
...sto ce mi u medjuvremenu stici gosti za koje necu imati vremena da se pripremim kako bi trebalo...

...sto sam dobila osip po tijelu i moram ici ljekaru. Za sest dana mi dolaze gosti, pa je zadnja stvar na svijetu koja bi mi bila potrebna bila da bas sad budem bolesna.

...što se naš narod zaglupljuje ovim televizijskim programom. (a malo su i sami krivi što skoro po pravilu biraju ono najšarenije).

Što se nalazim ispod dva ćebeta i jednog jogana, mokar od groznice a nigde nikog nema da mi skuva čaj ili pita kako si?

..što nemam mira kad neko putuje od mojih, oduži mi se taj put i haos sebi napravim  
..što Viotić spava dok mu deca na 116 strana putuju   i što misli da ja nisam noramala  
.. što noću kradom ulazi u moju sobu i samo se uvuče kod mene i tako mi stavra vrućinu, a lepo smo se dogovorili o svemu  
kao i to, što ja sve mu to tolerišem, pa se setim preko dana da mu natljam  na nos  

Ružno  je što nisam se ovoliko javljala Vama

...sto neki ljudi nece da se izvinu ni kada su stvarno pogrijesili...

..što sam se svu noć glupirala, pa sam malopre ustala  
..što me boli glava sada   i što nisam popila na vreme lek, nisam smela

...što smo se toliko udaljili. A ne želim da verujem da je to život tako uredio, kao što se priča, nego su krive obe strane.

...kriviti druge za svoje životne greške!
...kukati nad životom!
...ne videti ni jednu svetlu tačku u životu!

...što nisam znao šta ću sa sobom većinu vremena.

...što sam zaboravila glasati na Takmičenjima, iako sam dolazila na Zid svaki dan.
...što me je diplomski toliko zaokupio da ne stignem razmišljati ni o čemu drugome...

... kad se razočaraš u prijateljicu, i to dugogodišnju.
Kao da ni ona ni ja sada nismo iste osobe više.

...što se osećam polumrtvo u poslednje vreme.
...što sam konstantno umoran.
...što mi se ništa ne radi.
...što mi se ponekad čini da sam bezosećajan, tj. rezigniran prema svemu.

...što me je zabolio stomak dok sam igrala badminton. Izgleda da pijem previše kafe, doći će mi to glave...

...što nisi osjetio da sam u posebnom raspoloženju i što nisi mogao učiniti ni mali napor da meni uljepšaš dan...
...što sam toliko osjetljiva i podložna depresiji...
...što uopšte moram da ti objašnjavam neke stvari...

...kad neko ko se bavi umjetnošću, kaže:,,idem na posao''. Kako to hladno zvuči.

...što sam propustio toliko lepih trenutaka u njenom životu.
...što je ona propustila toliko lepih trenutaka u mom životu.
...što opet malo vremena mogu da odvojim za čitanje.

...Sto mojoj firmi pare jos nisu stigle...

...što me uvijek pred put uhvati panika da ću nešto važno zaboraviti i strah da se može nešto loše desiti. 
...što tako malo ljudi pišu na forumima ovih dana.

Što sam sinoć bila lenja i nisam izašla da kupim cigarete, pa mi sad nestale, a ja raspoložena za pisanje.

I vidim spominje se novac, da, jako je ružno što dva meseca kasni plata Vilotiću.