Eros i Tanatos

Tanatos je kod mene naglašeniji, samo što su to uglavnom vidovi samodestrukcije, retko kad prelazim u agresiju i destrukciju spoljnog sveta.
Pogotovo u školi, kada mi nešto ne uradim ili dodje do neke nepravde, odmah se okrećem samodestrukciji i još više pogoršavam svoj položaj,ni na pamet mi tada ne pada da učinim nešto pozitivno.
Mada nisam sigurna da li je moje ''isterivanje pravde'' u stvari zamaskirana samodestukcija. Npr. kada smo organizovali neki bojkot kontrolnog u školi, zbog toga što je dala nešto što nismo učili,svi su podlegli pretnjama profe i na kraju časa počeli da rade test samo ja nisam htela. Iako sam znala da taj postupak gubi svoj smisao ako ga ne napravi većina. I tako, ima mnogo primera. . .

Meni je konkretno fascinantno to njihovo preplitanje, kod umetnika pogotovo. Vecina njih se drogirala, uništavala, da bi se iz svega toga izrodilo neko veliko umetničko delo.

Ja u sebi nosim klice i Erosa i Tanatosa. Bilo je perioda u zivotu kada je Tanatos preovladjivao, kao kada mi je umro otac pa mi je dugo trebalo da se otmem zelji za smrcu. Slican je primjer kada sam se iznervirala i pocela da pusim, sto je po meni neki nesvjestan poriv za samokaznjavanjem koji se desio u vrijeme velikog stresa. Srecom, mislim da u meni cesce pobjedjuje volja za zivotom, te zahvaljujuci njoj nalazim snage u sebi da krenem dalje i kada se cini da je uzalud boriti se.