Verujete li u svoje snove?

Stav je da se ljudi najcesce sjecaju svojih snova ako su se probudili dok su bili u REM fazi.
Vecinom se sjecam svojih snova.
Sto se tice predskazanja...u to cisto sumnjam. Ali su dobar pokazatelj trenutnog stanja.
Evo recimo, kad god me neka obaveza bas bas pritisne, kao npr. 2 dana da spremim ispit jer ga moram polozit..pa ucim ko vo...eh, tad sanjam da dolazi cunami (blijedo prljavo zelenkast), i da ide sporo prema meni, a ja da se pokusavam zabarikadirati necim kad sastavi...da mi ne bude nista..
Opet, kad imam neku obavezu, ali ne "gorecu", sanjam da sam na moru u plicaku, i da se postavljam ispod valova visokih 1,5 do 2 metra i da se poigravam s tim..
Ovo sa vodom sam sanjala bas puno, puno puta da je to postalo neko pravilo.
Ili...cesto mi se znalo desiti da me jure, a ja bjezim...ubijam zmije, pitone i sl. Svi ti ruzni snovi su bili u periodu kad se nesto u meni desavalo, previralo.
Buducnost nije "zapisana", vec se stvara u trenutku. Ne moze postojati "predznak", mozda jedino u smislu da su snovi kao neko zvonce koje pokusava privuc paznju svjesti da u podsvjesti postoji nesto na sto bi se trebala obratiti paznja, pa u skladu stim da mozes utjecati na tok stvari, tj. "buducnost".
To je neki moj laicki stav. Postoje ljudi koji su se posvetili proucavanju snova, pa opet postoji vise stavova, teorija...

Čika Jung veruje da snovi predstavljaju i neko predskazanje, moja majka ih odlično tumači i zna na osnovu toga šta će da se desi, a ja baš i ne verujem u to.
Inače, prisetim se sna čim se ujutru probudim, ali ga zaboravim ubrzo, mada ostane po nešto. Nekih snova koje sam sanjao pre 2-3 i više godina se i dalje sećam, jer su mi i dalje zanimljivi.
Jedne večeri sam sanjao da su me užasno bolela leđa ispred stanice kod fakulteta, i da sam se pretvorio u zelenog monstruma sa krilima (čitaj: zmaja). Sledećeg dana su me malo zabolela leđa na istom mestu gde su me zabolela i u snu. Sve je moguće, ali ne treba svemu verovati.

Sjecam se svojih snova...sanjam zivo i sa mnogo detalja...
Ne bas da vjerujem u snove potpuno, ali po nekim stvarima koje sanjam mogu pretpostaviti kakva me desavanja cekaju...

Ono ruzno, a realno sto sanjam se gotovo uvijek ostvari, ono lijepo nikad mi se nije ostvarilo

Uvek volim ove teme o snovima Da li se moze predskazati nesto i dalje nastojim da odgonetnem. Pre par meseci sam sanjao nekoliko snova jedne noci, tog dana sam shvatio da su se tri stvari iz mog sna na neki nacin dogodile na javi.. Inace moja baba je sanjala nesto o meni pre mog rodjenja, nadam se da ce biti u pravu..

O, da... Uvek su zanimljive ovakve teme... Kod mene je to delimicno. Ne mogu da kazem da verujem slepo, ali imam kod kuce sanovnik pa kad sanjam nesto zanimljivo, obavezno pogledam znacenje. Mada, cesto i zaboravim ono sto sam sanjala...

Uglavnom se sjecam svojih snova...
Desavalo se da se neke stvari i dese, ali to je valjda slucajnost,mislim,samo nadovezivanje na sve sto mi se desavalo,sasvim logicni zakljuchci,mogla sam da vidim sta se sprema sve i bez snova...
bas prijr par dana mi se desilo da lezim i razmisljam o 4 povezana dogadjaja,tonem u san i vidim more sa 4 ostrva, a onaj koji je bio malo vise vremenski udaljen od ostalih vidim kao u moru najudaljenije ostrvo...A onda su ovi moji poceli da prave neku buku, pa sam se definitivno probudila, zato sam i zapamtila...znaci-samo asocijacije.Mozda se samo povezu neke stvari kojih nismo svjesni,i dodje u snu...

Ma secam ih se naravno, jedno vreme sam ih i zapisivala jer sam sigurna bila da ce bar od jednog mog sna snimati film.
Mozete misliti onda koja je to nocna mora bila za mene da cak i kada se probudim i nakon toga nastavim da spavam ja nastavim i sa istim snom, bukvalno sa spletom dogadjaja kao na nekom filmu.Uzas.
Nikada se nisu ostvarili, hvala Bogu, ali mi se desavalao da ako sanjam neku osobu, naravno meni poznatu, koju nisam videla duze vreme da je vidim vec sutradan.

Snovi...malo pridajem paznje snovima..i, znam da gresim. Jer zaista mnogo puta sam sanjala i to se ostvarilo.
Secam se skoro...preminuo je jedan nas porodicni prijatelj...Nedelju dana pre njegove smrti, ja sam njegovu zenu sanjala u crnini, i kako je tesim...i,maximum dajem od sebe da sto lakse podnese to, i da mora da nastavi da zivi.
Ustala sam to jutro umorna, nisam nikome nista rekla...popila kafu, i listala net.San nisam zaboravila. I, kad je zazvonio tel...muz je zabezeknuto rekao 'da l je moguce..pa juce je bio kod nas' Ja sam samo dodala...da znam, premunuo...suflirala sam...da bi me ona pogledao sokirana, i nastavio da prica telefonom.
Mnogo puta me je san upozorio na nesto...i, uvek sam to ignorilsala, jer mislim da ne bi bilo dobro po mene da se opterecujem i snovima...ili gresim...
Znam da ne mogu nista promeniti....samo zato sto sam sanjala.

Kada sam bila mladja cesto sam sanjala veoma upecatljive snove. Kao tinejdzerka sam citala dosta o tome, i po savjetu nekih analiticara jedno vrijeme zapisivala sve sto sanjam. Onda sam jedne noci usnila san koji je bio zaista strasan. U trenutku kada sam se budila kroz glavu mi je sijevnula misao: "Ovo je previse strasno, ovo se mora zaboraviti." I zaista se ujutru nisam sjecala sadrzaja sna, mada sam se sjecala da me je bio ispunio uzasom. Nakon toga sam slabo pamtila ostale snove.

Mislim da snovi imaju neko znacenje, a cak bih rekla i da su se meni neki ispunili. Na primjer, sanjala sam gdje ce mi otac biti sahranjen dvadesetak godina prije nego sto je umro. Duboko sam ubjedjena i da sam sanjala zgradu fakulteta iznutra, prije nego sto sam ikada bila tamo. Pa zatim da je moj brat isjecen na tri dijela - sto je mozda bilo predskazanje da ce moja porodica zivjeti rasuta na tri kontinenta (svakako se nadam da se ovaj san nikada nece pokazati doslovice tacan!).

Najčešće imam košmare (98% svih mojih snova), 1% čine snovi o letenju, još 1% čini ostatak, snovi pod utiskom knjiga, igara, događaja...

Jednom prilikom sam sanjala anđela vezanog u lance. Bio je jako visok, koža mu je bila providna, plavičasta, a unutar tela su plutali simboli. Ljudi su dolazili tu da ga vide i molili ga za savet, proročanstvo... Kada sam ja stigla na red rekao mi je da se čuvam svoje najbolje prijateljice i da joj ne verujem, jer će me izdati i povrediti tako strašno da ću dugo patiti. Sutradan sam taj san ispričala upravo toj osobi i zajedno smo došle do zaključka da će se desiti ono suprotno od onoga što sanjaš, jer me ona nikada ne bi povredila.

Nekoliko meseci kasnije ta devojka me je izdala i povredila na tako užasan način da sam ja dušu isplakala i da više od godinu dana nisam znala gde se nalazim. Tek sam se onda setila sna i pokajala se što sam ga tada tako olako odbacila. Možda bih uspela da ublažim malo bol da sam odmah poslušala onog anđela... Ali sve se na kraju desi onako kako mora, tako da ni ti snovi ne mogu mnogo toga da promene... posebno kada nekome drugom verujemo više nego sebi.

Snovi... oni koje sanjamo kad spavamo ili oni koje budni nosimo u sebi? Kad spavam imam lepe snove, ali budna imam još lepše i verujem u njih. Čovek bez snova je prazan i siromašan duhom.