Sudbina - hod utabanim putem

Sudbina NE postoji.Svako bira svoj put,nije "tako zapisano".Nekako mi to zvuci kao pravdanje, pred drugima malo jer ta prica bas i ne drzi vodu ali je sasvim dobra da se opravdamo pred sobom.A i to mi zvuci kao "ne bunite se protiv nepravde, glupih pravila, loseg zivota, jer, tako je zapisano.To je sudbina, ti tu nista ne mozes, zasto bi se onda trudio?".Ako bi bilo tako, onda mi nikad ne bi bili krivi, jer nam izbor nije ni ponudjen.Neko je to uporedio sa scenariom, a ljudi su glumci u predstavi.Zasto onda suditi ubici?Ipak nije to njegova greska...U prevodu-glupost.

"Neko to odozgo vidi sve, vuce konce i smeje se"

Svako bira svoj put lel' da? Svi mi mislimo da mi sami krojimo svoju sudbinu, da zivimo zivot onako kako mi hocemo i da nista nije predodredjeno...

E pa zao mi je, ali ja ne verujem da je tako... Ja mislim da nam je vec sve zapisano. I kada mislimo da je nesto u potpunosti na nasu ruku i iskljucivo nas izbor, ja verujem da je sve to meant to be... Ne kazem da treba da dignemo ruke od zivota i da ga pustimo da nas nosi gde hoce... Ne svesno.. Jer je cinjenica da nas zivot vodi kud on hoce, cak i kada mislimo da smo gospodari nase sudbine...

Poslije nekih stvari koje su mi se desile pocela sam da vjerujem u sudbinu.
Vjerujem da nam je zivot zapisao odredjen put koji slijedimo. Naravno, nije dovoljno samo se prepustiti i cekati da nam sudbina da ono sto nam je namijenila...ali, mislim da na neka desavanja nije moguce uticati.

Eh, sad procitah svoj "sudbina ne postoji" post.Samo mogu da zamislim u kakvom sam raspolozenju bila kad sam ovako odgovorila
Evo sad- ne znam postoji li, ali u svakom slucaju nista nije hod utabanim putem.Bilo da je predodredjeno ili ne, to ne mijenja cinjenicu da mi kroz svako bitno i nebitno desavanje u svom zivotu moramo da prodjemo, i da ga osjetimo.I neizbjezno je da ce svaki od njih imati posledice i ostaviti tragove.

Ja se slazem da "neko to odgore vidi sve". Ako prihvatimo postojanje Boga, onda moramo shvatiti da nije nasa volja to sto odredjuje nas zivotni put, nego ono sto nam zivot pruzi. Istina je i da, bez obzira na to, mi svi prolazimo zivotni put, ucimo, osjecamo, radujemo se, patimo, i u tome valjda i jeste velicina i smisao zivljenja. Zivot za nas jeste na neki nacin bogat i potpun, ali se bar meni nije uopste desio kako sam ga zamisljala i trudila se da bude. Nekada sam se trudila iz petnih zila, pa nista. Drugi put sam doslovno sjedila i duskala i nesto mi je samo palo u krilo sa neba. Ne mogu izbrojati koliko puta sam pogresno mislila kako ce se moj zivot nastaviti. Taman ja zamislim jedno, nesto neocekivano se desi, i onda se zivot nastavi na neki sasvim drugi nacin.

Nekada me ubija u pojam sto neke stvari nisu bile po mome, pa makar bilo i gore nego sto je, ali je kljuc sretnog (ili bar relativno sretnog) zivljenja nauciti da prihvatite to sto vam se desava ako ga vec ne mozete promijeniti i ne dozvoliti da vas to obeshrabri. Ja ponekad pokleknem, ali se cesce dobro drzim.

Ja mislim da mi odlucujemo o svojoj sudbini.

(mada i sreca nekad malo pomogne)

Ne vjerujem u sudbinu. Mislim da se naš život sastoji do niza slučajnosti i da sami biramo svoj put. Ne znam jesam li ikad koristila te izreke "tako je zapisano" i "takva mi je sudbina". Jednostavno ne želim vjerovati da postoji Netko tko je ispisao naš život, a mi smo dobili uloge i sad po njima živimo ne znajući to.

Verujem u neku predestiniranost, jer kada bi čovek zaista mogao da radi sve kako zamisli, valjda bi birao i trenutak kada će umreti.
Ali, isto tako verujem u mogućnost izbora i da je svako kovač svoje sreće.

Troja ::Ja se slazem da "neko to odgore vidi sve". Ako prihvatimo postojanje Boga, onda moramo shvatiti da nije nasa volja to sto odredjuje nas zivotni put, nego ono sto nam zivot pruzi.

Troja, ne mogu se sloziti sa tobom.
Pravoslavno glediste je potpuno suprotno sudbini. Tvrdi da ona ne postoji. Da svi mi imamo slobodu izbora. Nista se ne desava slucajno. Život (ili Bog) nam pruzaju prilike koje mi prepoznamo i odlucimo hocemo li ih iskoristiti. (izbor) Nekada ih i ne prepoznamo...
Da, neko sve posmatra odozgo... ne sedi skrstenih ruku, salje nam izbore, svakog dana...
E sada se ovome protive predskazanja, i prorocke knjige kao i ,,Otkrivenje Jovanovo" koje govori o buducnosti.
Pravoslavci veruju da jedino Bog zna sta ce se desiti ( ali upravo zato sto smo njegova deca, zato sto nas poznaje, unapred zna na izbor), ali nigde nije navedeno kada. Zato sto smo mi oni koji menjamo tok dogadjaja. Mogla bih jos puno da pisem o tome, ali vec sam off topic.

Zbog cega su nastale te recenice o sudbini... E, to ne znam, ali znam da je to izbor. Pa ako nekome odgovara, moze verovati i u to...

Ne znam, jer mi odzvanja u ušima ovo :

Nista se ne desava slucajno.

Mnogo puta sam čula tu rečenicu.
Izgrađen stav mi bio da sami sebi krojimo sudbinu i da slučajnosti postoje. Mnogo toga se izdešava čoveku gde se on uopšte ne pita, tako da sam postala rezervisana na ovu temu već duže vremena.

"Mi hodamo po stazi koja je već našim rođenjem utabana i stvorena samo za nas? "
... Da, tako nekako ... s malom izmjenom ... prije našeg rođenja ... i nije to staza ... recimo ... (pred)određene 'tačke' (riječi, ljudi, mjesta, događaj/i, ...) koje ne možemo da zaobiđemo ... i kad se te 'tačke' spoje čine neku liniju koja odaje utisak da je kao neka staza/put ...

" Onda ni one ''raskrsnice'' ili ''skretanja'' u presudnim trenutcima naših života ne postoje. "
... postoje ... to je u stvari onaj dio o mogućnosti izbora ... to bi bilo grupa 'tački' (dvije ili više) u određenom vremenu i prostoru ... može da se izabere 'tačka'1 ili 'tačka2' ...

... a onda će sigurno da se pojavi i neka 'tačka'10 bez obzira da li smo izabrali 'tačku'1 ili 'tačku'2 ...

... možda ... tako nekako ...

Ne vjerujem u sudbinu. Sve odluke donodimo mi sami. Ako cu ja sad da izađem da prošetam, to je sudbina, ili ja ipak pokušam da zajebem sudbinu pa ostanem kući - i to je isto sudbina, ona je znala da ću ja tako odradit.

Niđe veze, ja bih domene termina 'sudbina' ograničila na stvari u vezi sa kojima se mi ne pitamo, porodica, država - mjesto, vrijeme gdje smo rođeni, eventualno neka bolest koja nas zadesi rođenjem, genetikom gdje mi nismo ni krivi ni dužni (možda jeste neko prije nas, ali to sad nije tema), inteliogencija (mada i nju možeš usavršavati, ili pustiti da stagnira, to opet od nas zavisi), horoskop. Istina je da od tih stvari relativno zavisi u kom smjeru će naš život ići. Ali spektar mogućnosti je ogroman i izbor zavisi samo od nas. Ne postoji zacrtani put.
Oni koji stalno govore o sudbini koju eto nisu mogli da izmijene, ona je protiv njih, pa se greote tu ništa nije moglo, moglo se, samo ljudi prihvatite odgovornost za svoje postupke.