Re: Utisak dana/nedelje

od **Ivana_** Čet Sep 25, 2014 9:51 am

http://m2.cafe.ba/vijest.php?id=157473 Nemam reči. Ovo je kraj sveta.

od **ms.k** Sre Dec 17, 2014 9:56 am

NOVINAR: Gospodine Tesla, stekli ste slavu čoveka koji se umešao u kosmičke procese. Nedavno ste preplašili dobre ljude tvrdeći kako vibracijama možete preseći Zemlju kao jabuku nožem. Ovde u Koloradu Springsu stvorili ste munju; čovek do sada to nije učinio. Nebo seku hiljade munja i hiljade gromova udaraju u planinske vrhove. Tlo podrhtava, a životinje i ptice beže u divljem strahu. Zahvaljujem vam na ljubaznosti što ste pristali da se sklonimo u ovu kuću; tu se osećam bezbednim. Moje ime je Džon Smit i novinar sam u “Biltenu Besmrtnosti“. Urednik toga lista je gospođica Emili Dikinson, a direktor gospodin Bolt Bitmen.

TESLA: Gospođica Dikinson je pesnikinja čije stihove cenim, a gospodin Bitmen ima nazore koji su mi veoma bliski. Redovno čitam vaš list, i da bi ovaj razgovor tekao lakše i brže - ukinućemo vreme i prostor.

NOVINAR: Čudo je evo već u početku! Ko ste vi, gospodine Tesla?

TESLA: To je pravo pitanje, gospodine Smit, i ja ću se potruditi da vam dam i pravi odgovor na njega.

NOVINAR: Kažu da ste iz zemlje Hrvatske, iz kraja zvanog Lika, gde zajedno sa ljudima raste drveće, kamen i zvezdano nebo. Kažu da vam je zavičaj selo koje nosi ime po gorskom cveću, i da je kuća, u kojoj ste se rodili, pored šume i crkve.

TESLA: Zaista, sve je tako.

NOVINAR: Stub kuće je bila majka. Imala je zlatne ruke. Njena bašta se prva zazelenila, i njeno žito najpre vlatalo. Tkala je najbelje platno i vezla najlepše vezove u kraju. Vreme je znala po ptičjem letu, a po travi gde će poteći izvor. Pred oluju je brala u polju iglice groma i tako sprečavala nesreću i vatru. Pesme koje je ona slušala kao dete, pevala je svojoj deci ili je smišljala nove.

TESLA: Bilo joj je šezdeset godina i, šale radi, vezivala je tri svoje trepavice. Zar to nije čudesno?

NOVINAR: Zadivljujuće je kako izvesni ljudi imaju roditelje kakvi su donekle i oni sami.

TESLA: Seme biljke mora pasti na pogodno tlo, i treba ga zalivati, negovati i čekati da iznikne i olista. Tako je i sa svakim čovekom ili bićem koje ima ljudsko obličje.

NOVINAR: Znači li to da takvo obličje nije uvek i znak da je neko čovek?

TESLA: Ja sam se mnogo puta uverio u to.

NOVINAR: Gospodine Tesla, jedan pesnik je govorio o svemirskom brodu, koji se spustio u Smiljanu i čestitom seoskom svešteniku i njegovoj ženi ostavio muško dete, koje su oni nazvali Nikola.

TESLA: Pesnici bolje tumače pojave ovoga sveta od drugih ljudi.

NOVINAR: Pre nego što će se to dogoditi, nad Likom se pojavio meteor, svetionik zvezdanom brodu.

TESLA: Taj meteor je opisao i moj otac. On ga naziva usijanim nebeskim telom.

NOVINAR: Ako je jedno dete tako rođeno, zar nisu i sva deca nebeskog porekla?

TESLA: Vasiona je bila kolevka prvih ljudi. Iz nje su potom izlazili jedino oni što će nešto stvoriti i učiniti za ljudski rod.

NOVINAR: Koja su deca iz te kolevke?

TESLA: Bili Šekspir, Leonardo da Vinči, onaj momak Amadeus. Naravno, ima ih još.

NOVINAR: Prvi je pesnik, drugi slikar i naučnik, treći kompozitor.

TESLA: Svi oni su samo različite manifestacije istog Duha.

NOVINAR: Jesu li i oni prispeli na Zemlju svemirskom letelicom?

TESLA: Bilo je i takvih koje su gurnuli dole. Ali ne brinite za njih. Oni su kao mačke: dočekaju se na noge makar ih bacili sa poslednjeg sprata “Valdorf-Astorije“.

NOVINAR: Dok smo posmatrali kako blešte munje i slušali kako tutnje gromovi, rekli ste: “To je kao u 'Luči Mikrokozmi', kada Lucifer na čelu milionske vojske poleće u Nebo!“

TESLA: U Lucifera su svi bili zaljubljeni. Ni onaj što je leteo umnim krilima, nije mu odoleo.

NOVINAR: Je li i on iz vasionske kolevke?

TESLA: Jeste. Čujem da se moji Srbi nešto žale. Šta im nedostaje? Imaju Vladiku i mene, ono što je vrhunsko na Zemlji: Poeziju i Nauku.

NOVINAR: Ko su zapravo, Srbi?

TESLA: Posredničko pleme među narodima, trgovci sunčanom energijom na Zemlji. Roba im danas slabo ide, pa su se zabrinuli.

NOVINAR: Vratimo se vašem životu. Školovali ste se u Gracu, studirali u Pragu, službovali u Budimpešti i Parizu. Zatim odlazite u Ameriku.

TESLA: Amerika je spiritualno tlo, zbog toga sam došao i ostao ovde. Nakon revolucije Lenjin me je pozivao u Rusiju, ali ja sam zahvalio i odbio. Razlog za to nije što sam slutio šta će se tamo zbivati. Rusija je letnje podne zasićeno tamnim energijama koje bi ometale moj rad. Amerika je svetlo prolećno jutro.

NOVINAR: Ne razumem vas, gospodine Tesla.

TESLA: Na ovoj planeti postoje krajevi koji su izvor negativnih duhovnih energija, i oni koji to nisu. Amerika je kraj sa pozitivnim energijama (Jack987: bila je u to doba. Danas, 110 godina kasnije, tamo je sasvim suprotna energija). Ponekad, noću, vidim čete Maja i Asteka kako marširaju putevima ove zemlje, hitajući prema gradovima sa kapijama od Sunca i Meseca. Oni koji sada tu žive udišu njihov vazduh, piju vodu koju su oni pili, jedu plodove koje su oni jeli, i iste zvezde svetle nad njima. Iz tog ukrštaja će se roditi nova rasa. U Americi će nastati budućnost ljudskog roda, zatim njegova privremena propast. Iza toga će nastupiti doba koje se naziva Zlatnim. I to doba će biti privremeno.

NOVINAR: Molim vas da to objasnite, gospodine Tesla.

TESLA: Objašnjenja prepustimo čitaocima “Biltena Besmrtnosti“, gospodine Smit, a mi nastavimo naš razgovor.

NOVINAR: Pretpostavlja se da imate hiljade otkrića i izuma.

TESLA: Moguće je, zaboravio sam im broj.

NOVINAR: Futuristi kažu da su Dvadeseti i Dvadeset Prvi Vek rođeni iz glave Nikole Tesle. Oni slave Obrtno Magnetno Polje i pevaju himne Indukcinom Motoru. Njihovog tvorca nazivaju lovcem koji je u svoju mrežu uhvatio Svetlost iz dubine Zemlje, i ratnikom koji je zarobio Vatru iz neba. Otac Naizmeničnih Struja učiniće da Fizika i Hemija zavladaju polovinom sveta. Industrija će ga proglasiti za svog vrhovnog sveca, a Bankari za najvećeg dobročinitelja. (izgleda da su futuristi pogriješili u vezi bankara) Bežična Telegrafija i Radar dela. Bogove Rata je obradovao mnogim pronalascima i učvrstio u njihovoj nameri da nijedan dan na ovoj planeti ne bude bez krvi i smrti. U laboratoriji Nikole Tesle prvi put je razbijen atom. Tu je stvoreno oružje koje vibracijama izaziva zemljotres. Tu je otkriven i Crni Kosmički Zrak. Pet rasa moliće mu se u Hramu Budućnosti, jer ih je naučio velikoj tajni da se Empedoklovi Elementi napoje životnim silama iz Etera.

TESLA: Očigledno je da u potaji pišete moderne stihove... Da, to su neka od mojih važnijih otkrića. Ja sam ipak poražen čovek. Ja nisam ostvario ono najveće što sam mogao.

NOVINAR: Šta je to, gospodine Tesla?

TESLA: Hteo sam da osvetlim čitavu Zemlju. U njoj je dovoljno Elektriciteta da postane drugo Sunce. Svetlost bi sijala oko polutara, kao prsten oko Saturna.

NOVINAR: Kakva radost naći se izvan Zemlje i to videti!

TESLA: Hteo sam da stvorim Polarnu Svetlost u različitim krajevima ove planete. To je moguće, i zašto bi onda u njoj uživali jedino oni na Severnom polu i u njegovoj blizini? Ako ni zbog čega drugog, to bi trebalo učiniti iz estetskih razloga. Iz tih razloga konstruisao sam džinovska astronomska ogledala koja bi u našem nebu prikazivala zvezde iz drugih galaksija, tamnu stranu Meseca ili let komete koja će se pojaviti kroz sto godina.

NOVINAR: Bio bi to kosmički vašar, na koji bi pohrlili i Sveci i Anđeli!

TESLA: Većina mojih otkrića nastala je radi dobra ljudi. Gradio sam vetrenjače koje će pokretati Sunce i mleti u njima deo svoje toplote i svetlosti; to sunčano brašno čuvalo bi se za mesece hladnoće i tame. Pravio sam mašinu koja upravlja strahotnom snagom vetra, stvara od njega bedeme čvrste kao čelik, i oružje iza kojeg ostaje pustoš; njome se izaziva i oluja nad čitavim oblastima i gospodari oblacima, kišom i snegom. Pronašao sam način da se Elektricitetom dovode iz okeana velike količine vode i pustinje se pretvore u zelena i plodna polja. Izmislio sam automat iz kojeg će postati Rasa Robota; oni će u miru ljudima biti od koristi, a u ratu će ratovati umesto njih. Postoji Energija Pamćenja, koja čuva ono što predstavljaju tri vremena. Zarobio sam njene čestice kojima ću snimiti svađu bogova na Olimpu, bitku na Kosovu Polju, dolazak Lafajeta u Ameriku ili neki drugi događaj. U vasioni nema razlike između onoga što postoji i onoga što je izmišljeno; i delo i misao su stvarni.

NOVINAR: Gospodine Tesla, otkuda to da su sva čovekova stremljenja i napori ka veličini i dobru tek započeti ili napola završeni, a ono što je zlo i štetno bez muke biva gotovo?

TESLA: To je zato što ljudski rod nije sazreo za veliko i dobro. U Kolorado Springsu napojio sam Zemlju Elektricitetom. Isto tako je možemo napojiti i drugim energijama, kao što su pozitivne psihičke energije. One su u muzici Baha ili Mocarta, ili u stihovima kod velikog pesnika. U Zemljinoj unutrašnjosti postoje energije Vedrine, Mira i Ljubavi; njihovi izrazi su cvet koji raste iz zemlje, hrana koju dobijamo iz nje i sve ono što je čini čovekovim zavičajem. Ja sam proveo godine tražeći način na koji bi te energije mogle uticati na ljude. Lepota i miris ruže mogu se uzimati kao lek, a sunčevi zraci kao hrana. Život ima beskonačan broj vidova, a dužnost naučnika je da ih pronalazi u svakom obliku materije. Tri stvari su bitne u tome. Sve što činim jeste traganje za njima. Znam da ih neću naći, ali neću ni odustati od njih.

NOVINAR: Koje su to stvari?

TESLA: Jedno je pitanje hrane. Kojom zvezdanom ili zemaljskom energijom nahraniti gladne na Zemlji? Kojim vinom napojiti sve žedne, pa da im se srce razveseli i da shvate da su bogovi? Znam, sa pet hlebova moguće je zasititi pet hiljada, i voda može postati vino. Znam, isto tako, da su gladni i žedni ubili onoga koji ih je nahranio i napojio, i da bi to opet učinili da se on pojavi... Druga stvar je: kako uništiti energije zla i patnje u kojima prolazi ceo čovekov život? One se katkad javljaju kao epidemije iz dubine vasione; u ovom veku te bolesti su se sa Zemlje raširile po svemiru. Onaj koga nazivaju Svetlošću Azije zna odgovor na to. Njega više nema, a zlo i patnja su od usijanja postali jedino nebo nad nama... Treća stvar jeste: postoji li u vasioni suvišna svetlost? Ja sam otkrio zvezdu koja, po svim astronomskim i matematičkim zakonima, može nestati, a da se naizgled ništa ne izmeni. Ta zvezda je u ovoj galaksiji. Njena svetlost se može zbiti do takve gustine da stane u kuglu manju od jabuke, a težu od Sunčevog Sistema. Ona je izvor života koji će poteći kada život na Zemlji počne venuti i gasiti se. Perzijanac je tu kuglu nosio u ruci, ali on je bio jedan na ovoj planeti. Iza njega su ostali hramovi u kojima Vatra više ne gori. Religija i filozofija uče da čovek može postati Hrist, Buda i Zaratustra. Ono za čime ja tragam luđe je, veće i nemogućnije. To je: šta učiniti da se u vasioni svaki čovek rodi kao Hrist, Buda i Zaratustra.

NOVINAR: Gospodine Tesla, jednom ste kazali da verujete kako je Arhimed pronašao tačku oslonca iz koje je mogao podići Zemlju, ali da to nije uradio.

TESLA: Bilo mu je jasno da će, pokrene li nju, morati da pokrene ostalih devet planeta, Sunce, Mlečni Put i tako u Beskraj.

NOVINAR: Zar bi stigao izvan Mlečnog Puta?

TESLA: Da je pokrenuo Zemlju, sve bi bilo moguće. On je, međutim, bio razuman čovek, a takvom čoveku ne priliči da se lomata po Beskraju.

NOVINAR: Pretpostavljam da sve to nije šala. Šta biste vi uradili na njegovom mestu, gospodine Tesla?

TESLA: Ja se ne bavim polugama kao Arhimed, već Elektricitetom i trudim se da ne zapalim Zemlju. Zapamtite, mladiću: dokle god čovek ne shvati da je Minhauzen postupio sasvim prirodno kada se izvukao iz jezera držeći se za sopstveni perčin, ostaće na Zemlji. Logici Minhauzenovog perčina dugujem mnoga svoja otkrića. Gravitacija je sila koja sve drži na okupu; dokaz da to nije opšti zakon jesu ptičja krila. Ja znam da je Gravitacija naklonjena svemu što treba da leti i moja namera nije da napravim avion ili raketu, već da čoveku povratim svest o njegovim sopstvenim krilima... Dalje, ja pokušavam da probudim energije koje se nalaze u vakumima. Vakumi su najveći izvori energija; ono što se smatra prazninom samo je manifestacija neprobuđene materije. Nema praznine na Zemlji, niti u vasioni. U crnim rupama, o kojima govore astronomi, najmoćnije su energije i izvori života.

NOVINAR: U mladosti ste hteli da stvorite Perpetum Mobile.

TESLA: Otkada postoji Nauka, a postoji otkada i ljudski rod, ništa drugo nije ni činila, već pravila Perpetum Mobile. Sve što je izmišljeno i stvoreno samo su točkovi, poluge, zamajci, spojnice i ostali delovi, te mašine. Ubeđen sam da je bila stvorena od mnogih genija i potom uništena.

NOVINAR: Ne shvatam zašto bi je uništavali ako je san celokupne Nauke?

TESLA: Zato što je ona savršenstvo, a u savršenstvu je uvek kraj. Ja je stvaram čitavog života, ali se trudim da je ne napravim.

NOVINAR: Šta to znači?

TESLA: To da je imam gotovu u glavi, ali je ne ostvarujem kao druga svoja otkrića. Perptum Mobile je spiritualna mašina, i ako se prenese u fizičku realnost ona prestaje da radi. Da smo u nekom svetu izvan Zemlje, to bi bilo u redu: radila bi i bila vidljiva. A možda će to ipak biti moguće u času odlaska odavde? Priredićemo sjajnu pozorišnu predstavu, pozvati na nju elitu grada Njujorka, novinare i fotografe. Bilo bi zabavno!

NOVINAR: Gospodin Tesla je veliki ljubitelj pozorišta. On je pisac komada, reditelj i glavni glumac.

TESLA: Ne preterujemo. Ja sam samo mađioničar na trgu zvanom planeta Zemlja.

NOVINAR: Gospoda Edison, Markoni i još mnogi besneli su i pravili vam grdne štete zbog toga.

TESLA: Bile su to šale koje su oni shvatili kao nešto protiv njih. Glavne predstave su one na Čikaškom Sajmu i na Pariskoj Izložbi. Izvodio sam smejurije sa metalnim jajetom koje se obrće na moju komandu, oglede sa plamenim mačevima, propuštanje velikih struja kroz telo, topljenje čelične žive sopstvenom telesnom strujom. Bilo je i nepredviđenih predstava, kao ona sa zemljotresom izazvanim vibracijama. Višespratnice u kvartu su se ljuljale, pogotovo zgrada policijske stanice. Sećate se biblijske priče o Isusu Navinu?

NOVINAR: Onome koji je, obilazeći oko Jerusalima zaposednutog neprijateljem, trubama porušio bedeme i kule toga grada?

TESLA: On je iste vibracije pretvorio u zvuk. To je ipak lepše... Pozorište su i moje čuvene večere; ljudi su smatrali za izuzetnu čast da budu pozvani na njih. Imali su kraljevsku trpezu i mogli da vide Teslina čuda. Pravio sam mala sunca i držao ih u ruci, pleo venac vatrenih munja oko svoje glave, ili raznobojnim svetlostima koje su isticale iz mojih prstiju i ukrašavale odaju. Nikada nisam ponovio neki ogled, te je goste uvek čekalo iznenađenje. Uživao sam da priređujem takve večere, a uživao sam i kada su ih drugi meni priređivali. Posebno mi je draga ona u Londonu; posadili su me u Faradejevu naslonjaču i častili viskijem iz zaostavštine tog najvećeg čoveka među fizičarima.

NOVINAR: Je li bilo u mladosti pozorišta, gospodine Tesla?

TESLA: Jeste, ali drugačijeg. Kakva je slavna tuča izbila na brodu kojim sam putovao u Ameriku! Pre toga je bila ona još slavnija prevara austrougarske carsko-kraljevske vojske. Postao sam vojni begunac i godinu dana se krio u ličkim planinama.

NOVINAR: Šta ste radili onde čitave godine?

TESLA: Između ostalog, započeo konstrukciju Perpetum Mobila.

NOVINAR: U te mladalačke komedije spada i kocka. Jedno vreme, kažu, toliko vas je obuzela kockarska strast da ste trošili sav novac iz roditeljske kuće.

TESLA: To, gospodine, nije bila komedija. Kocka je kosmičkog porekla, provera naklonosti izvesnih sila prema nama i otkrivanje tih sila. U njoj postoji zakon da uvek dobijate. Na žalost, nisam ga otkrio.

NOVINAR: Bilo je svakako i godina daleko od igre.

TESLA: Pogotovo ovde u Americi, kada sam se uhvatio sa gospodom naučnicima i profesorima. Gospodin Edison je tu prednjačio. Sa njime sam vodio Rat Struja, koji je predugo trajao. Sa jednim drugim Talijanom vodio sam rat zbog Radija. Bilo je krađa izuma i iščezlih patenata. Tu je i onaj strašni požar 1894, u kojem su nestali svi moji spisi, planovi i mašine. Gospodin Adams mi je ponudio pomoć, ali ja sam mu zahvalio i nakon pet godina stvorio sam sve iznova i podigao novu laboratoriju. Gore od toga bile su česte besparice koje su me sprečavale da radim, i ostvarim ono što sam nameravao. Najgora je ipak bila ona godina kada sam, ubrzo po dolasku u Ameriku, kopao jarkove za kanalizaciju. Nije manje grozna bila ni sirotinja u Parizu pre toga. Toliko o tome!

NOVINAR: Gospodine Tesla, zaprepastili ste Njujork time što ste vratili ček Vestinghausu na tantijeme jednog vašeg pronalaska. Izgubili ste milione dolara, a u to vreme niste imali centa u džepu.

TESLA: Gospodin se Vestinghaus je bio prvi u ovoj zemlji koji je imao razumevanja za moj rad i koji me je pomagao. On se tada nalazio u novčanim neprilikama, te nisam mogao da uzmem taj ček.

NOVINAR: Događalo se da ste bili bogati, a niste stekli ni kuću ovde.

TESLA: Novac mi je bio potreban kako bih radio na novim pronalascima. Osim toga, kad god sam mogao pomagao sam prijateljima i ljudima iz mog zavičaja.

NOVINAR: Gospodine Tesla, u poslednjim danima nećete ništa imati! Živećete od sitnih pozajmica i poklona koje će vam davati dobri ljudi.

TESLA: Tako i treba da bude. Čovek se vraća svojoj kući, gde ga sve čeka.

NOVINAR: Na prozor vaše sobe u hotelu “Valdorf-Astorija“, na trideset trećem spratu, svakog jutra sleću golubovi.

TESLA: Čovek mora biti sentimentalan prema pticama. To je zbog njihovog krila. I on ih je nekada imao, prava i vidljiva!

NOVINAR: Niste prestali da letite još od onih davnih dana u Smiljanu!

TESLA: Želeo sam da poletim sa krova i pao sam: pogrešni dečji proračuni. Ne zaboravite, mladiću: krila su sve u životu!

NOVINAR: Arhangel sa šest pari plamenih krila i likom Nikole Tesle naslikan je u crkvi Uranove Braće u San Dijegu, u Kaliforniji. Svakako ste bili onde?

TESLA: Nisam stigao, ali jednom ću otići. Premda, priznajem, posete crkvama izbegavam još iz detinjstva. Otac mi je bio sveštenik, pa je i mene hteo da pošalje u bogosloviju. Učinio sam sve da ne dođe do toga.

NOVINAR: Crkva vam je, izgleda, suđena.

TESLA: Bez moje krivice!

NOVINAR: Vratimo se, ako dozvolite, na početak, a to je pitanje: ko ste vi, gospodine Tesla? Jedan vaš prijatelj je rekao: kosmička pojava. Jedan naučnik: najviše ostvarena čovekova mogućnost. Pesnici vas nazivaju Anđelom, koji je sišao na Zemlju da obavi neke poslove oko Svetlosti.

TESLA: Urednici vašeg lista gospođici Dikinson verovatno bi više odgovarao Anđeo?

NOVINAR: Ne samo njoj, gospodine Tesla. Anđeo je svima potreban!

TESLA: Onda neka bude Anđeo. Nastavite sa pitanjima, gospodine Smit.

NOVINAR: Imao bih jedno vrlo lično pitanje.

TESLA: Crvenite kao devica na prvom ljubavnom sastanku. Pretpostavljam šta je to.

NOVINAR: Nikada se niste ženili! Nije poznata nijedna vaša ljubav prema nekoj ženi. Fotografije iz mladosti prikazuju vas kao izuzetno lepog čoveka. U šezdesetoj ćete izgledati kao četrdesetogodišnjak, a snaga i hitrina će vam biti nadljudski. Jedan znanac videće kako ste se jednog decembarskog dana okliznuli na poledici, okrenuli u vazduhu i dočekali na noge. Tako nešto čini samo mačka.

TESLA: Po Elektricitetu, ja sam u bliskom srodstvu sa tom životinjom. Ponekad pomislim: cela priroda je mačka koju Bog miluje po leđima i eto munja i gromova.

NOVINAR: Rast vam je znatno više nego u ostalih ljudi, te vas i po tome odmah prepoznaju. Prve lepotice uvek su se vrzmale oko privlačnog i slavnog naučnika, ali on je celog života ostao samac.

TESLA: Mnogi su me ženili, ali najsmešnija ženidba bila je ona kojoj je provodadžisao doktor Laza Kostić, inače sjajan poeta. Pošto je sam bio odbijen od Lenke Dunđerske, pisao mi je da ja treba njome da se oženim. Hteo je da venča najveći srpski um i najveću srpsku lepoticu. Potsećalo je to na njegovu filozofiju ukrštaja, po kojoj je lepota osnovno načelo u ustrojstvu sveta. Zahvalio sam mu i objasnio zašto je to nemoguće.

NOVINAR: Zašto, gospodine Tesla?

TESLA: On je želeo da stvori nebeski par na Zemlji, a vreme za to nije. Reći ću vam šta mislim o seksu. Dva su puta: mnogo ili nimalo seksa. Sredina služi za obnavljanje ljuskog roda. Previše seksa kod izvesnih ljudi pothranjuje i snaži vitalnost i duh. Uzdržavanje od seksa to isto čini kod drugih ljudi. Ja sam izabrao taj drugi put.

NOVINAR: I još jedno lično pitanje. Kada je 1917. trebalo da sa Edisonom podelite Nobelovu nagradu, vi ste je odbili.

TESLA: Gospodin Edison je veliki naučnik, ali se odveć petljao u moj život. Ne, nisam mogao da učestvujem u toj talijanskoj operi.

NOVINAR: Glavna otkrića učinili ste već ranije, a niste dobili tu nagradu. Šta je posredi: zavist, intrige, nerazumevanje?

TESLA: Toga je neosporno bilo. Nešto drugo je, međutim, odbijalo ljude od mojih otkrića.

NOVINAR: Šta je to?

TESLA: Ja mislim da je to ljudski strah od onoga što predstavlja većina tih otkrića. Ljudi su naslućivali da će ona, pored velikog dobra, doneti i veliko zlo. Zato su ih previđali i često zaboravljali.

NOVINAR: Vi ste bili svesni da će ona doneti zlo, ali ste i dalje radili na njima, gospodine Tesla?

TESLA: Moje je da radim, a ne da brinem šta će ljudi učiniti sa time.

NOVINAR: To su reči Leonarda da Vinčija, kada su ga pitali zašto pravi ratne mašine.

TESLA: Sećam se! Prebacivali su mu zbog onih smešnih katapultova za vojvodu od Milana. Bio je u pravu: dužnost naučnika je da stvara i da ne misli o posledicama stvaranja.

NOVINAR: To je amoralnost Nauke!

TESLA: U vasioni i u prirodi postoji viši moral; naučnik treba njega da sledi. Što se tiče ljudskog morala, sva istorija bi se mogla svesti na dve reči: Krv i Zlato. “I samo krv teče i zlato sja!“ To su stihovi Endre Adija. Tako će biti dokle god među ljudima ne zavlada moral zvezda.

NOVINAR: Moral zvezda? Šta je to, gospodine Tesla?

TESLA: Najstarije filozofsko učenje o kosmičkim zakonima i upravljanju po njima. Ti zakoni su narušeni; moraju se ponovo uspostaviti.

NOVINAR: Vaši poštovaoci veoma žale što napadate Alberta Ajnštajna i njegovu Teoriju Relaviteta. Čudna je vaša tvrdnja da materija nema energiju. Sve je prožeto energijom; odakle ona?

TESLA: Najpre je bila energija, potom materija.

NOVINAR: Gospodine Tesla, to je kao kada biste kazali da ste vi rodili svog oca, a ne on vas.

TESLA: Upravo tako stoji stvar sa rođenjem vasione. Materija je stvorena iz prvobitne i večne energije koju znamo kao Svetlost. Zasjala je i pojavile su se zvezde, planete, čovek i sve što je na Zemlji i u univerzumu. Materija je izraz beskonačnih vidova Svetlosti; zato je energija starija od nje. Postoje četiri zakona Stvaranja. Prvi je da je izvor svega u Nepojamnom, crnoj čestici koju um ne može zamisliti, niti matematika izmeriti; u tu česticu stane cela vasiona. Drugi zakon je širenje tame, koja je prava priroda Svetlosti, iz Nepojamnog i njen preobražaj u svetlo. Treći zakon je potreba Svetlosti da postane materija. Četvrti zakon glasi: nema početka ni kraja; tri prethodna zakona oduvek traju i Stvaranje je večno.

NOVINAR: U neprijateljstvu prema Teoriji Relativiteta idete dotle, da o proslavama svojih rođendana držite predavanja protiv njenog tvorca.

TESLA: Upamtite nije zakrivljen Prostor, već čovekov um koji ne može da shvati Beskraj i Večnost! Da je tvorcu Relativnosti to jasno, stekao bi besmrtnost, čak i fizičku ako mu je to po volji. Dokaz njegove naopake teorije jeste i njegovo sviranje na violini. Njemu je to razonoda i uteha; on svira na kućnim sedeljkama sa neznalcima kao što je i sam!

NOVINAR: Zaista ste nepravedni prema njemu, gospodine Tesla! Zar vi nemate poeziju kao razonodu i utehu! U Ameriku ste prispeli sa prtljagom pod miškom u kojem je, po vašem sopstvenom priznanju, najdragocenija bila sveska sa stihovima.

TESLA: Stihovi su reči, a gospodin Ajnštajn se usudio da takne u muziku. To je ravno zločinu. Da je njegova teorija tačna, on bi postao veliki muzičar kao što je Hendl ili barem Gluk.

NOVINAR: Izvinite, to niste ni vi, a tvrdite da je vaša teorija ispravna.

TESLA: Ja sam deo Svetlosti, a ona je muzika. Svetlost ispunjava mojih šest čula: ja je vidim, čujem, osećam, mirišem, dotičem i mislim. Misliti je kod mene šesto čulo. Čestice Svetlosti su ispisane note. Jedna munja može biti čitava sonata. Hiljadu munja je koncert. Za taj koncert ja sam stvorio loptaste munje koje se čuju na ledenim vrhovima Himalaja.

NOVINAR: Ne razumem ipak zašto ste toliko protiv Ajnštajna.

TESLA: On se ogrešio o Pitagoru i matematiku, a naučnik se o to dvoje ne može i ne sme ogrešiti. Brojevi i jednačine su znaci kojima se obeležava Muzika Sfera. Da je Ajnštajn čuo njene zvuke, ne bi stvarao Teoriju Relativnosti. Ti zvuci su poruka umu da život ima smisla, da u vasioni postoji savršen sklad, i da je lepota uzrok i posledica Stvaranja. Ta Muzika je večno kruženje zvezdanih nebesa. Najmanja zvezda je završena kompozicija i, ujedno, deo nebeske simfonije. Otkucaji čovekovog srca su delovi te simfonije na Zemlji. Njutn je saznao da je tajna u geometrijski pravilnom rasporedu i kretanju nebeskih tela. On je spoznao da je harmonija vrhovni zakon u svemiru. Zakrivljeni Prostor je haos; haos nije Muzika. Albert Ajnštajn je glasnik vremena Buke i Besa.

NOVINAR: Gospodine Tesla, da li vi čujete tu Muziku?

TESLA: Uvek je čujem. Moje duhovno uho je veliko kao nebo koje vidimo iznad nas. Svoje fizičko uho uvećao sam Radarom. Po Teoriji Relativnosti dve paralelne linije sastaće se u Beskraju. Time će i Ajnštajnova kriva postati prava. Jednom stvoren, zvuk traje večito. Za čoveka on može da iščezne, ali nastavlja da traje u tišini koja je njegova najveća moć. Ne, nemam ništa protiv gospodina Ajnštajna. On je ljubazan čovek i učinio je izvesne dobre stvari; od toga će nešto postati deo Muzike. Ja ću mu pisati i pokušati da objasnim da Etar postoji, i da su njegove čestice ono što drži vasionu u harmoniji i život u večnosti.

NOVINAR: Naš list namerava da otvori Dopisnu Školu Besmrtnosti. Za nastavnike su izabrani Platon, Homer, Kalidasa, Balmiki, Li Taj Po, Šekspir, Milton, Mikelanđelo, Rafael, Servantes, Gete, Dostojevski, Bah, Betoven, Mocart i drugi. Svakome od njih biće posvećen praznični broj “Biltena“, u kojem će se tumačiti njegovo delo i ispričati njegov život. Srećna okolnost je to što ste vi među živima, pa ćemo započeti sa vama. Ovaj intervju možemo nazvati i prvim časom te Škole.

TESLA: Varate se, gospodine Smit! Svi koje ste izvoleli pomenuti još uvek su među živima. Šta više, življi su od mnogih onih koji sada hodaju Zemljom.

NOVINAR: Bez sumnje, ona se zbog njih i dalje vrti. Mislio sam na njihovo fizičko prisustvo.

TESLA: Ima vremena, susrest ćete neke od njih i skinuti šešir da ih pozdravite. Sada iskoristimo srećnu okolnost mog fizičkog prisustva ovde.

NOVINAR: Recite, molim vas, koji su uslovi prilagođavanja jednog Anđela na Zemlji?

TESLA: Ja ih imam deset. Beležite pažljivo.

NOVINAR: Zapisaću svaku vašu reč, poštovani gospodine Tesla.

TESLA: Prvi uslov je visoka svest o svom poslanju i delu koje treba izvršiti. Ona mora, makar i mutno, postojati u najranijoj mladosti. Ne budimo lažno skromni; hrast zna da je hrast, a grm pored njega da je grm. Kao dečak od dvanaest godina bio sam siguran da ću doći na Nijagarine Vodopade. Za većinu svojih otkrića znao sam još u detinjstvu da ću ih ostvariti, premda ne sasvim jasno... Drugi uslov prilagođavanja je istrajnost. Sve što sam preduzimao, završavao sam. Bio sam devetnaestogodišnjak kada sam, po savetu jednog prijatelja, odlučio da pročitam celokupnog Voltera. Taj književni monstrum napisao je oko sto tomova velikog formata i sitnog sloga. Pročitao sam ga, ali nisam uspeo da saznam da li je to učinio i onaj koji mi ga je preporučio. Sa istom istrajnošću odnosio sam se prema svemu što sam radio. Ona je postala deo mene, te sam se nekom izumu vraćao i nakon trideset godina kako bih ga usavršio.

NOVINAR: Koji je treći uslov prilagođavanja, gospodine Tesla?

TESLA: Usmeravanje svih vitalnih i duhovnih energija na delo. Otuda i očišćenje od mnogih stvari i potreba koje ima čovek. Ja time ništa nisam izgubio, već samo dobio. Toliko sam dobio da sam se radovao svakom svom danu i noći. Zapišite: Nikola Tesla je bio srećan čovek... Četvrti uslov jeste prilagođavanje telesnog sklopa delu.

NOVINAR: Kako to mislite, gospodine Tesla?

TESLA: Najpre, to je održavanje tog sklopa. Čovekovo telo je savršena mašina. Ja poznajem svoj sklop i šta je dobro za njega. Hrana većine ljudi meni je štetna i opasna. Zbog toga katkad umišljam da su svi kuvari sveta u zaveri protiv mene... Dotaknite moju ruku.

NOVINAR: Ona je hladna.

TESLA: Da. Krvotokom se može upravljati, kao i mnogim procesima u nama i oko nas. Zašto ste prebledeli, mladiću?

NOVINAR: Setio sam se jedne priče. Ali pustimo to, molim vas, gospodine Tesla.

TESLA: Nećemo nastaviti razgovor dok ne čujem šta je to.

NOVINAR: To je priča da je Mark Tven napisao Tajanstvenog stranca, onu divnu knjižicu o Satani, inspirisan vama.

TESLA: Reč “Lucifer“ mi je draža. Gospodin Tven voli da se našali. U detinjstvu sam jednom ozdravio čitajući njegove knjige. Kada smo se ovde upoznali i to mu ispričao, bio je toliko ganut da je zaplakao. Postali smo prijatelji i često je dolazio u moju laboratoriju. Jednom je zatražio da mu pokažem mašinu koja je vibracijama izazivala osećanje blaženstva. Bio je to jedna od onih izuma za zabavu, kojima sam se ponekad bavio. Opomenuo sam gospodina Tvena koliko sme da ostane pod tim vibracijama. Nije me poslušao i ostao je duže. Završilo se time što je, poput rakete, držeći se za pantalone, odjurio u izvesnu prostoriju. Bilo je to đavolski smešno, ali ja sam sačuvao ozbiljnost. Vratimo se na prilagođavanje telesnog sklopa. Pored hrane, vrlo važan je i san. Od dugog i iscrpljujućeg rada, koji je iziskivao nadljudski napor, ja bih se posle jednog sata spavanja potpuno povratio. Stekao sam sposobnost da upravljam snom, i zaspim i budim se u čas koji sam sebi odredio. Ako mi nešto u onome što radim nije jasno, primoravam sebe da mislim o tome u snu i na taj način nalazim rešenje.

NOVINAR: Bekon kaže da Genije ponekad utekne od pisaćeg stola i iz laboratorije u san.

TESLA: Peti uslov prilagođavanja jeste pamćenje. Možda je kod većine ljudi mozak čuvar spoznaja o svetu i znanja koja stiču u životu. Moj mozak se bavi važnijim stvarima od pamćenja; kod mene on lovi ono što mu je u određenom trenutku neophodno. To je oko nas i treba ga samo uzeti. Sve što smo jednom videli, čuli, pročitali i saznali prati nas u vidu svetlosnih čestica. Meni su te čestice poslušne i verne. Geteovog Fausta, moju najmiliju knjigu, naučio sam napamet na nemačkom kao student, i sada ga celog mogu recitovati. Svoje izume sam godinama nosio “u glavi“, a tek potom ih ostvarivao.

NOVINAR: Često pominjete moć vizualizacije.

TESLA: Njoj možda imam da zahvalim za sve što sam stvorio. Događaji iz mog života i moja otkrića su pred mojim očima stvarni, vidljivi kao svaka pojava i predmet. U mladosti sam se toga plašio, ne znajući šta je to zapravo, ali kasnije sam tu moć primio kao izuzetan dar i preimućstvo. Negovao sam ga i ljubomorno čuvao. Vizualizacijom sam na većini izuma vršio i ispravke, onda ih, tako završene, pravio. Njome rešavam i komplikovane matematičke jednačine, a da ne ispisujem brojeve. Na Tibetu bih zbog tog dara dobio čin visokog Lame.

NOVINAR: Mocart bi ispravio tek dve ili tri note na nekoj partituri. Kompozicija je pre toga bila gotova u njegovoj glavi.

TESLA: Da, to se tako radi. Moj vid i sluh su savršeni i, smem to slobodno reći, jači nego u ostalih ljudi. Ja čujem grmljavinu na sto pedeset milja, i vidim boje u nebu koje drugi ne vide. To uvećanje vida i sluha imao sam i kao dete. Kasnije sam to svesno razvijao.

NOVINAR: U mladosti ste nekoliko puta bili teško bolesni. Da li je i bolest jedan od uslova prilagođavanja?

TESLA: Jeste. Ona je često posledica nedostatka ili iscrpljenosti životnih sila, ali često je i očišćenje duha i tela od otrova koji su se nakupili. Neophodno je da čovek boluje s vremena na vreme. Izvor većine bolesti je u duhu. Zato duh i može da izleči većinu bolesti. Kao đak razboleo sam se od kolere koja je harala u Lici. Izlečio sam se time što je otac dozvolio da upišem studije tehnike, što je predstavljalo moj život. Priviđenja za mene nisu bolest, već sposobnost uma da prodre izvan tri zemaljske dimenzije. Imao sam ih čitavog života, i primao sam ih kao sve druge pojave oko sebe. Jednom, u detinjstvu, šetao sam sa ujakom pored reke i kazao: “Iz vode će se pojaviti pastrmka, ja ću baciti kamen i njime je preseći.“ To se i dogodilo. Uplašen i zaprepašćen, ujak je povikao: “Bade retro Satanas!“ Bio je učen čovek i govorio je latinski... Nalazio sam se u Parizu kada sam video Majčinu smrt. U nebu, punom svetlosti i muzike, lebdela su prekrasna stvorenja. Jedno od njih je imalo Majčin lik, koji me je gledao sa beskrajnom ljubavlju. Pošto je vizija iščezla, znao sam da je moja Majka umrla.

NOVINAR: Šta je sedmo prilagođavanje, gospodine Tesla?

TESLA: Znanje kako da se psihičke i vitalne energije pretvore u ono što želimo, i postignemo vlast nad svim osećanjima. Indusi to nazivaju Jogom Kundalini. Ova znanja se mogu naučiti, za šta su potrebne mnoge godine, ili se stiču rođenjem. Ja sam ih većinu stekao rođenjem. Ona su u najbližoj vezi sa polnom energijom, koja je posle Svetlosti najrasprostranjenija u vasioni. Žena je najveći kradljivac te energije, a time i duhovnih moći. Ja sam to oduvek znao i čuvao se. Od sebe sam stvorio ono što sam hteo: misaonu i duhovnu mašinu.

NOVINAR: A deveto prilagođavanje, gospodine Tesla?

TESLA: Sve učiniti da se nijednog dana, nijednog trenutka ako je to moguće ne zaboravi ko smo i zašto smo na Zemlji. Izuzetni ljudi koji se u životu muče bolešću, oskudicom ili ih društvo previše ranjava svojom glupošću, nerazumevanjem, progonom i ostalim nedaćama kojima Zemlja vrvi kao močvara insektima, ostavljaju iza sebe delo neostvareno do kraja. Ima mnogo palih Anđela na Zemlji. Ekerman je pitao Getea: šta bi se dogodilo da je njegov život, koji je protekao u skladnim i čak srećnim okolnostima, bio drugačiji? Gde mu je odgovorio: “Meni se ne bi desilo da ne izvučem glavni zgoditak.“

NOVINAR: Šta je deseto prilagođavanje?

TESLA: Ono je najvažnije. Napišite da se gospodin Tesla igrao. Igrao se čitavog svog života i uživao u tome.

NOVINAR: Gospodine Tesla! Da li se to odnosi i na vaša otkrića i vaše delo? Je li i to bila igra?

TESLA: Jeste, dragi mladiću. Ja sam tako voleo da se igram Elektricitetom! Uvek se naježim kada slušam o onom Grku koji je ukrao vatru. Grozna priča o okivanju i orlovima koji mu kljuju džigericu. Zar Zeus nije imao dovoljno munja i gromova, pa je bio oštećen za jedan ugarak? Tu je neki nesporazum... Munje su najlepše igračke koje se mogu naći. Ne zaboravite da u vašem napisu istaknete: Nikola Tesla je bio prvi čovek koji je stvorio munju.

NOVINAR: Gospodine Tesla, maločas ste govorili o Anđelima i njihovom prilagođavanju na Zemlji.

TESLA: Jesam li? To je isto. Možete napisati i ovo: on se drznuo da uzme na sebe prerogative Indre, Zeusa i Peruna. Zamislite nekog od tih bogova kako u crnom večernjem odelu, sa polucilindrom i belim rukavicama njujorškoj eliti priređuje grmljavine, požare i zemljotrese!

NOVINAR: Čitaoci našeg lista vole humor. Ali zbunili ste me izjavom da i vaša otkrića, koja su neizmerna dobrobit za ljude, predstavljaju igru. Mnogi će se namrštiti na to.

TESLA: Dragi gospodine Smit, nevolja i jeste u tome što su ljudi odveć ozbiljni. Da to nisu, bili bi srećniji i znatno duže bi živeli. Kineska poslovica veli da ozbiljnost skraćuje vek. Li Taj Pe je posetu krčmi pretpostavljao poseti carskom dvoru. Ali da se čitaoci novina ne bi mrštili, vratimo se stvarima koje oni smatraju važnim.

NOVINAR: Oni bi rado da čuju u čemu je vaša filozofija.

TESLA: Život je ritam koji se mora spoznati. Ja osećam taj ritam i upravljam se po njemu i prepuštam mu se. On je vrlo zahvalan i dao mi je znanja koja imam. Sve što živi povezano je dubokim i divnim vezama: čovek i zvezde, ameba i Sunce, naše srce i kruženje beskonačnog broja svetova. Te veze su neraskidive, ali one se mogu pripitomiti i umilostiviti tako da čovek i sam počne da stvara nove i drugačije odnose u svetu, a da stare ne naruši. Znanje dolazi iz vasione; naš vid je njegov najsavršeniji prijemnik. Imamo dva oka: zemaljsko i duhovno. Treba nastojati da ona postanu jedno oko. Univerzum je živ u svim svojim manifestacijama, poput kakve misleće životinje. Kamen je misaono i osećajno biće, kao što su to biljke, zver i čovek. Zvezda koja sija traži da je gledamo, i da nismo oveć obuzeti sobom razumeli bismo njen jezik i poruke. Svoje disanje, oči i uši čovek mora uskladiti sa disanjem, očima i ušima univerzuma.

NOVINAR: Dok govorite, čini mi se da slušam budistički tekst, besedu taoiste ili traktat Parazulzusa.

TESLA: Dobro vam se čini! Znači da postoji opšte znanje i istine koje je čovek oduvek posedovao. Po mom osećanju i iskustvu, u vasioni ima samo jedna materija i jedna vrhovna energija sa beskonačnim brojem manifestacija života. Najlepše od svega je to što otkrićem jedne tajne u prirodi, otkrivate i ostale. One se ne kriju, tu su oko nas, ali mi smo slepi i gluvi za njih. Ako se emotivno vežemo za njih, one nam same dolaze. Jabuka je mnogo, ali je jedan Njutn. On je tražio upravo onu jabuku koja je pala pred njega.

NOVINAR: Pitanje koje je možda trebalo postaviti u početku ovog razgovora. Šta je za vas Elektricitet, poštovani gospodine Tesla?

TESLA: Sve je Elektricitet. Najpre je Svetlost, beskrajni izvor iz kojeg ističe materija i raspoređuje se u svim oblicima koji predstavljaju vasionu i Zemlju sa svim njenim vidovima života. Crno je pravo lice Svetlosti; što je ne vidimo takvu, to je izuzetna milost prema čoveku i ostalim stvorenjima. Jedna njena čestica poseduje svetlosnu, toplotnu, nuklearnu, radijacionu, hemijsku, mehaničku i zasad nepoznate energije. Ona ima moć koja može pokrenuti Zemlju sa njene putanje. Ona je istinska Arhimedova poluga.

NOVINAR: Gospodine Tesla, vi ste odveć pristrasni prema Elektricitetu.

TESLA: Elektricitet sam ja sam. Ili, ako hoćete, Elektricitet u ljudskom obličju. To ste i vi, gospodine Smit, ali toga niste svesni.

NOVINAR: Je li otuda vaša sposobnsot da kroz telo propuštate električnu struju od milion volti?

TESLA: Zamislite baštovana kojeg napadaju biljke; to bi zaista bilo ludo. Čovekovo telo i mozak sačinjeni su od mnogih energija; u mene je najviše Elektriciteta. Energija koja je različita u svakoga jeste ono što čini čovekovo “ja“ ili “dušu“. Kod drugih stvorenja to je njihova suština; “duša“ biljke nije “duša“ minerala i životinje. Rad mozga i smrt se manifestuju svetlošću. Moje oči su u mladosti bile crne, sada su plave i kako vreme prolazi i naprezanje mozga biva jače, one su bliže belini. Belo je nebeska boja. Kroz moj prozor jednog jutra je sleteo golub, kojeg sam hranio. Hteo je da mi javi da umire. Iz njegovih očiju izlazili su mlazevi svetlosti. Nikada u očima nekog stvorenja nisam video toliko svetlosti, kao u tog goluba.

NOVINAR: Radnici u vašoj laboratoriji pričaju o bleskovima svetlosti, plamenovima i munjama koje se javljaju ako ste gnevni ili pred kakvom opasnošću.

TESLA: To su psihička pražnjenja ili opomene da se čuvam. Svetlost je uvek bila na mojoj strani. Znate li ko mi je otkrio Obrtno Magnetno Polje i Indukcioni Motor, što me je proslavilo u dvadeset šestoj godini? Jedne letnje večeri, u Budimpešti, posmatrao sam sa svojim prijateljem Sigetijem zalazak Sunca. Hiljade vatara okretalo se plamteći hiljadama boja. Setio sam se Fausta i recitovao stihove iz njega. I tada, kao u magnovenju, video sam kako se obrće Magnetno Polje i radi Indukcioni Motor. Video sam ih u Suncu!

NOVINAR: Hotelska posluga priča da se u vreme grmljavine zatvarate u sobu i razgovarate sami sa sobom.

TESLA: Razgovaram sa munjama i gromovima.

NOVINAR: Sa njima? Na kojem jeziku, gospodine Tesla?

TESLA: Najčešće na mom maternjem jeziku. U njemu ima reči i zvukova, naročito u poeziji, koji su pogodni za to.

NOVINAR: Čitaoci našeg lista bili bi vam veoma zahvalni da to protumačite.

TESLA: Zvuk ne postoji jedino u gromu, već i u munji; kod nje je on pretvoren u sjaj i boje, a boje se mogu slušati. Jezik je od reči, što znači da je od zvukova i boja. Svaki grom i munja su različiti i imaju svoja imena. Ja neke od njih nazivam imenima onih koji su mi bili bliski u životu, ili po onima kojima se divim. U nebu sevaju i grme moja Majka, sestra, brat Danilo, pesnik Zmaj i ličnosti iz srpske istorije. Imena kao što su Isaija, Jezekilj, Leonardo, Betoven, Goja, Faradij, Puškin i sve neugasle vatre označuju jata i spletove munja i gromova koji ne prestaju svu noć, i zemlji donose blagorodnu kišu ili pale šume i ljudska naselja. Postoje munje i gromovi, i to oni najsjajniji i najmoćniji, koji ne išćezavaju. Oni se vraćaju i ja ih prepoznam među hiljadama.

NOVINAR: Po vama, Nauka i Poezija su isto?

TESLA: To su dva oka jednog lica. Vilijem Blejk je učio da je ceo univerzum rođen iz Mašte, da ga ona održava i da će on postojati dokle god na Zemlji bude postojao i jedan čovek. Sa njome je kao Tačkom astronoma u koju se mogu sakupiti zvezde svih galaksija. Ona je stvaralačka energija ravna svetlosnoj.

NOVINAR: Mašta je za vas stvarnija od života?

TESLA: Ona rađa život. Ja sam se hranio svojim mislima, naučio sam da upravljam osećanjima, snovima i vizijama. Oduvek sam je negovao, kao što sam negovao i svoj zanos. Ceo svoj dugi vek proveo sam u zanosu. To je bio izvor moje sreće. On mi je pomogao i da tokom svih ovih godina podnesem rad, koji je bio dovoljan za pet života. Najbolje je raditi noću, jer su zvezdana svetlost i misli u bliskoj vezi.

NOVINAR: Kazali ste da sam i ja, kao svaki stvor, Svetlost. To mi laska, ali, priznajem, nije mi sasvim jasno.

TESLA: Zašto bi i trebalo da vam bude jasno, gospodine Smit? Dovoljno je da poverujete u to. Sve je Svetlost. U jednom njenom zraku je sudbina naroda; svaki narod ima svoj zrak u onom velikom svetlosnom izvoru koji vidimo kao Sunce. I zapamtite: nijedan čovek koji je postojao, nije umro. Pretvorili su se u Svetlost i kao takvi postoje i dalje. Tajna je u tome da se te svetlosne čestice povrate u prvobitno stanje.

NOVINAR: To je vaskrsenje!

TESLA: Ja to radije nazivam: Vraćanje u neku od prethodnih energija. Hrist i još neki znali su tu tajnu. Ja sam tragao za time kako da se očuva ljudska energija. Ona je jedan od vidova Svetlosti, katkad ravna vrhunskom nebeskom svetlu. Nisam tragao za time radi sebe, već radi dobra svih. Verujem da će moja otkrića učiniti ljudima život lakšim i snošljivim, i usmeriti ih na duhovnost i moralnost.

NOVINAR: Smatrate li da se vreme može ukinuti?

TESLA: Ne sasvim, jer prva osobina energije jeste da se preobražava. Ona je u večitim preobražajima, kao oblaci taoista. Ali moguće je uticati u tome da čovek očuva svest i posle zemaljskog života. U svakom kutku vasione postoje energije života; jedna od njih je i besmrtnost čije poreklo je izvan čoveka i čeka ga. Vasiona je duhovna; mi smo tek napola takvi. Vasiona je moralnija od nas; zato moramo spoznati njenu prirodu i svoj život uskladiti sa njom. Ja nisam naučnik; Nauka je možda najpogodniji način da nađem odgovor na pitanje koje me oduvek progoni, i koje je moje dane i noći pretvorilo u vatru.

NOVINAR: Koje je to pitanje?

TESLA: Kako su vam oči zasjale!... Ono što sam hteo da saznam jeste: šta biva sa zvezdom koja pada i suncem koje se ugasi? Zvezda padne kao prašina ili seme po ovom ili po drugim svetovima, a sunce se raspe u naše misli, u živote mnogih stvorenja, u ono što će se roditi kao nova svetlost, ili ga svemirski vetar razveje po Beskraju. Shvatam da je to neophodno i da je uračunato u ustrojstvo vasione. Stvar je, međutim, u tome da se jedna od tih zvezda i jedno od tih sunaca, makar i ono najmanje, sačuvaju.

NOVINAR: Ali, gospodine Tesla, vi shvatate da je to neophodno i da je uračunato u ustrojstvo sveta!

TESLA: Kada čoveku postane jasno da je njegov najviši cilj da trči za zvezdom padalicom i pokuša da je uhvati, razumeće da mu je život dat upravo zbog toga i biće spašen. Zvezdu će na kraju uhvatiti!

NOVINAR: I šta će se onda desiti?

TESLA: Tvorac će se nasmejati i reći: “Padala je samo da bi ti potrčao za njome i uhvatio je“.

NOVINAR: Zar sve to nije u suprotnosti sa kosmičkim bolom, koji tako često pominjete u svojim spisima? I šta je to kosmički bol?

TESLA: Nisu suprotnosti, jer smo na Zemlji... To je bolest o čijem postojanju ogromna većina ljudi nije svesna. Otuda mnoge druge bolesti, patnja, zlo, beda, ratovi i sve ono zbog čega je ljudski život apsurdna i strašna pojava. Ta bolest se ne može sasvim izlečiti, ali svest o njoj će učiniti da bude manje teška i opasna. Kad god je neko od meni bliskih i dragih ljudi bio povređen, ja sam osećao fizičku bol. To je zato što su naša tela od slične građe, a duše vezane neraskidivim nitima. Neshvatljiva tuga koja nas ponekad obuzme, znači da je negde, na drugom kraju ove planete, umrlo dete ili plemenit čovek. Cela vasiona je u izvesnim periodima bolesna, od same sebe i od nas. Iščeznuće neke zvezde i pojava komete utiču na nas više nego što mi to slutimo. Veze među stvorenjima na Zemlji su još jače; zbog naših osećanja i misli cvet će divniji zamirisati ili ućutati. Te istine iznova moramo učiti da bismo se izlečili. Lek je u našem srcu i, isto tako, u srcu životinje koju nazivamo vasionom.

od **Still_dreaming** Sub Jul 04, 2015 7:50 am

Mene nikad neće čekati na balkonu

Borili smo se da pokažemo šta znamo. Da pokažemo šta Srbija može. I uspeli smo. Srbija je u jednom danu dobila 80 zlatnih medalja u obliku jedne nagrade.

Nas 80 otišlo je da brani boje Srbije na jednoj vrsti Olimpijade i dok je Prag zbog toga bio spreman da zatvori ceo grad - naša zemlja nam je zatvorila vrata. A mi smo odlučili da idemo glavom kroz zid. I srušili smo ga. Srušili smo ga tako snažno i neopozivo da je Evropa ustala u našu čast.

Prepuna sala sa 1.000 slavnih zvanica aplaudirala je jednoj maloj zemlji. Plašio sam se trenutka kada će ovacije prestati. Znao sam da me kod kuće čeka tišina.

O mom "sportu" se ovde malo zna. Nema golova, tuča i spornih transfera igrača. I ono što nas mnogo više boli - nema gledalaca. Kada gostujemo tribine su pune. Prazno je na domaćem terenu.

Srbija je vekovima pokušavala nešto da uradi na tom "stadionu". Takmičili smo se sa 60 zemalja. Gledali smo kako izlaze u borbu. Uigrani Litvanci, uhranjeni Nemci, podržani Švajcarci. Gledali mi, gledalo onih milijardu posetilaca godišnje. Oni su imali novac i podršku - mi "dresove" Srbije. I čast.

Znali smo da imamo znanje. Da smo žrtvovali svaki vikend. Putovali u drugi grad, krpili kraj sa krajem. Radili satima da zaradimo šansu da nas vide. Odrekao sam se velikog dela svog života verujući da će biti vredno toga. Nagrada se ne dodeljuje svake godine iz razloga što se ne dodeljuje svima. Daje se samo onda kada sudije prepoznaju izuzetnost. Čekali smo.

Posle meseci najžešćih priprema prozvali su naše ime. Bilo nas je previše da svi stanemo na postolje. Skočili smo do plafona. Grlili smo se i plakali. Zlato. Ne jedno, ne deset - osamdeset. Među nama je bilo i iskusnih veterana i studenata i svi smo ostali bez teksta.

Voleo bih da vam kažem da se u najvećim životnom uspehu osećao sreću, umesto toga preplavila me tuga nesagledivih razmera. Znao sam da što si bliže Srbiji dalje si od sebe. Znao da će nam čestitati mame i tate, tetke i teče. Znao da će svi ostali, čak i naši nadređeni - ćutati.

Ne, mi nismo "Orlići". Nismo ni košarkašice ni vaterpolisti. I ne želimo da budemo. I ne treba. Uživamo u njihovim uspesima i bodrimo ih kao i svi vi.

Ja potpuno razumem zašto su oni ispred nas. Oni donose novac, a mi ne. Ali i mi donosimo vrednosti. Mi donosimo promene. I mi smo predstavljali Srbiju.

Znam da se naš "sport" ne gleda uz čips i pivo. Da zahteva pitanja i preispitivanje. Traži ono čega danas nema - traži vreme. Vi biste da se opustite, a umetnost traži da se prepustite.

Dana 22. juna 2015. godine Srbija je osvojila zlatnu medalju za pokretanje dijaloga na čuvenom Praškom kvadrijenalu koji često zovu umetničkom Olimpijadom.

Dana 22. juna 2015. godine predstavnici Srbije znali su da ih niko neće dočekati na balkonu.

Srbijo, osvojila si zlato iz kulture. Skrajnute, zapostavljene i prokazane.
Ne, ne tražimo da nas čekate na balkonu. Ne tražimo baš ništa. Samo nemojte pričati da kod nas nema kulture. Ima je. Kultura samo nema vas.

http://www.24sata.rs/da-zanemis-ja-sam-zlato-srbije-ali-mene-nikad-necete-cekati-na-balkonu/14172

Ovo pismo javnosti je uputio mladi umetnik Nikola Radosavljević (24), jedan od umetnika koji su učestvovali na Praškom kvadrijenalu. Njegovo pismo govori sve. Bravo za naše umetnike! Bravo za naše šampione! (bukvalno sam na ivici suza, opet)