Gojaznost kao psihosocijalni problem

od **f-lady** Ned Apr 04, 2010 5:07 am

Ideal ženske lepote se menjao iz veka u vek. Nekada je bilo nezamisljivo da žena bude mršava, asocirala je okolinu na "jalovost", žene su se utezale u korsete ne bi li istakle svoje glavne adute koje su privlačile poglede. Dezen i kroj su govorili iz kog je osoba staleža, ali poenta je bila ista. Početkom socijalizacije žena bila je pojava Merlin Monro, koja nikako nije bila mršava, ali je isticala svoju ženstvenost, sa njom je zamrla ta strana ženske lepote i sve više se od žena zahtevalo da budu vitke i mršave i više od onoga što mogu.
Tako smo došli do danas, gde veliki broj mladih devojaka prolazi kroz velike psihičke krize putem bulimije ili anoreksije, ne bi li zadovoljile društvena zahtevanja po pitanju izgleda.
Svakako, iako, se i od muškarca i od žena traži mršavost i vitkost, žene se tu nalaze u mnogo gorem položaju. Ukoliko je muškarac debeo, to se i oprašta, a ženi ne. Ako nije onakva kakva bi trebalo da bude po mišljenju raznih modnih časopisa, ona ne može da se oseća privlačno, iako to možda i jeste. Naravno veliki deo normi fizičkog izgleda nosi i kultura i podneblje na kome živite. Pokušavajući da se pomire sa situacijom, upadaju u još veću agoniju i samo još više jedu...
Šta sve trpi gojazna osoba od okoline? Kako funkcioniše psiha gojazne osobe, mlađe ili starije? Koji mehanizmi psiho odbrane funkcionišu u ovom slučaju?

Šta se dešava kada dete u školi odbace drugari, neophodni za zdrav razvoj deteta u tom dobu, zbog njegovog fizičkog izgleda? Kako će to dete to prebroditi i kakve će to posledice ostaviti na njega? Šta se tada dešava sa samopouzdanjem?

od **Catwoman** Ned Apr 04, 2010 5:18 am

Iako je procenat gojaznih osoba porastao u poslednjih nekoliko godina, to ne znaci da su oni "zadnja rupa na svirali". Kako ce se gojazna osoba ponasati, prvenstveno zavisi od njenog okruzenja, njenog prihvatanja same sebe kakva jeste, psihicke stabilnosti.
Danas je sve teze utuviti u glavu ljudima da i punije zene mogu da izgledaju lepo u zavisnosti od toga sta ocenjujemo kod takve osobe.
Medjutim, veliki problem nastaje kada devojka u pubertetu vidi sve te vitke manekenke kako se sepure na pistama i kako svi muskarci uzdisu za njom. Moze doci do povlacenja u sebe, kritikovanja, izgladnjivanja do besvesti. Ili, sto mi je danas sve vise cudno, ako vec postoji problem takve prirode, zasto se sve to pokazuje naokolo dok se nosi mini suknja i kratez majica? Pa i za punije osobe postoji itekako lepa garderoba koja moze da zamaskira nedostatke, a da se i dalje izgleda fantasticno.

od **f-lady** Ned Apr 04, 2010 5:27 am

Mnogobrojni podaci studija sprovedenih tokom poslednjih nekoliko godina pokazali da savremeni uslovi života uslovljavaju da je energetski unos daleko iznad stvarno potrebnog dok sa druge strane, postoji niži nivo fizičke aktivnosti. Faktori koji doprinose smanjenju nivoa fizičke aktivnosti podrazumevaju sve veću primenu tekovina savremene tehnologije kao što je korišćenje kompjutera, motornih vozila, liftova, ali i smanjenje fizičke aktivnosti u školama i na poslu. Kao što je poznato i dokazano, gojaznost je povezana sa drugim oboljenjima - povišenim krvnim pritiskom, dijabetesom, povećanim nivoom masnoće u krvi.
Statistika pokazuje da svaki treći stanovnik Srbije ima problem s težinom, piše Blic. Zvanični podaci pokazuju da u Srbiji ima svega 39 odsto normalno uhranjenih, a najviše gojaznih je u Vojvodini. Od ukupnog broja debelih, 20 odsto su ekstremno gojazni, a čak 13 odsto dece predškolskog uzrasta ima problem sa kilogramima.
više od 60 % ispitanika je nedovoljno fizički aktivno,
svaki drugi muškarac, svaka treća odrasla žena i 30 % adolescenata su pušači. Pušenje uništava i vitamin C, koji se nedovoljno unosi preko svežeg voća i povrća,
više od polovine ispitanika smatra da njihovo ponaša-nje nije važno za nastanak hroničnih bolesti i da nisu odgovorni za obolevanje,
većina stanovnika Srbije ne prepoznaje rizično ponaša-nje za zdravlje.

od **Catwoman** Ned Apr 04, 2010 5:34 am

Sto se tice fizicke aktivnosti, ona je neophodna. I zbog fizickog, a i zbog psihickog zdravlja. Mnogo malo se obraca paznja na to, a umni razvoj je itekako povezan sa fizickom aktivnoscu.

od **f-lady** Ned Apr 04, 2010 6:09 am

Fizicka aktivnost je veoma vazna. Ona menja um, ali bukvalno. Ne kazu za dzabe - U zdravom telu, zdrav duh. Doduse fizicko u skolama je ocajno i to ne zelim ovde da komentarisem, makar ne na ovoj temi, ali inace imam jako lose misljenje o tome. Nekakav fizicki podsticaj, samo da se osoba izvuce iz ucmalosti, bi verovatno pomogao oko ispunjavanja dana energijom, pa bi se samim tim osoba bolje osecala i mozda bi imala veci podsticaj da uradi nesto po pitanju svoje kilaze, na zdrav nacin. Dobro si to pomenula.
Najvaznije je i da se ne gladuje, jer tada trpe mnoge druge stvari u organizmu a i postoji velika opasnost od jo-jo efekta*. U slucaju veceg problema trebalo bi konsultovati dijeteticara odnosno nutricionistu ili tim sportskih lekara.
--------------------------
*Jo-jo napomena:
U veoma rigoroznim dijetama, iako je moguce izgubiti veliki br. kilograma za malo dana, postoji mogucnost povratka na staru tezinu, i josh preko toga; Naime vase masne stanice postale su “magnet za mast”, sto je poznato kao jo-jo efekat.
Stoga, da biste kroz naredni period zadrzali idealnu kilazu, svakako morate promeniti navike u ishrani. Za vreme dijete nije dozvoljeno unosenje alkoholnih pica. Navedene namirnice mogu se uzimati tople ili hladne, ali vazno je uzimati ih navedenim redom I ne preskakati, jer bi u proteklom rezultati mogli izostati;

Gojaznost kao psihosocijalni problem Afoodplanforlife

Gojaznost kao psihosocijalni problem Afoodplanforlife

od **ThePoet** Sub Jan 14, 2017 10:33 am

Navešću primer koleginice s posla, koja se za nekih godinu i po ugojila čitavih 25 kila! Kada je počela da radi, trpela je svojevrsni mobing od direktora, koji bi joj stalno (a tobože u formi dobronamernog saveta) popovao o kilaži i praktično tražio od nje da smrša. To je, pretpostavljam, kod nje izazvalo dodatni revolt, pa umesto da smrša, ona se još i ugoji. Zanimljivo je (pričala mi je u nekom trenutku) koliko ljudi sebi daju za pravo da pridikuju ljudima o kilaži, pa joj se dešavalo i od naših polaznika da joj govore kako to nije dobro za nju, kao da ona toga nije svesna (kompulsivno prejedanje je vrlo slično bilo kom drugom obliku zavisnosti - po istoj analogiji su i pušači svesni rizika, pa ih to ne sprečava da puše).

Međutim, ja sam definitovno shvatio da je zaglibila kad sam primetio da o svojoj gojaznosti priča tako da je jasno da se na nju navikla. Navodno se sve vreme žali na to, ali je jasno da nije spremna ništa da preduzme. Onda smo joj to u nekom trenutku predočili i sad je donela odluku da mora da menja ishranu i počela je da vežba. Videćemo koliko će istrajati.

Na internetu postoji zanimljiv video koji je objavio kanal kurzgesagt (na engleskom: in a nutshell), a zove se Addiction. Vrlo je lepo objašnjeno kako je i na koji način zavisnost uvek, u najvećem delu, samo zamena za nešto važnije što nam fali. U tom kontekstu treba posmatrati sve zavisnosti, boriti se protiv društva koje ne ume da razvije empatiju, već samo da pridikuje i popuje.

U četvrtom i petom razredu sam i ja bio buckast. Druga deca su, naravno, zadirkivala, ali i ja sam se u nekom trenutku navikao. Onda je mama uzela stvar u svoje ruke, smanjila porcije hrane koju sam jeo, izbacila hleb iz ishrane, drastično smanjila slatko i - vrlo brzo sam smršao. Posle sam krenuo da treniram odbojku, pa je i to dodatno pomoglo. Gojaznim ljudima treba pružiti podršku, a ne pridiku.

od **ces@ric@** Sub Jan 14, 2017 1:20 pm

Od debelih ljudi iz moje okoline 99% njih tvrdi da im je to urodjeno i da su sve pokusali, ali se jednostavno debljaju i od samog pogleda na hranu. Pri tom nikog od njih nikad nisam vidjela da je nesto pokusao da uradi po tom pitanju. A vidjela sam ih da jedu nenormalne kolicine hrane i nisam ih vidjela da vjezbaju.

Moja bivsa cimerka je visoka izmedju 180 i 185 cm, a teska 110-120 kg. Najcesce kupuje u muskom odjeljenju i ima zdravstvenih problema. Ona tvrdi da joj je to urodjeno, da je probala sve. Kao neko ko je zivio sa njom mogu sa sigurnoscu reci da samu sebe laze. Ona pojede cijelu pizzu, a nakon pola sata napravi sebi tri tosta. Uz jednu epizodu Friendsa pojede pola tepsije kolaca. Sjedi pred televizorom i ne krece se. Jedino sto s vremena na vrijeme kupi tablete za mrsavljenje i nada se da ce preko noci, dok jos uvijek jede istu kolicinu hrane, smrsati.
Ja joj nikad nisam rekla nista na racun njene tezine, nisam zbijala sale, niti je sta savjetovala. Smatram da je to njen problem. Smatram da ona sigurno zna kako izgleda i da zna i daleko bolje od mene kako da smrsa. Maceha, brat, najbolja prijateljica i opcenito vecina ljudi koji su je upoznali mi je govorila da joj "moram reci". Sta, da je debela i da treba da smrsa? Kao nije toga svjesna pa cu joj otvoriti oci? Glupost!

Ocigledno na njen racun zbijaju sale drugi, jer je razvila dosta dobar odbrambeni sistem i veliko samopouzdanje. Ponekad me podsjeca na one americke gluposti "It is OK to be fat, be proud of yourself".

Za debelu djecu su krivi roditelji i to bi trebalo zakonom kaznjavati.

Cast izuzecima, koji stvarno imaju neki zdravstveni problem zbog kojeg ne mogu da smrsaju.

od Sponsored content

Gojaznost kao psihosocijalni problem

Gojaznost kao psihosocijalni problem

Re: Gojaznost kao psihosocijalni problem

Re: Gojaznost kao psihosocijalni problem

Re: Gojaznost kao psihosocijalni problem

Re: Gojaznost kao psihosocijalni problem

Re: Gojaznost kao psihosocijalni problem

Re: Gojaznost kao psihosocijalni problem

Re: Gojaznost kao psihosocijalni problem