Ljudi iza nikova i avatara

Pa sve zavisi od osobe do osobe.

Upoznala sam jednu osobu sa foruma i na pocetku nam je bilo jako cudno, drzali smo se dosta distancirano, mada smo preko foruma i MSN-a bili jako bliski. No, nakon 2-3 susreta stvar se poboljsala i skoro je kao preko interneta

Na drugu stranu, da se nismo licno upoznali i da se ne vidjamo kad god sam ja u gradu, mislim da bih i sa njim izgubila kontakt kao sto sam sa vecinom forumasa (cast izuzecima, ali opet to nije kao sa tom osobom)

Glavne poteškoće uopšteno na netu jeste da preko neta se najlakše laže. Da bi se neko upoznao u stvarnosti, treba da se dobro upozna, i da drži distancu, jer se lažovi kad-tad uhvate u sopstvenoj laži (jedna laž povlači drugu). Uvek treba biti pažljiv.
Inače sam čuo da se ovde na forumu nalaze samo ljudi koji vrede, ne li?
Pretpostavljam da bih mogao sa nekim/om da se nađem, ali piće da plaćam, ne biva, pa ni artiljerijom neko da me tera (nepoznatima nikad ne plaćam piće, možda samo ako ide sa nekom osobom koju znam i sa kojom se družim).
Sa ovog foruma nisam upoznao ijednu osobu (sem Keti, koju znam od kraja aprila prošle godine), mada bih voleo.

Zagovornik sam ''internet iluzije''... Mnogo je lepše živeti u imaginarnom svetu, gde se sa svima osećate kao deo grupe, osećate da pripadate nečemu. Upoznajemo ljude onako kako oni žele da nam se predstave, znamo nikad previše i nikad premalo jer avatar i nik kriju dosta toga. Preći tu granicu izgleda mi kao razbiti ogledalo onda kada je odraz u njemu prelep... Koliko god ovo zvučalo glupo, nekad prijatelji sa interneta mogu da pomognu više nego bilo koji prijatelj iz okruženja (hvala ti Bella)

Na forumu nailazim na ljude koji se trude da se lepo izraze (na šta se malo pazi inače u realnosti), na ljude koji najobičniju stvar umeju da kažu sa toliko prelepih reči. Nailazim na ljude koji imaju dušu, na one koji, naizgled, nemaju mane, nailazim samo na prijateljsku ruku. Zato ne bih menjao taj osećaj iluzije...

Zavoleo sam mnogo jednu devojku samo preko foruma. Još uvek smo u kontaktu iako ona nema internet. Skoro svakodnevno se dopisujemo, ali još uvek jedno drugom ne znamo ime. Tako smo se dogovorili, tako nam odgovara... Odlučili smo da sačuvamo taj mali deo iluzije iako znamo jedno drugom skoro sve vrline i mane. Nismo hteli da razbijemo ogledalo u potpunosti...

Sa foruma sam upoznao samo dve osobe. Utisak je bio drugačiji naravno, ali opet prelep na svoj način. Obe su izgledale onako kako sam ih zamišljao-kao Iskra i Anđeo... Samo, obe su u mojoj iluziji bile veselije i pozitivnije nego kad sam ih video. To želim da izbegnem-da vidim tugu u očima prijatelja. Zato je mnogo lepša internet maska iza koje se skoro uvek krije osmehnuto lice prijatelja. Bar u mojoj uobraziji...

Ja ne volim iluzije, volim opipljivo. Upoznala sam dosta ljudi zato sto su me zainteresovali i zagolicali mastu. Ne kajem se zbog toga, jako sam zadovoljna sto sam upoznala tako kvalitetne ljude (sami ce da se prepoznaju).
Kliknuli smo na netu, a u stvarnosti je ispalo jos bolje

Iskreno, ja se nisam upoznala ni sa kim sa foruma, osim sa Nexom. I postao mi je odlican prijatelj, cak smo se jos vise zblizili nego sto je to bilo preko neta. Prijateljstvo je ojacalo.
Zasto da ne, upoznati se, popricati i videti kakva je osoba uzivo. Ja bih volela kada nekad dodjem u neko mesto pozovem tu osobu da se licno upoznamo. Lepo je znati ljude iz svakog kraja ovog sveta.

Ti ljudi su ljudi koji sede na istom mestu u isto vreme kad i ja... Već neko vreme... I osećam se kao da smo veoma bliski. Dovoljan je odgovor na nekoliko tema i nekoliko virtuelnih kafa da budem svestan toga da smo neko vreme proveli zajedno. Ponekad, samo sedeći jedno pored drugog... I mogu da kažem da mi je bez nekih ljudi ovde veoma neobično i da mi je neobično i kad nekog nema dan-dva... Ne znam da li je navika ili šta ali kad vidim poznati nik i avatar, osmeh se sam pojavi... Jer tamo negde sedi neko sa prstima na tastaturi, isto kao i ja...

Ja nisam upoznala nikoga sa ovog foruma, i male su sanse da hocu, a moram priznati da mi ne bi bilo mrsko upoznati neke ljude ciji su mi se postovi dopali. Ja mislim da bi pravo poznanstvo bilo mozda i pouzdanije od foruma, jer kada odgovoris na sve teme na forumu (a ja sam opasno blizu toga) polako ces imati manje razloga da tako cesto sjedis i citas ili pises, pa ce se izgubiti i taj osjecaj razmjene komunikacije. Inace, imam bujnu mastu, pa na osnovu avatara i nikova stvaram neke predstave o ljudima u svojoj glavi i cinim ih trodimenzionalnim licnostima. Nedavno sam zamolila clanove i da se opisu, bas zato da bi moja predstava u glavi bila sto bliza istini. Ne plasim se da ce ljudi u stvarnosti biti manje optimisticni, ili da ljudi puno lazu. I jedno i drugo se moze osjetiti i u pisanju. One koji su neiskreni bih i onako izbjegavala, a tuga svakome dodje i prodje u zivotu, takvih se ljudi ne treba bojati nego im se naci pri ruci kada im je tesko. Ko zna, mozda jednoga dana nekoga i upoznam bas sa ovog foruma.

S ovoga foruma ne poznajem nikoga. Mislim da sam jedina iz Hrvatske ovdje pa bi to upoznavanje išlo malo teže, ali tko zna... Volim upoznavati nove ljude i ponekad me kopka - tko je tamo negdje, s druge strane. Čitajući postove forumaša, u glavi nekako oblikujem i osobe koje ih pišu i da, voljela bih neke i upoznati.

Ako bolje razmislim, nisam nikada upoznala nikoga s bilo kojeg foruma. No događalo se da upoznam osobe s kojima sam se dopisivala preko nekih drugih internet stranica i nije bilo loše.

Za mene je virtuelni svet jedini prostor gde mogu da iskreno kazem i objavim ono sto mislim i osecam.
Tokom zivota navikla sam da ne izrazavam svoje misljenje jer tako izbegavam i sukobe.Moji stavovi su oduvek bili suvise napredni za moju sredinu i tako sam stekla naviku da slusam a da o sebi nista ne kazem.Zato sam i pomislila da bih mozda u ovom prostoru napokon mogla da budem otvorena.

Dobre strane , mozes da budes 100% iskren, da napises kad ti nesto smeta,bez straha sta ce sad druga strana reci, kako li ce reagovati na napisano, niko sa tobom se nece druziti-u ovom slucaju pisati iz koristi. To ovde ne postoji, bar mislim da je tako.
Lose strane, pa zavisnost.....nekad naviknemo da svaki dan pisemo sa nekim osobama. Mozda nekad to predje i u nesto vise od prijateljstva......navika je cudo! Jedna od losih strana je sto mozes i da se razocaras, bas kao i u realnom svetu ,tako i ovde u virtualnom.

Nisam nikog upoznala sa foruma. Pre ovog sam bila dugo na jednom forumu,oko 2. god. ali nikog nisam upoznala. Imala sam priluku, ali nisam. Ne znam ni sama tacno zasto, mozda jer te osobe mi nisu ulivale neko poverenje, da su bas takve kakvima se predstavljaju. Nekako imam i strah da bi se mozda i razocarala, mozda bi se i drugi u mene razocarali...

Na poslednje pitanje... Pa to je stvar licnog izbora. Ako neko zeli da se upozna, sto da ne. Verujem da moze da bude pravo prijateljstvo.

Ako obratite pažnju na avatare koji su trenutno u funkciji, većina forumaša je postavila avatare koji su nekako... obezličeni. Tu ubrajam i sebe. Nikome se ne vidi lice (ukoliko je na avataru osoba) - ili su predaleko, okrenuti leđima, vidi se deo glave ili je namerno pokrivena... Udaljujemo se i otuđujemo i u ovom VR prostoru - ili podležemo čarima njegove anonimnosti?