Prijateljstvo posle ljubavi

Kada sam vidjela temu zapitala sam se -"Sta smo nas dvoje?"
Proslo je mnogo vremena od kad je ljubav zavrsila...svako je otisao na svoju stranu i nastavio da zivi svoj zivot...ali se sve to vrijeme cujemo, povremeno vidjamo, znamo sve jedno o drugom...podijelimo sve radosti, uspjehe i neuspjehe...pruzamo utjehu i podrsku kad god treba...
Valjda smo krajnje spontano poslije svega postali prijatelji...

Ako vise nema ljubavi ni sa jedne strane, a raskid nije bio zbog neke pravare i neceg ruznog, mislim da je moguce. No, nisam sigurna da vece druzenje ne znaci i ponovnu vezu... Ja sa svojim bivsima nisam ostala prijatelj. Jedan me ja najvise i povrijedio jer je dokazao da je nula od prijatelja. Kao momku bi mu neke stvari i oprostila, pa ljudi se rastaju svakodnevno, nista strasno, ali prijatelji se ne ostavljaju kad ti je najteze. Tako da sam njega prvenstveno otpisala kao prijatelja. Druge bivse sam ja povrijedila na neki nacin. Zeljela sam im biti prijatelj i nove djevojke mi ni nanjmanje ne bi smetale, ali njima bi smetali moji momci i ne bi tu moglo biti iskrenog prijateljestva...

Gledam jedan bivsi par i njihovo navodno prijateljstvo. Bili su skupa tri godine kad su raskinuli. On je nju dosta povrijedio. Ali, kao sad su opet prijatelji. Medjutim, j... se njemu za nju cim ima kakvu curu, kojoj se redovno zali na i kojoj redovno ogovara bivsu. Na drugu stranu i ona je kao u prijateljskim odnosima sa njim, ali ne propusta priliku da mu javno nesto sukne i na sve dogadjaje koje ona organizuje on nije pozvan... ali oni to nazivaju prijateljstvom poslije veze

Prijateljstvo nakon ljubav je ( u mom slucaju) moguce, cak stavise, moj bivsi, sada je moj najbolji prijatelj. Nakon dvogodisnje veze, postali smo prijatelji, sada smo best friends. Oboje smo sada u vezi ( ne jedno sa drugim :D ) i prijateljstvo nije ugrozeno ni u kom slucaju.
Verovatno se takav odnos nakon ljubavi stvara jer u tu osobu imas poverenja, mozes pricati o svemu, zna sta volis, a sta ne.
Put ljubav - prijateljstvo - ljubav je verovatno poguban u smislu gubljenja drage osobe nakon svega, jer sumnjam da se posle toga mogu odrzati dobri odnosi izmedju dvoje ljudi.

Naravno da postoje, i da su sasvim ok, ako jedno od njih(ili nas...) ne odluci da se ponasa kao kreten zbog svega...Pa onda...Nista od toga..Ja mogu , ali su drugi nesposobni...

Ja sam upravo slucaj koji je posle velike ljubavi imao prijateljstvo.
Kada smo raskinuli moj prvi decko i ja, ostali smo prijatelji. Mozda mi je cak bio i jedan od najboljih prijatelja. Naravno, to je bilo odavno i sada smo se odaljili jer svako ide svojim putem. Ali, i dan danas svratim kod njega, odlicno se ispricamo... Tako da definitivno dvoje mogu da ostanu prijatelji. Zavisi samo od njih...

Svaka cast svima koji posle velike ljubavi ostanu prijatelji. Ja to nisam mogla.
I, sada kad sretnem nekog mog bivseg.. ja okrecem glavu, zasto, ne znam...valda me sramota,..a, sto me sramota, i to ne znam, Nisam vredjala, nisam se svadjala, ali eto..mislim da nemam sta da pricam sa njim.
Gledam moje klince, pa oni su prijatelji sa bivsim ljubavima...'ladno se posecuju, zezaju, kao da nista nije bilo.Mozda i nisu bile to neke velike ljubavi, mozda su to samo bile neke...ne znam, samo vidim da se druze.

I prijateljstvo je, da kažem, 'vrsta' ljubavi, samo je ljubav mnogo jača kada su dvoje ljudi u takvoj ljubavnoj vezi negoli u prijateljskoj. Ja lično verujem da je to mogućO, jer idem po principu 'bolje išta nego ništa'.

I prijateljstvo je, da kažem, 'vrsta' ljubavi,

Apsolutno!

Jer ja obozavam moje prijatelje. A, jednu Zaklinu posebno.

Ja lično verujem da je to mogućO, jer idem po principu 'bolje išta nego ništa'.

@nexstosic Super je da mozes,, jer nekoga voleti, pa izgubiti, i kasnije okretati glavu od njega/nje je bzv..neprijatan osecaj.
Mnogi mogu, i super da je tako...Ja sam oduvek cudna

Ja mislim da je prijateljstvo izmedju dvoje ljudi koji su se voljeli moguce ako su se oboje uspjeli ohladiti u slicno vrijeme. Ako je jedno od njih jos uvijek imalo osjecanja moze da se pretvara da je prijatelj da bi ostalo u vezi sa voljenom osobom, ali to nije pravo prijateljstvo. I na kraju, oni koji su ili jos uvijek imali jaka osjecanja prema partneru ili bili jako razocarani kada je veza pukla i koji ne mogu da ostanu prijatelji.

Mislim da sam ja imala simpatija sa kojima sam bila samo prijatelj u zivotu, ali iz stvarne veze nikada nisam uspjela izaci, a da osjecam da mogu da nastavim prijateljstvo sa osobom koju sam voljela. Mnogo sam slicna enigmi u tom pogledu.

Moguće je. Naravno, sve zavisi od osobe do osobe. Veoma je bitno, pre svega, na koji način se ta veza završila. Potrebno je vreme da bi se osećanja pretvorila u čisto prijateljstvo što zavisi od načina komunikacije izmenju te dve osobe kao i mnogih drugih psihičkih, karakternih osobina. Takva prijateljstva nisu ni površna ni najbolja. Ako neko od njih nadje novu ljubav, a pričamo o odnosu prijateljstva (bez nekih većih emocija), bože moj, ima pravo da se zaljubi, ja sa tim nemam ništa.
Što se tice puta ljubav-prijateljstvo-ljubav, može se ići tim putem ako emocije ne prestanu, ali sto se mene tiče u vezi toga... kada se konac jednom pokida na dva dela, nikada vise nije celina, uvek na sredini postoji taj čvor koji se opet i opet može odvezati ili pokidati.

Ja se apsolutno slažem sa Trojom. Moguće je, naravno, ali ni ja još uvek nisam imao takvo iskustvo. Dešavalo mi se da posle nekog vremena sretnem neku od bivših ali naše ponašanje se ne može baš opisati kao prijateljski pozdrav, zagrljaj i slično. A mislim da kad neko od njih nađe novu ljubav to svakako ugrozi prijateljstvo, a možda i okonča. Jer ako jednom osetiš nešto prema nekoj osobi, to osećanje je uvek tu, i posle mesec dana, dva meseca, godinu dana... Bar je sa mnom tako.. Znam par ljudi koji su u super odnosu sa bivšim ljubavima, tako da, mislim da je moguće.

Uglavnom se moj stav poklapa sa već rečenim. Mislim da je moguće. Ja sam sa svim bivšim devojkama ostao u odličnim odnosima i jako ih volim kao prijatelje. Doduše ne vidjamo se zbog udaljnosti ali svejedno. Čak mi je jedna devojka u koju sam se nekad na prvi mah bio baš zaljuio sad jedna od najboljih prijateljica koju mnogo volim i poštujem (kao prijatelja naravno)

No, nije sveuvek tako jednostavno... često se desi da se raznnorazna osećanja u ljubavi pomešaju i kad se tu dodaju neke nsuglasice, preare i svašta nešto - onda prijateljstvo nije moguće posle veze... naprotiv :S

Moguće je prijateljstvo posle ljubavi.
Zavisi od osobe do osobe, od jačine ljubavi, od trenutnih osećanja, od raazloga i načina na koji se veza završila, od okruženja...
Znam ljude koji se super druže posle veze (ali te veze nisu bile duge)...
Ja imam različita iskustva, sa svakim je drugačije.. Od jako dobrog, do površnog ili nikakvog prijateljstva.
Nova ljubav može i ne mora promeniti odnos..
Ja nisam imala iskustvo ljubav - prijateljstvo - ljubav. ne mogu da se setim da znam nekog ko jeste.

Ja jednostavno ne mogu zamisliti da ljubav završi prijateljstvom. Bar sam do sada imala takva iskustva. Jedini slučaj u kojemu bih to mogla zamisliti jest da veza završi nekako sporazumno, tj. da se i jedna i druga strana u isto vrijeme ohladi. Inače, uvijek je jednoj strani više stalo, i onda kada dođe do prekida, jedna strana uvijek pati. Ako sam ja ta koja pati, onda mi definitivno taj dečko ne treba u blizini, a pogotovo ne kao netko tko će mi nakon svega biti prijatelj, jer mi je to kao stavljanje soli na ranu. Ako je situacija suprotna, onda opet ne želim da se taj dečko tako osjeća, ili da možda na taj način gaji lažnu nadu... Sve mi je to prekomplicirano. Puno mi je jednostavnije prekinuti svaku vezu s njim, pozdraviti se kada se sretnemo negdje, možda i nakratko popričati - kako si, što ima novo... i onda opet svatko svojim putem.

Uvek polazim od onoga "sve se moze kad se hoce". Tako da, kakav god raskid bio, kolko god veza trajala i kakva god bila, ako obe strane STVARNO zele prijateljstvo - to ce i imati. Ja sam bila u jednoj divnoj vezi, ali raspala se zbog raznih faktora... raskid je bio civilizovan, da tako kazem. Seli smo i ko normalni ljudi popricali i oboje se slozili da nije vise onako kako bilo pre i kako smo mislili da ce biti. I raskinuli smo. Ali to nije znacilo da nam vise nije stalo jedno do drugog i da se ne volimo vise. Prvih par dana mi je bilo tesko i ali sam bila svesna da je tako najbolje za oboje. I ostali smo prijatelji. I to najbolji! Svaki dan se cujemo, vidjamo se i radimo sve sto smo radili i pre, samo bez seksa i ljubljenja, jel Proslo je 2 godine, oboje smo bili u novim vezama, novim zaljubljivanjima i delili smo to jedno sa drugim (u pocetku je bilo malo cudno, bilo je onoga "sta mu je ona dala sto ja nisam mogla" ali razgovor i cinjenice ogovore na sva pitanja), i iskreno ni sa kim vise ne volim o tome da pricam nego sa njim. Vreme i volja ucini svoje uvek... Tako da, stojim iza toga da je 100% moguce! Ali ljubav - prijateljstvo - ljubav, u to vec nisam sigurna. Sada nekako nemogu da zamislim da opet budem sa njim u vezi, jer ga ne gledam vise tako niti zelim da pokvarim ovo sto imamo... I naravno, sto kazu "klin se klinom izbija", to je definitivno tacno. Nove ljubavi su i najvise uticale na osecanja koja smo pre imali jedno prema drugom... Moje misljenje: zelja, snaga, volja i neko novi (sa obe strane) i moze se ostati prijatelj sa bivsim.

Pokušao sam više puta da održim kontak i da to pređe u prijateljstvo, ali nije uspelo. Uvek je bilo nekakve zajedljivosti, ljubomore, evociranja uspomena i slično. Stvarno sam želeo da verujem da je moguće, ali nije se tako pokazalo u praksi. Sa druge strane, znam ljude kod kojih je to uspelo, tačnije, znam samo jednu sobu koja je u tome uspela. Što se mene tiče, to je izgleda neizvodljivo, bez obzira na svu moju dobru volju.

Poštujem i razumem ljude koji uspevaju u tome - i svaka im čast. Ja to nikada nisam mogla, i za mene to je nemoguće. Prosto - uvek sam bila osoba koja je volela i ostavljena - i bilo mi je jako teško da održavam ikakav kontakt sa njima. Pogotovo što su raskidi bili bolni, puni svađe, ružnih i teških reči ... ne znam. Ne bih nikad to mogla. U redu mi je recimo neki korektan odnos u smislu da se makar ako se slučajno sretnemo na ulici ili negde javimo jedno drugom i to... ali prijateljstvo - ma kakvi. Od toga nema ništa.
Da li biste vi bili prijatelj sa nekim ko je bio sa vama četiri godine, zaprosio vas, verio i na kraju ostavio zbog trudne klinke??? Je li to normalno? Je li prirodno? Da sam im odnela poklon za bebu, šta? Na vrata pravac? Kaficu da popijemo... Ma dajte... Oprošteno je, nek im je sa srećom. Ali da ja sad izigravam tu kućnog prijatelja... pogotovo što je čitav grad mislio da smo mi par za primer. Kao mnogo smo se voleli... Hahahahaha
Danas mi je smešno. 2010. mi i nije bilo. Caru carevo, svakom što je suđeno.

Still_dreaming ::Pokušao sam više puta da održim kontak i da to pređe u prijateljstvo, ali nije uspelo. Uvek je bilo nekakve zajedljivosti, ljubomore, evociranja uspomena i slično. Stvarno sam želeo da verujem da je moguće, ali nije se tako pokazalo u praksi. Sa druge strane, znam ljude kod kojih je to uspelo, tačnije, znam samo jednu sobu koja je u tome uspela. Što se mene tiče, to je izgleda neizvodljivo, bez obzira na svu moju dobru volju.

Ipak se ispostavilo da je moguće. Iako postoje minimalna tenzija i ograničenja sa pričom o novim ljubavnim iskustavima (bar u početku), moguće je ostati u prijateljskom odnosu. I družiti se neometano. Još nisam došao u situaciju da upoznam bivšu i sadašnju ljubav, ali verujem da neće biti katastrofalno.