Ima li granica?

Ni jedna ljubav nije bez granice, mada se ljudi cesto samozavaravaju da jeste. Na primjer, ja nikada ne bih mogla biti sa agresivnim partnerom, partnerom koji bi me lose tretirao ili bio nerazumno ljubomoran. Da se razumijemo, neka mala ljubomora moze covjeku cak i da laska. Ali ljubomorno ludilo, koje moze da preraste u pokusaj ogranicavanja tvoje slobode ili agresiju, je vise nego sto bih ja mogla podnijeti.

Takodje ne bih mogla podnijeti da me neko dugo ignorise i pokazuje nedovoljno paznje prema meni. Neki ljudi vole igrati igre u kojima pokazu interesovanje za nekoga, pa se onda povuku. Ja bih mogla ostati zainteresovana za takvu osobu neko vrijeme, a onda bih se ohladila.

Ljubav je kao orhideja - zahtijeva mnogo njege da bi cvjetala.

Postoji taj strah, jer jednom kad covek da maksimumalno sebe, bez rezerve i bude povredjen, onda je oprezan.
Lepo je voleti bez ikakvih granica, okova...samo ja znam da ume da bude i prejako bolno.
Uslove ne podnosim, jer uz ljubav mi nikako ne ide ikakav uslov.

Ljubav, sama po sebi, nema pravila.Ako ih postavimo, ili bar pokusamo, ne znaci da ce ih postovati bilo ko, pa cak ni mi.
Ljubav treba da bude slobodna, da je svaka drugacija, jedinstvena, bez "ugovorenog" pocetka i kraja, treba da iznenadi i zaprepasti.Tako je ljepsa i zanimljivija...

Ljubav, sama po sebi, nema pravila.Ako ih postavimo, ili bar pokusamo, ne znaci da ce ih postovati bilo ko, pa cak ni mi.
Ljubav treba da bude slobodna, da je svaka drugacija, jedinstvena, bez "ugovorenog" pocetka i kraja, treba da iznenadi i zaprepasti.Tako je ljepsa i zanimljivija...

Slazem se!Granice mozda i postoje,ali postaviti granice ne znaci da cemo ih postovati ni mi ni taj neko drugi.
Opet mislim da nismo ni svjesni gdje je granica dok je taj neko ne predje.