Kafa - zavisnost ili navika?

Pijem kafu od kad sam pocela da studiram...i uvijek pijem domacu, tursku kafu bez secera i mlijeka...
Za mene je svakodnevno ispijanje kafe mali ritual...ne volim da pijem kafu na brzinu...
Sada vec ne bih mogla da zamislim pocetak dana bez prve jutarnje kafe koju voli da pijem u tisini ili uz neku laganu muziku...tesko bih se navikla da ne ispijem bar dvije solje kafe dnevno...

Ne pijem kafu... Tj, popijem jednu ili ni jednu u mesec dana...
Ali, uglavnom i kad pijem to je nes...
Mislim da je to i zavisnost i navika... dva u jednom...

Catwoman ::Mislim da je to i zavisnost i navika... dva u jednom...

Potpuno se slažem sa Keti. Ja sam probao kafu jednom kao manji, i odlučio sam da to više nikad ne pijem zato što mi je bilo baš gorko i gadljivog ukusa (izvinjavam se ljudima koji piju kafu).
A nikako da shvatim zašto toliko ljudi vole baš taj 'miris i ukus' kafe? (Šta pronalaze uopšte u toj kafi, neku satisfakciju ili šta već...?)
P.S. Kad god namirišem kafu, što sam stariji, sve mi je gorča, mora da su mi nosni nervi mnogo osetljiviji nego ranije.

Pijete li kafu?
Možete li da zamislite dan bez nje?
Mislite li da su količine kafe koje u toku dana unosite u granicama onih količina koje ne štete zdravlju?
I da li je kafa zavisnost ili navika?
Koliko bi vam bilo teško da prestanete da je pijete?

Ne, ili vrlo rijetko
Mogu, skoro svaki dan mi je bez nje i ne osjecam potrebu za njom
I jedno i drugo, rekla bih. Obicno je prvo navika, pa onda postaje i zavisnost. No, vjerujem da kod nekih ljudi zauvijek ostaje samo navika.
Ne bi mi bilo tesko Kao mala sam je pila i kad sam prestala, bilo mi je nekako lakse, nikad mi nije nesto prijala

Pijem kafu, a mogao bih i bez nje.

Pijete li kafu?

Da...i, uzivam u kafi.

Možete li da zamislite dan bez nje?

Ne! Cim oci otvorim, ja pijem kafu...

Mislite li da su količine kafe koje u toku dana unosite u granicama onih količina koje ne štete zdravlju?

Ne mislim vec znam, jer unosim litar kafe dnevno..i, trujem se..i, uvek sam na netu, pored mene solja kafe..tako da moji poroci su stalno uz mene..

I da li je kafa zavisnost ili navika?

Zavisnost, kao i cigarete, i net.I, tesim se jer to i nije neka zavisnost, sta sve ima...nesto moram jbt

Koliko bi vam bilo teško da prestanete da je pijete?

Nisam ni pokusavla, desavalo mi se da mi nestane kafe, i da to vidim ujutru, onda istog momenta izlazim da kupim.
Tako da tesko cu se ikada odreci kafe.

Pijem kafu, samo jednu nes ujutru, i to mi je navika.
Tokom dana ne pijem, osim ako izađem sa društvom u kafić i tako to...
Bez te jedne ujutru ne mogu, probala sam da se odviknem. Gore je nego odvikavanje od cigareta.

Still_dreaming ::Pijete li kafu?

Ovo je tesko pitanje. Ako se podrazumeva pod pijenjem kafe jedna do dve nes kafe nedeljno, onda pijem. Ne dopada mi se pretarano ukus kafe.

Still_dreaming ::I da li je kafa zavisnost ili navika?

Navika, pre nego zavisnost.

Pijem kafu i istinski uzivam u njoj. Ne bih mogla zamisliti jutro bez kafe, cim otvorim oci, pomislim na kafu Ne znam da li je zavisnost ili samo navika, meni je kao lek.

Pocela sam da pijem kafu da bih ostala budna i odrzala koncentraciju za ucenje.
Inace pre srednje,sam mrzela sam ukus kafe,i bilo mi je nezamislivo da cu jednog dana uzivati u njoj.Ali ocigledno,najzagrizeniji protivnici se prvi predaju
Posle toga mi je nekako prerasla u naviku,tako da i kad ne trazim i ne treba da ucim,popijem 1,2 dnevno.Ali to je vise posledica toga sto je keva navikla da mi je kuva.
Inace kada se naspavam,nekad se desi da ne popijem ni jednu u toku dana,i opet ne osecam nikakvu razliku,tako da ne bih sebe nazvala zavisnikom od kafe,jer nikad nisam nervozna ili nesto tako ako je ne popijem.
Samo sam od onih koji se tesko odricu navika,tako da ne verujem da bih ikada mogla da prestanem.

Kafu pijem svakodnevno, vise puta na dan. Mislim da u prosjeku pijem 4 do 5 velikih solja od dvije dece nes kafe, i to dosta jako napravljene, sto je vjerovatno vise nego sto bih idealno trebala da pijem. To znaci da je solja sa kafom pored mene od sedam i trideset ujutru kada stignem na posao, do deset i trideset navece kada polazim na spavanje. Ne sjecam se vise kada sam zadnji put preskocila kafu i tesko mi je da zamislim dan bez nje. I kada idem na daleka putovanja opet se trudim da nadjem nacina da popijem sto vise kafe.

Nekada dobijem bolove u stomaku, ili postanem malo nervozna zbog pretjerane upotrebe kafe. Mislim da je kafa vise navika, mada postoji i neka doza zavisnosti, mada bi je se meni bilo lakse odreci nego cigareta kada sam pusila.

Popijem par šoljica kafe dnevno. Ne bih mogla da funkcionišem bez kafe.

Da li sam zavisna? Ne znam, možda, ali uživam u ispijanju kafe.

Smanjila sam kafu, ne znam zasto...verovatno sto me mrzi da kuvam
Tako da od litra kafe (a, to su cetiri duple moje solje) smanjila sam na dve solje-znaci pola lite
No definitivno ne mogu bez kafe...pokusavali da mi ubace caj ujutru...nema sanse.

Nije valjda da sam jedini koji nije zavisnik od kafe....

Retko pijem kafu i potpuno mi je normalno kad mi prodje dan bez kafe.

Čak i kad pijem, pijem ness i te blaže oblike, dok tursku kafu ne volim

Milos_88 ::Nije valjda da sam jedini koji nije zavisnik od kafe....

Retko pijem kafu i potpuno mi je normalno kad mi prodje dan bez kafe.

Čak i kad pijem, pijem ness i te blaže oblike:D

Nisi jedini, ja nisam zavisnik takođe.
Slažem se sa tobom, retko pijem, a i kad pijem tu je ness.

pridruzujem vam se..

ne pijem kafu uopste.. Nes mogu, eto, , ali reeetko..

Fakultet je najvise kriv sto rusimo zdravlje axaxxa Pijemo kafu u neogranicenim kolicinama, pusimo cigarete
jos plus se nerviramo zbog ispita

Pijem kafu, pogotovo kad dugo treba da ucim.....tako da mislim da je to kod mene vise navika nego zavisnost.
Sada sam smanjila, ali svaki dan bar jednu moram popiti dok sam za kompjuterom, jer to mi je nekako opustanje.

Pijem kavu, ali nikada mi to nije bio ni ritual ni navika. Može proći i tjedan dana da ju ne pijem pa onda opet da ju pijem svaki dan po 2-3 šalice... Tako da - da, mogu zamisliti dan bez nje i ne fali mi. Općenito mislim da je to stvar navike koja onda može prerasti u zavisnost. Uvijek pijem kavu kad idem s prijateljima u kafić (osim kad sam prehlađena, onda pijem čaj). Sebi najčešće kuham kad moram duže ostati budna, a nekad mi baš prija dok gledam neki film ili seriju... Naravno, kada ju pijem nekoliko dana zaredom, onda me više ne može održati budnom i postanem imuna I nikad ju ne pijem prije doručka jer se onda ne osjećam dobro.

Kafa... da. Ranije sam mrzela kafu, bilo mi je od nje muka, od samog njenog mirisa mi se dizala kosa na glavi, i nije mi bilo jasno kako ljudi mogu da je piju u tolikim količinama... Bila mi je apsolutno bezukusna i stvarno sam gajila odvratnost prema njoj. Dokaz da se ljudi svakako menjaju je moje kasnije ponašanje... Kafu sam počela da pijem u manjoj, pa potom sve većoj meri kad sam počela da studiram. Do tad sam jedva pila neki nes i to jednom u dva meseca. Postepeno to se pretvorilo u maniju. Dešavalo se da dnevno popijem i litar kafe!!! Prvo sam je pila na zapušen nos i na eks kako bi se samo od nje probudila, da bi mogla da učim (sve sam noću učila), i obavezno bi sa tako zapušenim nosem pojela prvo kockicu čokolade, nakon nje da bi me gađenje prošlo, tek onda sam puštala nos. Međutim, ne znam kako, postala mi je užitak i potreba. Svuda, na svakom mestu, u svakoj prilici. Počela sam kafom da se drogiram. Ali to nikako nije bilo dobro - često bi se rastresla i lupanje srca mi je bilo užasna posledica ispijanja kafa. Međutim, ja sam lako mogla, i mogu da je ne pijem. Smatram da uopšte ne stvara zavisnost, bar što se mene tiče, evo juče nisam popila ni jednu, ni prvu jutarnju. Mogu da je ostavim kad hoću. Ali ponekad baš volim da uživam u njoj i volim da je kombinujem sa slatkišima. Kako mi dune tako i radim.

Pa ako pogledam svoju okolinu, rekla bih da je kafa prava zavisnost. Mnogo puta cujem "Ne mogu funkcionisati dok ne popijem kafu". Kako ne mozes? I onda su odmah pospani, umorni cim ne popiju kafu... Prava zavisnost.

Moj brat popije 5-6 kafa (manjih soljica doduse) u toku radnog vremena. Dok sam pila kafu, to je bilo koliko bih popila u godini dana. Zadnje (skoro) tri godine nisam popila kafu. I malo me iznenadjuje reakcija pojedinaca kad kazem da ne pijem. "A zasto, ne prija ti, zdravstveni problemi? A jesi li probala sa mlijekom?". Ne razumijem, zasto trebam pronaci rjesenje i poceti piti kafu?

Ces, nekim ljudima je nizak krvni pritisak kad ustanu i kafa im je neophodna. Ja sam od tih. Isto tako mi je i posle svakog obroka. Zaspao bih ako je ne bih popio. Zamisli mene na poslu posle ručka kako kljucam gledajući u monitor. Ali osim toga što mi je neophodna jer sam faličan, ja i volim ukus kafe, mada preterujem sa njom.

To što nekima (kao tebi i mom cimeru) ne treba kafa da progledaju je super. I ne razumem ni ja zašto bi svi trebalo da piju kafu. Ali nekima stvarno jeste neophodna. Mada bih je ja pio i da mi nije neophodna.

Jedna anegdota:
Ustajem jednog jutra (da naglasim da nisam pio alkohol prethodne noći), uključujem kuvalo i odlazim da se umijem i operem zube, ali moram u mraku, jer je "sijalica pregorela" preko noći. Vraćam se i vidim da ne sija lampica na kuvalu i skontam da je pokvareno. Palim ringlu i stavljam đezbu (da đezbu, neću da pišem džezvu) i odlazim da operem kosu. Em mrak, em ja ne znam gde udaram. Odlazim da osušim kosu i fen ne reaguje. Iznerviram se i odlazim do šporeta da zakuvam kafu i vidim da ne sija lampa i tek onda kontam da nema struje. Dakle: sijalica, kuvalo, fen i šporet bez kafe u organizmu trebali su mi da shvatim da nema struje. Došao sam 20 minuta ranije na posao (sa mokrom kosom i duksom sa kapuljačom) da bih što pre uneo kafu. Kafe-kuvarica me pitala da li mi je dobro, jer sam bio bled. Baš mi nije bilo dobro tokom celog puta. Meni kafa ujutru stvarno treba.