Jesen i njena korpa

Da, zaista, jesen sam uvek posmatrala kao jednu šarenu, vedru i jedru paletu boja... I uvek sam tvrdila da boljeg slikara od Prirode nema, tako skladno i čarobno uklapa boje...Naročito u jesen.
Predstojeći oktobar donosi mi jednu tužnu godišnjicu... Godinu dana će biti kako jednog čoveka, važnog u mom životu, nema.
Smešno, još uvek ga sanjam, ne mogu da se pomirim, ne verujem, da se uz tako lepe boje i slike u prirodi dešava nešto tako strahotno, kao što je podsećanje na tako tužni događaj.
Možda jesen, simbolično, predstavlja kraj. Možda su svi koji se razbole ili umru u jesen u skladu sa prirodnim?
Ko zna...

Ova jesen donela mi je godišnjicu divne veze i uspešno završenu treću godinu fakulteta, tj. zakoračio sam u finalnu godinu studija. Još da me posluži sreća i dalje i da dobijem mesto u domu pa da slavim ovu jesen.

Totalno indiferntna prema ovoj jeseni...nije mi narocito lepa,bilo je mnogo lepših,sa zracima sunca koji rešetaju šareno drveće...ovo je više najava hladne zime koja nam predstoji i za koju naučnici tvrde da če biti jedna od najhladnijih,temperature u Evropi čaki i -30C!

Svaku jesen dozivljavam kao period kada treba da dobije smisao sve sto se desavalo prethodnih meseci,nagrada za sav ulozen trud.Nekako u jesen mi je najlakse da budem srecna...i najpotrebnije...
Ovu jesen cu,verujem,brzo zaboraviti....Prosla je u ocekivanju da se nesto desi,da se nastavi leto,ali ipak nije...donela mi je previse razmisljanja i analize vremena koje prolazi,tako da se nadam zimi,tokom koje necu imati vremena za lupanje glave i trazenje odgovora.

Jesen 2011 je došla baš kako treba. Ni previše sporo, ni previše brzo..Otmeno kakva je i sama. Došla je u svom koloritnom odelu i pošto je lepo vaspitana donela je ono najbolje i najlepše od nje. Njene plodove, njenu svežinu, hranu za oči i dušu..


Evo jedne pesme o jeseni i ljubavi, koju je otpevao legendarni Tozovac:


Jesen u mom sokaku
lisce pada na sve strane
ona stoji na prozoru sama
ceka mene dok ne svane dan


Ljubavi moja tugo
ti sto mucis srce moje
zar ti ne znas, sta su boli
kad se voli, kad se voli

Ja s' mojim drustvom starim
u kafani punoj dima
slusam pesmu uz neku gitaru
praznim case rujnog vina



Ja znam da me ona voli
njeno srce mene trazi
sviraj druze na staroj gitari
tvoja pesma moj nemir blazi.



A evo i pesme Vojislava Ilića ,,Jesen'':


Јесен
Ко горда царица и бајна, са снопом златнога класја,
На пољу јесен стоји. Са њене дражесне главе
Лиснатих врежа сплет чаробно спушта се доле,
До саме мирисне траве.

Пухором посут грозд у једној подигла руци,
И слатко смеши се на њ. Питоме и благе ћуди,
Припрема она спокојне вечери и дан,
И жетву богату нуди.

Како је мамљиво све! На старом огњишту мирно
Пуцкара црвенкаст плам. Кад магла покрије равни
И влагом испуни зрак, ту прошлост васкрсне древна,
И гатке времена давни'.

И позно у тавну ноћ разговор спокојно бруји,
Док дремеж не свлада све. И страсно шаптање тада
Кроз мирни просусти дом ал' и то губи се брзо,
И сан лагано пада...

Jesen 2012 nisam ni primetila kad je došla, nisam ni uživala u Miholjskom letu, nije mi bila lepa jesen.
Jedva sam nekako ostavila malo zimnice i to nisam zadovoljna kako je ispalo, nešto je mnogo slano, nešto ljuto i prekiselo.Tako da to sve stoji i svi se nešto beče, a ne razmišljaju da sam skoro svu jesen bila pod stresom Ne moraju da jedu, ne zanima me.
Jedva čekam da prođe jesen i da je zaboravim i jedva čekam da padne sneg