Đorđe Balašević

od **ces@ric@** Sub Nov 13, 2010 4:44 am

Đorđe Balašević je rođen 11. maja 1953. godine, u Novom Sadu, u porodici oca Jovana Balaševića i Veronike Dolonec, iz sela Koprivnica u današnjoj Hrvatskoj.

Balašević je odrastao u Novom Sadu, u kući u Ulici Jovana Cvijića, u kojoj i danas živi sa suprugom i troje dece. Pesme je počeo da piše u osnovnoj školi, a sanjao je da postane fudbaler. Gimnaziju je napustio u trećem razredu, jer nije voleo matematiku, fiziku i hemiju, ali je uspeo da maturira kao vanredni učenik i položio je prijemni ispit za studije geografije. Nikada nije diplomirao na univerzitetu, ali se 1977. pridružio grupi Žetva.

Đorđe Balašević Djordje%252520balasevic-8

Đorđe Balašević Djordje%252520balasevic-8

Muzicka karijera

Balašević se priključio jugoslavenskoj grupi "Žetve" i s njima snimio singl "U razdeljak te ljubim" koji je prodan u 180.000 primjeraka, veliki uspjeh za tadašnji jugoslavenski status. 1978. napušta grupu i osniva vlastitu, nazvanu "Rani Mraz". Grupa je prvi puta nastupila u Opatiji 1978. s pjesmom "Moja prva ljubav". Tada se grupi priključio Bora Đorđević, kasnije poznatiji pod nadimkom "Bora Čorba" koji je nakon nekoliko mjeseci napustio grupu i osnovao vlastitu, (Riblja čorba).

1979. osvaja prvo mjesto na splitskom festivalu s pjesmom "Panonski mornar". Tada je počelo Balaševićevo razdoblje. 1980. morao je odslužiti vojni rok pa nije imao vremena za glazbu, ali uspio je napisati tekst za pjesmu Zdravka Čolića i Srebrnih krila.

S grupom "Rani mraz" izveo je dvije najpopularnije pjesme poput "Priča o Vasi Ladačkom" i "Život je more". 1982. napušta grupu i počinje samostalnu pjevačku karijeru.

Prvi album izdao je iste godine i nazvao ga "Pub" za kojeg je dobio mnoge pohvale. Krenuo je na samostalnu turneju Jugoslavijom i održao koncert u Beogradu, koji mu je označio uspješnu samostalnu karijeru sljedećih godina. Sljedeća dva albuma doživjela su velike uspjehe i "gurnule" Balaševića ka slavi. Proglašen je odličnim tekstopiscem i izvođačem. Album "Bezdan" iz 1986. donio mu je mnogo nagrada i dobio velike pohvale.

Ratne godine i godine poslije

Početkom rata, Balašević je prekinuo suradnju s hrvatskim kantautorom Elvisom Stanićem. Za vrijeme rata objavljuje album Jedan od onih života s pjesmama zbog kojih biva prešutno zabranjen na većini radio stanica. U pjesmi "Krivi smo mi" izravno napada sve tadašnje vođe rata, a pjesmu "Čovek sa mesecom u očima" posvećuje par godina prije palom Vukovaru. Nakon rata objavljuje album Naposletku.

Sa svojim albumom Devedesete Balašević ismijava srpskog vođu u ratu Slobodana Miloševića pjesmom "Legenda o Gedi Gluperdi", a pjesmom "Devedesete" ismijava nove "vođe" i njjihovu politiku.

Nakon ta dva albuma, izdaje još dva albuma, Dnevnik starog momka, te Rani mraz. Svira i dan danas, održava poveće koncerte, a sudjeluje i na humanitarnim koncertima.

Albumi:

1. Mojoj mami umesto maturske slike u izlogu (1979.)
2. Odlazi cirkus (1980.)
3. Pub (1982.)
4. Celovečernji The Kid (1983.)
5. 003 (1985.)
6. Bezdan (1986.)
7. Panta Rei (1988.)
8. Tri posleratna druga (1989.)
9. Marim ja... (1991.)
10. Jedan od onih života (1993.)
11. Naposletku (1996.)
12. Devedesete (2000.)
13. Dnevnik starog momka (2001.)
14. Rani mraz (2004.)

od **ces@ric@** Sub Nov 13, 2010 4:47 am

D-moll

Odlutas ponekad i sanjam sam, priznajem ne ide, ali pokusavam
I uvijek dodje D-moll.
Spusti se ko lopov po zicama, ruke mi napuni tvojim sitnicama
I tesko prodje sve to.

Jedan D-moll me dobije, kako odes ti u sobi je
Glupi D-moll uvijek sazna kad je to
Uhvati me cvrsto i ne popusta, lud je za tisinom, to ne propusta
Vodi me u svoj plavicasti dol.

Jedan D-moll me razvali, neki bi to prosto tugom nazvali,
Nije to, sta je tuga za D-moll.

Ponekad te nema i sasvim sam izmisljam nacin da malo smuvam dan
Ali je lukav D-moll
Pusti da se svjetla svud priguse, saceka posljednje zvijezde namiguse
Vuce mi rukav, idemo.

Plasi me on, gdje si ti, hiljadu se stvari moglo desiti
Glupi D-moll, za kim tuguje svu noc.
Uzme me u svoju tamnu kociju, nebo primi boju tvojih ociju
Znam taj put, to je precica za bol.

Jedan D-moll me razvali, neki bi to prosto tugom nazvali,
Nije to, sta je tuga za D-moll

Ostala je knjiga sa par neprocitanih strana
I neke stvarcice od herendi porcelana
I jedan pulover
U kom si bila
Ostala je ploca Best Of Ry Cooder
I fina mala plava kutijica za puder
I ja sam te ostao zeljan dok me bude
Moja mila...

od **Still_dreaming** Sub Nov 13, 2010 12:37 pm

Mnogo volim Balaševića. Taj čovek ume. Ovo je jedna od mojih omiljenih pesama.

Đorđe Balašević - Ne volim januar

Ne volim januar ni bele zimske vragove.
U svakom snegu vidim iste tragove,
tragove malih stopa, broj trideset i ko zna,
kako polako odlaze.

Više ne prolazim ulicom Dositejevom
i nemam pojma kad neko pita gde je to.
Tih dvesta šest koraka dužinom tog sokaka
nikad ja nisam brojao.

Nisam te nikad čuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.

Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta će od mene postati,
mali anđele moj?

Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih,
dosta je suza i rastanaka nesretnih.
Ko takve stvari snima? Baš čudnog sveta ima,
tako se lako rasplaču.

Nisam te nikad čuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.

Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta će od mene postati,
mali anđele moj?

Bila je noć, jedna mrkla, kao ova večeras, u ulici Dositejevoj, u Novom Sadu, na Dunavu...
Ja sam dolazio sa jednog mesta gde su svi bili rumeni kao kuvano vino koje su pili i gde su svi mirisali na karanfilić i pevali "Roždestvo tvoje" i još neke druge pesme kojih se ne sećam baš.
Bila je noć i dugo sam stajao pod njenim prozorom ispred kuće broj 7A. Tišina je bila, samo koraci nekih noćnih ptica i lepet krila nekih pravih noćnih ptica.
Ipak ni na trenutak nisam uspeo pod njenim prozorom te noći da je čujem kako diše, kako diše u snu...

od **Still_dreaming** Sub Nov 13, 2010 12:51 pm

Đorđe Balašević - Svirajte mi jesen stiže, dunjo moja

Toga jutra sam stigao putničkom klasom,
Pa kući sa stanice časom kroz bašte i prečice znane
A u vojsci sam stekao druga do groba
I hroničnu upalu zgloba, suvenir na stražarske dane .

Ušao sam na prstima, mati beše već budna i brzo se prekrstila
Reče: ,,Prošlo je k'o za čas, baš si stigao dobro, jer svatovi su tu do nas,
Pa će ti svirati, a ti ćeš birati..."

Svadba beše k'o svadba i šta da se priča
Parada pijanstva i kiča i poznata cura u belom...
Već po redu poželeh im zdravlja i sreće
Iz ruku mi otela cveće i sakrila pogled pod velom.

Tad me spaziše cigani, kum je tražio pesmu,
al' ja sam stig'o, briga njih
širok osmeh i zlatan zub:
,,Znam da nije ti lako, al' danas nemoj biti grub,
nego zapovedi šta ćemo svirati."

Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, jesen rana,
nek zazvone tambure u transu
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac,
al' ja moram čuti tu romansu
Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja,
al' polako, da mi ne bi koja reč promakla
Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale,
da je samo slučajno od stakla
Dunjo moja..

Retko odlazim kući, a pišem još ređe
I slike su bleđe i bleđe, pa lepe potiskuju ružne
Al' nekad poručim piće i tako to krene
Pa stignem u svatove njene,
sve prave su ljubavi tužne...

Nikom ne pričam o tome, brzo dodje taj talas i znam da ću da potonem.
Spas mi donose cigani, oni imaju srce za svakog od nas, briga njih
Oni me pitaju šta da sviraju

Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, jesen rana,
nek zazvone tambure u transu
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac,
al' ja moram čuti tu romansu
Svirajte mi Jesen stiže dunjo moja, polagano,
da mi ne bi koja reč promakla
Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale,
da je samo slučajno od stakla
Dunjo moja..

od **Still_dreaming** Sub Nov 13, 2010 12:57 pm

Đorđe Balašević - Priča o Vasi Ladačkom

Znate l' priču o Vasi Ladačkom? I ja sam je tek onomad čuo.
Jednom devet dana nije izlazio iz birtije, kažu da je bio čudna sorta...

Otac mu je bio sitni paor, 'ranio je sedam gladnih usti.
Mati mu je bila plava, tiha, nežna, jektičava,
umrla je s trideset i nešto...

Imali su par jutara zemlje, malu kuću na kraju sokaka.
Na astalu navek hleba, taman tol'ko kol'ko treba,
al' je Vasa hteo mnogo više...

Želeo je konje vrane, po livadi razigrane,
sat sa zlatnim lancem i salaše...
Želeo je njive plodne, vinograde blagorodne,
u karuce pregnute čilase, ali nije mog'o da ih ima.

Voleo je lepu al' sirotu, uz'o bi je, samo da je znao:
voleš jednom u životu, sad bogatu il' sirotu,
to ne bira pamet nego srce...

Sve se nad'o da će ljubav proći. Zanavek je otiš'o iz sela.
Nikad nije pis'o nikom, venč'o se sa miraždžikom,
jedinicom ćerkom nekog gazde...

Dobio je konje vrane, po livadi razigrane,
sat sa zlatnim lancem i salaše...
Dobio je njive plodne, vinograde blagorodne,
u karuce pregnute čilaše, sve je im'o ništa im'o nije.

Propio se, nije prošlo mnogo, dušu svoju Đavolu je prod'o.
Znali su ga svi birtaši, tražio je spas u čaši,
ali nije mog'o da ga nađe...

Mlad je, kažu, bio i kad je umro, sred birtije, od srčane kapi.
Klonula mu samo glava, k'o da drema, k'o da spava
i još pamte šta je zadnje rek'o...

Džaba bilo konja vranih, po livadi razigranih,
džaba bilo sata i salaša...
Džaba bilo njiva plodnih, vinograda blagorodnih,
džaba bilo karuca, čilaša...

Kada nisam s onom koju volem,
kada nisam s onom koju volem.

Kad ja nisam s onom koju volem,
E, kad nisam s onom koju volem.

Znate l' priču o Vasi Ladačkom? I ja sam je tek onomad čuo.
Čak i oni slični njemu, kada razmisle o svemu,
kažu da je bio čudna sorta..

od **chegirl** Uto Nov 23, 2010 11:48 am

Jedna od prvih njegovih pesama u koje sam se odmah zaljubila bila je Provincijalka.... I dan danas verujem da me svaki decko moze kupiti ovom pesmom

Provincijalka

Rekli su mi da je dosla iz provincije,
strpavsi u kofer snove i ambicije.
Drug je studirao sa njom,
pa smo se najzad sreli ona i ja.
Shvatih, Boze, ovo je sazvezdje za nju provincija.

Srce stade kao dete da se otima,
trazili smo se po prethodnim zivotima.
Ostavih iza sebe sve,
zablude, promasaje koji tiste,
prosto, lako, k'o neko beznacajno pristaniste.

O, da mi je da se jos jednom zaljubim,
opet bih uzeo kostim vecnog decaka.
I opet bih smislio kako da prodangubim
dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka.

Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih.
Usamljeni galeb iznad mora osrednjih.
Reci bi sve pokvarile,
samo se cutke pokraj mene stisla.
Sami, svoji, izbeglice iz besmisla.

O, da mi je da se jos jednom zaljubim.
Opet bih gledao niz kej kao niz prugu.
I opet bih znao da se u oblak zadubim
i cekao bih samo nju, nijednu drugu.

Napisi mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li cu umeti.

Reci jesu moje igracke, cakle mi se u glavi kao oni sareni
staklici kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u ocima kad
zazmurim.

Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine,
postoje u nama neke stvari neprevodive u reci, ne znam...

Napisi mi pesmu, molila je, i nisam znao da li cu umeti.
Voleo sam je tako lako, i tako sam tesko to znao da pokazem.

I onda, odjednom, na rasporedu mladeza na njenim ledjima,
kao tajnu mapu,
pokazala mi je u koje zvezde treba da se zagledam...

I tako, eto ti pesma, ludo jedna...

od **polly88** Sub Dec 04, 2010 7:13 am

O, KAKO TUŽNIH LJUBAVI IMA

Profesor Lukić sa četvrtog sprata
je živeo prilično sam.
A decu je učio ljubavne pesme,
sonete i šta ti ja znam.

O, kako tužnih ljubavi ima,
baš nešto razmišljam:
njegova žena, Lukić Milena, s drugim je otišla.
O, kako tužnih ljubavi ima,
ovaj svet je ispunjen njima,
sve više sumnjam da neko sretno i voli još.

A gospođa Ruža je radila goblen
i subotom igrala tač.
Od muža joj ostalo par žutih slika,
oficirska kapa i mač.

O, kako tužnih ljubavi ima,
baš nešto razmišljam:
poručnik Bata, iz prvog rata, nije se vratio.
O, kako tužnih ljubavi ima,
ovaj svet je ispunjen njima,
sve više sumnjam da neko sretno i voli još.

Pišu romane, pesme, novele,
o tome kako ljubav uvek nađe put.
Znam neke sive, tužne hotele
i neke prazne sobe gde je uvek onaj strašni mir.

O, kako tužnih ljubavi ima, baš nešto razmišljam
da l' je i naša tu među njima, brinem se ponekad
O, kako tužnih ljubavi ima,
ovaj svet je ispunjen njima,
sve više sumnjam da neko sretno i voli još.

Anđelija Prokić je čekala princa
i njegovu čarobnu moć,
da joj otplati kredit,
da joj napravi klinca,
da je voli do kasno u noć.

O, kako tužnih ljubavi ima,
baš nešto razmišljam:
njen suprug Bane, noći i dane,
nije se treznio.
O, kako tužnih ljubavi ima,
ovaj svet je ispunjen njima,
sve više sumnjam da neko sretno i voli još.

A kad se jednom, u dva i deset,
vratio kući željan ljubavi i sna,
našao pismo, pao u nesvest,
žena mu s Lukićem iz prve strofe pobegla u noć.

O, kako tužnih ljubavi ima, baš nešto razmišljam
da l' je i naša tu među njima, brinem se ponekad
O, kako tužnih ljubavi ima,
ovaj svet je ispunjen njima,
sve više sumnjam da neko sretno i voli još.

od **ces@ric@** Sub Dec 04, 2010 9:15 am

Jos jedna koja me ubija od njega

Bezdan

Nema me vise
U tvojim molitvama
Vise me putem ne prate.
Noc mi preti
Ponoc i pusta tama
Kad me se samo dohvate.
Vise me ne volis
Kad se vracam nisi budna.
Ne goris.
Gasne nasa zvezda cudna
Lazna, srebrna stvar.
Daleko putujem
Vetar nudi neke rime
Kupujem
Pristaju uz tvoje ime
Dva, tri stiha na dan.
Ne slusam vise
Sta sapuces dok snivas.
Plasi me koga pominjes.
I sve si dalje
A sve mi bliza bivas
Kao da opet pocinje.
Ali me ne volis
To se uvek drugom desi.
Govoris
Ali vise ne znam gde si.
Da li neko to zna
Sta sam uradio?
Kakva tuzna humoreska…
Gradio
Ispod gradova od peska
Dubok bezdan bez dna…

od **polly88** Ned Jan 02, 2011 9:04 am

MIHOLJSKO LETO

Do pola jedan je bila na času klavira...
Onda korakom merila grad...
I usput gledala izloge...
Pardon... Svoj odraz u njima...
U kosi još, poput venca, ona molska kadenca...
Mala vračka da upravo tad...
Uz "caffe Kibic" polagano nadođe On...
Kao plima...

Tajne su tu zato da ih neko nasluti...
Postoji reč koja vredi tek kad se odćuti...
Bogu je kanuo čaj... Svud je prsnuo sjaj...
Jedan platan će ostati zlatan...
Ona kroz smeh čvrsto svoju kajdanku stišće...
Ne drhti On... To je samo to uvelo lišće...
Blaženo Miholjsko Leto...
Jedno i sveto za njih...

A On je nosio naglas svojih Skoro Osamnaest...
Sve češće mu govore "Vi"...
Begeš u grudima udara...
Bije u bronzane žice...
U džepu sretni staklenac... Ko ono novčić i zdenac...
Mala vračka da nestanu svi...
A Ona bane ko lupež... I prospe mu kosu u lice...

Kao osrednji klošar, malo prosed... I prostar...
Na uglu sam zastao sam...
Ne tako dobar oktobar...
I misli sve... U "ruskom štimu"...
A onda shvatih, na prepad... Da te volim, ko nekad...
Vreme samo raspiruje plam?
U meni "miholjsko leto"... To prkosno sunce pred zimu...

od **Nelly** Ned Jan 16, 2011 6:01 am

Nedostaje mi naša ljubav

Na jastuku bdim na ponocnoj strazi
kao stari posustali ratnik
kom svaki put od riznice neba
jedva zapadne mesecev zlatnik
pod oklopom drhti kosuta plaha
vecno gonjena tamnim obrisima straha
koja strepi i od mirnih obronaka sna

Nedostaje mi nasa ljubav, mila
bez nje se zivot kruni uzalud
nedostajes mi ti, kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud
ja znam da vreme ne voli heroje
i da je svaki hram ukaljalo
al' meni, eto, nista sem nas
dvoje nije valjalo

Kad potrazim put u srediste sebe
staze bivaju tesnje i tesnje
i skrijem se u zaklon tvog uha
kao mindjusa od duple tresnje
al' uspevam da jos jednom odolim
da prosapucem da te nocas ruski volim
sto su reci, kremen sto se izlize
kad tad

Nedostaje mi nasa ljubav, mila
a bez nje ovaj kurjak menja cud
nedostajes mi ti, kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud
ja znam da vreme svemu menja boje
i da je silan sjaj pomracilo
al' meni, eto, nista sem nas dvoje
nije znacilo

Ponekad jos u moj filcani sesir
spustis osmeh ko carobni cekin
i tad sam svoj
jer ma kako me zvali
ja sam samo tvoj licni harlekin
ponekad jos suza razmaze tintu
i ko domina padne zid u lavirintu
tako prosto, ponekad jos
stignemo do nas

Nedostaje mi nasa ljubav, mila
bez nje uz moje vene puze stud
nedostajes mi ti, kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud
ja znam da vreme uvek uzme svoje
i ne znam sto bi nas postedelo
al' meni, eto, nista sem nas dvoje
nije vredelo.

od **chegirl** Čet Jul 21, 2011 8:21 am

Evo da stavim jednu veselu, da se ne bedaci svako ko procita temu.
Ova me uvek nasmeje :happy!:

Namćor (Ne volem)

Ne volem, nikog, lutko
takva mi je narav
kao odzak, star i garav
puno dima je kroz mene prošlo

Ne volem
ujne, strine, šogore, komšiluk
nataknem ih na civiluk
od njih ništa dobro nije doslo

Ne volem
semenkare, cigane trubače
burek, ulične pišače
nek' mi moju lepu varoš vrate

Ne volem
Dzipadzije, Dizel butikaše
restoteke, tamburaše
svaku pesmu, bar za strofu skrate
Mater im

Al' tebe volem, to je fakat
ti si mi ljubav jedina
prodacu onu nasu kucerdu "na lakat"
pa nek' je stoput dedina
da kupim cetir' konja besna
da ih u oblak upregnem
pa s' tobom, di nas niko ne zna uteknem

Ne volem
kad mi gaće udju, di već udju
te sto brinu brigu tudu
košticu u strudli od višanja

Ne volem
zatucane, gratis, kravataše
hipohondre sto se plaše
da dobiju rak od razmišljanja

Ne volem
krvoločne pse i gospodare
nadjubrene trotoare
maskirne, kad navale na pendžer

Ne volem
lopuže sto voze tudja kola
znaju azbuku, do pola
miću usnama, dok sricu pejdzer
(nji` se malko gadim, pravo da ti kažem)

Al' tebe volem, to je fakat
ti si mi ljubav jedina
prodaću onu našu kućerdu "na lakat"
pa nek' je stoput dedina
da kupim čamac na dva vesla
i onaj šešir rogozan
pa tebe di nas niko ne zna
odvozam

E, ne volem
šizove i nervne bolesnike
pre ih puštali za vikend
sad ih puste pravo pred kamere

E, ne volem..
Sve te lezibejke, da prostite...
Prorocice...Travestite...
Nek' mi gospon-dame ne zamere...

Ne volem..
Teget girtlu na teget mantilu..
Šestu licku..Sedmu silu..
Opa-cupa preko Okucana..

Ne volem
izbore, televizor, plakate
dosta, ako Boga znate
Ludnica je, kanda, otključana širom ostala
(provert'e, molim vas)

Al' tebe volem, to je fakat
ti si mi ljubav jedina
prodacu onu nasu kucerdu "na lakat"
pa nek' je stoput dedina
da kupim adicu od peska
na njoj sumarak nakrivljen
da tebe di nas niko ne zna
sakrijem

Ne volem..
Uzdržane..Trezvene..Pa dzoging..
Takve najpre trefi šloging..
Al' ni krkanje mi nije blisko..

Ne volem
Što odasvud samo cuješ, daj mi
il' se prosi, il' se zajmi
jebo te, ja nikad nisam isk'o

Ne volem
štrebercine, vecne odlikaše
crne rolke i sektaše
ne padam na Tibet ili Burmu

Ne volem
škrtariju, intelektualce koji važno
vrte palce
kupis ih za špricer i kavurmu
(koju ja licno ne volem)

Al' tebe volem, to je fakat
ti si mi ljubav jedina
prodacu onu nasu kucerdu "na lakat"
pa nek' je stoput dedina
napuklo srce, na dve pole
ljubav je teret, pregolem
bas ni to, sto tol'ko volem
ne volem

od **pahuljica** Ned Jul 24, 2011 1:01 pm

Život je more

Zivot je more, pucina crna,
po kojoj tonu mnogi sto brode.
Nije mi srce plasljiva srna,
ja se ne bojim velike vode.

Lome me vali, nose me struje:
oseka srece, a tuge plima.
Siba me nebo bicem oluje,
al' jos se ne dam i jos me ima.

U jutra rana plase me senke
minulih dana.
Secanja mutna kao u lazi, kao u snu.
Ipak se borim, ipak se nadam,
sve manje letim, sve vise padam
i sve su jace ruke sto me vuku dnu.

Mozda ce zena svilenog bedra,
koja me zove i pruza ruke,
uliti vetar u moja jedra
do nove zene, do nove luke.

Zivot je more...
Zivot je more...
Zivot je more...

Ringišpil

Curi od jutros u cet'ri i pet,
resilo nebo da potopi svet
nad gradom danima
vise iste kulise

Poliva kisa,
al' to joj je zanat
ma, sve mi je ravno
k'o Severni Banat,
manje-vise
i sa kisom i bez kise

Vreme se vuce k'o teretni voz
gde li veceras da pomolim nos?
klasika, konobar,
u kafe 'Makiato', pa da...

Prolazi vreme,
al' to mu je manir
i sve je to plitko
k'o plehani tanjir

O, daj okreni
taj ringispil u mojoj glavi.
to ne zna niko, samo ti

Bez tebe drveni
konjici tuzno stoje
dodji, iz plave boce se pojavi,
bar jednu zelju ispuni
i dodaj svetu malo boje,
cudo moje

Vece se klati
k'o prezreli klip
teska vremena,
a ja tezak tip...
gravitacija za cas
uzima svoje

Slab sam ja igrac
za subotnje guzve,
al' shvatam pomalo
te pokretne spuzve
neko pijan
lakse zivot odrobija

Sustajem, odustajem,
pritiska me kao pegla
javi se, pojavi se,
dodaj svetu malo vergla

Nekad si me cudila,
danas bi mi tako legla
dodaj malo ludila,
dodaj svetu malo vergla

Kao talas...

Negde se pipnu nasi mali svemiri
kada vec pomislim da spavas
zasumi saten, tama se uznemiri
i kao talas naidjes

U skoljke tvoga pupka leto zimuje
tu cuvas mrve sunca za nas
sa tvojim dodirom se ceznja rimuje
dok kao talas nadires

Ref.
I nista vise nije vazno
lice sveta zlobno i lazno
se raspline za cas
i niko vise nije bitan
svi su pesak prezren i sitan
pesak ispod nas

Srebra decembra kuju prsten za tvoj prst
niz tvoje sapi zvezda pala
zalud te privijam uz sebe k'o uz krst
ti kao talas izmices

Ostavljas slane kapi bistre
i jato dobrih mirise Istre po sobi razvijas
ostavljas varljiv zalog pene u srcu
ove napukle stene koju razbijas

od **chegirl** Ned Jul 24, 2011 1:32 pm

Kišica je zavela strogi policijski čas u Njegoševoj.
Gurkajući se oko mesta na kalendaru, Oktobar i Novembar su malo protresli gusto sito oblaka, prosejavši samo one najsitnije kapi na ispruženu bronzanu ruku gnevnog spomenika ispred Gradske Kuće.
Zvanično bi se, možda, i moglo izjaviti da je vladala tišina, ali ta tišina je za moj ukus bila preglasna.
Na samoj ivici vibracije, učinilo mi se.
Ova varoš se, izgleda i ne gasi više. Ostaje uključena na nekoj potmuloj frekvenciji, kao da radi "u leru" čitavu noć.
Pučina opustelog trga je odjednom potpuno sludela moj kompas. Bio sam tako izgubljen da mi je izgledalo prosto nemoguće da postoje samo četiri strane sveta. Odoka sam izračunao najdužu dijagonalu, nadajući se da ću se do njenog suprotnog kraja nekako setiti gde sam to pošao.
Sa katedrale se odronilo jedno "plong", ali to nije bio pravi udarac zvona.
Verovatno je, preturajući po policama na gluvom crkvenom tavanu, zvonar nahotice pomerio tučak velikog mesinganog avana. Pola jedan, jedan ili pola dva. Svašta je to moglo da znači.
Ali svejedno.
Anamaria će ionako tek za sedam godina napuniti taj trenutak. Dobra mera vremena između nas.
Sedam godina su kofer u koji može stati strašno puno stvari. Ako umeš da pakuješ, naravno.
To što meni ne trebaju više neke sitnice koje njoj trebaju sve više, ne daje mi pravo da je nagovaram da ih ne trpa unutra.
Njen kofer, na kraju krajeva. Poznao sam u sebi pepeo vatre koja se u njoj tek rasplamsala, ali nisam pokušavao da je odvratim. Do pepela se i stiže jedino preko vatre.
Nema tih reči koje mogu nadomestiti šibanje godina u lice, i nema te priče od koje se može isplesti mreža za hvatanje vremena.
Za sedam jeseni, koji minut posle pola jedan, jedan ili pola dva, i ona će negde zastati pod zamuckujućim plavim neonom sa reklame iznad izloga prodavnice modne obuće. i onda će znati.
Sivi dah uspomene pažljivo će oduvati prašinu sa smešne stare ogradice od posesivnosti koju sam jednom uzalud dizao oko skrivenog senovitog vrta u kom su pupile njene ambicije.
Uzdahnuće, verovatno. Čestice sjaja rastopiće joj se načas u pogledu, kao odraz udaljenih zvezda u vodi. Biće sama, nadam se.
Jer, tad će se u ritmu njenog pulsa možda pojaviti ona uznemirena i ključna sinkopa koju sam poslednjih dana uzalud osluškivao u odjecima naših tišina. Tišina. Da.
I onda će znati da je jedina koju sam ikad voleo. Da sam sve druge voleo tamnom stranom srca. Štedeći se. Učeći se kako ću najbolje voleti nju. Kada je konačno nađem.
Odlomci iz ''Jedan od onih života''

od **chegirl** Sre Avg 10, 2011 3:15 am

Jа nisаm hteo dа menjаm svet deco, meni je ovаj bio dobаr, nisаm virio u mikroskope, trаgаjući zа virusimа neotkrivenim, nisаm listаo enciklopedije, išаo nа prosek... Jа sаm sаmo hteo dа je volim, u Novom Sаdu, nа Dunаvu gde je postojаo jedаn stаri gvozdeni most, preko kojeg je prelаzilа nekаd, rаspuštаjući one svoje kose, kаo mrežu svilenu u koju su se hvаtаle vlаti mesečine, kаo glupe deverike, jа nisаm hteo dа menjаm svet meni je ovаj bio dobаr, hteo sаm sаmo dа je volim, nа Novom Sаdu, nа keju, gledаjući je kаo tvrđаvu, kojа je porаženа posle toliko godinа, i ljubeći je pod onim mostovimа... Kojih nemа više...

od **hermina** Uto Avg 16, 2011 3:26 am

Bože, Bože

Bože, Bože, di baš ja,
od svih sretnih Cigana,
da se rodim baš kad zadremaš?
Da me ne blagosloviš,
nikad ni ne osloviš.
Dok za nekim, makar kakvim
vašar raspremaš?

Dva'es četir' dinara
dužan sam kod mlinara,
kod kovača ne smem svraćati,
juri me dućandžija,
švićka za mnom kamdžija.
Jedva imam svirce plaćati.

Za mnom cika, za mnom potraga.
A preda mnom put za Dovraga.
Bar da mi je fićok rakije,
Tu bi moglo da se sakrije.
Još kad onda svirci nagare.
Sve ću dati, sve ću propiti.
Samo neću moje malo magare,
s belegom na levoj kopiti.
Niko mene ne zna slušati,
ko moj verni drugar ušati.
Za mnom ići i sanjariti.
A ne kvariti ...

Bože, Bože, di baš ja
od svih spretnih Cigana,
naspram zvezda da se zagubim?
Dok sam konje pojio,
Vrag je drum prespojio.
On je teo da se u nju,
Belu, zaljubim.

Samo ako išta znam,
onda znam da budem sam.
Tu sam isti na mog ujaka.
Lula i kabanica.
Britva i brojanica.
Prijatelja ko u kurjaka.

Za mnom cika, za mnom potraga.
A preda mnom put za Dovraga.
Bar da mi je fićok rakije.
Tu bi moglo da se sakrije.
Pa kad svirci nagare.
Zadnji groš ću propiti.
Ali ne dam magare,
s belegom na levoj kopiti.
Di je da je, neka je.
Samo nek daleka je.
Da je duže trajalo,
ne bi valjalo.

Bože, Bože, di baš ja,
od svih grešnih Cigana,
da padnem na sitnim gresima?
Ne daš mi je videti?
I to od ruke ide ti.
Mora da je besposleno na nebesima?

Stiću sutra do mraka,
do komšijskog oblaka.
Pod njim ću se opet roditi.
Nisi ti na nebu sam.
Bogova je povazdan.
S nekim ću se već nagoditi.

Za mnom cika, za mnom potraga.
A preda mnom put za Dovraga.
Bar da mi je fićok rakije.
u bi moglo da se sakrije.
A kad svirci nagare.
Zadnji groš ću propiti.
Ali ne dam magare,
s belegom na levoj kopiti.
Kog sad ljubi, sanjiva.
Kad se dan razdanjiva.
Kom sad zamke postavlja.
Kog li noćas ostavlja?

od **chegirl** Uto Avg 23, 2011 12:16 pm

''Bilo je to vreme koje sam, pristavši na pomeranje bioritma, sam sebi nametnuo kao vreme za spavanje i tešio sam se da će sve biti bolje kad se probudim.Ali, postojao je jedan mali problem. Prethodno je trebalo zaspati.''
''Tri posleratna druga''

od **Eurinome** Sub Sep 03, 2011 1:20 am

Jaroslava

Umesto molitve rekla si "O tom ću misliti sutra..."
Sa šminkom od gara, ko Skarlet O'Hara... Tvoj preslikan lik
I dugo plutala ko brodolomnik ka obali jutra
Nekad tišina zna prepasti džina, kad ispusti krik
Još jednu noć si izgurala sama... Čehov je zaspao blaženim snom
Ni ne zna da je igrala tama... Pod prozorom
Vetar je vežbao violončelo.. Čežnjive skale u nedogled
Zora ti brižljivo pipnula čelo... Negde u tebi je goreo led

Princezo, javi se... Još imam džep u kom se hladni prsti zgreju
Pošalji poruku... Da vidim jednom to pisamce na displeju
Sve mi nedostaje... Čuvam u damastu još kalup tvoga vrata
Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata... šta ti je?

Plima banalnosti tvoj svet zapljuskuje k'o Atlantidu
Dok šmrka bioskop, fali ti neko da napravi geg
Da ti za rođendan ispiše sonet na komšijskom zidu
I s bandom cigana pod tvojim prozorom utaba sneg?
Na podmetaču još crtam tvoj profil
Suvišna pitanja izbegnem fintom
Ime ti ispišem u svakoj strofi... Nevidljivom tintom
Pod mojom jelkom do proleća stoji...
Jedino dar tebi namenjen
Zauvek fosil tvog struka postoji...
Na mome dlanu okamenjen

Princezo, javi se... neke se pobede dobijaju na juriš
Ne tvrdoglavi se.. Priznajem javno da se genijalno duriš
Opasno postaje... Na durske akorde se paučina hvata
Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata...
Princezo, dosta je...

od **Dora_Mar** Uto Sep 20, 2011 3:48 am

Naposletku

Naposletku, ti si dobro
znala ko sam ja
otkud sad te suze, moja mila
rekla si da se za to
cak brsljan ne hvata
zalud izguzvana svila

To je tako
ne pravi od tuge nauku
mani svetlo na sledecem bregu
okopnice moj otisak
na tvom jastuku
kao jezuska u snegu

Razbicu gitaru
crn je mrak ispunjava
odavno se svoje pesme bojim
pomera u meni neke gene Dunava
pa ja tecem i kad stojim

Ali opet da l' bi ikad
bila moja ti
da sam vojnik u armiji ljudi
rekla si da bas
ne umem novce brojati
i da je nista sve sto nudim

Naposletku, ti si navek
znala da sam svirac
brosic sto se tesko pribada
da me moze oduvati najblazi Nemirac
da cu u po reci stati
da se necu osvrtati nikada

Redas po vitrini fini porculanski svet
al' ja sam figurica bez ziga
pazi to je bajka sto ti pada
na pamet
fali ti bas ovaj cigan

Tek u jesen otkriju se
boje krosanja
sve su slicne u leto zeleno
naposletku ti si dobro
znala ko sam ja
cemu suze lepa zeno

Draga moja, ti si navek
znala da sam pajac
moj je sesir satra pomicna
usne, tice-rugalice
a u oku tajac
da sam kaput sa dva lica
da sam Gospo'n propalica
obicna

od **pahuljica** Uto Sep 20, 2011 7:21 am

Ne lomite mi bagrenje

Verujem, cenjeni sude
da dobro poznajes ljude
vi barem imate posla
jer cud je cud, a sud je sud

Verujem, cenjena glavo
da si i ucio pravo
da svakom sudis posteno
jer cast je cast, a vlast je vlast

I sve po zakonu
za to sam prvi
ne bi bilo ove krvi
da je bilo sve po zakonu

Vlast je vlast, sve ja to postujem
tu su paragrafi pa zagrabi
nek isto je i djavolu i djakonu
pa nek se zna

Nek su mi gazili njivom
mojom se sladili sljivom
uvek je lopova bilo
jer cuk je cuk, i vuk je vuk

Nikada zlotvora dosta
susa mi unisti bostan
i led se prospe pred zetvu
al' led je led, a red je red

I prekardasilo
im'o sam bagremovu sumu
tamo dole prema drumu
pa sam cekao

Red je red, polako komsije
ne moze samo da se udje
da se rusi tudje
lepo sam im rekao

Ne lomite mi bagrenje
bez njih ce me vetrovi oduvati
pustite ih, moraju mi cuvati
jednu tajnu zlatnu kao dukati

Ne lomite mi bagrenje
pod njima sam je ljubio
bosonogu i odbeglu od sna

Ljudi smo, cenjeni sude
pa neka bude sta bude
zao mi marama crnih
al' plac je plac, a mac je mac

Ne pitaj sta bi sad bilo
kad bi se ponovo zbilo
ne pitaj da li se kajem
jer jed je jed, a red je red

I sve po zakonu
tu su paragrafi
pa zagrabi posteno
i za veru i za neveru

Red je red
sve ja to postujem
jer vise bilo bi ubica
nego ptica koje polecu
ka severu

Ne lomite mi bagrenje
bez njih ce me vetrovi oduvati
pustite ih, moraju mi cuvati
jednu tajnu zlatnu kao dukati

Ne lomite mi bagrenje
pod njima sam je ljubio

O, zar moram da vam ponovim
okanite se njih jer sve cu
da vas polomim

od **Miloš_88** Uto Sep 20, 2011 7:50 am

Devojka sa čardaš nogama

Nosila je jelek svileni
kao u pesmi narodnoj.
I krstić, znak na lančiću
da nekog čeka navodno.

O, to su bili svatovi,
sve kićeni i zlaćeni.
A mi smo bolje svirali
neg' što smo bili plaćeni.

Al' dobro sad...

Nosio sam šal od kašmira
i prsluk protkan tajnama.
Baš od takvih su je čuvale
tetke sa 'ladnim trajnama.

K'o srna me je gledala
žalosnom pesmom sluđena.
Čije si pile pirgavo?
Što nisi meni suđena?

'Ej, da...

Hej, pusti kose pune polena!
'Ajde, baš u inat baba-rogama!
'Opla, digni suknju iznad kolena,
znam da kriješ čardaš u tim lepim nogama!

Rekoh joj "Beži, mani se,
i traži bolje partije!
Premala je moja tambura
da te od kiše sakrije".

Rekoh joj: "Ja sam samo tu
da vreme brze proleti.
Ja nosim čizme skitaljke,
mene je teško voleti..."

Pa da...

Hej, pusti kose pune polena!
'Ajde, baš u inat baba-rogama!
'Opla, digni suknju iznad kolena,
znam da kriješ čardaš u tim lepim nogama!

Hej, doleti mala senice!
Tu, na moje zlatne čivije!
Vatra šara tvoje zenice!
Razbi nešto i zaigraj ludo, divije!

od **pahuljica** Pet Sep 23, 2011 9:30 pm

Djordje Balasevic - Kao rani mraz

Dolmom idu majski svatovi,
nisu moji nego bratovi...
To da je bratas mladi od mene,
vise niko ni ne spomene...

Svi redom pregli bele pegaze,
da durdevak uz put ne gaze...
Tamburasa tri fijakera,
sram ga bilo kogod zakera...

Oprosti mi. Moja rano rana,
oprosti mi, sreco Bogom dana...
Bez reci si na basamak stala.
A na moj zivot
ta je tvoja tuga pala...
Kao pokora...Kao rani mraz...

Gledala me jedna ista Ti...
Ja sam jos i mogo pristati...
Al srce...
Ono se ko jare opire...
Retko ko do njega dopire...

Oprosti mi, moja rano rana.
Oprosti mi,
sreco bogom dana...
Pod nebom je
ognjeno i snezno
Al malo sta jos ume
da ubije nezno...
Da ne primetis...
Kao rani mraz...

Poljem idu svatovi,
svatovi su bratovi.
Mlada prava partija,
lepsa neg bogatija.
Poljem zice strucaju,
momci uvis pucaju.
Muzika ne zastaje,
sa dusom se rastaje...

od **pahuljica** Sub Sep 24, 2011 9:41 pm

Djordje Balasevic - Blues mutne vode

Svasta se rodi u mutnoj vodi,
lukava mrena i glupavi smudj,
karas i bandar, lopov i zandar
i ribe sto zive na racun tudj.

Malene one vecih se klone,
ne pazis i vec te nema za tren.
Gde god da beze stignu u mreze,
neko se rodi da postane plen.

Ja pevam svoj blues bez namere bitne.
I najvece ribe za mene su sitne.
Ja sa strane samo posmatram taj svet.
A budem i ja i smuvan i varan,
pa svakom se desi da ispadne saran,
to je bar rutinska stvar.

Ko zivot vodi u mutnoj vodi
mora sve trikove dobro da zna,
u mutnoj vodi, sto mnogim godi,
posebno onim sa vrha i dna.

Svi znaju svrhu, stuka na vrhu,
tu su da kvare i naprave lom,
a dole na dnu sudbinu jadnu
mnogima resava nekakav som.

Ja pevam svoj blues bez namere bitne.
I najvece ribe za mene su sitne.
Ja sa strane samo posmatram taj svet.
Ja pevam svoj blues u srcu dubine
i drzim se pretezno zlatne sredine,
to je bar rutinska stvar, rutinska stvar.

Na sta se svodi zivot u vodi?
Pa eto, grabljivci imaju vlast.
Grgec je glupan, ali je krupan,
pa male ribice guta u slast.

U dane gadne, kad voda padne,
plasljive ribe ne vrede ni gros,
naidju krize, drukcije grize,
i samo najbolji plivaju jos.

Ja pevam svoj blues bez namere bitne.
I najvece ribe za mene su sitne.
Ja sa strane samo posmatram taj svet.
Ja pevam svoj blues u vrtlogu gluvom
i pitam se sta rade ribe na suvom,
a to je bar rutinska stvar.

od **Still_dreaming** Ned Okt 09, 2011 11:03 am

Odlazi cirkus

Odlazi cirkus iz našeg malog grada
Širokim drumom što izlazi na most.
Odlazi cirkus i ja se pitam sada:
ko je domaćin a ko je bio gost?

Nestaje cirkus u širokoj ravnici.
U kišnoj noći za njim se srebri trag.
Odlazi fakir i artisti na žici
i tužni pajac što bio mi je drag.

Dal' je sve bilo samo fol?
Dal' je sve samo jeftin trik?
Il' sve te maske kriju bol
i neki sasvim drugi lik?

Pričaće deca o svetlima arene,
vežbaće krišom kod kuće neki štos.
Ali već sutra, čim prođe neko vreme
samo će retko pomišljati na to.

Ostaće okrugli trag na mestu šatre,
tu gde se hrvao sa tigrom hrabri grk.
I par plakata, na njima gutač vatre
kome će klinci već nacrtati brk.

Dal' je sve bilo samo fol?
Dal' je sve samo jeftin trik?
Il' sve te maske kriju bol
i neki sasvim drugi lik?

Laku noć dame i gospodo.
Eto, i ova predstava je završena.
Nadam se da ste uživali u njoj.
Bilo je zadovoljstvo glupirati se za vas sve ove godine.
Nadam se da ćemo se još videti/ponovo sresti u nekom drugom gradu,
na nekoj drugoj predstavi,
u nekom drugom cirkusu.

Odlazi cirkus iz našeg malog grada
širokim drumom što izlazi na most.
Odlazi cirkus i ja se pitam sada:
ko je domaćin a ko je bio gost?

Odlazi cirkus, za sve je bolje tako.
Mnogi su predstavu shvatili do sad.
Nove pajace ce masa naći lako
jer drugi cirkus ce doći u naš grad.

Ma sve je bilo samo fol.
Sve je to samo jeftin trik.
I sve te maske kriju bol
i neki sasvim drugi lik.

od **pahuljica** Ned Okt 09, 2011 11:54 am

Đorđe Balašević - Mrtvi

Od losih vesti i reklama prognan
utekoh na treci program
gde je, nekim cudom, tekla poznata burleska
svi oni gegovi i lica ista
slikovnica sto se lista

Setno, k'o na dnu skrinje nadjena sveska
osmeh se zaledi na cas
gde su sad Laurel i Hardy
i ovaj ljuti zrika i njegov beli psic

O, svi su mrtvi, odneseni
brsljan je davno prekrio stih
od zla i briga su reseni
al' divna ludost,
k'o oreol jos rominja oko njih

Bila je berba, osta' fotka od nje
leto neznano gospodnje
no, uglavnom, ta su burad otkad popijena
cale s' kacketom, cuvenim, od tvida
putunju sa ledja skida

Deda pred vranca spusta otkose sena
u smedjoj senci bresaka
samo po bluzi poznam majku
i k'o da cujem mobu i kikote niz drum

Al' svi su mrtvi i blazeni
brsljan je davno prekrio stih
od zlih vremena su spaseni
a trag postenja i dobrote
k'o oreol jos rominja oko njih

U godisnjaku skole
vazna lica smekera i bubalica
ali samo jedan moto, drzi se, planeto
sanjari, genijalci, sampioni
zrtvovani k'o pioni

Pale su zastave u cetrdes' petoj
kad god ih sretnem, zale se
sapucu k'o zaverenici
al' pijan dah je vetar sto zmaja ne dize

Ma, vec su mrtvi, a hodaju
ja nisam rodjen da cekam smak, ne
moj zivot nije na prodaju
a kada pletes svoj oreol
za to i nema boljeg mesta nego mrak

od **pahuljica** Uto Okt 18, 2011 1:45 am

Ja luzer

Rodjen pod sretnom zvezdom magicnom
ali nad ovom zemljom generalno tragicnom
cemu sam blizi triput pogadjaj
neko nad nama vrsi oglede
hajde, usudi se i pogledaj u poglede
ovde je osmeh dogadjaj

U supak kosmosa smo upali
mnogi su domobranci zauvek prolupali
caruje virus apatije
al' ti na mene stavi upitnik
pa rekni, da l' ti bata
deluje ko gubitnik
ma nema sanse, sta ti je

Ref.
Ja nisam luzer, o naprotiv
meni je osmeh lajt-motiv
ja nisam luzer, ja imam nas
a za svet ko te pita

Ja nisam cedo proseka
mene ne vuce oseka
s tobom je tretman poseban
svaki je dan dolce vita
i svud je Hollywood

Namlatim mesecno sest maraka
bude za cipolku i frtalj kile cvaraka
olos mi veze ometa
ali kad dodjem kuci tu si ti
e tu ce tvrdjavicu malo teze srusiti
to im je izvan dometa

od Sponsored content

Đorđe Balašević

Đorđe Balašević

Đorđe Balašević - D-moll

Đorđe Balašević - Ne volim januar

Đorđe Balašević - Svirajte mi jesen stiže, dunjo moja

Đorđe Balašević - Priča o Vasi Ladačkom

Đorđe Balašević - Provincijalka

Đorđe Balašević - O, kako tužnih ljubavi ima

Đorđe Balašević - Bezdan

Đorđe Balašević - Miholjsko leto

Đorđe Balašević - Nedostaje mi naša ljubav

Đorđe Balašević - Namćor (Ne volem)

Đorđe Balašević - Život je more / Ringišpil / Kao talas...

Re: Đorđe Balašević

Re: Đorđe Balašević

Đorđe Balašević - Bože, Bože

Re: Đorđe Balašević

Đorđe Balašević - Jaroslava

Đorđe Balašević - Naposletku

Đorđe Balašević - Ne lomite mi bagrenje

Đorđe Balašević - Devojka sa čardaš nogama

Đorđe Balašević - Kao rani mraz

Đorđe Balašević - Blues mutne vode

Đorđe Balašević - Odlazi cirkus

Đorđe Balašević - Mrtvi

Đorđe Balašević - Ja luzer

Re: Đorđe Balašević