Fobije

Za sada još nisam fobična, mada mislim da bolujem od straha od praznog novčanika...
Maoja majka je na pragu astrafobije, tj. straha od grmljavine. Kada počne ovo nevreme, ona se zatvara u kuću (i svi mi ostali moramo, jer se plaši i za nas), prozori se zatvaraju, jer je i sevanje uznemirava. U takvim situacijama, kako sama priznaje, reaguje suženom svešću, a bogami, i ja. Nekada me toliko izludi svojim paničenjem, da joj svašta neprilično kažem i obavezno se posvađamo. Dešavalo se da budem kod drugarice kada počne grmljavina, a da ona zove telefonom da mi kaže kako grmi, i da ne dolazim ni slučajno kući sada.
Ona kaže da je to strah od prirode sa kojom nije za igrati se. Nikada nije imala nekih neprijatnih iskustava u životu koji su imali veze sa ovom pojavom, pa da to sad bude izvor njenog straha. Možda je i nasledno, pošto kaže da je i njena majka reagovala isto tako.

Wow, nisam ni znala da postoji toliko fobija... Msm sitofobija? Strah od hrane? U moje vreme se to zvalo anoreksija...

Dakle, bolujem od blagog oblika klaustrofibije... Blagog u smislu da se bojim samo mesta koja su velicine kutije (lift, odvratan mali wc od pola kvadrata kod moje drugarice itd )...

Ta fobija me ne ometa nesto posebno u zivotu, sem sto i na 11. sprat idem peska, ali to je dobro za noge i srce, zar ne

Kao i Ireth,kod mene se javlja neki strah od zatvorenog prostora malecke kvadrature.Prvenstveno mislim na liftove.
Ali,kada je u pitanju nešto važnije od mog osećaja neprijatnosti i straha u liftovima(morala sa detetom na 8.sprat u bolnici),tada "progutam knedlu" i krećem-pa kud puklo.
Inače,redovno idem stepenicama,ne pada mi na pamet da koristim lift u "regularnim" situacijama.
A što je još smešnije,mislim da se stepenica bojim više nego lifta
Neko bi rekao da se bojim visine,samo ja taj strah,izgleda,rasparčavam eda bi izgledao manji.
Ima tu još svašta nešto,ali bolje da se ne "isprosipam" baš toliko.

Arakibutirofobija- da se buter od kikirikija ne zalepi za nepce
Hipotomnostroseskvipedaliofobija- od dugih reči - ma sta mi rece. Jedva sam te procitala, bre...
Ovde su navedene fobije svega i svacega...
Mozda imam blagi oblik kirofobije - strah od rukovanja. Ali samo sa starim babama. Tako da vesto izbegavam da se rukujem sa njima.
Mada, kada se procita sve ovo, moze se reci da ih ima jos nekih, ali mislim da je to apsurdno jer je to u stvari zivot. Kao na primer, strah od polnog odnosa. Pa svaka devojka strahuje kada to treba prvi put da uradi. Dobro, mozda se ovde misli na one koji uopste ne mogu da imaju odnose... Ok... shvatila...

O Boze strah od tinejdzera?od dobrih vijesti?Francuza?Postoji fobija od Francuza? Svasta
hahahahahahhahahaha
ne, nemam bas fobiju xD samo neke tripove, gluposti...
npr, ne volim da u kaficima sjedim tako da vecini okrenem ledja...Smeta mi, volim da vidim sve, pa uvijek tako sjedim, ili zamolim nekoga da se zamijenimo, jer mi posle nekog vremena postane neprijatno...Ali to nije iz straha, nego tako vise volim

XD ma nemam ja nikakvih fobija, sreća jedino me bogomoljke frikiraju bljakača mislim da se ne bih mogla suzdržati da ne vrisnem kad neku vidim. Jel to fobija? Mislim, nije sad da mislim da će me koknit il slično samo mi je bljaaaaak užaaaaas

ne volim da vozim auto (a vozim neprestano) i da prelazim mostove, pa sam istripovala da zapravo imam fobiju od toga.

A kolika ti je ta fobija oko prelaska mosta? Pitam posto imam drugaricu koju uvijek pod ruku prevodimo preko mosta dok ona drzi oci cvrsto zatvorene. Drukcije bi ostala na drugoj strani obale

zapravo sam je "rešila" tako što sam preselila radno mesto s one strane mosta i promenila auto.
donekle to jeste tačno, nisam pristalica onoga "suoči se s tim i proći će" kad su fobije u pitanju, pre sam pristalica da se neki činioc promeni da bi se fobije umanjile ili prestale. Hoću reći, onog momenta kad više nisam morala da prelazim most svaki dan, fobije su se znatno umanjile, gotovo nestale. Ne volim ni dan danas da vozim preko mosta, ali sada to radim ovako-sad ćeš na most i to je ok. Ne moraš ako nećeš.

Still_dreaming ::
[*]arahnofobija - paukova[*]
aspidofobija- od zmija
[*]klaustrofobija - zatvorenih prostora

Moji najjaci strahovi su strah od paukova i zmija. Osim ovih strahova, koji u meni izazivaju nevjerovatnu paniku, jos sam se u zivotu pribojavala i zatvorenih prostora ako su bas mali (lift - ali ih redovno koristim), radjanja ili radjanja djeteta sa kojim nesto nije u redu, insekata uopste osim buba mare, kao i bilo kakve javne osude. Takodje jako mrzim kada neko povisi glas na mene.

Arhanofobija. Strah od paukova. Kao dete citao sam o paucima (tarantule, crne udovice) gledajuci slike. Tako male, sitne, a tako strasne, smrtonosne...fascinirale su me do te mere da sam od njih dobio strah. Zeznuto je to... Znam da je vecina vrsta kod nas bezopasna, ali sama njihova pojava je strasna za mene. Naravno , pojavljuje se strah i od drugih zivotinja, ali ne u obliku fobije vec u covekovom prirodnom instinktu prezivljavanja. Pauka ne podnosim ni na 3 metra od mene.

Ne znam da l su ovo fobije..nadjoh razne svoje strahove na spisku
Plasim se visine...nema sanse da pogledam kroz prozor sa nekog sprata koji je visi od 6-7...
Onda zmija...ostalih zivotinjica ne...ali zmije...cim cujem da je nako video negde zmiju, nema sanse da ikada porodjem tuda..kao da mene ceka
Zanimljivo da nema mostova, imam malo neki strah, ali predjem nenako preko mosta...verovatno je to povezano sa visinom...
I, naravno brze voznje.
Ostale fobije nemam, ili nisam svesna da ih imama
Malo li je sve ovo...ja napustim vozilo ako taj vozi brzo...pa nek ostanem napolju danima :<3:
I, nikada ne prodjem tamo gde je neko video zmiju..mozda mene ceka

Ali pazi: autofobija-strah od sebe! Crnogorci to zovu "čojstvo"!
Možda ja imam tu ginekofobiju.... Žene su zlo...
Našao sam! Dentofobija! Zubari su gori od žena! Još ako je zubarka!
I kinofobija. Prestraše me moji psi kada se uvale u krilo da ih mazim.

Nasla sebi jos jednu, fobiju //ne bi je nasla da me nisu juce pojurili neki kucici Jedva sam se spasla da kerova..
Tako da bi ja ove koji imaju kerove..., pa im jednog dana zasmetaju osudila na dozivotni 'aps..jer ih puste i onda oni pobesne i napadaju sve Srogo bi izvrsila popis gazda koji imaju kerove

# kinofobija - pasa

Kad sam bila mala ujelo me kuce,i sad kad sretnem kera, iako ga vodi gazda, meni se kosa deigne na gllavi, jer taj ce da pusti to kuce da nas ujeda

^A ja bih izvršio popis onih koji se plaše tih ljupkih životinja i zatvorio ih na neko lečenje! Nisu psi krivi što ne shvataš da bi oni samo da se druže.

Zaboravih da spomenem - u Engleskoj su pauci mnogo veci nego oni koje sam vidjala u Bosni, pa je utoliko i moj strah od njih mnogo veci (u Bosni taj strah nisam ni imala, jer su paucici bili uvijek mali).

Sto se tice pasa, prije ih se nisam bojala, cak mi je bilo cudno i smijesno da su ih se neki ljudi bojali. Otkako su me psi nekoliko puta napali, postala sam mnogo opreznija. U Engleskoj postoje vrste pasa koje su veoma poznate po agresivnosti i koje veoma cesto napadnu i unakaze ili cak i ubiju bebe, djecu, pa nekada i odrasle. Takve bih zabranila zakonom i potrudila se da istrijebim i posljednjeg, jer takvi psi ne bi trebali da postoje!

Inace, rekla bih da su vlasnici agresivnih pasa jos vece zivotinje od svojih mezimaca, pa bih i njih dobro rebnula po dzepu, ili nekako drugacije kaznila ako njihov pas nekoga samo i prepadne, a kamo li i unakazi!

U Engleskoj postoje vrste pasa koje su veoma poznate po agresivnosti i koje veoma cesto napadnu i unakaze ili cak i ubiju bebe, djecu, pa nekada i odrasle. Takve bih zabranila zakonom i potrudila se da istrijebim i posljednjeg, jer takvi psi ne bi trebali da postoje!

Moje mišljenje je da postoje rase pasa koje jesu sklonije tome da postanu agresivniji, ali to zavisi od vlasnika. Ni jedan pas sam po sebi ne postaje agresivan nego isključivo usled lošeg tretmana od strane ljudi. Zato se i događaju ti užasni događaji. male je u pravu, ovog puta. Ja imam psa, mada je mala rasa i realno ne može nikog da ugrozi, bude agresivniji ako smo svi u kući nervozni i vičemo, inače je jako umiljat. U mom komšiluku postoji baš puno pasa, razne rase su u pitanju. Eto npr jedan labrador, koji ne spada u "agresivnu rasu" je napadao kako druge pse tako i ljude, čak i jedan zlatni retriver. Ovaj prvi je napao mog psa pre par godina iz čista mira. Sa druge strane moj drug/komšija ima ogromnu dogu, par njih ima rotvajlere, pa čak je tu i jedan pit bull (Steva ) umiljati su skroz i nikad nisu nikoga napali, pa čak ni mog psa koji ume da se postavi zaštitnički pa reži.
Ni jedna rasa pasa kao ni jedna vrsta životonja na ovom svetu ne treba da bude istrebljena, ako bi išli tom logikom ugroženosti ljudi onda bi trebalo istrebiti pola života na zemlji uključujuči i deo ljudske populacije.

Ali , da ne idemo dalje u off, ovo je tema o raznim fobijama.

Still_dreaming ::Fobije predstavljaju poseban oblik straha koji se vezuje za određene objekte, situacije, mesta ili aktivnosti. Osobe koje doživljavaju fobijski stah, svesne su da je on nerealan, nelogičan ili čak preteran. Reč fobija potiče od grčke reči fobos što znači bekstvo, užas, panika, strah.
Imate li neku fobiju?
Koliko vas ona ometa?
Poznajete li nekog ko ima izraženu fobiju i kako ona utiče na njega samog i na ljude iz njegovog okruženja?

Imam strah od velikih vodenih površina (čak i od bazena!) otkad znam za sebe. Ne znam je li to potamofobija ili akvafobija, nije ni važno ime... Uvijek izbjegavam takva mjesta, već samu sebe živciram, ali ne mogu pomoći sama sebi. Na takvim me mjestima hvata vrtoglavica, počinjem se znojiti, ponekad i tresti. Prije godinu i pol bila sam na Plitvičkim jezerima na jednodnevnom izletu i skoro sam umrla od straha. Ajde što smo šetali onim uskim stazama odmah uz jezera, nego smo se još vozili brodicom. Sjedila sam uz prolaz, držala se čvrsto za sjedalo ispred i tih nekoliko minuta koliko nam je trebalo do druge obale ni jednom nisam pogledala u vodu. Gurnula sam mami fotoaparat u ruke i ispitivala ju jesmo blizu obale. To je bilo jako ružno iskustvo. Mislila sam da je dobro suočiti se sa strahom, ali sve više mi se čini da za mene nema spasa...

Imam fobiju od tudje krvi.Zaista se plašim krvi.Strašno me nervira,dođe mi jedan odvratan osećaj u stomak i mnogo mi se povraća,jednostavno,to ne mogu kontrolisati.Znam drugaricu koja ima strah od visine-ali mislim da to i nije tako strašno koliko moja fobija.

Inace, rekla bih da su vlasnici agresivnih pasa jos vece zivotinje od svojih mezimaca, pa bih i njih dobro rebnula po dzepu, ili nekako drugacije kaznila ako njihov pas nekoga samo i prepadne, a kamo li i unakazi!

Tačno Troja

Od kada imam ovo kučence, koje je čas mačka, čas kučence, čas plašliva koza, koja miriše cveće srećem se sa tim opasnim psima i još opasnijim gazdama.
Nije mi ni malo prijatno. Kad god se sretnem sa njima, ja Mrvicu u džep i kući

No,mene muči jedan veliki problem, ne znam da l je to fobija, nisam je našla na spisku fobija,a doduše nisam ni tražila po netu da se informišem, pa da pokušam ovde, možda neko zna.

Kaže jedna devojka da se plaši i pileta i da ne sme da ga dodirne, zatim, srela je lane na putu prestravila se.
Apsolutno svih životinja se plaši, pa da l je ta životinja 20 grama ili dva kilograma ili dvesta nije bitno.
Za svoje godine nisam srela niti čula da se neko plaši malog tek izvedenog pileta , pa sam malo sumnjičava.
Znate li nekoga, ili da l ste čuli da se neko plaši svake životinje?

Nisam nikada prije čula da se neko plaši pileta ili laneta. Možda i jeste moguće, ali ja sam sumnjičava prema takvim tvrdnjama i smatram ih običnim prenemaganjem i očajničkim pokušajem da se skrene pažnja na sebe.

Ako iskoci nesto ispred mene, pa makar i pile, ja bih se uplasila i skocila. Ali ovako inace to mi je apsurdno, pa bih se slozila sa Trojom da je to ocajnicki pokusaj skretanja paznje na sebe.

Da, i mene bi nesto sto bi mi naglo iskrsnulo odnekud moglo prepasti na trenutak. Ja kada sam bila mlada nisam mogla vjerovati da nekoga moze da prepadne pas, narocito malo kuce. Onda mi je jednom nad glavom nenadano zalajao pas dok sam sjedila sa glavom oslovnjenom na rame mog momka i gledala zvijezde. Moram priznati da sam se propisno prepala tom prilikom, samo zato sto je bilo nenadano.

Ja sam takva i mislim da je i normalno da kad nas nesto iznenadi da se trznemo, uplasimo, pa makar i pile izletilo pred nas. Kod mene je to bas izrazeno, sto neki pripisuju traumama iz rata. No, kao sto rekoh, ne plasim se (mada generalno nisam neki ljubitelj zivotinja) laneta, pileta i slicnih, ali kad me iznenade najprije cu skociti, a onda se samoj sebi nasmijati. Nervira me kad neko to pripise strahu.