Anegdote o poznatima

Oksfordski profesor R. R. Tolkin 1950. godine bio je više nego iznenađen međunarodnim uspehom svog književnog dela "Gospodar prstenova". Kada mu je američki izdavač poslao korice njihovog izdanja "Gospodara prstenova", profesor Tolkin još više se iznenadio i američkom izdavaču poslao pismo sledeće sadržine:
"Smatram da je naslovna strana knjige veoma ružna. Ali, verujem da je osnovni zadatak džepnog izdanja da osvoji kupce tako da ste vi svakako bolji stručnjaci od mene i znate šta najviše privlači Amerikance. Stoga i ne bih hteo da počinjem raspravu o dobrom ukusu (mislim, pre svega, na užasne boje i grozna slova), ali moram da vas upitam nešto povodom crteža: kakve veze ima taj crtež sa mojom pričom? Kakvo je to mesto koje je prikazano? Zbog čega je nacrtan lav? I kakva je ono stvar s ružičastim lopticamau prvom planu? Ne mogu da shvatim kako je iko ko je pročitao bajku (a iskreno se nadam da sta vi među njima) mogao pomisliti da bi se piscu mogao dopasti crtež?
Umesto odgovora, Tolkin je dobio grdnju američke urednice koja mu je, beso vičući u telefonsku slušalicu, kazala sledeće:
"Pa šta vi mislite? Da je ilustrator imao vremena da čita vašu knjigu?"

Luj XI, francuski kralj koji je ziveo u 15. veku, verovao je u astroloska tumacenja. Cesto je donosio odluke prema predskazanjima svog licnog astrologa koji je brinuo o njegovom svakodnevnom horoskopu. Kralj je bio neprijatno iznenadjen kada mu je astrolog rekao da ce jedna veoma uticajna osoba sa njegovog dvora - inace zenskog roda - umreti za osam dana. Misleci da ce predskazanje, odnosno sam dogadjaj, mogao na izvestan nacin da ugrozi njegovu vladavinu, Luj XI je naredio da strucnjaka za horoskop ubiju, tako sto ce ga baciti sa najvise kule dvorca.
Ipak, radoznalost, ali i verovanje u moc zvezda, kralju nije dalo mira. Ne pominjuci mu da je dao naredjenje da ga ubiju, kralj je pozvao astrologa.
- Tvrdite da sve znate o polozaju zvezda i njihovom uticaju na ljudsku sudbinu, pa mi recite kakva je vasa sudbina. Znate li kada cete vi umreti? - upitao ga je kralj.
- Naravno da znam! - uzvratio je mudri astrolog. - Umrecu tacno tri dana pre vas!
Naravno, Luj XI je odustao od namere da pogubi svog astrologa.

Nadam se da to što ne znam tačno ime kompozitora o kome je reč neće uticati na poentu :/

Ali,evo:

Pozvali su sveštenika da kompozitora ispovedi,jer je bio na samrti.
Kada je, posle ispovedi,sveštenik počeo da peva,kompozitor je poslednjim
atomima snage izgovorio:
"O,zar morate tako da falširate....ahhhh"

Ahahahahhahahhaa... E, ovo je stvarno dobro... Nadam se da ces otkriti ime kompozitora...

Italijanski kompozitor Verdi je stanovao preko puta opere u današnjem Hotelu Ambasador. Na putu ka operi susreće jednog uličnog orguljaša koji je bezvoljno okretao svoj vergl, a iz njega je u talasima proizlazila melodija iz „Rigoletta“ „La donna e mobile“.

Maestro baci par novčića u njegov šešir i naredi mu da tu melodiju sporije svira. Sledećeg dana kada je Verdi prošao pored njega, čuo je da melodiju korektno svira. Okrenu se kako bi ga pohvalio, ali zastade. Orguljaš je imao na vratu natpis na kojem je stajalo: „Učenik Giuseppa Verdija!“

Dok je bolestan ležao na samrti, slavni francuski pisac Onore de Balzak bio je nezadovoljan što o njegovom zdravlju brinu neki nepoznati lekari pokušavajući bezuspešno da mu pomognu.
- Neću da me vi lečite! - vikao je u bunilu bolesni pisac. - Pozovite doktora Bjanšona! - preklinjao je Balzak.
Da li je Bjanšon bio neki slavni lekar? U izvesnom smislu jeste. Bio je junak Balzakovog romana - izmišljena ličnost.

Jednom prilikom, čuvenog engleskog pesnika Dž. G. Bajrona na večeru su pozvali poznanici kod kojih nikada ranije nije bio u kući. Tamo se okupilo veliko i ugledno društvo književnika. Na pitanje domaćina da li bi mu najpre prijala supa, Bajron je rekao glasno kako bi ga svi čuli:
- Ja nikada ne jedem supu!
- Volite li ribu?
- Ne, ja nikada ne jedem ribu!
- Možda bi vam prijalo pečenje?
- Ne, ja nikada ne jedem pečenje!
- A bar čaša vina?
- Nikada u životu nisam okusio vino! - grmeo je pesnik.
Nemajući više kud, domaćin je upitao pesnika šta obično jede za večeru.
- Samo dvopek i vodu! - odgovorio je pesnik.
Na žalost, nisu imali dvopek, pa je popio vodu u koju je sipao malo sirćeta. Potom je ljutito otišao.
Zabrinuti domaćin sreo je posle nekoliko dana bliskog Bajronovog prijatelja i upitao ga:
- Zašto me niste upozorili kako se hrani lord Bajron? Otkad je na onako strogoj dijeti?
- Otkako ste vi to počeli da primećujete! Njegovo ponašanje imalo je za cilj pre svega da privuče pažnju prisutnih. I da znate: posle večere otišao je pravo u obližnju krčmu gde se najeo pečenja i napio vina!

Jedan mladi pisac jadao se Marku Tvenu kako nema više poverenja u svoj književni dar.
“Da li se vama ikada desilo da se tako osećate?”, upitao je slavnog pisca.

“Da”, rekao je Tven. “Jednom mi se, poslije već petnaest godina pisanja, iznenada javilo osećanje da sam potpuno lišen književnog dara.”

“Pa šta ste onda uradili? Prestali ste da pišete?!

“Ne. Nisam mogao. Već sam bio slavan.”

Jednom kad su se poznati književni kritičar Bogdan Popović i slavni komediograf Branislav Nušić našli u istom društvu, domaćica Popoviću ponudi kafu.
- Hvala, gospođo - odgovori joj on - kad pijem kafu, ne mogu da spavam.
- Čudna stvar! Kod mene je sasvim obrnuto. Kad spavam, ja ne mogu da pijem kafu - u svom stilu prokomentarisao je Nušić.
-----------------------
Kralj jedan! Veliki!

Pred jedan koncert slavnog pijanistu Artura Rubinštajna posetio je u garderobi poznanik s molbom da mu obezbedi mesto u sali, jer su sve karte bile prodate.
- Ja mogu, zaista, da vam ponudim samo jedno mesto - odgovorio je Rubinštajn.
- Divno. A gde se nalazi to mesto? - radosno je zapitao čovek.
- Za klavirom.

Čuveni pisac basni Ezop jednom je zamišljen šetao gradom. Sreo ga je činovnik visokog ranga i, budući da mu je bio sumnjiv, upitao ga:

"Kuda ideš ? "

"Ne znam" - odgovorio je Ezop rastreseno.

Čovek je pomislio da je to neka skitnica i naredio je da ga zatvore. Kada su ga odvezli u zatvor, Ezop se okrenuo prema njemu i rekao mu:

"Vidiš da sam ti rekao istinu. Zaista nisam mogao znati da me put vodi u zatvor."

Kažu da je Gete imao izvanredno pamćenje. Jednom prilikom ga je sreo neki prolaznik i upitao koje mu je omiljeno jelo. Gete je odgovorio "Jaja"

Nakon godinu dana, isti taj prolaznik ponovo sreće Getea i upita:

“A sa čime”

"Sa solju", odgovori Gete.

Velikom ruskom piscu Gogolju pozlilo je dok se nalazio u društvu.
,,Brzo, brzo, pomozite mu! Dva čoveka neka ga drže, a jedan neka mu u usta sipa rakiju", uzviknula je domaćica.
,,Zar ne bi moglo da me samo jedan drži, a dvojica da sipaju rakiju?", upita na to Gogolj šapućući.

Mlade devojke su na jednoj zabavi Ernesta Hemingveja bombardirale raznim pitanjima. Slavni pisac strpljivo je pokušavao da odgovori, barem onim najnestrpljivijim.
- Ah, molim, gospodine Hemingvej - žurila je jedna mlada dama, koja se bez daha progurala do njega - da li je istina da tigrovi i lavovi ne napadaju čoveka koji nosi zapaljenu baklju?
- To, draga devojko zavisi od toga da li dovoljno brzo nosi baklju - spremno je odgovorio pisac.

Džordž Berard Šo je jedanput od gospođe Elinor Higins dobio sledeću poruku: ‚‚Gđa Elinor Higins biće kod kuće 10. aprila od 7 do 9 uveče.''
Na to je on kratko odgovorio: ‚‚Biće i g. Bernard Šo.''

Za premijeru jedne svoje drame Bernard Šo poslao je počasnim gostima veći broj besplatnih ulaznica. Pored ostalih, i svom političkom protivniku Vinstonu Čerčilu priloživši pismo ovakve sadržine:
‚‚Poštovani gospodine! Šaljem Vam dve ulaznice. Jedna je za Vas, a druga za bilo kojeg vašeg prijatelja - ako ga imate!"

Čerčil mu je ovako odgovorio:
‚‚Poštovani gospodine! Vraćam Vam poslate ulaznice i srdačno zahvaljujem. Na premijeru, nažalost, ne mogu doći, a doći ću na reprizu - ako je bude!"

Na jednom koncertu ispred velikog ruskog pisca Lava Tolstoja sedele su dve dame koje su sve vreme glasno razgovarale i tako ometale susede. U razgovoru jedna od njih upita drugu:
‚‚Da li si ikad probala da slušaš koncert zatvorenih očiju?"
Tolstoj, kome je razgovor veoma smetao, iskoristi priliku i upita:
‚‚Oprostite, poštovane dame, da li ste ikada probale da slušate koncert zatvorenih usta?"

Kad je čuveni nemački filozof Imanuel Kant bio već u poodmaklim godinama, prijatelj ga je upitao zašto se nije oženio.
‚‚Vidiš, to je ovako: u mladosti, kad mi je žena bila potrebna, nisam imao čime da je hranim, a sad, kad bih mogao da je hranim, više mi nije potrebna."

Poznata filmska glumica Marlen Ditrih prisustvovala je predavanju o inteligenciji muškaraca i žena. Posle predavanja predavač je upitao da li ima šta da doda na tu temu. Marlen mu je odgovorila:
‚‚Možda je istina da su muškarci inteligentniji od žena, ali ja još nisam videla ženu koja bi trčala za glupim muškarcem i samo se divila njegovim lepim nogama."

Slаvni itаlijаnski drаmаtičаr i prozni pisаc Luiđi Pirаndelo jednom se obrаtio аdvokаtu dа mu sаstаvi tužbu zа rаzvod brаkа.
„Koji su vаši rаzlozi?”, pitаo gа je аdvokаt.
„Oženjen sаm”, rekаo je krаtko Pirаndelo.

Albert Ajnštаjn, nemаčki nаučnik, аutor mnogih znаčаjnih rаdovа iz teorijske fizike, mаtemаtike, filozofije, politike, аli pre svegа čuven po teoriji relаtivitetа kojа je duboko obeležilа sаvremenu nаuku, običnim svаkodnevnim dogаđаjimа nikаdа nije pridаvаo posebnu vаžnost. Oni su mu, kаzuju njegovi sаvremenici, kаo nevаžni, jednostаvno čileli iz glаve.

Tаko se dogodilo dа je veliki nаučnik ušаo u voz nа peronu stаnice Sаkrаmento u glаvnom grаdu Kаlifornije, udobno se zаvаlio u sedište i verovаtno bi odmаh, po običаju, zаspаo dа se nije pojаvio kondukter i zаtrаžio vozne kаrte. Ajnštаjn se rukom mаšio zа levi džep sаkoа, аli u njemu nije bilo kаrte. Mirno je prstimа prepipаo drugi, desni džep. Ni u njemu je nije nаšаo. Kаd je nije nаšаo ni u džepovimа pаntаlonа, unervozio se i prešаo nа preturаnje po prtljаgu, sedištu, podu.

– Sаmo polаko, gospodine. Doći ću jа kаsnije – ljubаzno je rekаo kondukter koji je prepoznаo slаvnog nаučnikа.
– To mi bаš ne znаči mnogo – mrgodno je odgovorio Ajnštаjn. – Jer аko ne nаđem kаrtu, neću znаti kud sаm se zаputio.

Nemаčki kompozitor Kristof Vilibаld Gluk prolаzio je pаriskom ulicom i slučаjno rаzbio izlog neke prodаvnice. Upitаo je vlаsnikа koliko je dužаn i ovаj mu reče dа stаklo stаje jedаn zlаtni frаnаk.
Gluk izvаdi dvа frаnkа, а kаdа vlаsnik prodаvnice stаde dа prebrojаvа kusur, prekinu gа rečimа:
– Nemojte dа gubimo vreme! Nаjbolje je dа vаm rаzbijem i drugi izlog.

Američki pisаc Džek London pođe kući od prijаteljа i usput se rukovа s veomа uobrаženim plemićem. Uobrаženko reče zаjedljivo:
– Postаli ste zаborаvni, drаgi moj. Mаlopre smo se već oprostili...
– Znаm, znаm – nаstаvi u istom tonu London – аli ne možete ni dа zаmislite kаko je lepo kаd se čovek oprаštа od vаs.

Čuveni irski drаmski pisаc Džordž Bernаrd Šo poverio je jednom prilikom nekom mlаdom novinаru nekoliko podаtаkа o svom budućem delu. Zаtim mu je rekаo:
„Mogu dа vаm ispričаm i sаdržаj komedije koju sаm uprаvo nаpisаo. Evo, ovаko. Prvi čin. Muž upitа: ’Dа li me voliš?’ Ženа odgovori: ’Obožаvаm te.’ Drugi čin. Muž upitа: ’Dа li me voliš?’ Ženа odgovori: ’Obožаvаm te.’ Treći čin. Muž upitа: ’Dа li me voliš?’ Ženа odgovori: ’Obožаvаm te.’ Zаvesа.”
„Divno”, promucа zbunjeno novinаr, „аli, izvinite, gde je tu zаplet?”
„Zаplet?”, spremno dočekа Šo i odmаh mu, u svom stilu, odgovori: „Zаplet je u tome što u svа tri činа glumi istа ženа, dok je u svаkom činu drugi muž”.