Kada ponestane reči

Po prirodi sam jako egocentricna i stalo mi je do toga da moja bude poslednja, da dominiram, da osetim slabost sagovornika i da se njome hranim. Izabrala sam coveka koji mi odlicno prarira u tome i sve njegove druge osobine ne mogu prici toj, da mi zatvori usta, vrlo argumentovano i vrlo ledeno.
Naucio me je mnogo cemu, a najvaznije sto bih izdvojila je: ' I bez reči je mnogo reči'.
Mnogo mudrosti u tome, mnogo sacuvane energije.
Vise ne tezim ka tome da govorim mnogo, vec da kazem malo a mnogo ili da uopste ne kazem.

Desavalo mi se da se nadjem u situacijama da mi ponestane rijeci. Nekada se to nadoknadi samo pogledom koji govori vise od rijeci, nekada bi samo nastala neugodna tisina, a ponekad bih se iz te situacije izvukla tako sto bih uspjela da uvucem u razgovor nekog treceg, ko bi preuzeo rijec i promijenio atmosferu.

Jednom sam na bivsem poslu zaista pobjesnila kada se od mene po milioniti put ocekivalo da uradim nesto sto vise nije bio moj posao. Nisam nista prigovorila, ali sam narednih petnaest minuta bila toliko uznemirena da sam lupala fiokama, vratima, slusalicom telefona i cim god drugim da sam stigla. Moja sefica nije mogla sebi da dodje od soka, jer me je znala samo kao osobu koja je uvijek kulturna i odmjerena, i svakome se obraca sa duznim postovanjem. Moram priznati, sada se tome smijem, a u to vrijeme mi nije bas ni malo bilo smijesno.

Desava mi se da ostanem bez rijeci, da ne znam ni sta ni kako da kazem.
I bas sad sam u takvoj situaciji. Sada znam sta bih rekla, ali ne znam kako da to kazem.
Toliko rijeci mi lebdi na vrhu usana, a nikako da ih izgovorim. Kad dodje taj neki pravi trenutak zanijemim, ne mogu da govorim i zaboravim sve sto sam htjela reci.

Naravno da mi se desava da zanemim, iako bi mnogo toga rekla, ja verovatno od soka blenem.Pretezno mi se to desava kad me neko neprijatno iznenadi.Neko od koga to nisam ocekivala.
Tad zapalim 116 cigareta i sokirano gledam, ne mogu da verujem da mi se to desava...Da bi se sabrala posle i trazila momenat za 'casicu' razgovora ..

Ponestanu mi reci i kad se previse obradujem, ali tada umesto reci, tu je ta neverbalana komunikacija i ne osecam se toliko nemo.

Dešavalo mi se da ponestane reči. Desilo se kada sam se našao u situaciji da mi se sreća i tuga sudare u susretu sa jednom osobom koju nisam video duže vreme. Stajao sam, nisam mogao da se pomaknem, kao paralizovan, pokušavao sam da izgovorim jednu reč 2 minuta. Kao kroz šaput se mogloo čuti samo " ja.....ja.... ja sam...." dok je muzika bila preglasna. Usledeo je zagrljaj i zamenio svaku moju reč, sreću, a i bes u tom trenutku.

Poslednji put su mi ponestale reci kada sam primala poklon,to je bilo iznenada i nisam se bas snasla.Tj.mislim da se nisam zahvalila kako treba i pokazala koliko mi je drago.
Inace sam dosta smotana u tim situacijama