Federiko Garsija Lorka

od **Maja** Ned Okt 31, 2010 12:51 am

Federiko Garsija Lorka je rođen u selu Fuente Vaqueros kod Granade (Španija), 5. juna 1898. Bio je španski pesnik i dramatičar. Njegov život i dela su obeležila vreme pre i nakon španskog građanskog rata. Putovao je po Španiji i Americi, živeći i pišući dela koja su prevedena na mnoge jezike.

Lorka je bio sin imućnog andaluzijskog zemljoposednika, nikad nije bio uspešan đak. 1909. se sa roditeljima seli u Granadu. 1919. godine radi studiranja književnosti i prava odlazi u Madrid gde se upoznaje i druži sa mnogim tadašnjim španskim intelektualcima kao što su umetnici Luis Bunjuel i Salvador Dali, što je imalo veliki uticaj na njega. Muziku je studirao kod Manuel de Falja (Manuel de Falla) koji mu je usadio ljubav prema narodnoj pesmi i usmerio ga ka sakupljanju narodnog blaga. U Madridu se takođe upoznaje sa aktuelnim evropskim i svetskim zbivanjima i problemima. Krajem dvadesetih godina postaje depresivan ponajviše zbog neprihvatanja okoline i prijatelja zbog njegove homoseksualne orijentacije. Bunjuel i Dali zajedno rade na filmu ,,Andaluzijski pas", koji je Lorka protumačio kao direktan napad na njega. Shvativši problem, njegovi roditelji ga šalju na put po Americi. Od 1929. do 1930. boravi u SAD, najviše u Njujorku, a posetio je i Kubu. Zatim se vraća u novoproglašenu Republiku Španiju. Na poziv svog granadskog profesora, socijaliste F. de la Riosa, Lorka prihvata posao direktora i umetničkog animatora studentskog putujućeg pozorišta La Baraka sa kojim je obišao sve krajeve Španije, od najbogatijih do onih najzabačenijih. Pomoću pozorišta je prikazivao dela španske klasike i sprovodio ideju o društvenoj ulozi pozorišta. Za vreme izbijanja građanskog rata, Lorka se zatekao u Viznaru u Granadi. 19. avgusta 1936. fašistički vojnici su ga uhvatili i streljali, a telo su mu bacili u neobeležen grob. Frankova vlada je pokušala da uništi uspomenu na Lorku tako što je uništila sva njegova dela, a spominjanje njegovog imena je bilo strogo zabranjeno. Kako je bio među prvim i najslavnijim žrtvama građanskog rata, Lorka je ubrzo postao simbol žrtve političke represije i fašističke tiranije.

Pesničko stvaralaštvo

Prvu zbirku pesama „Utisci i pejzaži'' izdaje 1918. Napisana je u tradicionalnom stilu deskriptivnog realizma. Iako je romantično raspevana, tugaljiva i impresionistička, njegova sledeća zbirka „Knjiga pesama" počinje odražavati odlike Lorkine poezije: duboki osećaj za krajolik i rodnu zemlju, senzibilnost, smisao za muziku stiha, slikovitost, inventivnost metafora i smrt kao glavni motiv. Nakon toga, 1927., sledi zbirka „Pesme"koja obuhvata sve njegove stihove nastale 1921-1924. Njegova najpoznatija zbirka „Ciganski romansero" izlazi 1928., a do 1936. izlazi u čak šest izdanja. Navedena zbirka sadrži 18 romansi o andaluzijskim Ciganima, o njihovim iskonskim strastima, verovanjima i slepom predavanju sudbini. Ona sjedinjuje lirske, dramske i narodne elemente pesničkog izraza. U zbirci „Poema del cante jondo“ (,,Poem of Deep Song") koja je napisana još 1921., a objavljena 1931., spojio je iskustvo modernog pesnika i andaluzijske narodne pesme. Njegova sledeća zbirka nastaje za vreme njegovog boravka u SAD-u. “Pesnik u Njujorku“ su izdate postumno 1940. u Meksiiku. One su nadrealistički pesnikov doživljaj Amerike kao haos moderne civilizacije bez imalo čovečnosti u sebi. Piše i elegije, ,,Plač za Sančezom Ignasijem Mehijazom“ (1935.), u kojoj je opevao tragičnu smrt svog prijatelja čuvenog toreadora, i ,,Šest galicijskih pesama“ (1935.) koje su pisane na galicijskom dijalektu. Piše i zbirku poema ,,Tamaritski ciklus“, koja je objavljena tek nakon njegove smrti.

Karakteristike Lorkine poezije

Lorka je počeo da piše stihove kao petnaestogodišnji dečak. Njegovu poeziju karakteriši tri bitne crte: artizam, uticaj tradicije i narodnih pesama i lični, izrazito strastan doživljaj. Pesnik je verovao, u praksi sprovodio, i izjavljivao, čak i kroz neke pesme koje se mogu smatrati njegovom poetikom, da u gradnji pesme vodi brigu i o najmanjem detalju koji obrađuje. Uticaj narodne književnosti u Lorkinoj poeziji je očigledan pri čemu nije akcenat na formi već na temama; pesnik nastoji da kroz pojmove zvuka, boje i pokreta da dušu Andaluzije koja je obeležena znakom tragičnosti i primitivnog duha. Njegov lični doživljaj je nagonski, prepun slutnji i tajnovitosti pa na čitaoca deluje kao nestvaran. Misli se da je u pesmi ,,Romansa" osuđenog predvideo vreme i način svoje smrti. ,,Poema del cante jondo", iz istoimene zbirke pesama, je tipična andalusijska narodna pesma obogaćena uticajem Cigana lutalica i srednjevekovnih Saracena. Kompozicijski male pesme ne poštuju stroge metričke i strukturalne zakone teksta andaluzijske narodne pesme, ali zato odaju pesnički doživljenu dušu Andaluzije kroz slike i simbolike u kojima izražavu duboke i bolne patnje. Njegova najčuvenija zbirka, kojom je pesnik obezbedio svoju besmrtnost, je ,,Ciganski romansero". Ova zbirka sadrži sve one, široj publici poznate pesme, iz kojih potiču često navođeni stihovi i lajtmotivi kao što su: ,,Povedoh je do reke misleći da devojka je, al' udata ona beše.." ili ,,Zeleno, volim te zeleno".
U zbirci ,,Pesnik u Njujorku" Lorka je opevao svoje, već pomenuto, negativno viđenje američkog društva. Neki kritičari smatraju da su po stilu ove pesme bliske nadrealizmu, dok drugi pak, misle da je Lorka tu blizak ekspresionizmu. Osim pesama, Lorka je pisao i drame u kojima opisuje patnju i ljudske strasti, pre svega žena. Njegove najčuvenije drame su ,,Krvava svadba", ,,Jerma" i ,,Dom Bernarde Albe".

Dramsko stvaralaštvo

Lorka je veliku pažnju posvetio i dramskom stvaralaštvu, ponajviše nakon povratka iz Amerike. Njegovo prvo dramsko delo je „Urok leptirice" (,,The Butterfly's Evil Spell",1920.) u kojoj na ironičan način obrađuje temu neprihvatljive ljubavi. Premijerno je izvedeno u madridskom pozorištu Eslava, no doživljava neuspeh. Zatim sledi romansa o legendarnoj granadskoj junakinji „Mariana Pineda" koja je premijerno izvedena u Barseloni 1927. Zatim sledi farsa „Obućareva čudnovata žena"(,,The Shoemaker's Prodigious Wife", 1930.) i “Don Perlimpin ukazuje ljubav prema Belisi u svom vrtu“ (1931). Piše i tekst za pozorište lutaka ,,Igra lutaka Don Kristofora“ (,,The Puppet Play of Don Cristóbal" 1931.) i romantičnu komediju ,,Dona Rosita, Usedelica“ (,,Doña Rosita the Spinster", 1935). Lorka je najsnažniji dramski pesnik ljudske strasti i patnje, neposredan je i slikovit. Glavni likovi u njegovim tragedijama su žene, njihova ljubav, materinstvo i opterećenost društvenim i religijskim predrasudama. Njegove najpoznatije drame su ,,Krvava svadba" (1933.) koje je jedno od najsnažnijih dela svetskog pozorišta koje govori o strasti, protivništvu, ubistvu i nagonima. Zatim slede „Yerma" (1934.), koja obrađuje mučnu sudbinu neplodne žene i „Dom Bernarde Albe"(1936.), koja govori o majci koja svojih pet kćeri željnih života drži zatvorene u mračnoj, dosadnoj kući. Od drama je još napisao „Kada prođe pet godina" (1931.), ,,Publika“ (1930-1936), ,,Drama bez naslova“(1936.) Napisao je i scenario za film ,,Put na mesec“, 1929.

Lorka je najugledniji španski pesnik 20. veka koji je spontanim stvaralačkim nagonom sjedinio tradicionalne vrednosti španske književnosti, narodne baštine i moderne književnosti.

Zbirke pesama

Impresiones y paisajes (Impressions and Landscapes, 1918.)
Libro de poemas (Book of Poems, 1921)
Poema del cante jondo (Poem of Deep Song, 1921. )
Suites (written between 1920. i 1923.)
Canciones (1921 - 1924.)
Romancero gitano (Gypsy Ballads, 1928.)
Odes (1928.)
Poeta en Nueva York ( 1930. )
Llanto por Ignacio Sánchez Mejías (Lament for Ignacio Sánchez Mejías, 1935.)
Seis poemas gallegos (Six Galician poems, 1935.)

od **Maja** Ned Okt 31, 2010 12:59 am

Dokumentarac o Lorki

1.deo

2.deo

3.deo

4.deo

5.deo

6.deo

od **Still_dreaming** Ned Okt 31, 2010 4:16 am

Pesma danu koji odlazi

Kako mi je teško
da te pustim da odeš, dane!
Odlaziš pun mene
a kad se vraćaš, ne poznaješ me.
Kako mi je teško
ostaviti na tvojim grudima
moguća ostvarenja
nemogućih minuta.

U predvečerje
Persej ti kuje okove.
Ti bežiš na breg
ranjavajući noge.
Ne mogu te privući više
ni moje telo, ni moj plač,
ni reke kraj kojih snivaš
svoj zlatni popodnevni san.

Sa istoka na zapad
nosim tvoju okruglu svetlost.
Tvoju veliku svetlost što drži
moju dušu u neprekidnoj napetosti.
Sa istoka na zapad...
Kako mi je teško da te nosim
sa tvojim pticama
i tvojim rukama od vetra!

od **Still_dreaming** Ned Okt 31, 2010 4:24 am

Već dolazi noć

Već dolazi noć.

Mesečevi zraci biju
o nakovanj večeri.

Već dolazi noć.

Veliko drvo se ogrće
rečima pesme.

Već dolazi noć.

Kad bi ti došla da me vidiš
stazama vetra.

Već dolazi noć.

Zatekla bi me plačući
pod visokim jablanima
oh, crnojko!
Pod visokim jablanima.

od **Still_dreaming** Ned Okt 31, 2010 4:33 am

Kasida plača

Zatvorio sam balkon
da ne čujem plač,
ali iza surih zidova
samo se plač čuje.

Malo je anđela koji pevaju,
malo je pasa koji laju,
hiljadu violina staje na dlanu
moje ruke.

Ali plač je ogroman pas,
plač je ogroman anđeo,
plač je ogromna violina
suze zauzdaju vetar
i samo se plač čuje.

od **Still_dreaming** Ned Okt 31, 2010 5:49 am

Raskrsnica

Istočni vetar
fenjer
i nož
zaboden u srce.

Ulica
drhti
kao zategnuta
žica
drhtajem
ogromnog obada.

Ja
svuda vidim nož
zaboden u srce.

od **Still_dreaming** Ned Okt 31, 2010 5:50 am

Oh!

Jauk ostavlja na vetru
senku čempresa.

(Ostavite me ovde u polju
da plačem.)

Sve je na svetu slomljeno.
Ostalo je samo ćutanje.

(Ostavite me ovde u polju
da plačem.)

Horizont bez svetlosti
nagrizaju ognjevi.

(Rekao sam već: ostavite me
ovde u polju
da plačem.)

od **hermina** Sre Apr 27, 2011 5:08 am

Besani grad

Niko na nebu ne spava. Niko, niko.
Ne spava niko.
Stvorovi mjeseca njuše i kruže oko svojih koliba.
Doći će iguani živi da grizu ljude što ne snivaju,
i onaj što bježi slomljena srca srest će na uglovima
nevjerojatnog krokodila mirnog pod blagim prosvjedom zvijezda.

Niko na svijetu ne spava. Niko, niko.
Ne spava niko.
Neki pokojnik na najdaljem groblju
već se tri godine žali
jer u koljenu ima suhi pejzaž;
a dijete, što ga pokopaše jutros, plakaše tako
da je trebalo dozvati pse, da bi umuklo.

Nije život san. Ustajte! Ustajte! Ustajte!
Mi padamo niz stepenice da bi jeli vlažnu zemlju
ili se penjemo oštricom snijega sa horom dalija mrtvih.
Al zaborava ni sna nema:
živo meso. Poljupci vežu usta
u čvor mladih žila,
i onaj koga boli njegov bol, boljeće ga stalno,
i onaj ko se plaši smrti, nosiće je na ramenima.

Jednoga dana
konji će živjeti u krčmama
i pobješnjeli mravi
navaliće na žuta nebesa skrivena u očima krava.
Drugoga dana
vidjećemo uskrsnuće isušenih leptira
i hodajući tako pejzažom sivih spužvi i nijemih brodova
vidjećemo kako sja naš prsten i kako nam izviru ruže iz jezika.

Ustajte! Ustajte! Ustajte!
One što još imaju ožiljke pandže i pljuska,
onog dječaka što plače, jer ne zna za pronalazak mosta,
ili ovog prolaznika što još ima samo glavu i jednu cipelu,
treba odvesti do zida gdje čekaju iguani i zmije,
gdje čekaju medvjeđi zubi,
gdje čeka sasušena ruka djeteta
a kamilina koža kostreši se žestokom plavom drhtavicom.

Niko na nebu ne spava. Niko, niko.
Ne spava niko.
Ali ako neko sklopi oči,
šibajte ga, drugovi moji, šibajte!
Neka bude panorama otvorenih očiju
i gorkih upaljenih rana.
Niko na svijetu ne spava. Niko, niko.
Već sam rekao.
Ne spava niko.
Ali ako neko noću ima suviše mahovine na sljepoočnicama,
otvorite poklopce, da vidi pri mjesečini
lažne pehare, otrov i mrtvačku lubanju pozorišta.

od **polly88** Uto Jul 24, 2012 4:09 am

Oproštaj

Umrem li,
ostavite balkon otvoren.

Dijete naranče jede.
(Vidim sa svog balkona.)

Kosac žito kosi.
(Čujem sa svog balkona.)

Umrem li,
ostavite balkon otvoren!

od **ms.k** Sub Feb 02, 2013 12:53 pm

.. painting .. © Marie Magnusson ..

Alba

Mi corazón oprimido
Siente junto a la alborada
El dolor de sus amores
Y el sueño de las distancias.
La luz de la aurora lleva
Semilleros de nostalgias
Y la tristeza sin ojos
De la médula del alma.
La gran tumba de la noche
Su negro velo levanta
Para ocultar con el día
La inmensa cumbre estrellada.

¡Qué haré yo sobre estos campos
Cogiendo nidos y ramas
Rodeado de la aurora
Y llena de noche el alma!
¡Qué haré si tienes tus ojos
Muertos a las luces claras
Y no ha de sentir mi carne
El calor de tus miradas!
¿Por qué te perdí por siempre
En aquella tarde clara?
Hoy mi pecho está reseco
Como una estrella apagada.

od **polly88** Čet Mar 07, 2013 1:29 am

Nevjerna žena

I, kad na rijeku je povedoh,
vjerujući djevojka je,
al' imala je ona muža.
Bilo je na Jakovljevo
i kao po dogovoru
ferali se pogasiše,
a cvrčci oglasiše.
Na posljednjim uglovima
dotakoh joj grudi snene
i namah se rascvjetaše
kano grade zumbulove.
Podsuknja joj uštirkana
u uhu mi odzvanjaše
poput platna svilenoga
što ga deset noža reže.
Krošnje stabla porasle su
i bez sjaja mjesečine,
a tamo, daleko od rijeke,
horizont pasa laje.

Kad prođosmo mi kupine,
žuku i trnje, ispod
kose njene savijene
na tlu osta udubljenje.
Ja kravatu svoju skidoh,
ona halje svoje hitnu.
Ja remen s revolverom.
Ona prsluke zategnute.
Ni školjke ni narde
put takva ne krasi,
nit' kristali lunom obasjani
ne trepere sjajem takvim.
Bedra mi njena izmicaše
kano ribe uplašene,
pola ognjem ona iskre,
napola ih studen plavi.
One noći ja projezdih
po najboljem od svih puta,
jašuć' na ždrebici od sedefa
bez uzda i stremena.
Jer čovjek sam, i što mi reče
zakovah u šutnju tajne.
Razum mudro savjetuje
da se tajna vješto krije.
Uprljanu poljupcima i pijeskom
povedoh je ja do rijeke.
Ljiljana sablje uzdignute
s vjetrom su vojevale.

Ponesoh se kano što sam,
poput vrla Ciganina.
Darovah joj kotaricu
trskom i svilom optočenu.
I, ne htjedoh zaljubit' se,
jer udata ona bješe,
mada sebe djevojkom zvaše
kad krenusmo prema rijeci.

od **polly88** Sub Mar 09, 2013 5:01 am

Nocturno

Strahujem jako
od suha lišća,
livada prepunih
rose.
Spavati idem;
ako me ne probudiš,
srce ću ti svoje
hladno podariti.

Što li je to što daleko
odzvanja?
Ljubav. Vjetar na oknima,
ljubavi moja!

Stavih ti đerdan
osvita dragulja.
Zašto me napuštaš
na ovome putu?
Odeš li daleko,
moja ptica plače,
a loza mi neće
dati rujna vina.

Što je to što daleko
odzvanja?
Ljubav. Vjetar na oknima.
Ljubavi moja!

Ti to nikad saznat
nećeš, snježna sfingo,
kako sam te žarko,
tih osvita,
ja volio, kad
tako je daždilo,
i sa suhe grane
gnijezdo je otpalo.

Što li je to što u daljini
odzvanja?
Ljubav. Vjetar u oknima.
Ljubavi moja!

od **polly88** Pon Mar 11, 2013 2:08 am

Federiko Garsija Lorka Mediumq2v3yplarge

Gitara

Započinje gitare
plač.
U zorju se krošnje
lome.
Gitare plač
započinje.
Ne treba je
stišavati.
Nemoguće ju je
stišati.
Poput vode monotono
plače ona,
poput vjetra plače
iznad snijega napadana.
Stišati je
moguće nije.
Zbog dalekih stvari
jeca...
Zbog pijeska topla Juga
koji bijele kamelije ište.
Plače strijela, mete nema,
predvečerje bez osvita,
i zbog prve ptice mrtve
što na grani zasta ona.
Oh, gitaro!
Srce, s pet mačeva,
smrtno probodeno.

od **polly88** Pet Jul 12, 2013 8:53 am

Zora

Nespokojno srce moje
u svitanje osjeća
svojih ljubavi bol
i razdaljina san.
Svjetlost zore nosi
rasadnike nostalgija
i tugu slijepu
iz dubine duše.
Golem grob noći
uzdiže svoj tamni veo,
da bi se skrio danom
beskrajni ozvjezdani svod.

Što ću učiniti poljima ovim
skupljajući gnijezda i grane,
okružen zorom
i puninom noći duše!
Što učiniti ako su ti oči
sklopljene u jasnom svjetlu,
a putenost moja osjetit neće
tvojih pogleda milovanje!

Zašto te izgubih zauvijek
u predvečerje ovo jasno?
Danas su mi grudi suhe
poput zvijezde ugašene.

od Sponsored content

Federiko Garsija Lorka

Federiko Garsija Lorka

Re: Federiko Garsija Lorka

Federiko Garsija Lorka - Pesma danu koji odlazi

Federiko Garsija Lorka - Već dolazi noć

Federiko Garsija Lorka - Kasida plača

Federiko Garsija Lorka - Raskrsnica

Federiko Garsija Lorka - Oh!

Federiko Garsija Lorka - Besani grad

Federico García Lorca - Oproštaj

Federico García Lorca - Alba

Federiko Garsija Lorka - Nevjerna žena

Federiko Garsija Lorka - Nocturno

Federiko Garsija Lorka - Gitara

Federiko Garsija Lorka - Zora

Re: Federiko Garsija Lorka