Perfekcionizam ili površnost

Pojam perfekcionista shvacam na skroz drugi nacin od gore napisanog. To po meni nisu ljudi koji su ubjedjeni da su savrseni i bezgrijesni, nego oni koji se trude da dosegnu to savrsenstvo svojim postupcima, koji zele kad nesto rade da to urade sto bolje, ne samo da im ispadne iz ruke kao povrsnim osobama.

Gore opisane perfekcionista vise spadaju u pojam pametnjakovica i narcisa ili neka kombinacija ta dva. Ljudi koji misle da su najbolji, cije odluke se smatraju najboljim i nema niceg drugog, bezgrijesni su. S takvima je tesko izaci na kraj i ja ih licno izbjegavam

na ovu temu mogu da odgovorim samo jednom prostom rečenicom- JEDOSTAVNOST je najbliža savršenstvu.
(kao dodatak, jednostavnost se u XX pa samim tim i u XXI veku uglavnom tumači kao površnost, plitkost, nezanimljivost, neintrigantnost, itd.)
S druge strane, imam sreću da tri godine radim sa ženom koja je totalni, ali totalni perfekcionista, sa isplaniranim svakim sekundom svog bivstovanja, sa stečenim i naučenim manirima, načinima, željama, rečenicama....a kad prodreš dublje, tu se nalazi sasvim JEDNOSTAVNA žena, koja je prihvatila ŠABLON perfekcionizma smatrajući da će lakše plivati u mutnoj vodi. I hoće.

Po mom licnom misljenju i iskustvu nemoguce je biti perfekcionista u svemu jer da bi i necemu postigli maksimalne rezultate, moramo na drugoj strani da propustimo detalje koji su nam manje vazni. U mnogim slucajevima ako tezimo kod nekog rada u nekom cilju ka nekom savrsenstvu, moramo da zanemarimo ostale kvalitete u istm radu. Jedan primer je u masinskoj industriji se danas vise potencira na stednji materijala i energije al se zato delimicno gubi na nekadasnjem kvalitetu tog istog produkta.

Ah, perfekcioističke glavobolje...

Težim perfekcionizmu na planu pismenog izražavanja (pravopisno i stilski) i nikad nisam zadovoljan. Uvek mi se čini da sam mogao bolje. A u isto vreme znam da dajem sve od sebe. Napišem priču ili pesmu i zapalim cigaretu, pa je onako s uživanjem pročitam. Ali mi se već sutradan, kad pogledam i pročitam, čini da je moglo mnogo bolje. Sam sebi dušmanin. Bitno mi je, npr, da ovde prilikom formulacije tema budu ispoštovana slova srpske latinice, tj. da ne bude s, c, dj (Dj je najstrašnija greška. To je Đ i ne može drugačije. Mi imamo reči koje imaju slova D i J jedno do drugog - npr. oDJahati - pa je to nepravilno). Ali isto tako razumem da je mnogim članovima teško da se naviknu na to ako već nisu, pa mi nije teško da editujem taj početni post i ispravim ta slova. Tako da moja težnja ka tom perfekcionizmu ne šteti drugima (osim možda moderatorima koji su to, na moje oduševljenje, rado prihvatili, savladali i praktikuju).

Verujem u perfekcionizam. Ali mislim da perfekcionizam najviše škodi osobi koja je i sama perfekcionista, a manje ljudima oko nje. Jer perfekcionisti nikad neće biti potaman - uvek će hteti više. A svi znamo da uvek može bolje.

Nije tema, ali moram se osvrnuti. Pisati bez kvacica i umjesto đ stavljati dj mi je sasvim uredu i razumljivo. Najcesce je primjenjeno kod ljudi koji ne zive na nasim prostorima i koji svakodnevno pisu bar jos jedan strani jezik. Isto tako na nekim forumima ne vidim te znakove kako treba (kao ni vecina clanova) i onda prepravljam naslove tema.
Mene licno, najvise izludjuje kad se imena stranih glumaca, pjevaca, poznatih licnosti pisu onako kako se citaju. Jos ako neko nepravilno izgovara, skoci mi odmah pritisak.
I jos jedna stvar koja mi na forumima smeta je otvaranje teme sa malim pocetnim slovom...

I da se vratim na temu, slozicu se s tim da perfekcionizam ipak najvise steti tzv. perfekcionisti, jer njega nervira, njemu nesto smeta. Mene nervira sto je slika krivo postavljena i ja cu je popraviti. Mog brata ni najmanje ne dotice to sto je zavjesu postavio pogresno, moje zvocanje povodom toga udje na jedno uho, na drugo izadje. Na kraju sam ja ta kojoj to smeta i koja ce popraviti zavjesu.

btw, mislim da nam treba posebna tema za pravopis i gramatiku foruma ako vec ne postoji...

Ces@ric@ je ovde lepo pokazala da je i ona sama u nekim stvarima perfekcionista, lepo bi bilo kada bi sve bilo savrseno mada je sve to nemoguce a posebno nemoguce na forumima, al je ipak lepo kad se svi mi trudimo da ovaj forum ulepsamo na svoj nacin. Ja sam takodje jedan od negativnih primera u pravopisu i gramatici pa sam zato zamolio neke osobe da se bar na vaznijim mestima moji tekstovi preurede, sto je veoma lepo i korisno za ovaj Forum. Postoje i kod mene radovi u kojima tezim ka mom licnom perfekcionizmu a takodje postoje i radovi koje obavljam povrsno zato mi je ova tema tolko interesantna. Meni takodje smetaju nerazumevanja drugih u onome ka cemu ja tezim do nekog svog perfekcionizma al se retko ko trudi da to razume. Nemoramo svi u svemu da budemo perfektni al je lepo kad se ipak trudimo da odrzimo neki nivo razumevanja i ulozimo delimican napor da sve bude lepse za sve nas. Ovaj forum je takodje forum koji tezi ka odrzavanju nekog nivoa sto je takodje veoma lepa stvar.

Nisam perfekcionista, ne vjerujem u savrsenstvo niti ga zelim.
Negdje sam procitala da neki narod (nema sanse da to sad mogu da nadjem, ne sjecam se tacno) je na gradjevinama uvijek pravio greske, samo da pokvare savrsenstvo jer ono nema dusu.Ili sam to cula na tv...ne znam, nije ni vazno.
Uglavnom, ja volim ljude sa manama, tacnije, volim i njihove mane.Cine ih zanimljivim, posebnim, zamislite kako bi bilo dosadno kad bi svi bili savrseni i bezgresni.Naravno, neke ne mogu da tolerism, ali nema ih mnogo.

Da li smo u stanju da shvatimo osobe koje se razlikuju od nas, da shvatimo svoje, a i njihove nedostatke kao i prednosti koje su važne za uspešnu saradnju? Da, smatram da sam u stanju da shvatim i razumem takve osobe. To je stvar licnosti.
Da li vam se dešavalo da nailazite na narcisticki poremećene osobe koje ne žele nikoga da razumeju, veruju da sve znaju i da su perfekne u svemu i kako se postavljate prema njima? Naravno da mi se desavalo! Sa takvim osobama ne mogu da funkcionisem. Posebno sa onima koje ne žele nikoga da razumeju i veruju da sve znaju, a u stvari ne znaju nista.
Da li ste perfekcionista i znate li da postavite granicu svom perfekcionizmu? Daleko sam od perfekcioniste, ali sam isto tako daleko i od povrsnosti.
Kako zamišljate život sa površnom osobom ili perfekcionistom? Komplikovan. Ne mogu da zamislim zivot sa takvom osobom. Bar ne sa onom koja je takva po svakom pitanju.

Po mom misljenju svako od nas negde tezi ka nekom perfekcionizmu, sto zavisi od zivotnih ciljeva il zivotnih opredeljenja, ipak tu ta granica perfekcionizma zavisi od nasih prirodnih sposobnosti. Posto sam veoma cesto radio crtezima studije zenskog akta u razno raznim polozajima, mogu da navedem za primer prirodnu lepu konstrukciju gradje zenskog tela da ne kazem idealnu jer je ipak to u nekim manjim granicama relativna stvar. Lako je prirodno lepo proporcionalno telo doveti do neke vrste perfeknosti, al ako ta prirodna konstrukcija nije idealna ne znaci da gradja ne moze da bude lepai ako nije idealna a lepo prija svakome i ako nije idealno. Kao fizicke prirodne sposobnosti postoje i psihicke, od kojih zavisi mogucnost nasih granica perfekcionizma. Postoje osobe koje su nametljive svojim perfekcionizmom kojeg su svesni i kojim mnoge od nas opterecuju, a postoje i nenametljive osobe, koje su svesne nasih razlika a takve su osobe pretezno interesantnije. Zato mislim da nije uvek najvaznije dal je neko perfekcionista ili ne vec ko je kolko fleksibilan,razuman i zna da se prilagodi drustvu i situaciji. Nepotrebna teznja ka svestranom perfekcionizmu sigurno da nije zdrava, kao za drustvo i sredinu, tako ni za samog perfekcionistu, jer dovodi do depresije koja moze da bude i veoma tragicna.

Mislim da sam ja u stanju da prihvatim da ljudi imaju mane, ali me to, ipak, i donekle nervira. Neke mane je lakse tolerisati, a neke teze. Ako mislite da su perfekcionisti ljudi bez mana, onda se varate. Jer i oni obicno grijese prema drugima, pokusavaju im nametnuti svoj pogled na svijet, i nekada su netolerantni prema njima. To je u nekim situacijama veoma pogresno, na primjer kada neko tek pokusava da savlada odredjenu materiju ili nesto nauci i svakako je u tom trenutku daleko od perfekcioniste (takva su djeca, a i odrasli u nekim stvarima). Moja majka je uvijek bila nervozna i ljuta sto neke stvari u kuci nisam znala da uradim kao ona, pa ih je radije sama radila nego da meni da priliku da naucim. Tako neke stvari nikada nisam ni naucila, na primjer kako da kuvam neka jela.

Ja TEZIM perfekcionizmu - mada vjerovatno ne uvijek, ali svakako vecinu vremena. Za mene to znaci trud da ono sto radim uradim sto bolje. Ne volim kada neko brljavi i otaljava kako bilo iz ciste lijenosti, i to mi je tesko shvatiti. Obicno sam se dobro slagala sa ljudima koji imaju visoka ocekivanja. Nekada su mi cak i sefovi isli na zivce svojom aljkavoscu. Druga krajnost je naravno arogancija, koju isto tako nije lako podnijeti.

Mislim da i ja i moj suprug tezimo perfekcionizmu u nekim stvarima, i to se katkada kosi i ne ide bas najbolje jedno sa drugim. Recimo, ja bih voljela da nam stan bude sto je moguce bolje uredjen (u tome smo isti!), i sto jednostavnije da bi ga bilo lakse odrzavati, a i jednostavnost i nenagomilanost stvarima obicno ljepse izgleda. On je strastveni kolekcionar CD-a (perfekcionista za poznavanje muzicke scene!) i imamo ih preko osam stotina. Naravno, to ne izgleda bas lijepo, i mnogo bi ljepse bilo da ih je manje.

Perfekcionizam ima i svoje mane. Mislim da ce starenje uvijek teze pasti perfekcionistima, kada ce svaka boljka i svaka bora izgledati kao stravicne greske majke prirode, i kada ce lagano propadanje biti veoma tesko prihvatiti kao normalan dio zivotnog ciklusa.

Zaboravih da spomenem u vezi sa slovom dj - mi koji zivimo u inostranstvu imamo izbor da napisemo dj ili samo d. Ja mislim da je napisati djak ipak bolje nego "dak", jer "dak" cak ni ne asocira ni na jednu rijec iz srpsko-hrvatskog jezika, a kamo li da je tacno predocava. Opredjelicu se da shvatim da taj kriticizam nije bio upucen nama koji nemamo izbora.

Ako sam uspjela dobro da pohvatam – čika Jovan je umjetnik i u glavi/duši mu je kreativni haos .. al .. tema je .. .. . .. šta je tema?? .. vidim naslov .. a onda opis teme nigdje veze sa naslovom .. .. .
Piše perfekcionizam i površnost .. pa onda u opisu (ne)tolerantnost različitosti i razumjevanje istog .. pa što rekla Ces pametnjakoviće/narcise/egocentrike .. i onda kako se dolazi do savršenstva (kao da je to nešto pozitivno iako je negdje na početku navedeno/podvedeno pod nešto negativno) .. .. .. . ništa ne kapiram šta je tema i o čemu se radi ..