Inkluzija - još jedna reforma u školstvu
+4
enigma_
Troja
zanesena
Liza_N.
8 posters
Zid :: Društvo :: Svakodnevni razgovori
Strana 1 od 1
Inkluzija - još jedna reforma u školstvu
Neko je smislio da deca ometena u razvoju više ne treba da idu u specijalna odeljenja, već da mogu pohađati redovnu nastavu. To je tzv. proces inkluzije kojim se, tobože, iskazuje briga o deci sa posebnim potrebama, jer se na taj način ona žele približiti deci koja nemaju potreba za posebnim tretmanom.
Mislite li da je ovo u redu i da deca sa posebnim potrebama stvarno trebaju ovo? Da li će im na taj način biti lakše da uče i druže se? Ili se ovim postiže upravo suprotan efekat - takva deca se još više zatvaraju, dok ih druga deca ne razumeju i, često, maltretiraju?
Da li razlike zaista nestaju ako se pretvaramo da ih nema?
Mislite li da je ovo u redu i da deca sa posebnim potrebama stvarno trebaju ovo? Da li će im na taj način biti lakše da uče i druže se? Ili se ovim postiže upravo suprotan efekat - takva deca se još više zatvaraju, dok ih druga deca ne razumeju i, često, maltretiraju?
Da li razlike zaista nestaju ako se pretvaramo da ih nema?
Always believe that something wonderful is about to happen...
Liza_N.- Počasni član
- Broj poruka : 2032
Datum upisa : 04.05.2010
Re: Inkluzija - još jedna reforma u školstvu
Po meni je inkluzija teska za sve...ucenike sa posebnim potrebama, nastavnike i sve druge klince koji imaju normalan razvoj.
U radu sam se sretala sa djecom koja imaju smetnje u razvoju...oni ne mogu da prate redovonu nastavu, da savladjuju redovno gradivo i sve to stvara probleme. Svaki nastavnik koji predaje u odjeljenju u kome ima ucenika sa posebnim potrebama bi trebao imati poseban plan rada za njih...ali tu nastaje problem jer nastavnici nisu obuceni da rade sa tom djecom.
Jedan skolski cas je malo vremena da bi se njima posvetila posebna paznja da usvoje bar minumum osnovnog programa...ukoliki se njima posvecuje vise paznja, ostala djeca gube.
U odjeljenjima u kojima predajem djeca sa posebni potrebama nisu bila odbacena, svi su ih prihvatali kao ravnopravne...a, da li su ta djeca ista naucila prema svojim sposobnostima tesko je reci.
Po mom misljenju su specijala odjeljenja mnogo bolje rjesenje od inkluzije.
Meni se cesto cinilo da jedan djecak sa posebnim potrebama kome sam predavala moze nesto vise od onoga sto je usvajao na mojim casovima. Nakon toga sam se posavjetovala sa jednim defektologom i u saradnji sa njim za tog djecaka uvijek spremala posebne zadatke za rad koji su njemu, naravno, bili mnogo pristupacniji od onih za redovnu nastavu.
Cini mi se da djeca sa posebnim potrebama ovom reformom samo gube.
U radu sam se sretala sa djecom koja imaju smetnje u razvoju...oni ne mogu da prate redovonu nastavu, da savladjuju redovno gradivo i sve to stvara probleme. Svaki nastavnik koji predaje u odjeljenju u kome ima ucenika sa posebnim potrebama bi trebao imati poseban plan rada za njih...ali tu nastaje problem jer nastavnici nisu obuceni da rade sa tom djecom.
Jedan skolski cas je malo vremena da bi se njima posvetila posebna paznja da usvoje bar minumum osnovnog programa...ukoliki se njima posvecuje vise paznja, ostala djeca gube.
U odjeljenjima u kojima predajem djeca sa posebni potrebama nisu bila odbacena, svi su ih prihvatali kao ravnopravne...a, da li su ta djeca ista naucila prema svojim sposobnostima tesko je reci.
Po mom misljenju su specijala odjeljenja mnogo bolje rjesenje od inkluzije.
Meni se cesto cinilo da jedan djecak sa posebnim potrebama kome sam predavala moze nesto vise od onoga sto je usvajao na mojim casovima. Nakon toga sam se posavjetovala sa jednim defektologom i u saradnji sa njim za tog djecaka uvijek spremala posebne zadatke za rad koji su njemu, naravno, bili mnogo pristupacniji od onih za redovnu nastavu.
Cini mi se da djeca sa posebnim potrebama ovom reformom samo gube.
zanesena- Počasni član
- Broj poruka : 2574
Godina : 41
Lokacija : na oblaku...
Datum upisa : 17.04.2010
Re: Inkluzija - još jedna reforma u školstvu
Mislim da je zanesena dala veoma dobar komentar na ovaj problem. Posto sam i sama nekada radila u prosveti, mogu ovaj problem analizirati sa tacke gledista nastavnog osoblja. Kada sam predavala razredima u kojima je vecina djaka imala veoma slabo znanje o materiji koju sam predavala imala sam veliki problem da pratim plan i program rada. Naime, svakako sam ja mogla da ispredajem sto je ocekivano i pokazem djacima kako da urade vjezbe, ali ako neko nije naucio cak ni licne zamjenice i osnovne glagole u engleskom jeziku, kako onda ocekivati da moze da savlada mnogo kompleksnije jedinice? Ja sam i tada smatrala da bi za takva odeljenja, gdje djeca mozda nisu zvanicno potpadala pod definiciju djece sa posebnim potrebama, ali je njihovo (ne)znanje ih trpalo u tu kategoriju, trebalo dopustiti nastavnicima da rade po razlicitom planu i programu, koji bi bio odredjen na osnovu testova znanja. Cak i ako bi to znacilo da bi neki ucenici u srednjoj skoli ucili gradivo osnovne skole.
Ako su u istom odjeljenju spojeni ucenici sa odlicnim znanjem i oni koji nista ne znaju, morate se odluciti ko ce od njih da gubi. Ako posvetite paznju dobrim ucenicima, sto ima mnogo vise smisla, losi ce se osjecati ugrozeno. Ako posvecujete paznju losima, gotovo niko nista ne uci - a nije li bas ucenje svrha skolstva - i definitivno kocite dobre djake u daljem razvoju.
Podjela po znanju i sposobnostima je jedna od najboljih podjela koje mogu postojati.
Ako su u istom odjeljenju spojeni ucenici sa odlicnim znanjem i oni koji nista ne znaju, morate se odluciti ko ce od njih da gubi. Ako posvetite paznju dobrim ucenicima, sto ima mnogo vise smisla, losi ce se osjecati ugrozeno. Ako posvecujete paznju losima, gotovo niko nista ne uci - a nije li bas ucenje svrha skolstva - i definitivno kocite dobre djake u daljem razvoju.
Podjela po znanju i sposobnostima je jedna od najboljih podjela koje mogu postojati.
Troja- Legendarni član
- Broj poruka : 17011
Lokacija : London
Datum upisa : 08.12.2010
Re: Inkluzija - još jedna reforma u školstvu
Juce sam srela jednu komsinicu, cije je dete ometeno u razvoju. Majka je placljiva, jer joj se dete ne snalazi u razredu gde deca nemaju taj problem. Samo on je takav ima razumevanje od uciteljice, ali od dece ne.
Sam je na odmorima, sam sedi i mislim da mi je spomenula da je njegovo gradivo lakse od ostalog.Mislim da bi toj deci bilo lakse i da im je bilo lakse dok su bila u jednom odelenju.Pored gradiva koje je isto, ili slicno za sve, oni su i zajedno napolju.
Mislim da sa ovom reformom su vise diksriminisani, samim tim sto su rasporedjeni u nekoliko razreda i tako se ne druze ni sa kim.
Secam se kad sam ja isla u OS (Boze kad je to bilo ) deca ometena u razvoju su bila zajedno i mi ih nismo nazivali svakako.Pazili smo na njih i ako se desilo da je neko dete ometeno u razvoju neko nazivao nekim bzv recima, tu je bio dezurni ucenik, koji je istog momenta to prijavio dezurnom nastavniku.
Danas ne znam kako to funcionise, iz price ove zenice vidim da je ogorcena,a i citajuci Vase postove dolazim do zakljucka da je i prosvetnim radnicima mnogo teze.
Sam je na odmorima, sam sedi i mislim da mi je spomenula da je njegovo gradivo lakse od ostalog.Mislim da bi toj deci bilo lakse i da im je bilo lakse dok su bila u jednom odelenju.Pored gradiva koje je isto, ili slicno za sve, oni su i zajedno napolju.
Mislim da sa ovom reformom su vise diksriminisani, samim tim sto su rasporedjeni u nekoliko razreda i tako se ne druze ni sa kim.
Secam se kad sam ja isla u OS (Boze kad je to bilo ) deca ometena u razvoju su bila zajedno i mi ih nismo nazivali svakako.Pazili smo na njih i ako se desilo da je neko dete ometeno u razvoju neko nazivao nekim bzv recima, tu je bio dezurni ucenik, koji je istog momenta to prijavio dezurnom nastavniku.
Danas ne znam kako to funcionise, iz price ove zenice vidim da je ogorcena,a i citajuci Vase postove dolazim do zakljucka da je i prosvetnim radnicima mnogo teze.
enigma_- Veteran
- Broj poruka : 4779
Godina : 56
Datum upisa : 13.02.2010
Re: Inkluzija - još jedna reforma u školstvu
Mislim da predavaci (ucitelji, nastvanici, profesori) moraju uciti klince da prihvataju djecu sa posebnim potrebama kao ravnopravne. Naravno da ce dijete koje je na bilo koji nacin drugacije biti odbaceno i neprihvaceno ako drugoj djeci neko ne objasni da smo svi mi u sustini razliciti.
Moj dobar drug, ucitelj, ima trenutno u razredu dva ucenika sa posebnim potrebama i obojica su prihvacena od ostale djece. U pocetku je bilo nekih ispada i malo ignorisanja od ostatka razreda, ali je on pronasao nacin da sve to na vrijeme suzbije.
Tesko jeste raditi u odjeljenjima u kojima ima djece sa posebnim potrebama, ali ako je to odluka jednog roditelja mi je moramo postovati i truditi se da klinci nauce sto vise.
Moj dobar drug, ucitelj, ima trenutno u razredu dva ucenika sa posebnim potrebama i obojica su prihvacena od ostale djece. U pocetku je bilo nekih ispada i malo ignorisanja od ostatka razreda, ali je on pronasao nacin da sve to na vrijeme suzbije.
Tesko jeste raditi u odjeljenjima u kojima ima djece sa posebnim potrebama, ali ako je to odluka jednog roditelja mi je moramo postovati i truditi se da klinci nauce sto vise.
zanesena- Počasni član
- Broj poruka : 2574
Godina : 41
Lokacija : na oblaku...
Datum upisa : 17.04.2010
Re: Inkluzija - još jedna reforma u školstvu
Slucajno sam naisla na ovaj forum i evo vec 2h citam razne teme.Prvo sam citala knjizevnost,a onda i sve ostalo i u jednom momentu sam pomislila "Zelela bih da pitam ljude sta misle o inkluziji?" kad evo vi ste i tu temu postavili
Studentkinja sam Medicinskog fakulteta - smer Specijalna rehabilitacija i edukacija - inkluzivno obrazovanje
Upisala sam ovo jer mi je defektologija bila zelja, a sa ovim mogu da radim i u redovnim i u specijalnim skolama. Problem je sto jos uvek prva generacija "specijalnih pedagoga" nije izasla sa fakulteta,a drzava je resila da primenjuje inkluziju.Tako da se nastavnici tesko snalaze sami u odeljenju koje ima minimum 25 djaka i dete sa invaliditetom ili sa smetnjom u razvoju (dete sa posebnim potrebama je termin koji nije odgovarajuci i ne koristi se).Sasvim je jasno da ne mogu da se snadju jer svaka vrsta invaliditeta ili razvojne smetnje je drugacija i za svako to dete potrebno je napraviti iop (individualni obrazovni program) po kom ce to dete pratiti nastavu.
Inkluzija je nesto jako dobro i jako korisno.Razlike postoje, ali nase drustvo na razlike reaguje negativno. Svakako da je nasa drzava pokusala da to uvede, a da nije sasvim organizovala kako ce sve funkcionisati,ali iskreno verujem u to da ce biti bolje. Isla sam po redovnim skolama koje primenjuju inkluziju, provodila vreme sa nastavnicima i decom i ide na bolje, vidi se napredak.
Samo jos nesto,radi razjasnjavanja nedoumica.Pre je postojala komisija za razvrstavanje dece,ona je sada ukinuta i roditelji trebaju da odluce da li ce dete upisati u specijalnu ili redovnu skolu.Takodje se specijalne skole ne ukidaju.Svakako je da postoje neka deca koja zbog odredjenih smetnji i invaliditeta nikada nece moci da idu u redovnu skolu,ali takodje postoje deca koja bi trebala da idu u redovne skole jer se time radi na smanjivanju tih razlika i na ukljucivanju te dece,a sutra ljudi u zajednicu.
Studentkinja sam Medicinskog fakulteta - smer Specijalna rehabilitacija i edukacija - inkluzivno obrazovanje
Upisala sam ovo jer mi je defektologija bila zelja, a sa ovim mogu da radim i u redovnim i u specijalnim skolama. Problem je sto jos uvek prva generacija "specijalnih pedagoga" nije izasla sa fakulteta,a drzava je resila da primenjuje inkluziju.Tako da se nastavnici tesko snalaze sami u odeljenju koje ima minimum 25 djaka i dete sa invaliditetom ili sa smetnjom u razvoju (dete sa posebnim potrebama je termin koji nije odgovarajuci i ne koristi se).Sasvim je jasno da ne mogu da se snadju jer svaka vrsta invaliditeta ili razvojne smetnje je drugacija i za svako to dete potrebno je napraviti iop (individualni obrazovni program) po kom ce to dete pratiti nastavu.
Inkluzija je nesto jako dobro i jako korisno.Razlike postoje, ali nase drustvo na razlike reaguje negativno. Svakako da je nasa drzava pokusala da to uvede, a da nije sasvim organizovala kako ce sve funkcionisati,ali iskreno verujem u to da ce biti bolje. Isla sam po redovnim skolama koje primenjuju inkluziju, provodila vreme sa nastavnicima i decom i ide na bolje, vidi se napredak.
Samo jos nesto,radi razjasnjavanja nedoumica.Pre je postojala komisija za razvrstavanje dece,ona je sada ukinuta i roditelji trebaju da odluce da li ce dete upisati u specijalnu ili redovnu skolu.Takodje se specijalne skole ne ukidaju.Svakako je da postoje neka deca koja zbog odredjenih smetnji i invaliditeta nikada nece moci da idu u redovnu skolu,ali takodje postoje deca koja bi trebala da idu u redovne skole jer se time radi na smanjivanju tih razlika i na ukljucivanju te dece,a sutra ljudi u zajednicu.
marija_cvetic- Početnik
- Broj poruka : 68
Datum upisa : 25.06.2011
Re: Inkluzija - još jedna reforma u školstvu
Ovih dana sam se ponovo zapitala koliko je inkluzija dobra.
Dobila sam nova odjeljenja i u jednom imam djevojcicu koja ima velike probleme.
Roditelji insistiraju da ona pohadja redovnu nastavu, a cini mi se da nisu svjesni koliko je to za nju lose. Ja sam razgovarala sa defektologom i napravila neki prilagodjen plan za nju, ali je problem sto u toku casa imam jako malo vremena da joj posvetim, a njoj bas treba mnogo paznje.
Dogovorile smo se da dolazi na jos jedan cas dopunske nastave da dodatno radim sa njom, ali mislim da je to za nju malo. Nadam se da ce uspjeti usvojiti bar neki minimum znanja.
Dobila sam nova odjeljenja i u jednom imam djevojcicu koja ima velike probleme.
Roditelji insistiraju da ona pohadja redovnu nastavu, a cini mi se da nisu svjesni koliko je to za nju lose. Ja sam razgovarala sa defektologom i napravila neki prilagodjen plan za nju, ali je problem sto u toku casa imam jako malo vremena da joj posvetim, a njoj bas treba mnogo paznje.
Dogovorile smo se da dolazi na jos jedan cas dopunske nastave da dodatno radim sa njom, ali mislim da je to za nju malo. Nadam se da ce uspjeti usvojiti bar neki minimum znanja.
zanesena- Počasni član
- Broj poruka : 2574
Godina : 41
Lokacija : na oblaku...
Datum upisa : 17.04.2010
Re: Inkluzija - još jedna reforma u školstvu
Ja sam definitivno protiv inkuzije.
Kao što sam pisala imam u komšiluku dete koje je ometeno i razvoju.
Koliko to dete pati, još više pate njegovi roditelji.
Skoro sam srela jednu moju drugaricum koja je učiteljica i kaže da je jako teško raditi gde je samo jedno ili dva deteta ometeno u razvoju.
Deca su sama izdvojena i treba im poseban pristup na času.Ona zaista maksimalno se zalaže za to par dece, ali kaže da misli da to nije rešenje i da se slaže sa mnom da je bolje toj deci da su u jednom odeljenju.
To kaže Ona, ali to isto kaže i moja komšinica čije dete teško govori,savijene je glave uvek i nikad se ne igra, već samo stoji i gleda decu.
Naravno ja samo pišem ovo na osnovu onoga što sam čula i videla napolju,a ne u učionici.
Kao što sam pisala imam u komšiluku dete koje je ometeno i razvoju.
Koliko to dete pati, još više pate njegovi roditelji.
Skoro sam srela jednu moju drugaricum koja je učiteljica i kaže da je jako teško raditi gde je samo jedno ili dva deteta ometeno u razvoju.
Deca su sama izdvojena i treba im poseban pristup na času.Ona zaista maksimalno se zalaže za to par dece, ali kaže da misli da to nije rešenje i da se slaže sa mnom da je bolje toj deci da su u jednom odeljenju.
To kaže Ona, ali to isto kaže i moja komšinica čije dete teško govori,savijene je glave uvek i nikad se ne igra, već samo stoji i gleda decu.
Naravno ja samo pišem ovo na osnovu onoga što sam čula i videla napolju,a ne u učionici.
enigma_- Veteran
- Broj poruka : 4779
Godina : 56
Datum upisa : 13.02.2010
Re: Inkluzija - još jedna reforma u školstvu
Želeo bih da prokomentarišem u ovoj temi i da dodam nešto na ono što ste već rekli. Ja sam isto protiv inkluzije. Naravno da se stepenuje ometenost u razvoju i postoje neka deca kod kojih je ona manje izražena i koja, uz malo više truda, mogu da pohađaju redovnu nastavu. Međutim, ukoliko sva deca, bez obzira na stepen ometenosti u razvoju, pohađaju redovnu nastavu, mislim da nastaje više problema.
Prvo, jedna drugarica mi je pričala kako joj se žalila učiteljica koja radi u osnovnoj školi u koju je ona išla. Kaže da ne može da posveti dovoljno vremena detetu ometenom u razvoju, jer na taj način zapostavlja druge učenike. Obraća dodatnu pažnju na to dete, ali ono ipak jedva ide u korak s ostalom decom. Ona zbog toga ne može da posveti pažnju nadarenim đacima i ne može s njima da radi dodatnu nastavu. Takođe, mislim da deca nemaju puno obzira, posebno ako nisu lepo vaspitana i da deca sa smetnjama u razvoju mogu prolaziti i kroz svakodnevni stres prouzrokovan zadirkivanjem.
Drugo, smanjuje se broj radnih mesta za defektologe. Njihov fakultet redovno štrajkuje, čak je bilo i priča da će se ukinuti, a da će se otvoriti samo jedno odeljenje defektologije pri Medicinskom fakultetu, što smatram velikom greškom, jer bi se tako umanjio kvalitet studija. Pošto sve manje dece ometene u razvoju sada pohađa specijalne škole, opada tražnja za diplomiranim defektolozima, te oni ostaju na birou.
A potrebe za specijalnim školama i te kako ima. Odeljenja su manja, svako dete dobija punu pažnju učitelja, koji prave poseban plan učenja za njih i tako uspevaju da iz njih izvuku pun potencijal. U običnim osnovnim školama nema mogućnosti za takvo nešto.
I treće, detetu ometenom u razvoju, pošto često neće moći da prati plan i program nastave, često će morati da bude na neki način povlađivano što se ocena tiče, što i jeste sasvim normalno (pošto kriterijumi i treba da budu drugačiji), ali što neće biti normalno nekoj deci (treba i o tome razmišljati). A ako već postoje posebni kriterijumi, čemu izmišljati inkluziju kad ovom sistemu nije ništa falilo? Niko tu decu nije izdvajao iz zlih pobuda, već baš da bi ostvarili pun potencijal i mogli, nakon završetka specijalne škole, da se dobro snađu u društvu.
Svakako sam protiv inkluzije i nadam se da će se neko uskoro dozvati pameti i shvatiti koliko je to loše.
Prvo, jedna drugarica mi je pričala kako joj se žalila učiteljica koja radi u osnovnoj školi u koju je ona išla. Kaže da ne može da posveti dovoljno vremena detetu ometenom u razvoju, jer na taj način zapostavlja druge učenike. Obraća dodatnu pažnju na to dete, ali ono ipak jedva ide u korak s ostalom decom. Ona zbog toga ne može da posveti pažnju nadarenim đacima i ne može s njima da radi dodatnu nastavu. Takođe, mislim da deca nemaju puno obzira, posebno ako nisu lepo vaspitana i da deca sa smetnjama u razvoju mogu prolaziti i kroz svakodnevni stres prouzrokovan zadirkivanjem.
Drugo, smanjuje se broj radnih mesta za defektologe. Njihov fakultet redovno štrajkuje, čak je bilo i priča da će se ukinuti, a da će se otvoriti samo jedno odeljenje defektologije pri Medicinskom fakultetu, što smatram velikom greškom, jer bi se tako umanjio kvalitet studija. Pošto sve manje dece ometene u razvoju sada pohađa specijalne škole, opada tražnja za diplomiranim defektolozima, te oni ostaju na birou.
A potrebe za specijalnim školama i te kako ima. Odeljenja su manja, svako dete dobija punu pažnju učitelja, koji prave poseban plan učenja za njih i tako uspevaju da iz njih izvuku pun potencijal. U običnim osnovnim školama nema mogućnosti za takvo nešto.
I treće, detetu ometenom u razvoju, pošto često neće moći da prati plan i program nastave, često će morati da bude na neki način povlađivano što se ocena tiče, što i jeste sasvim normalno (pošto kriterijumi i treba da budu drugačiji), ali što neće biti normalno nekoj deci (treba i o tome razmišljati). A ako već postoje posebni kriterijumi, čemu izmišljati inkluziju kad ovom sistemu nije ništa falilo? Niko tu decu nije izdvajao iz zlih pobuda, već baš da bi ostvarili pun potencijal i mogli, nakon završetka specijalne škole, da se dobro snađu u društvu.
Svakako sam protiv inkluzije i nadam se da će se neko uskoro dozvati pameti i shvatiti koliko je to loše.
najukusnija je sirova misao
ThePoet- Moderator
- Broj poruka : 6720
Godina : 33
Datum upisa : 23.04.2012
Re: Inkluzija - još jedna reforma u školstvu
Vidim da ste se, mahom, osvrnuli na potrebe dece ometene u razvoju i na probleme koja ta deca imaju učenju i u samom odeljenju gde su "neometena" deca. I zakonodavac se samo na to osvrće kada kaže da je inkluzija potrebna.
Osvrnimo se sada na potrebe normalne dece. U odeljenje jedne od "najjačih" OŠ u Kragujevcu su inkluzovali dete. Prvo, nisu morali da ga stave u TU školu jer ne može da prati korak ostale dece koja puno uče. Drugo, to dete je bilo totalno nesocijalizovano. Ujedalo je drugu decu, grebalo, udaralo ih i čupalo bez povoda. Sada mala digresija: pas koji je nesocijalizovan i koji pokazuje agresivnost se isključuje iz priploda, izoluje od ostalih, u krajnjim slučajevima i uspavljuje. Ja znam da dete i pas nije isto, ali odakle nekome pravo da stavi TO sa normalnom decom pa da normalna deca trpe? I evo šta se dalje desilo: roditelji tražili da se to dete ukloni iz odeljenja. Direktor odbio. Pisali peticije, doveli novinare, i ništa. Onda su pola njih ispisali decu i upisali ih u drugu školu. Odeljenje se pojačalo sa po par klinaca iz svakog odeljenja i to je trajalo do kraja godine. Direktor je prikupljao, valjda, neke poene time.
Deca sa posebnim potrebama treba da budu u posebnim odeljenjima. Nije to ništa strašno. Strašno je što nije dozvoljena eutanazija.
Osvrnimo se sada na potrebe normalne dece. U odeljenje jedne od "najjačih" OŠ u Kragujevcu su inkluzovali dete. Prvo, nisu morali da ga stave u TU školu jer ne može da prati korak ostale dece koja puno uče. Drugo, to dete je bilo totalno nesocijalizovano. Ujedalo je drugu decu, grebalo, udaralo ih i čupalo bez povoda. Sada mala digresija: pas koji je nesocijalizovan i koji pokazuje agresivnost se isključuje iz priploda, izoluje od ostalih, u krajnjim slučajevima i uspavljuje. Ja znam da dete i pas nije isto, ali odakle nekome pravo da stavi TO sa normalnom decom pa da normalna deca trpe? I evo šta se dalje desilo: roditelji tražili da se to dete ukloni iz odeljenja. Direktor odbio. Pisali peticije, doveli novinare, i ništa. Onda su pola njih ispisali decu i upisali ih u drugu školu. Odeljenje se pojačalo sa po par klinaca iz svakog odeljenja i to je trajalo do kraja godine. Direktor je prikupljao, valjda, neke poene time.
Deca sa posebnim potrebama treba da budu u posebnim odeljenjima. Nije to ništa strašno. Strašno je što nije dozvoljena eutanazija.
male- Legendarni član
- Broj poruka : 6176
Lokacija : Kragujevac
Datum upisa : 15.01.2011
Re: Inkluzija - još jedna reforma u školstvu
Male, ti si Bog !
Moram reci, kao bivsi prosvjetni radnik, i meni je uvijek zao kada naprednu djecu u razvoju zaustavljaju problematicni ucenici. I ja sam uvijek smatrala da takve treba staviti u zasebna odjeljenja, i uraditi za njih specijalni plan i program koji odgovara njihovim sklonostima i sposobnostima. Ne vrijedi zatvarati oci pred realnoscu i nametati im isto sto i drugima, jer je to potpuno gubljenje vremena.
Moram reci, kao bivsi prosvjetni radnik, i meni je uvijek zao kada naprednu djecu u razvoju zaustavljaju problematicni ucenici. I ja sam uvijek smatrala da takve treba staviti u zasebna odjeljenja, i uraditi za njih specijalni plan i program koji odgovara njihovim sklonostima i sposobnostima. Ne vrijedi zatvarati oci pred realnoscu i nametati im isto sto i drugima, jer je to potpuno gubljenje vremena.
Troja- Legendarni član
- Broj poruka : 17011
Lokacija : London
Datum upisa : 08.12.2010
Re: Inkluzija - još jedna reforma u školstvu
Trojanka, hajde da ne govorimo samo o deci sa posebnim potrebama. Uostalom, i ja imam neke "posebne potrebe", ali mislim da se Severina ne bi složila.
Rekla si "naprednu djecu u razvoju zaustavljaju problematicni ucenici". Jeste li primetili da se u školi mnogo više pažnje posvećuje tutubanima nego naprednoj deci? Mnogo više je u školi bilo dopunske nastave nego dodatne. I šta društvo dobija time? Ništa. Od tutubana će napraviti niži oblik mediokriteta a izgubiće dobrog kopača kanala. A genija koji nije dobro usmeren, lako je izgubiti. Eto, i ja sam malo izgubljen, ali da ne spuštamo priču na lična iskustva. Ono što mi nije jasno je zašto se odeljenja ne prave prema sposobnostima đaka. Pa da ima odeljenje sa genijalcima, tri odeljenja bubalica, dva odeljenja đaka sa osrednjim mogućnostima i odeljenje za buduće čistače ulica. Time bi svako dobio da uči ono i onoliko koliko je primereno njemu samome. Đaci-klikeraši 90% nastave dangube jer je nastavnik fokusiran na neke debile, sa kojima po stoti put ponavlja jedno te isto u uzaludnom pokušaju da ispravi genetiku.
Rekla si "naprednu djecu u razvoju zaustavljaju problematicni ucenici". Jeste li primetili da se u školi mnogo više pažnje posvećuje tutubanima nego naprednoj deci? Mnogo više je u školi bilo dopunske nastave nego dodatne. I šta društvo dobija time? Ništa. Od tutubana će napraviti niži oblik mediokriteta a izgubiće dobrog kopača kanala. A genija koji nije dobro usmeren, lako je izgubiti. Eto, i ja sam malo izgubljen, ali da ne spuštamo priču na lična iskustva. Ono što mi nije jasno je zašto se odeljenja ne prave prema sposobnostima đaka. Pa da ima odeljenje sa genijalcima, tri odeljenja bubalica, dva odeljenja đaka sa osrednjim mogućnostima i odeljenje za buduće čistače ulica. Time bi svako dobio da uči ono i onoliko koliko je primereno njemu samome. Đaci-klikeraši 90% nastave dangube jer je nastavnik fokusiran na neke debile, sa kojima po stoti put ponavlja jedno te isto u uzaludnom pokušaju da ispravi genetiku.
male- Legendarni član
- Broj poruka : 6176
Lokacija : Kragujevac
Datum upisa : 15.01.2011
Re: Inkluzija - još jedna reforma u školstvu
Uglavnom se slazem sa svima vama, mada ne mogu striktno reci jesam li protiv ili za.
Kod mog malog brata u skoli to se bas forsira, trude se da u svakom odjeljenju bude bar jedan ucenik sa posebnim potrebama. Po njegovoj prici na pocetku je bilo grozno, djeca nisu prihvatala to dijete, rugala se ili ga ignorisala. No, profesori su im skrenuli paznju i na kraju su ga svi prihvatili kao nekog o kome se treba starati, kome treba pomoci. Tom malom je trenutno odlicno, socijalizovao se, svi ga paze, a znanje je vec tako-tako, ali njemu samom je to trenutno totalno nebitno. Na drugu stranu, mislim da ostala djeca ispastaju, ma koliko bilo lijepo sto su ga naucila prihvatiti, njima se posvecuje znatno manje paznje.
Dosta dugo sam drzala instrukcije iz matematike i nekih drugih predmeta i radila sam sa raznom djecom. Jednom sam imala i jedno dijete sa posebnim potrebama. Bio mi je najdrazi, ali sam mu morala posvetiti znatno vise vremena. Srecom, toga sam imala, jer mu nisam samo drzala instrukcije, vec sam ga cesto i cuvala kad se vrati iz skole. Morala sam primjenjivati drukcije metode ucenja (kroz igru, cesto ga hvaliti kad nesto dobro uradi i slicno). To je citav jedan posao i ta profesija postoji. Ja se divim njegovim roditeljima da su se usudili mene zaposliti, koja nisam imala nikakva iskustva. On je zavrsio osnovnu skolu za djecu sa posebnim potrebama i cinio se sretan u njoj. Male su grupe, nastavnici koji rade tamo im posvecuju punu paznju, oni se druze i super... nazalost, njegovi su insistirali da upise normalnu gimnaziju.
Inace i bez djece sa posebnim potrebama razredi su prepuni. Ja sam isla u razred gdje nas je bilo 35. Od toga je nas 33 bilo odlicno, a preostala dva vrlodobra. Medjutim, sem jednog ucenika, niko nigdje nije bio aktivan. Nikakva takmicenja, sekcije, niciji kapacitet nije bio iskoristen, jer mu niko nije posvetio paznju, jer nije imao vremena. Ne, sad se svelo predaji, ispitaj, bubni test i zapamti ime najboljem i najgorem uceniku. Cast izuzecima. I naravno, djeca onda samo dodju iz skole, na jedno uho uslo, na drugo izaslo i sjednu za racunar, upale FB...
Kod mog malog brata u skoli to se bas forsira, trude se da u svakom odjeljenju bude bar jedan ucenik sa posebnim potrebama. Po njegovoj prici na pocetku je bilo grozno, djeca nisu prihvatala to dijete, rugala se ili ga ignorisala. No, profesori su im skrenuli paznju i na kraju su ga svi prihvatili kao nekog o kome se treba starati, kome treba pomoci. Tom malom je trenutno odlicno, socijalizovao se, svi ga paze, a znanje je vec tako-tako, ali njemu samom je to trenutno totalno nebitno. Na drugu stranu, mislim da ostala djeca ispastaju, ma koliko bilo lijepo sto su ga naucila prihvatiti, njima se posvecuje znatno manje paznje.
Dosta dugo sam drzala instrukcije iz matematike i nekih drugih predmeta i radila sam sa raznom djecom. Jednom sam imala i jedno dijete sa posebnim potrebama. Bio mi je najdrazi, ali sam mu morala posvetiti znatno vise vremena. Srecom, toga sam imala, jer mu nisam samo drzala instrukcije, vec sam ga cesto i cuvala kad se vrati iz skole. Morala sam primjenjivati drukcije metode ucenja (kroz igru, cesto ga hvaliti kad nesto dobro uradi i slicno). To je citav jedan posao i ta profesija postoji. Ja se divim njegovim roditeljima da su se usudili mene zaposliti, koja nisam imala nikakva iskustva. On je zavrsio osnovnu skolu za djecu sa posebnim potrebama i cinio se sretan u njoj. Male su grupe, nastavnici koji rade tamo im posvecuju punu paznju, oni se druze i super... nazalost, njegovi su insistirali da upise normalnu gimnaziju.
Inace i bez djece sa posebnim potrebama razredi su prepuni. Ja sam isla u razred gdje nas je bilo 35. Od toga je nas 33 bilo odlicno, a preostala dva vrlodobra. Medjutim, sem jednog ucenika, niko nigdje nije bio aktivan. Nikakva takmicenja, sekcije, niciji kapacitet nije bio iskoristen, jer mu niko nije posvetio paznju, jer nije imao vremena. Ne, sad se svelo predaji, ispitaj, bubni test i zapamti ime najboljem i najgorem uceniku. Cast izuzecima. I naravno, djeca onda samo dodju iz skole, na jedno uho uslo, na drugo izaslo i sjednu za racunar, upale FB...
"Don't tell me what they said about me. Tell me why they were so comfortable to say it around you."
ces@ric@- Legendarni član
- Broj poruka : 11888
Datum upisa : 03.04.2010
Re: Inkluzija - još jedna reforma u školstvu
Eto, posle 2 godine da se nadovežem: U obdaništu je sa Acom "dete sa posebnim potrebama". To se nekad zvalo pravim imenom.
Nazovimo tog dečaka (u daljem tekstu) "Bane", iako se ne zove tako.
Banetovi roditelji su takođe sa posebnim potrebama. Majka je gluvonema mada deluje normalno i rekao bih da se trudi, a otac samo poizdalje izgleda normalno, govori i čuje, ali vidim da kada mu vaspitačica prenosi nešto, to je kao da žena priča sa drvetom. Vidim ga kako uzima dete, vodi ga ulicom, ide sam... i uvek autistično češlja po nekom manjem tabletu ili je to veći mobilni. Jbt, kako ga ne ubije saobraćaj? I kako ne vidi dete pored sebe? E, da su oni isključeni iz razmnožavanja, "Bane sa posebnim potrebama" ne bi ni postojao. Genetika nikad ne zakaže.
Bane ima 4 godine i zna da kaže "mama" i "tata". Bane je imao period kada je jedino umeo da se iskaže tako što će da udari, ogrebe ili ujede drugo dete. I vaspitačice i roditelji su deci govorili "ne smeš da udariš Baneta, on ne zna... on je mala beba..." Samo je pitanje vremena kada će deca da ukapiraju da su bebe u kolevkama i da svako treba da snosi odgovornost za ono što čini pa da ga linčuju.
Bane je sada u fazi kada je miran. Potrajaće možda i neki mesec a onda će Jovo-nanovo. Ako mi dete opet dođe izgrebano iz obdaništa, počinjem sa drugačijim vaspitavanjem: "sine, nikoga ne smeš prvi da diraš, ali ako tebe neko prvi udari (čak i Bane), razbij mu nos i šutiraj ga u pišu dok možeš". Pa kada me pozovu iz obdaništa raspraviću se i sa njima.
Nazovimo tog dečaka (u daljem tekstu) "Bane", iako se ne zove tako.
Banetovi roditelji su takođe sa posebnim potrebama. Majka je gluvonema mada deluje normalno i rekao bih da se trudi, a otac samo poizdalje izgleda normalno, govori i čuje, ali vidim da kada mu vaspitačica prenosi nešto, to je kao da žena priča sa drvetom. Vidim ga kako uzima dete, vodi ga ulicom, ide sam... i uvek autistično češlja po nekom manjem tabletu ili je to veći mobilni. Jbt, kako ga ne ubije saobraćaj? I kako ne vidi dete pored sebe? E, da su oni isključeni iz razmnožavanja, "Bane sa posebnim potrebama" ne bi ni postojao. Genetika nikad ne zakaže.
Bane ima 4 godine i zna da kaže "mama" i "tata". Bane je imao period kada je jedino umeo da se iskaže tako što će da udari, ogrebe ili ujede drugo dete. I vaspitačice i roditelji su deci govorili "ne smeš da udariš Baneta, on ne zna... on je mala beba..." Samo je pitanje vremena kada će deca da ukapiraju da su bebe u kolevkama i da svako treba da snosi odgovornost za ono što čini pa da ga linčuju.
Bane je sada u fazi kada je miran. Potrajaće možda i neki mesec a onda će Jovo-nanovo. Ako mi dete opet dođe izgrebano iz obdaništa, počinjem sa drugačijim vaspitavanjem: "sine, nikoga ne smeš prvi da diraš, ali ako tebe neko prvi udari (čak i Bane), razbij mu nos i šutiraj ga u pišu dok možeš". Pa kada me pozovu iz obdaništa raspraviću se i sa njima.
male- Legendarni član
- Broj poruka : 6176
Lokacija : Kragujevac
Datum upisa : 15.01.2011
Similar topics
» Naši stihovi...
» Jedna rečenica iz knjige
» Milan Rakić
» Jedna i jedina prava ljubav?
» Uživajmo zajedno...
» Jedna rečenica iz knjige
» Milan Rakić
» Jedna i jedina prava ljubav?
» Uživajmo zajedno...
Zid :: Društvo :: Svakodnevni razgovori
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu