Antoan de Sent Egziperi

od **Maja** Pet Dec 17, 2010 3:27 am

Antoan de Sent Egziperi je francuski pisac, rođen 29. juna 1900. godine u Lionu kao treće po redu od petoro dece u osiromašenoj aristrokratskoj porodici. Njegov otac, Žan, agent osiguranja, iznenada je umro 1904. godine, pa se Antoan sa majkom, Mari, preselio u Le Man. Ovde je proveo detinjstvo u zamku Sent Moris, okružen sestrama, dadiljama i rođacima. Obrazovao se u jezuitskoj školi u Le Manu, a potom i u katoličkom internatu u Švajcarskoj. Pošto nije uspeo da položi završni ispit na univerzitetu, nije mogao da ostvari svoj san i upiše se u francusku pomorsku akademiju, ali se kasnije upisao na arhitekturu.

1921. godine mobilisala ga je francuska avijacija. U Strazburu se obučavao za pilota. 9. jula 1921. godine imao je svoj prvi samostalni let, a već naredne godine dobio je pilotsku dozvolu i ponudu da pilotira u ratnom vazduhoplovstvu, ali je on pod pritiskom porodice njegove tadašnje verenice to odbio. Preselio se u Pariz i zaposlio se u nekoj kancelariji. U ovom periodu počinje da se zanima za književnost i piše svoje prve radove. Nekoliko narednih godina nije imao mnogo sreće. Raskinuo je veridbu sa dotadašnjom verenicom, a uspeh je izostajao i na ostalim životnim poljima. Radio je više različitih poslova, između ostalog i kao knjigovođa i prodavac automobila.

1925. godine upoznao se sa poznatim piscima, među kojima se nalazio i Andre Žid, koji su podržali njegove literarne sposobnosti.

1926. godine, osim što se ponovo se vratio letenju, objavio je i svoju prvu priču, „Avijatičar" u jednom književnom časopisu. Bio je jedan od pionira međunarodne vazdušne pošte, u vreme kada su avioni imali tek nekoliko instrumenata. Kasnije, kada je tehnologija uznapredovala, upoređivao je tadašnje pilote sa računovođama, zbog mnoštva uređaja koje imaju pred sobom. Pilotirao je na opasnoj liniji od Tuluza, u Francuskoj do Dakara, u Maroku.

1928. godine postao je upravnik zabačenog aerodroma Kep Džubi u Rio de Oro u Sahari. Dom mu je bila drvena koliba, a spavao je na slamarici. Izolovan, Egziperi se polagano sve više zaljubljivao u pustinju i iskoristio je njenu grubu lepotu kao pozadinu za svoju najčuveniju knjigu - „Mali princ".

1929. godine objavio i svoj prvi roman „Južna pošta", koja je slavila hrabrost prvih pilota, letove na granici između života i smrti, brzinu prenosa pošte i pobedu komercijalne upotrebe aviona nad železnicom i pomorskim saobraćajem. Iste godine biva unapređen i u službi. Postavljen je za upravnika kompanije za vazdušnu poštu sa sedištem u Argentini.

Sent Egziperi je leteo preko Anda i ova iskustva je opisao u svom bestseleru iz 1931. godine „Noćni let", koji će mu doneti brojne nagrade, između ostalih i nagradu „Prix Femina". Koliko je roman bio popularan svedoči i njegova ekranizacija koja je usledila već dve godine kasnije, sa Klarkom Gejblom u glavnoj ulozi. Glavni lik u priči je tvrdoglavi šef aerodroma, koji odustaje od penzinoisanja, jer mu se čini da mu je suđeno da bude pilot vazdušne pošte.
1933. Egziperi se oženio sa udovicom poznatog salvadarskog pisca, Consuelo Gomes Carillo. Sa njom je imao veoma buran brak. Pored osećanja zapostavljenosti, nju je mučila u ljubomora, jer je znala za mnogobrojne Egziperijeve vanbračne veze. Jednu od najstrastvenijih vanbračnih veza imao je sa francuskinjom Helene de Vogue, koja će kasnije po testamentu postati njegov književni izvršilac.

30. decembra 1935. godine u 14 časova i 45 minuta njegov avion je pao u Libijsku pustinju. Egziperi i njegov kopilot uz sebe su imali samo kafu, čokoladu i šaku krekera. Ubrzo su počeli da doživljavaju video i audio halucinacije, a nakon tri dana su toliko dehidrirali da su prestali da se znoje. Na njihovu sreću, na njih je naleteo sin nekog beduina i spasao ih.
Nakon ovog događaja, Egziperi je počeo da piše za „Paris-Soir", između ostalog izveštavajući sa proslave Prvog maja u Moskvi, ali i šaljući brojne izveštaje tokom Španskog građanskog rata. Egziperi je živeo kao putnik, nezasiti avanturista, pa je uporno nagovarao Air-France da mu dopusti da ponovo bude test pilot, uprkos nesreći koju je doživeo 1935. godine.

1937. godine uspeo je da kupi novi avion, ali će i sa njim doživeti nekoliko nesreća u Gvatemali.

1939. godine, na nagovor svog prijatelja, književnika Andre Žida, napisao je i objavio knjigu o svojim iskustvima „Vetar, pesak i zvezde", osvojivši nagradu Francuske akademije nauka.

Po izbijanju Drugog svetskog rata ponovo se pridružio vojsci leteći u izviđačkoj eksadrili. Nakon pada Francuske 1940. godine, izbegao je u SAD, gde u periodu leto/jesen 1942. godine piše „Malog princa", kojeg će naredne godine i objaviti. „Mali princ", dečija knjiga za odrasle, prevedena je na preko 150 jezika. Tvrdi se da je ova knjiga najprodavanija na svetu posle „Biblije" i „Kapitala" Karla Marksa.

1943. se ponovo pridružio Francuskom ratnom vazduhoplovstvu u severnoj Africi. Zanimljivo, i tokom ovog perioda je nastavio sa svojom starom navikom da piše dok leti. Nakon jednog lošeg sletanja, njegov nadređeni ga je opisao kao prestarog za letenje, ali mu je nakon pauze dozvolio da se ponovo pridruži jedinici.

31. jula 1944. godine poslali su ga u misiju izviđanja u dolini Rone, koja je prethodila invaziji savezničkih snaga na jug Francuske i više ga niko nikada nije video.
Nemac koji ubio francuskog pisca i pilota Antoana de Sent Egziperija 1944, bio je jedan od asova Luftvafe koji je rat završio sa 28 pobeda, tačnije oborenih neprijateljskih aviona. „Dogodilo se to u blizini Tulona”, ispričao je Horst Ripert Frans presu. „Leteo je ispod mene dok sam bio u izviđačkoj misiji nad morem. Video sam kokarde, zaokrenuo kako bih mu se našao iza leđa i oborio ga”, naveo je 88-godišnji Ripert koji je u to vreme pilotirao „meseršmitom ME-109”. Šezdesetčetiri godine posle Sent-Egziperijeve pogibije 31. jula 1944, Ripert je razotkriven javnosti. „Da sam znao da je to Sent-Egziperi, nikada ga ne bih oborio”, tvrdi nekadašnji pilot precizirajući da je Francuz bio jedan od njegovih omiljenih pisaca. Takođe navodi da je tek mnogo kasnije saznao da je on odgovoran za Sent Egziperijevu smrt.

Horst Ripert, koji je radio kao novinar na ZDF-u (drugom kanalu nemačke televizije), pronađen je posle duge istrage koju su vodili marsejski ronilac Lik Vanrel i osnivač jednog udruženje za potragu za avionima izgubljenim u Drugom svetskom ratu, Lino fon Garcen .
Istorijat te potrage je knjiga „Sent Egziperi, poslednja tajna” čiji su autori Vanrel i novinar Žak Pradel.
Duže od pola veka kolale su razne hipoteze o Sent Ezgiperijevom nestanku, a ostaci njegovog aviona tipa „lajtning” pronađeni su 2000. u blizini ostrva Riu, kod Marseja i sa dna mora izvučeni 2003. kad je serijski broj na pilotskoj kabini potvrdio autentičnost olupine.

Antoan de Sent Egziperi je pisac mnogih članaka, priča i romana među kojima su najpoznatiji: ,,Pravac jug" (1928), ,,Noćni let" (1931), ,,Zemlja ljudi" (1939), ,,Ratni pilot" (1942), ,,Smisao života" (1956), ,,Citadela" (1948.)..
Nedovršeni rukopis „Mudrost peska", kao i neke njegove lične beleške objavljene su posthumno.

„Ono što me najviše uzbuđuje kod ovog malog usnulog princa, to je njegova vernost jednom cvijetu, to je slika jedne ruže koja zrači u njemu kao plamen lampe, čak i kada spava..." I činio mi se još krhkiji. Treba dobro čuvati lampe: najmanji vetrić može ih ugasiti..." (Egziperi - „Mali princ")

od **Maja** Pet Dec 17, 2010 3:46 am

Mali princ ode da ponovo vidi ruže.
,,Vi uopšte ne ličite na moju ružu, vi još ništa ne značite, reče im on. Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao što je bila moja lisica. Bila je to obična lisica slična stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu."
Ruže su se osećale veoma nelagodno.
,,Lepe ste, ali ste prazne, reče im on još. Čovek ne može da umre za vas. Naravno, običan prolaznik poverovao bi da moja ruža liči na vas. Ali ona sama značajnija je od svih vas zajedno zato što sam ja nju zavoleo. Zato što sam nju stavljao pod stakleno zvono. Zato što sam njoj napravio zaklon. Zato što sam zbog nje poubijao gusenice (sem one dve-tri radi leptirova). Zato što sam nju slušao kako se žali, hvališe ili kako ponekad ćuti. Zato što je to moja ruža."
I on se vrati lisici:
,,Zbogom", reče joj on…
,,Zbogom", odgovori lisica ,,Evo moje tajne. Sasvim je jednostavna: Čovek samo srcem dobro vidi. Suština se očima ne da sagledati."
,,Suština se očima ne da sagledati", ponovi mali princ da bi zapamtio.
,,Vreme koje si uložio oko tvoje ruže čini tu ružu tako dragocenom."
,,Vreme koje sam uložio oko moje ruže…", reče mali princ da bi zapamtio.
,,Ljudi su zaboravili tu istinu", reče lisica ,,Ali ti ne treba da je zaboraviš. Ti si zauvek odgovoran za ono što si pripitomio. Ti si odgovoran za tvoju ružu…"

Antoan de Sent Egziperi Thelittleprincemyheroby

Antoan de Sent Egziperi Thelittleprincemyheroby

od **Maja** Pet Dec 17, 2010 8:56 am

Ne molim te, Gospode, za čuda i viđenja, nego za snagu u svakodnevnom životu. Nauči me umeću malih koraka. Učini me sigurnim u razdvajanju vremena. Obdari me osetljivošću da odredim šta je veoma, a šta manje važno.
Molim te za razum da odredim suzdržanost i meru, da kroz život ne klizim, već da razumno određujem dnevni raspored, da primetim svetlost i vrhunce, da nađem vremena za lepotu, umetnost i kulturu.
Dozvoli mi da spoznam da snovi o prošlosti i budućnosti ne vode daleko. Pomozi mi da dobro delujem neposredno, da sadašnji trenutak prepoznam kao najvažniji.
Sačuvaj me naivnog stava da u životu mora sve dobro proteći. Obdari me treznom spoznajom da su teškoće, neuspesi i udarci stalni pratioci života – uz koje rastemo i sazrevamo.
Podseti me da srce često zamućuje razum. U pravom mi trenutku pošalji prijatelje koji ce mi strpljivo reći istinu.
Uvek ću Tebi i ljudima pustiti da mi govore. Istinu ne možemo reći sami sebi, ona nam biva kazivana. Ti znaš koliko nam treba prijateljstvo. Daj mi da budem dorastao tom najlepšem, najzahtevnijem i najosetljivijem daru.
Daj mi dovoljno mašte da u pravom trenutku, na pravu adresu uputim paketić dobrote uz popratno pismo ili bez njega.
Stvori od mene coveka koji će brazditi duboko poput broda, kako bi dotakao i one koji su “ispod”.
Oslobodi me straha da propuštam život. Ne daj mi ono što želim, već ono što mi treba.
Nauči me umeću malih koraka.

,,Umeće malih koraka"

Antoan de Sent Egziperi D99fh

od **polly88** Ned Jul 21, 2013 8:11 am

Dio s početka Malog princa koji jako volim:

Pokazivao sam svoje remek-djelo odraslim osobama i pitao ih da li ih moj crtež plaši.
One su mi odgovarale: "Zašto bismo se plašili šešira?"
Moj crtež nije prikazivao šešir. Prikazivao je zmijskog cara kako probavlja slona. Zatim sam nacrtao zmijskog cara iznutra, kako bi odrasle osobe mogle razumjeti. Njima su uvijek potrebna objašnjenja. Moj crtež broj 2 izgleda ovako.

od **ms.k** Sub Sep 13, 2014 12:36 pm

- Ljudi sa tvoje planete, reče mali princ, gaje pet hiljada ruža samo u jednom vrtu... i nisu u stanju da u njima nađu ono što traže...
- Nisu u stanju da nađu, odgovorih...
- A ipak ono što traže, može se naći u jednoj jedinoj ruži ili u malo vode...
- Naravno, odgovorih.
A mali princ dodade:
- Ali oči su slepe. Treba tražiti srcem.

.. fotografija: Michael Tarasov

od Sponsored content

Antoan de Sent Egziperi

Antoan de Sent Egziperi

Re: Antoan de Sent Egziperi

Re: Antoan de Sent Egziperi

Re: Antoan de Sent Egziperi

Re: Antoan de Sent Egziperi

Re: Antoan de Sent Egziperi