Priznati prevaru?

Do sada nikada nisam prevarila i ne mogu uopće zamisliti situaciju u kojoj bih tako nešto napravila... Neću reći da mi se nikada tako nešto neće dogoditi, ali poznavajući sebe, sigurno bih priznala kada bi do toga došlo... i to bi automatski značilo kraj veze. Ne bih očekivala da mi se oprosti, baš kao što ni ja ne bih oprostila. Za mene to znači nepoštovanje osobe s kojom si u vezi, a s druge strane automatsko nepovjerenje - što znači da nastavak veze nema smisla...

Treba priznati,tako postoji barem mala mogucnost za oprostaj......

Moj suprug kaze da je bolje ne priznati jer bi time samo povrijedio partnera. Ja nisam sigurna sta bih uradila kada bih prevarila partnera. Da li bih imala snage da lazem i petljam, ili bih morala da sebi olaksam priznanjem? Vjerujem da oni koji priznaju, mada uvijek navode kako to cine radi partnera i da bi veza bila zasnovana na iskrenosti, vjerovatno ipak dosta razmisljaju o svom dusevnom miru i tome kako ce se oni osjecati, vise nego o tome kako ce to uticati na njihovog partnera. Nisam sigurna da bih voljela da moj partner meni prizna da me prevario ako bi se to ikada desilo. Mislim da bih bila opsjednuta razlozima koji su doveli do toga i sumnjom da nisam voljena i da bi mi bilo veoma tesko da zaboravim. Mada, ako bi to bio jedini problem u vezi, mozda i bih uspjela da predjem preko toga.

Ne, u svakom slucaju o.O
Ne bih priznala prevaru, nikad, osim ako ne pokusavam da okoncam vezu u kojoj sam.A zasto priznati prevaru koja nece nikako da utice na trenutnu situaciju?Sigurna sam da me savjest ne bi ubila.
A ako bi mi neko olako priznao, bez i najmanjeg pokusaja da sakrije, povrijedilo bi me, jer bih mislila da mu nije stalo.

Neznanje je blagoslov.

Nije tacno da je neznanje blagoslov @Male Znas ono 'Zaklela se Zemlja Raju da se sve tajne znaju'
Tako da prevara kad tada se sazna. Da l je pametno priznati?!
U braku, ako postoji mogucnost oprostaja i nastavak zivota priznati, al samo jednu prevaru, za koju se sazna.
Inace uvek se trrebamo pitati koga smo prevarili dal nismo mozda sebe?! I emotivno poljuljali sve oko sebe.
Veza- ako dodje do prevare, nema tu vise veze.To isto vazi i za brak, al brak nekako moze da opstane.
Zanimljivo da zene pre oproste prevaru u braku, nego muskarci. To nikako ne znaci da je zena nesposobne, vec iskljucivo da zele da sacuvaju to sto imaju, jer to vole i ako je povredjena do srzi.

Bas cudno...
Ja mogu da predjem preko prevare...Ali ako sam ja prevarena, zasto ne bih mogla da uradim isto? I nema te ljubavi koja bi mogla da me sprijeci da iskoristim svoje pravo ako pozelim.

Ljubav kad je jaka, iskrena i obostrana nema prevare.Ili je to neko moje iskustvo.
Iskušenja su uvek tu, kako kod mladih tako i kod nas starijih.Tako da ljubav nije jaka a ni iskrena, čim se spominju iskušenja koja se vesto kontrolišu.
Prevara najpre počinje u glavi i tu prevaru nikako ne treba nikome reći, jer velika je verovatnoća da će ostati samo u glavi.
Neko je napisao da je iskrenije priznati (tačnije reci i ako ne može dalje razići se)slažem se sa tim stavom samo kad je prevara u vezi.Inače prevara u braku (zajedničkom životu) gde je strast pomutila razum i gde su deca i gde se neko iskreno kaje, može se oprostiti.

Ja mogu da predjem preko prevare...

Da sam devojka nikada ne bi oprostila prevaru. Ti verovatno prejako voliš pa možeš, s tim što se ne slažem sa ovim


[/quote] Ali ako sam ja prevarena, zasto ne bih mogla da uradim isto? [quote]

Čemu to?! Zar to ne liči na neko vraćanje, koje ostavlja bolan čvor

Ukrštenice, ne sazna se sve. Ono što se sazna ili nasluti nije istina dok se drugačije ne dokaže. Kao dokaz, priznajem samo video snimak u HDMI formatu, potkrepljen izjavama najmanje 3 svedoka overenim u sudu.

male ::Neznanje je blagoslov.

Nekad stvarno jeste.

priznati prevaru ili ljubav prema drugoj osobi sve zavisi kako postaviš pitanje. otkada se meni to desilo drugačije gledam na te stvari. nepriznati je pametnije a priznati poštenije tako da najviše zavisi ko je kakva osoba. U braku sam preko 10 godina, i priznao sam sve (nisam ni mislio tajiti ili lagati). al se sve promjenilo ona je meni zamjerila i stalno prebacivala zbog toga, a ja sam je zbog toga zamrzio. sve to je ostavilo traga i nanijelo nepopravljivu štetu našem odnosu, al jedostavno takav sam i priznao bi opet. još sam u braku ali poslije toga sve je to neki poluživot.

Najprije dobrodosao

A zar ne mislis da se nije promijenilo nakon sto si priznao vec nakon sto si napravio prevaru? Ne znam sta si ocekivao, da ti ne zamjeri i predje preko svega? I onda ti nju zbog toga sto ti zamjera zamrzis? Ispricavam se, ali stvarno te ne razumijem

ces@ric@ ::Najprije dobrodosao

A zar ne mislis da se nije promijenilo nakon sto si priznao vec nakon sto si napravio prevaru? Ne znam sta si ocekivao, da ti ne zamjeri i predje preko svega? I onda ti nju zbog toga sto ti zamjera zamrzis? Ispricavam se, ali stvarno te ne razumijem

isto tako bi mogao reći nisam nikoga prevario samo sam se zaljubio mnogo je tu stvari koje bi se trebale objasniti da bi neko mogao barem djelomično razumjeti, ne branim a ni okrivljujem sebe ali ni moju ženu. dugo vremena sam podnosio verbalnu torturu to je trajalo mjesecima i još uvjek mi prebacije iako je prošlo mnogo vremena. onda više nisam mogao to podnijeti i bio sam spreman na bilo šta ponudio sam i razvod. tada vidiš osobu nekim drugim očima, nanijela mi je puno bola kao i ja njoj i to je sve promjenilo zauvjek. šta sam očekivao, neznam nisam razmišljao o tome bio sam smrtno zaljubljen. ali siguran sam da bi ja puno lakše prešao preko toga, zapravo jednom i jesam nije ni ona anđeo, isto ljubav ali bez sexa što je nebitno za citavu priču, ipak sam ostao sa njom i nisam pravio dramu radi toga. ipak držimo se teme pitanje je priznati prevaru ili ne, ja sam priznao i priznao bi opet a isto sam očekivao od nje. ponavljam nepriznati je pametnije a priznati poštenije to najviše zavisi od osobe.

Jaoj mislila sam da se ne mešam, al ne mogu, jače je od mene

A zar ne mislis da se nije promijenilo nakon sto si priznao vec nakon sto si napravio prevaru?

Promenilo se onda kad je počeo da razmišlja o nekoj drugojl,pa onda je prevario ženu i posle priznao.
Sad pravda da se zaljubio
Nije tačno, nego je obično naše muško, kao i svako.
Evo Malac da ga peku na ražnanj ne priznaje ništa

@aladins dobrodošao i zamolila bih Te da mi obasniša šta to ima ta žena u koju si se zaljubio,a to nema Tvoja žena?

Imas pravo, promijenilo se kad pocnes razmisljati o prevari.

Ali to da se promijenilo zato sto si priznao je malo glupo reci. Zaista ne znam sta si trebao ocekivati nakon tog priznanja? "O, hvala puno dragi sto si mi to priznao, ti si tako iskren. Nego, sta cemo za veceru?"

Aladine, ja mislim da nije toliko problem sto si prevario zenu, koliko sto si se stvarno zaljubio u tu drugu. Ti si zeni vjerovatno rekao, a mozda je to i osjetila, da to nije bila samo zelja za seksom sa nekim drugim, nije bila samo zelja za trenutnom promjenom. To je i boli. Da je bio beznacajni seks vjerovatno bi i tvoja zena to lako prebolila.

Ti kazes da si omrznuo zenu sto ti je predbacivala tu vezu. Ja mislim da je do tvog hladjenja prema zeni doslo mnogo prije ove druge veze i da nije bilo toga, mozda ne bi ni bilo te druge veze.

Savjetovala bih ti da sjednes i dobro razmislis o tome koliko ti je vazan brak i tvoja supruga. Ako ti se ucini da ti znaci bori se za tu vezu, da se lose zaboravi i dobra vremena vrate. Ako ne, ne gubi vrijeme u vezi bez buducnosti.

enigma_ ::Jaoj mislila sam da se ne mešam, al ne mogu, jače je od mene

A zar ne mislis da se nije promijenilo nakon sto si priznao vec nakon sto si napravio prevaru?

Promenilo se onda kad je počeo da razmišlja o nekoj drugojl,pa onda je prevario ženu i posle priznao.
Sad pravda da se zaljubio
Nije tačno, nego je obično naše muško, kao i svako.
Evo Malac da ga peku na ražnanj ne priznaje ništa

@aladins dobrodošao i zamolila bih Te da mi obasniša šta to ima ta žena u koju si se zaljubio,a to nema Tvoja žena?

evo enigma samo za tebe:

prvo da napomenem da sam prvobitno mislio da živim u malo slobodnijem braku, otvoreno smo pričali o svemu, prošli mnogo toga zajedno. nisam ljubomoran niti sam imao problema da moja žena ima sex i sa nekim drugim ukoliko to želi, istu takvu slobodu sam očekivao i za sebe. ali sve je i ostalo na tome, nismo šarali okolo niti smo imali nekih izleta u tom pravcu.

nemam potrebu bilo kome da se pravdam za bilo šta, ova priča je samo jedan primjer kako stvari nisu uvjek crno/bjele kako to može obično da izgleda. inače nisam ženskaroš niti lik koji trči za svakom suknjom. nikada prije toga nisam varao ili planirao prevaru, ili razmišljao o prevari na takav način. moja žena tada zbog raznih razloga nije imala dovoljno vremena za nas i to je potrajalo a meni je trebala neka riječ podrške i odmak od čitave situacije (neki problemi u familiji sa njene strane) koji su iscrpljivali i nju ali i mene. tada se jednostavno pojavila osoba koja je imala dovoljno vremena i dovoljno finih riječi za mene da razbije monotoniju i stres svakodnevnice kad mi je bilo najpotebnije, znaš ono kada kažu pored nje osjećao sam se ponovo živ. tako malo po malo doživjeli smo vrlo brzo obostranu strastvenu ljubav kao da nam je 15. godina, to se jednostavno desi. vauu koji osjećaj leptirici , ma nezaboravno

tako sam se našao u čudnoj situaciji u kojoj se nije vidio način kako da budemo zajedno, osim ozbiljnih rezova u našim životima i rasturanje porodica što smo željeli nekako izbjeći. tako smo se dogovorili da se viđamo dok se ljubav malo ne stiša, tada bi bilo previše bolno da se više ne viđamo. tako se romansa završila nakon nekoliko mjeseci ne zato što nije bilo ljubavi, nego zbog realnih životnih dešavanja u njenom životu gdje nije bilo ni vrijeme ni mjesto za moje pojavljivanje. njoj je trebala podrška koju joj ja zbog okolnosti naše veze nisam mogao dati (iako sam želio), a tu je i njen muž, tada su i naši partneri već znali o čemu se radi, totalno nezgodno. onda se nismo vidjeli mjesecima razdvojenost uradila svoje, sigurno se tad kod nje javio osjećaj krivice zbog svega, pa je odlučila da okonča sve iako joj nije bilo svejedno, vidjelo se.

šta reći na kraju ostao sam sam, totalno slomljena srca, jadno sam se osjećao danima patio sam kao malo kada u životu, od svoje žene nisam dobio podršku (a ko uopšte može da je krivi za to) već samo verbalnu torturu na koja mi je tada najmanje trebala i na koju nisam bio psihički spreman. život mi se pretvorio u pakao.

Pokušao sam izgladiti situaciju sa suprugom i potrudio sam se maximalno, čak je u jednom trenutku izgledalo da će sve biti u redu i da ćemo vratiti stara osjećanja i povjerenje. međutim prve nesuglasice završavaju opet istom pričom i verbalnima sranjima o tome, koje meni više ne pada na pamet da slušam mislim da sam čuo sve što sam trebao. Tada i ja poludim odbrusim joj nešto bezobrazno onda se ona naljuti i opet smo na početku i tako u krug, supruga i ja smo se sad već poprilično udaljili. meni jednostavno više nije stalo niti mi je više žao, živimo zajedno samo zbog djece.

sad se malo bolje osjećam (iako je prošlo dosta vremena) a onu malu nisam još skroz prebolio, ipak proljeće je pa
samo još ponekad neka pjesma, misao ili miris dobro mi ovlaže uglove očiju.

ako mi se ikada desi nešto slično u šta iskreno sumljam, idem do kraja slušajući svoje srce ma koliko bolno bilo i ma šta drugi mislili o tome.

eto to je moja priča pa možda eventualno nekome pomogne, ja savjete ne trebam ja sam svoj put sam napravio
cherrs ljudi i svako dobro

Nikada nisam prevario osobu koju volim. Radije bih raskinuo, pa bio sa osobom koja mi se svidja. Smatram da ako sam u vezi i imam potrebu da prevarim onda ne volim osobu sa kojom sam. Volim da sam na čistom, pre svega sa samim sobom. Ne bih mešao zaljubljenost sa nagonskom potrebom. Ako bismo se svi vodili nagonima onda bi svako svakoga varao. Sve je to stvar karaktera i načina razmišljanja.

@Aladine

Našalila sam se u predhodom postu, zapravo htela sam da pročitam šta Te navelo da prevariš i kako nisi mogao sebi da postaviš granicu.Ni jednog momenta nisam mislila da si tipično muško koje trči za ženskim suknjama, naprotiv, takvo "muško" nema na ovim temama.Kako na forumu, tako i u reali.
Koklo vidim Ti su braku nekih 15 godina, ja sam 26 i mogo puta sam bila u iskušenju.Već sam spomenula neku granicu, a to je ona granica koju sam ja sama sebi postavila.
Nisam moralista, naprotiv, već ispred sebe sam uvek imam dvoje dece.I uvek mi bilo u glavi, šta će biti sa njima, ako ja pređem tu "granicu".
Neki misle da sam "rob" sopstvene dece. Greša, nisam! Ja sam tu decu želela i ta decva kao i svako dete na planeti ne sme da pati zbog roditeljskih "leptirića" koji su najpre u glavi i posle se šire, osvaju čoveka.Pogubi razum, umesto da je na poslu on je tamo sa nekim/om i dolati kući srećan ispunjuen, jedva čeka sledeći susret itd...Sve to oseća cela porodica.

Pokušao sam izgladiti situaciju sa suprugom i potrudio sam se maximalno,

Pokušaj ponovo, istraj u tome. Idite nekuda, napolju se priča o tome, zamoli je da Te ne vređa i da ti oprosti, jer to je za dobro Vaše dece. Nisi Ti ne znam šta uradio, nisi ubio, nisi ukrao...na momenat si se malo više opustio i to je prošlo.

živimo zajedno samo zbog djece.

Da, ali Vaša deca ne smeju da osete taj "jaz " između Vas dvoje, a ja znam da od "jaza" ostaje čvor, koji malo žulja, vremenom čvor je sve manji i manji i onda nestane.
Nestane tako što se stavi tačka na tu temu, najpre Ti sve uradiš da Ti oprosti i onda je zamoliš da više nikada ne spominje to.
Ako je malo razumna, a mislim da jeste, držaće se dogovora.
I deca će Vam rasti u miru,bez stresa, napravićete od njih dobre,ljude, jer Vi ste njih želeli a ne oni Vas

Iko, nije isto raskinuti sa nekim kada imaš 18 godina i zabavljaš se i kada si u braku i imaš dvoje djece.

Troja, naravno da nije isto, ono što sam napisao odnosi se na mene sada. Za to što si ti napisala postoji milion različitih primera kako se sve to dešava, da li je postoje krivci ili su ljudi jednostavno prestali da se vole i nastavili svoje živote itd. u to ne bih da ulazim. Svako ima neku svoju priču za koju svako od njih misli da je u pravu, a svaka priča je različita. Ljudi se razvode i venčavaju, svađaju pa vole, sastaju i rastaju pa opet žive kako-tako... Ovde se radi o priznanju prevare, a ja sam samo opisao svoj način razmišljanja.

Ja da hoću da varam svoju devojku, ne bih ni bio sa njom. Prost odgovor.
A i ona tako misli za mene.