Ljubav i mržnja

Mislim da je malo teze zamrzeti nekog nakon sto ste ga voleli. Mozete da budete ogorceni, ljuti ili ko zna sta jos, ali necete ga mrzeti. Jedino ako ta osoba ne napravi nesto ludo ili ako vam ucini nesto sto je, ne daj Boze, kaznjivo. Sve u svemu, postoji granica za sve... Ipak mislim da ne treba da posedujemo takvo osecanje, jer negativno utice na celokupnu ljudsku licnost.

Ne znam, mada cesto koristim izraz da nesto ili nekog mrzim, to ipak nikad nisam osjecala. Jesam, pozeljela sam nesto lose nekom, bila sam ljuta, razocarana, ogorcena... ali ipak kad bih tu osobu sutra vidjela u nekoj velikoj nevolji, pruzila bih joj ruku bez razmisljanja. Znaci, mogu prestati voljeti, ali to ne znaci da pocinjem da mrzim.

Ja ne mogu da mrzim ljude, mogu samo da ih ne podnosim zbog nečega, ali da mrzim nikako. Ako mi neko kaže stvari koje mi ne prijaju, možda ću se malo naljutiti, ali ću porazmisliti o tome i videti šta je u pitanju. Uglavnom nemam loša osećanja prema drugima.

Nikada ne mrzim, ali postajem ravnodusna...izgube se osjecanja bilo kakva...samo ostane praznina...
Cak mi se cini da je ravnodusnost gora od mrznje...

Od ljubavi ka mrznji uglavnom, suprotno se bas i ne desava cesto.
Mislim da je lako zamrzjeti osobu koju ste voljeli jer je imala povjerenje,ljubav,odanost, a nije znala da cijeni,posmatrala je to kao bezvrijedno i izdala vas.Ne mrzim nikoga, ni one koji su me izdali, ali ako bi se to desilo mislim da bi bilo ovako kako sam napisala....

zanesena ::Nikada ne mrzim, ali postajem ravnodusna...izgube se osjecanja bilo kakva...samo ostane praznina...
Cak mi se cini da je ravnodusnost gora od mrznje...

Savrseno receno, i potpuno se slazem...

Sigurno ste čuli za izjavu ''tanka je granica između ljubavi i mržnje''... Koliko je to tačno po vašem mišljenju? Pa u mom slučaju i nije baš tanka. Potrebno je da se desi meni nešto potpuno neprihvatljivo da bi se to pretvorilo ne u mržnju već u potpunu odbojnost.
Da li je taj prvac jednosmeran (tipa od ljubavi ka mržnji) ili ide u oba smera? Kakvo je vaše iskustvo? Imam samo jedno iskustvo od ljubavi ka mržnji.
Ili mislite da ne može da se ide iz jedne krajnosti u drugu? Može da se ode.

Moze se otici iz jedne krajnosti u drugu. Jer kada nas povrede ne tako vazni ljudi u nasim zivotima, mine obratimo puno paznje, ne trujemodusu mrznjom, prosto, nisu toga vredni. Kada nam neko puno znaci, dakle, volimo tu osobu, mnogo ce veci trag na dusi ostavti ako nas na neki nacin povredi. Ai ipak ne mislim da mrzimo, ogorceni smo, da, ali ne mrzimo...
Mislim da ovaj drugi smer (od mrznje ka ljubavi) postoji jos samo u spanskim serijama, eventualno turskim.
...mada bi svet bio mnogo bolji da je drugacije...

Nije to mržnja, već najpre ogorčenost, a kasnije ravnodušnost.
Negde sam pročitala da je ravnodušnost mnogo lošije emotivno stanje, nego kad čovek mrzi.

Mislim da je moguce voljeti i mrziti jednu te istu osobu. Mrznja dolazi od osjecaja iznevjerenosti, dubokog razocaranja i izigranih nada. A vjerovatno je tacno i da je ravnodusnost nekada gora od mrznje, narocito ako ste nekoga voljeli, a nista ga preboljeli, a vidite da je ta osoba prema vama ravnodusna.

Mislim da sam ja u zivotu obicno isla od ljubavi ka ravnodusnosti, a ne mrznji. Nikada mi se nije desilo da nekoga mrzim, pa onda zavolim tu osobu. Meni je zaista potrebno mnogo da prema nekome imam jaka negativna osjecanja, pa ne mogu da zamislim da bi takvo nesto mogla prevazici do te mjere da poslije tu osobu i volim!

Može se otići sa strane na stranu. Što više osjećamo, što su jača osjećanja ka nekom veći će biti i bol, osjećaj iznevjerenosti, u slučaju da...
Kod mene nikada nije bilo mržnje, samo osjećaj ravnodušnosti. Po meni je ravnodušnost čak i gora od mržnje.