Kako vidite...

Jezik se koristi da označi stvarnost. Na svaku reč koju čujemo ili pročitamo u našem mozgu se formira mentalna slika, ali ako na nju ne obratimo pažnju onda je ne možemo ni primetiti. Ta mentalna slika je uvek ista kod jedne individue, ali razlikuje se od nacije do nacije, ponekad od pojedinca do pojedinca. Npr., kada se kaže reč ‚‚kuća'' većina nas će pomisliti na žutu ili belu kuću sa vratima na sredini i prozorima sa strane, sa kosim krovom i dimnjakom koji se puši. Za razliku od nas, kada se Eskimima pomene imenica ‚‚kuća'', oni će imati sasvim drugu asocijaciju, tj. sasvim drugi prototip - drugačiju mentalu sliku kao reakciju na istu reč.

Ova igra podrazumeva to da jedan član odgovori na zadati pojam tako što će ga opisati, tj. da na zadatu reč da opis mentalne slike koju mu je ta reč izazvala. A zatim taj član koji je dao odgovor postavlja novi pojam koji sledeći član treba da opiše.
Napomena: Nemojte postavljati apstraktne pojmove kao što su zdravlje, tajna, nauka, bliskost itd.


Za početak:

Cvet

Bela ruža, nežne latice kao svila, koje kao da se uvijaju jedna oko druge formirajući nekakvu čudnu spiralu. Dugačka zelena stabljika , bez trnja, jer ih je neko skinuo, i zeleni listovi na njoj, koji prate spiralni raspored belih kruničnih listova. Savršenstvo!

Nebo.

Plavi beskraj, potpuna sloboda, nesto daleko i savrseno...

Mjesec

Moja prva pomisao je pun mesec, i uvek kad ga zamislim kao da ga gledam kroz prozor.


Patike.

Pohabane crvene "starke" odvezanih pertli, nemarno odložene u stranu da čekaju lepše vreme.

Ključ.

Uvek se setim polaska u osnovnu školu. Iako nije bila baš blizu, moji roditelji, zbog posla, nisu mogli da me vode u školu ni u prvom razredu, samo me mama odvela prvog dana. Sledećeg dana sam dobila ključ od ulaznih vrata stana na svetlo plavoj pertli, nosila sam ga oko vrata. Samo mi je rečeno "Uvek zaključaj kad kreneš i proveri" i nikada se nije desilo zaboravim da zaključam vrata.

Čaša.

Ona fina vinska casa do pola napunjena tamno crvenom tekucinom sama stoji na nekom stolicu

Lampa

U ćošku sobe, iznad fotelje, a pored nje taman dovoljno mesta za šolju kafe i pikslu. Ne osvetljava celu sobu toliko koliko je osvetljen sam prostor ispod nje. Taman toliko da se udobno može sesti i čitati.


Knjiga

Svuda oko mene su knjige. Prosto sam zatrpana njima, tako da ponekad osećam kao da se gušim, a ponekad poželim da ih bude još više, da sednem i prosto se izgubim u nekoj od njih...

Lopta

Šarena gumena lopta za igranje u vodi.


Prozor

Pogled kroz njega, krosnje drveca koje se vide, jutro (tad je najlepsi pogled iz moje sobe).

Akvarijum

Prostrani akvarijum sa ukrasima, i raznim vrstama ruznih riba kako kruze okolo.

Nokti

Uredni, ne dugi, vec kratki.

Naocare.

Njen pogled kroz njih...uh...srčka da me strefi.

Fuzija.

Kao nejasnu hemijsku reakciju nekih elemenata. U stvari ne mogu da je zamislim jer ne znam tačno šta je. Hemija i fizka su mi dve slabe tačke.

Nex, kad postavljaš ovde trudi se da postaviš nešto što stvarno može lagano da se opiše sopstvenim rečima, tj. nešto čime smo svakodnevno okruženi.

čaša

Puna bistrog soka od jabuka.

Snala.

Jaka mala snalica, koja se tesko primjecuje u kosi.

balon

Velik, crven sa bijelim tufnama...

Solja

Velika crna, puna toplog napitka.

Kliker.

Mali, plavo-beli...

macka

smiruje živce dok se mazi, nežno, umiljato (ako umete da je uhvatite, bilo 'mačke' na dve noge, bilo mačke kao životinje)

stolica

Udobna, presvučena sa staromodnim drvorezom i naslonima za ruke koji su isto tako presvučeni. Nežnozelena boja.


zavesa

Lagana, bijela, leluja pored otvorenog prozora...

Ulicna svjetiljka

baca neku slabu zuckastu svjetlost...

stepenice

Stare, betonske, vode uvis, nikad im ne vidim kraj.


Igračku.