Ana Ahmatova

od **Still_dreaming** Ned Jan 23, 2011 6:58 am

Ana Ahmatova (Ana Andrejevna Gorenko) rodila se 23. juna 1889. godine u Velikoj fontani, predgrađu Odese, ali se već u drugoj godini života obrela u Carskom Selu kod Peterburga (Lenjingrada), gde je provela detinjstvo i mladost do 16. godine. Bila je znamenita ruska pesnikinja, kritičar i prevodilac. Jedan je od predstavnika književnog pravca akmeizma.

Njena majka, Ina Erazmova Stogova, lepotica iz Tverskog, pored divnog obličja, izražene čulnosti-ostavila je Ani u nasleđe mekoću i senzibilnost duše, krotkost i setu, koja nikada nije napuštala umiljato lice. Rodila joj je, uz to, još dve sestre i dva brata, jednog iz prvog braka. Otac, Andrej Antonovič Gorenko, naprotiv, bio je strog i bezosećajan. Sklonost ka poeziji koju je već u ranim godinama njene mladosti primećivao kod svoje ćerke za njega je bila porok, koji se ne može ničim pravdati. Možda je i zbog toga Ana uzela drugi deo svoga pesničkog imena, Ahmatova, od svoje babe Tatarke, s majčine strane.

Uz bezosećajnog oca rasipnika, porodicu Gorenko pratile su i druge nedaće. Sestre Anine su bolovale i umrle od tuberkuloze, od koje je i Ane bolovala u 16. i 20. godini. Sve je to dovelo do brodoloma u kući, i roditelji su se razišli već 1905. godine. Ipak mladost Ane Ahmatove nije bila neinteresantna. U Carskom Selu, izletištu i letnjem prebivalištu carske gospode i velmoža najvišeg sloja ruskog društva, koje je baš tada neumitno počelo da silazi sa pozornice svetske istorije, u divnim parkovima raskošnog zelenila, uz zamišljene, tihe vode, pored hipodroma, između dugih i prekrasnih drvoreda - rasla je vitka crnooka devojčica, sanjarila i kradom pisala stihove. Leto je provodila na Krimu, na obalama Crnog mora, predajući se ‚‚žestoko" suncu i talasima. Oni koji su Ahmatovu poznavali iz tih dana, pisalu su da je to nežno, krhko stvorenje najviše ličilo na vilu iz narodnih predanja. Bele puti, poput snega, duge crne kose, sekla je oštre valove crnomorske upravo kao vila brodarica.

Počela je da piše pesme sa 11 godina. Pisala je pesme u gimnazijskim klupama u Peterburgu i u Kijevu, gde je završila gimnaziju 1907. godine i upisala pravne nauke, koje je baš nisu mnogo privlačile. Prva knjiga pesama izašla je 1912. pod nazivom ‚‚Veče'', a druga 1914. - ‚‚Brojanice''.

‚‚Veče'' i ‚‚Brojanice'' već su donele Ahmatovoj simpatiju i slavu. Njen savremenik Čukovski pisao je ‚‚U rusku poeziju ušla je retka po svojoj lepoti, uverljiva za čitaoca, lapidarna, dragocena, zategnuta ženska nota."

1910. godine Ahmatova se udala za Nikolaja Gumiljeva, jednog od predstavnika kružoka akmeista čiji su članovi bili još Osip Mendeljštam, Vladimir Arbut i Mihail Zenkejevič. Ta petrogradska grupa pesnika, mada je, u krajnjoj liniji pripadala simbolistima, nastojala da prevlada njihovi mističnu i mračnu narav, njihovu književnu čistotu, čehovsku uslovljenost i nadsocijalnu zainteresovanost.

Za svadbeno putovanje otišli su u Pariz, ali je on uskoro sam otišao u Afriku i nastavio da živi raspustnim životom. Na Aninom putovanju po severnoj Italiji i Parizu, upoznala je slikara Amedea Modiljanija i asistirala baletskoj trupi Ruski balet koja je gostovala u Zapadnoj Evropi. Sa ovih putovanja, na nju je trajan utisak ostavila italijanska arhitektura.

Nikolaja su pogubili sovjetski komunisti 1921. godine, a ona je posle imala još dva braka. U Sovjetskom Savezu smatrana je za buržoarsku pesnikinju, bilo joj je zabranjeno da objavljuje poeziju, pa je živela od prevodilaštva i esejistike. Preživela je Opsadu Lenjingrada i pisala o njoj. Njen kasniji život obeležila je epoha staljinizma, kada joj je bilo zabranjeno da piše, a njen sin i suprug su poslati na robiju, gde je suprug i umro. Posle Staljinove smrti, režim je dopustio objavljivanje cenzurisanih izdanja Anine poezije.

Putujući s mužem u Pariz, zatim u Švjacarsku i vrativši se ponovo u Petrograd, Ahmatova je sazrevala kao pesnikinja, širila svoje književne vidike studirajući istoriju književne nauke, posebno proučavajući Homera, grčku tragediju, zatim Vergilija, Katula i Dantea, Šekspira. Istočni spevovi i ‚‚Biblija'', takođe je privlače kao i francuska poezija. Puškina detaljno proučava. Delo Ahmatove je u rasponu od kratkih lirskih pesama do velikih pesničkih dela, poput njenog glavnog dela ‚‚Rekvijem''. Anine omiljene teme su prolaznost vremena, uspomene i teškoće života i književnog stvaralaštva pod diktaturom.

Poznate zbirke pesama su: ‚‚Belo jato'', ‚‚Bokvica'', ‚‚Anno Domini'', ‚‚Trska''. Poznata su i njene Biblijske pesme.

Ana Andrejevna Ahmatova preminula je u moskovskoj bolnici 1966. godine.

od **Still_dreaming** Ned Jan 23, 2011 7:14 am

I tvrda, hladna reč je pala
Na žive grudi, kocka jada.
Svejedno, sve sam to već znala
I smiriću se, bar se nadam.

Još mnogo posla predstoji meni:
Treba i spomen da posivi,
Treba, da duša okameni,
Učiti opet kako da živim.

Svejedno, vrelo šumi leto,
Kao da praznik neko slavi.
Odavno ja sam znala sve to,
I pustu kuću i dan plavi...

od **Still_dreaming** Ned Jan 23, 2011 7:17 am

Kukavicu priupitah
Koliko mi još ostade
Borova šuma se zanjiha
Žuti zrak u travu pade
Ni jednog zvuka u gustišu
Idem smelo
A prohladni vetri njišu
Vruće čelo

1919.

od **Still_dreaming** Pon Jan 24, 2011 2:06 am

Grčih ruke ja pod tamnim velom...
‚‚Od čega si danas bleda, čega?''
- Zato što sam tugom neveselom
Do pijanstva napojila njega.
Pamtim. On je izašao tada
Iskrivivši usta najbolnije.
Ne taknuvši drvo s balustrada
Trčala sam za njim do kapije.
Zadihana viknuh: ‚‚Šala sve je.
Ako odeš - ode život moj.''
Jezivo, a kao da se smeje,
Reče mi: ‚‚Na promaji ne stoj''.

od **Still_dreaming** Sub Dec 24, 2011 12:02 pm

Ljubomoran, nemiran, ali ne od onih grubih
Voleo me je kao svoje kosti
Ali moju belu pticu ubi
Da ne peva o prošlosti
O zalasku uđe u moju sobicu:
‚‚Voli me, smej se, piši stihove!”
A ja zakopah veselu pticu
Iza starog bunara, pokraj jove
Obećala sam da neću plakati
Ali srce pretvorih u stenu
I, čini mi se da su moji sati
Ispunjeni pesmom ubijene ptice

od **Still_dreaming** Uto Nov 19, 2013 12:40 pm

Poslednja zdravica

Pijem za ugašeno ognjište moje
Za moj život pun žala
Za samovanje u dvoje
Za tebe pijem ja -
Za laž usana što izdaše
Za mrtvi pogled zena
Za to što je svet strašan
Zato što spasa nema

od **Still_dreaming** Sub Dec 13, 2014 2:55 am

Nećemo piti iz iste čaše

Nećemo piti iz iste čaše
ni vodu, a ni slatko vino,
ljubiti se u rano jutro naše,
ni naveče kroz prozor motriti.
Ti dišeš suncem, mene luna plavi,
ali u jednoj živimo ljubavi.

Uvek je nežni prijatelj sa mnom,
s tobom je vedra prijateljica tvoja,
ali ja shvatam strah u oku tamnom,
i ti si krivac moga nespokoja.
Mi susrete odužujemo svoje,
a mir naš čuvati suđeno je.

Tvoj glas u mojim pesmama se vije,
u stihovima tvojim lebdi moj dah,
o, ima plamena kojeg ne sme
dotaknuti ni zaborav, ni strah.
I da znaš kako sad privlače mene
te tvoje usne suve i rumene.

od Sponsored content

Ana Ahmatova

Ana Ahmatova

Re: Ana Ahmatova

Re: Ana Ahmatova

Re: Ana Ahmatova

Re: Ana Ahmatova

Ana Ahmatova - Poslednja zdravica

Ana Ahmatova - Nećemo piti iz iste čaše

Re: Ana Ahmatova