Sizif u nama
2 posters
Zid :: Društvo :: Psihologija
Strana 1 od 1
Sizif u nama
Sebe sprečava da bilo šta postigne, bilo šta dovrši. Uloži silan trud, silnu energiju, silno vreme. I onda mu sve propadne, baš kada je bio na domak ostvarenja.
Jedno vreme je satrven, pa ponovo nešto počinje. Sa istim ishodom. Dohvata se svog kamena, dogura ga skoro do vrha i, naravno, ispusti.
Nije ni pod čijom kletvom, ni pod čijom kaznom, naš Sizif, iako mu se tako čini. Sam sebe sabotira, iako toga nije svestan.
Zašto to sebi radi?
Možda se boji uspeha? Plaši se da mu ne donese odbacivanje, zavist, mržnju, napade? Možda veruje da je uzaludni trud uslov da bude prihvaćen?
Možda je to njegova pobuna? Možda mu je spolja nametnuto ono čega se poduhvatio. Možda se spoljnoj prinudi opire tako što će uprskati, jer, iz nekog razloga, nema hrabrosti da se otvoreno suprotstavi. Uloženi napor mu je zgodan izgovor. Nije da neću. Vidite i sami koliko sam se trudio. Ali ne mogu. Ne da mi se, pa to ti je.
Možda se boji ostvarenja svoje želje? Da se ne bi razočarao. Da ne bi otkrio kako to zapravo i nije želeo, već nešto sasvim drugo. Ili, još gore, da zapravo i ne zna šta želi?
Možda odbija da postigne bilo šta određeno, da mu život ne bi postao previše stvaran? A on bi radije da luta beskrajnim poljima mašte.
Samo Sizif to može da zna. Ako, obrisavši znoj sa čela, dozvoli sebi da predahne i zaviri u svoju dušu.
Prepoznajete li vi Sizifa u sebi?
Idete li nekad ka svom cilju, a da u isto vreme sabotirate sebe?
Ili se njegovo prisustvo ispoljava na drugi način?
Umete li da protumačite zbog čega sebe stavljate na muke slične Sizifovim?
Jedno vreme je satrven, pa ponovo nešto počinje. Sa istim ishodom. Dohvata se svog kamena, dogura ga skoro do vrha i, naravno, ispusti.
Nije ni pod čijom kletvom, ni pod čijom kaznom, naš Sizif, iako mu se tako čini. Sam sebe sabotira, iako toga nije svestan.
Zašto to sebi radi?
Možda se boji uspeha? Plaši se da mu ne donese odbacivanje, zavist, mržnju, napade? Možda veruje da je uzaludni trud uslov da bude prihvaćen?
Možda je to njegova pobuna? Možda mu je spolja nametnuto ono čega se poduhvatio. Možda se spoljnoj prinudi opire tako što će uprskati, jer, iz nekog razloga, nema hrabrosti da se otvoreno suprotstavi. Uloženi napor mu je zgodan izgovor. Nije da neću. Vidite i sami koliko sam se trudio. Ali ne mogu. Ne da mi se, pa to ti je.
Možda se boji ostvarenja svoje želje? Da se ne bi razočarao. Da ne bi otkrio kako to zapravo i nije želeo, već nešto sasvim drugo. Ili, još gore, da zapravo i ne zna šta želi?
Možda odbija da postigne bilo šta određeno, da mu život ne bi postao previše stvaran? A on bi radije da luta beskrajnim poljima mašte.
Samo Sizif to može da zna. Ako, obrisavši znoj sa čela, dozvoli sebi da predahne i zaviri u svoju dušu.
Prepoznajete li vi Sizifa u sebi?
Idete li nekad ka svom cilju, a da u isto vreme sabotirate sebe?
Ili se njegovo prisustvo ispoljava na drugi način?
Umete li da protumačite zbog čega sebe stavljate na muke slične Sizifovim?
Amor fati
Live today
Still_dreaming- Administrator
- Broj poruka : 22089
Godina : 36
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010
Re: Sizif u nama
Nisam sigurna da li bi se ovo moglo uporediti sa Sizifom, mada u nekom prenesenom smislu moje platonske ljubavi koje su se zavrsavale sa mnogo gledanja i malo akcije jesu zavrsavale slicno kao i to sto je Sizif cinio.
Naime, mada sam bila prijatne spoljasnjosti, dobrog obrazovanja i slicno, moj ljubavni zivot nije bio previse buran. Po pravilu, meni bi se neko dopao, onda sam promatrala sa sigurnog odstojanja svoju simpatiju i trudila se da saznam sto vise o njoj. Mislim da bih uvijek uspjela da skrenem paznju na sebe, ali ako moj izabranik ne bi preuzeo akciju i pitao me da izlazimo, na tome se obicno i zavrsavalo. Moja najduza platonska ljubav je trajala oko pet godina.
Mislim da me je uglavnom zaustavljao da ja nesto ne poduzmem strah od misljenja okoline koje mi je uvijek bilo veoma vazno, kao i strah od poraza u ljubavi.
Naime, mada sam bila prijatne spoljasnjosti, dobrog obrazovanja i slicno, moj ljubavni zivot nije bio previse buran. Po pravilu, meni bi se neko dopao, onda sam promatrala sa sigurnog odstojanja svoju simpatiju i trudila se da saznam sto vise o njoj. Mislim da bih uvijek uspjela da skrenem paznju na sebe, ali ako moj izabranik ne bi preuzeo akciju i pitao me da izlazimo, na tome se obicno i zavrsavalo. Moja najduza platonska ljubav je trajala oko pet godina.
Mislim da me je uglavnom zaustavljao da ja nesto ne poduzmem strah od misljenja okoline koje mi je uvijek bilo veoma vazno, kao i strah od poraza u ljubavi.
Troja- Legendarni član
- Broj poruka : 17011
Lokacija : London
Datum upisa : 08.12.2010
Re: Sizif u nama
Moj kamen sam ja sam. Guram sebe ka nečemu takvom brzinom da ne dopuštam sebi da zastanem i zagledam se u nešto malo dublje, posvećenije. Idemo dalje! Napred! Guranje, zahtevi! Pad! Neminovan.
Što me nisi pustio da stanem tamo gde sam hteo? Vidi gde sam sad...
Hajde - ustani! Idemo dalje!
Gde?
Idemo!
Gde?
Što me nisi pustio da stanem tamo gde sam hteo? Vidi gde sam sad...
Hajde - ustani! Idemo dalje!
Gde?
Idemo!
Gde?
Amor fati
Live today
Still_dreaming- Administrator
- Broj poruka : 22089
Godina : 36
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010
Zid :: Društvo :: Psihologija
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu