Zid
Dobro došli na forum Zid!

Ovu poruku vidite jer pregledate naš forum kao gost.

Ukoliko se registrujete dobićete mogućnost da odgovarate na teme, otvarate nove, upoznate nove ljude, učestvujete u forumskim takmičenjima i iskoristite sve pogodnosti jednog člana. Registracija traje samo minut, jednostavna je i potpuno besplatna.

Da biste se registrovali kliknite ovde.

Važna napomena: Mejl za registraciju može dospeti u spam ili trash u vašem mejlu, pa prilikom aktivacije naloga, ukoliko ne dobijete mejl u inbox, proverite da li je možda završio tamo.

Antun Gustav Matoš

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Antun Gustav Matoš

Počalji od Still_dreaming taj Sre Jan 04, 2012 7:10 am



Antun Gustav Matoš je bio hrvatski pesnik, novelista, feljtonista, esejista i putopisac. Rođen je u Sremu u Tovarniku, 13. juna 1873. godine, a preselio se sa roditeljima u Zagreb u drugoj godini života, pa je imao običaj da kaže da je „Bunjevac porijeklom, Sremac rodom, a Zagrepčanin odgojem“. Do šestog razreda gimnazije bio je učenik gornjogradske gimnazije, a u sedmom razredu je imao slabe ocene. Pokušaj studiranja na Vojnom veterinarskom fakultetu u Beču svršio se neuspehom. Godine 1893. otišao je u vojsku, ali je sljedeće 1894. dezertirao iz Hrvatske, najpre u Šabac, a zatim u Beograd. Kako sam navodi, u Beogradu je tokom sledeće tri godine i nekoliko meseci bio „čelist, pa novinar, literat“. U januaru 1898. godine je preko Beča i Minhena otišao u Ženevu, a odatle 1899. u Pariz, gde je ostao punih pet godina. Za to vreme je napisao najznačajniji deo svoje proze. Godine 1904. opet je stigao u Beograd, da bi — još uvek kao vojni begunac — u tri navrata potajno dolazio u Zagreb tokom 1905, 1906. i 1907. godine. Konačno, 1908, poslije trinaest godina, pomilovan je i definitivno se vratio u Zagreb. Umro je u Zagrebu, 17. marta 1914. godine od raka grla, ostavivši iza sebe dvadesetak što štampanih, što neobjavljenih knjiga: od pripovedaka, feljtona i putopisa, do pesama, kritika i polemika.

Matoš je središnja ličnost hrvatske moderne. Esteticizam i umetničke norme su postali primarni kriterijum vrednovanja, dok je nacionalni i društveni angažman, ostao uklopljen u celovitiju vizuru zadatka hrvatskih pisaca, koji od Matoša nadalje nisu (osim u komunističkom razdoblju) mogli da gaje pretežno utilitaristički odnos prema umetničkom stvaralaštvu.

U književnost je ušao 1892. pripovetkom „Moć savjesti“, koja naznačava početak perioda moderne. U nekoliko navrata pisao je o svom poimanju poetike proznog stvaralaštva i o svojim literarnim uzorima. „... od novelista najviše volim genij Poov, zatim superiornu, konciznu tačnost Merimeovu i prirodnost Mopasanove satire... “ izjavio je u jednom pismu prijatelju Milanu Ogrizoviću. Težnju da se nigde ne ponavlja, da ne zapadne u manirizam, uspeo je ostvariti u većem delu svojih pripovedaka sakupljenih u tri zbirke i izdatih redom: „Iverje“, 1899, „Novo iverje“, 1900, „Umorne priče“, 1909. S obzirom na Matoševu stvaralačku tehniku, metode i stilske postupke u ostvarivanju fabula pripovedaka, a pre svega s obzirom na tematske interese, poznata je već standardna podela njegovog pripovedačkog opusa na dva temeljna tematska kruga: jedan s tematikom iz domaće zagrebačko-zagorske sredine i stvarnim junacima koje je sretao u životu, i drugi s novelama bizarnog sadržaja s dominacijom čudaka, tipova posve individualnog karaktera. Jedan i drugi krug povezuje naglašena lirska nota i prisustvo ljubavnih motiva. Novele jednog i drugog kruga nastajale su paralelno, istovremeno, što govori da nije reč o nekom posebnom evoluiranju Matoša pripovedača, nego o njegovim pokušajima da na različitim temama ostvaruje i iskušava različite, kako je on to znao reći, „stilske studije“.

Dobar deo elemenata od kojih je satkana pripovedačka proza s tematikom „naših ljudi i krajeva“, dodirivanje nekih aktuelnih društvenih problema i u groteskno-fantazijskom ciklusu je našlo odjeka, ali motivi misterije ljubavi i smrti, uopšte nokturalnih stanja i atmosfera, u ovom drugom krugu su došli do punog izražaja, dublje i intenzivnije doživljeni. Posebnost tih motiva ogledala se u prvom redu sužavanjem fabulativnih zahvata, analizom pojedinačnih individualnih sudbina literarnih junaka, nestajanjem površnih anegdotskih elemenata i unošenjem neverovatnih događaja i bizarnih likova, što će usloviti pojačanu psihološku motivaciju, a potiskivanje sociološke u drugi plan. Sve je to rezultiralo činjenicom da je proza ovoga kruga, umesto regionalnog ili nacionalnog, poprimila širi kosmopolitski karakter.

U putopisnoj prozi Matoš je jedan od najvećih hrvatskih inovatora. Motiv pejzaža, ne samo kao deo pripovedačke celine, nego i kao samostalna tema, novost je koju Matoš, povodeći se za Baresom, uvodi u hrvatsko prozno stvaralaštvo. Njegov pejzaž ne zaustavlja se samo na spoljnjoj slici, nego aktivno uključuje svog autora: ne samo po lirskoj intonaciji, po izrazu koji nosi ličnu notu i posebnom fokusu kroz koji autor sagledava taj pejzaž, nego naročito po tome što svaki pejzaž obilno razvija asocijacije za promišljanja sasvim različitih problema. Ta izrazito impresionistička crta, gde pejzaž dobija određenu funkciju da kao povod emocionalnom uzbuđenju razvije do maksimuma sposobnost iskričavih asocijacija - tipična je za Matoševe pejzaže u gotovo svim njegovim tekstovima. Posebno se to ogleda u njegovim brojnim putopisima u kojima je pejzaž isključiva tema (npr. u izvanrednom lirskom putopisu „Oko Lobora“).

Dok je novele, putopise, kritičke članke i feljtone pisao i objavljivao uporedo od samog početka svojeg pisanja, poezijom se kontinuirano počeo javljati u časopisima dosta kasno, tek oko 1906. godine, i do kraja života napisao je osamdesetak pesama. Neosporno je da je Bodler bio veliki Matošev učitelj, od kojega je preuzeo niz formalnih elemenata, i o kome je, ne jednom, oduševljeno i pisao. Osećaj i potreba za strogo određenim oblikom — konkretno za formu soneta, smisao za muzikalnost stiha, povezivanje u opšti sklad muzike reči, boje i mirisa, dakle osećaj za sinesteziju, vrlo prefinjen ritam, te izmena govorne i pesničke intonacije — spoljne su, vidljive odlike Matoševe poezije. Ljubav i cvet, možda dve ključne reči i njihovo variranje, međusobno pretapanje i pretvaranje čiste apstrakcije poimanja ljubavi u konkretan pesnički simbol cveta, javljaju se kao dominantni motivi u početku Matoševog pesničkog govora. Česta pojava motiva smrti u toj lirici, elegičnost, sumornost i baladičnost mnogih njegovih stihova, intenzivno osećanje prolaznosti i nestajanja, sivilo boja i zvukova, sumnje i doživljaji ljubavi kao velike boli, posledica su sukoba sna i stvarnosti, najjače izraženih u najboljim ljubavnim pesmama - „Samotna ljubav“, „Djevojčici mjesto igračke“ i „Utjeha kose“. Ali, i onda kad je bio najviše obuzet intimnim dilemama i formiranjem vlastitih koncepcija života i sveta, traženjem puta do lepote i harmonije, kad je svoja emocionalna stanja izražavao u poetskim pejzažima „Jesenje veče“, „Notturno“, on je istovremeno izražavao i svoja patriotska osećanja koja su bila neraskidiv, sastavni deo njegove ličnosti. U svojim najboljim rodoljubivim stihovima, „Stara pjesma“ iz 1909. i „Iseljenik“, razočaran po povratku u domovinu (1908) malodušnošću Hrvata u kuenovskoj i postkuenovskoj eri, Matoš piše elegične stihove obojene sumornim doživljajem domovine. Upravo u osećaju za jezik i njegovu melodioznost, u povezivanju subjektivnog, intimnog s objektivnim i opštim, i u posebno naglašenoj težnji za modernim izrazom i leži Matoševa poetska veličina.

Uz iskričav polemički duh kojim se tokom svog književnog puta neretko služio u obračunavanju sa mnogim svojim savremenicima, Matoš je ostavio dubok trag i u žanru kritike i esejistike, i feljtonistike. U njima, uz naglašeno impresionistički pristup delima pojedinih hrvatskih (Kranjčević, Vidrić, Domjanić, Kamov) ili srpskih pisaca (Sremac, Veselinović, Pandurović), Matoš je često iznosio i svoje umetničke postulate. Shvatajući umetnost kao sinonim za lepo, on intenzitet pesnikove superiornosti reči i izraza, dakle individualnog piščevog stila, uzima kao osnovni kriterijum za estetsko vrednovanje dela. To je i razlog što ne pravi razlike između pojedinih književnih vrsta: pripovedačka proza, lirika i kritika za njega su samo umetnost iz koje na prvom mestu treba da zrači individualna ličnost stvaraoca i njegova umešnost plastičnog i nebanalnog izražavanja. Međutim, iako je polazio od izrazito estetskih merila, dakle određenog univerzalnog pristupa i ocenjivanja, nikad nije zanemarivao ni specifični nacionalni kriterijum u analizi pisaca hrvatske književnosti.



Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21953
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Antun Gustav Matoš - Utjeha kose

Počalji od Still_dreaming taj Sre Jan 04, 2012 7:13 am

Utjeha kose


Gledo sam te sinoć. U snu. Tužnu. Mrtvu.
U dvorani kobnoj, u idili cvijeća,
Na visokom odru, u agoniji svijeća,
Gotov da ti predam život kao žrtvu.
Nisam plako. Nisam. Zapanjen sam stao
U dvorani kobnoj, punoj smrti krasne,
Sumnjajući da su tamne oči jasne
Odakle mi nekad bolji život sjao.
Sve baš, sve je mrtvo: oči, dah i ruke,
Sve što očajanjem htjedoh da oživim
U slijepoj stravi i u strasti muke,
U dvorani kobnoj, mislima u sivim.
Samo kosa tvoja još je bila živa,
Pa mi reče: Miruj! U smrti se sniva.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21953
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Antun Gustav Matoš - Samotna ljubav

Počalji od polly88 taj Čet Avg 09, 2012 7:51 am

Samotna ljubav

Ponoć već je prošla, svjetlo mi se gasi,
na baršunu crnom leži teška noć;
čelom mi se truni spomen tvojih vlasi -
ljubavi daleka, kad ćeš, kad ćeš doć?
Otišla si. Gdje si? Ko da umrla si,
udaljenost ima smrti tužnu moć,
srcem srsi, strasti, dušom sumnje, strasi -
poginut ću noćas i za dragom poć.
- Ljubav nije sreća! - znaš li kad mi reče? -
- Ljubav to je rana, i ta rana peče,
- Ljubav boli, boli, kao život boli,
- Teško, teško onom koji jako voli. -
Nisi pravo rekla. Ljubav bol je, plamen,
ali muči samo kad sam sam - ko kame.


Gnothi seauton!
avatar
polly88
Moderator
Moderator

Broj poruka : 6391
Ženski Blizanci Godina : 29
Lokacija : across the universe
Datum upisa : 28.07.2010

Nazad na vrh Ići dole

Antun Gustav Matoš - Sirotica

Počalji od polly88 taj Pon Sep 10, 2012 11:54 pm

Sirotica

Pred mračnim hramom mršavo siroče,
Prozeblo, s okom već bez plamena,
Na mrazu zebe: - Smiluj mi se, Oče! -
U ljetnom rupcu oko ramena.

A Bog sa križa kanda sići hoće,
No kip je leden, sav od kamena,
A oči se martiru grozno koče
U agoniji kobnog amena.

Oj, prva muko nepoznate žene,
Ja ne vidjeh te nikad, al su mene
To cijelo veče suze palile -

Te dječje suze, što su, čedo ludo,
Pred mrtvom crkvom, čekajući čudo,
Tvoj šal i moje srce zalile.


Gnothi seauton!
avatar
polly88
Moderator
Moderator

Broj poruka : 6391
Ženski Blizanci Godina : 29
Lokacija : across the universe
Datum upisa : 28.07.2010

Nazad na vrh Ići dole

Antun Gustav Matoš - Jutarnja kiša

Počalji od polly88 taj Pon Jan 02, 2017 10:49 pm

Jutarnja kiša

Augustu Harambašiću

Kiša sitno sipi, sipi i rominja,
Pa nam priča sne i bajke djetinjaste
Spavaju još tvrdo gospojice laste;
Sitna kiša sipi, svijeća mre i tinja:
Sve još mirno leži, nema žamora,
Tek se čuju krila - krila Amora.

Sad i ti već spavaš, moja suđenice,
Dobra moja Psiho, palmo moga mira!
Čuješ li kroz kišu, kako uz harfu svira
Anđeo il vila, što ima tvoje lice,
A na harfi tužnih zvijezda padanje,
Mrtvih, kao naše pusto nadanje.

Kiša priča i priča: to je priča stara,
Dosadna i teška pričica o kesi.
Ja sam mator, ubog, bogata ti nijesi,
Partija sam gora od svakoga mesara:
Spavaj, snivaj, dušo, i gledaj hramove,
A pred hramom svate i zlatne hamove...

Kiša suzi i suzi, a zora zla i žuta
Ulicom i krovom ko mamurluk zijeva,
Pored mene, mjesto moje drage, snijeva
Bolno bijelo mače, spaseno sa puta,
Pa sa oštrim, morskim, groznim očima
Grede kao maska mojim noćima.

Kiša sjetno sipi, sipi i rominja,
Šapćući mi sne i bajke djetinajste,
Već su budne moje komšinice laste,
Sjetna kiša sipi, srce mre i tinja,
Stanovi se bude i usred žamora
Pekar nosi u kujnu koš, pun Amora.


Gnothi seauton!
avatar
polly88
Moderator
Moderator

Broj poruka : 6391
Ženski Blizanci Godina : 29
Lokacija : across the universe
Datum upisa : 28.07.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Antun Gustav Matoš

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu