Zid
Dobro došli na forum Zid!

Ovu poruku vidite jer pregledate naš forum kao gost.

Ukoliko se registrujete dobićete mogućnost da odgovarate na teme, otvarate nove, upoznate nove ljude, učestvujete u forumskim takmičenjima i iskoristite sve pogodnosti jednog člana. Registracija traje samo minut, jednostavna je i potpuno besplatna.

Da biste se registrovali kliknite ovde.

Važna napomena: Mejl za registraciju može dospeti u spam ili trash u vašem mejlu, pa prilikom aktivacije naloga, ukoliko ne dobijete mejl u inbox, proverite da li je možda završio tamo.

Omiljeni stihovi

Strana 1 od 6 1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Omiljeni stihovi

Počalji od Catwoman taj Čet Jan 21, 2010 9:04 am



Hoću da držiš moju ruku,
da se ne bojiš vetra i mraka,
uspavana i kada kiše tuku,
jednako krhka, jednako jaka.
avatar
Catwoman
Član za primer
Član za primer

Broj poruka : 1450
Ženski Strelac Godina : 26
Datum upisa : 17.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od Maja taj Pet Feb 26, 2010 9:30 am

Poslednja bajka

Ušunjam se u tvoj jastuk
kao tišina perja,
kao tršave šiške večeri
mirisave od lišća,
od mesečine na peščanim obalama,
od uvele svežine oktobra,
- baš tako se ušunjam
i slušam,
slušam šta sanjaš.

Nikome neću kazati.
Ali hoću da znaš:
čuo sam,
čuo sam sve sto sanjaš,
jer drugo ništa i ne znam
samo se u snove razumem,
kao što se kauboji razumeju u laso,
kao što se tvoj tata razume u politiku,
kao što se najveći fudbaler razume
u svoju veliku utakmicu,
- tako se i ja samo u snove razumem.

U snove zbog kojih, kad se probudimo,
gledamo nekud visoko,
visoko,
i rastemo,
rastemo,
produžujemo se kroz rukave i nogavice,
rastemo,
produžujemo se kroz oči i srce
kao putevi,
kao pruge,
kao nevidljive šare ptičjeg leta,
daleko,
daleko,
bez Aladinovih lampi,
bez čizama od sedam milja,
ošamućeni od bajke koja se zove detinjstvo.

Ušunjam se u tvoj jastuk
da ne znaš,
ušunjam se kao umor od jurnjave po sumracima,
pokrivam te celu noć,
a pre no sto se probudiš
ostavim ti na rukama toplim od sna,
na trepavicama i rumenim obrazima
mali smotuljak jutra,
jer drugo ništa i ne znam,
samo se u jutro razumem
i raznosim ga kao mlekarice mleko,
kao pekari kifle,
kao poštari pisma
velikom belom kočijom
koja neću da ti kažem kako se zove,
ali sama ćeš se setiti...


M.Antić



Maja
Legendarni član
Legendarni član

Broj poruka : 6121
Ženski Datum upisa : 19.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od Angerona taj Pon Mar 08, 2010 12:57 am

Sanjarenje

Ponekad sanjam da imam krila
i sedam svojih tovara zlata,
da mogu svakom ko dobra vila
staviti dukat, tiho, kraj vrata.

Sanjarim: štapić čarobni imam
i menjam, tako, svet preko noći...
sanjarim kako bolesne primam
i kako svakom mogu pomoći.

I tako rastem, snovima vođen,
pomalo tužan, jer nemam krila.
Ali ja takav, kakav sam rođen,
bar imam srce kao ta vila.

Tako ne mogu nikom pomoći
jer nemam štapić da zlato delim
i nikom neću do praga doći.
Ali bar sanjam, ali bar želim.

Nedeljko Popadić
avatar
Angerona
Novajlija
Novajlija

Broj poruka : 39
Datum upisa : 04.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od Maja taj Čet Apr 01, 2010 9:03 am

New Year's Eve Prayer

You,my love, are allowed to forget about the Christmas,
you just spent stressed out in your parents house

You,my love, are allowed to shed the weight of all the
years before like bad disco clothes, save them for a
night of dancing, stoned with you lover

You,my love,are allowed to let yourself drown every
night in bottomless wild and naked symbolic dreams

You,my love, in sleep can unlock your youth and your
most terrifying magic and dreaming is for the courageous

You,my love,are allowed to grab my guitar and sing me
idiot love songs if you lost your ability to speak,
keep it down to two minutes

You,my love, are allowed to rot and to die and to live
again more alive and incandescent than before

You,my love, are allowed to beat the shit out of your
television, choke it's thoughts and corrupt it's mind
kill kill kill KILL the motherfucker before the song
of zombiefied pain and panic and malaise and it's
narrow right winged vision and it's cheap commercial
gang rate becomes the white noise of the world
Turn about is fair play

You,my love, are allowed to forgive
and love your television

You, my love, are allowed to speak in kisses to those
around you and those up in heaven

You, my love, are allowed to show your babies how to
dance full bodied, starry eyed, audacious,
supernatural and glorified

You ,my love, are allowed to suck in every single endeavor

You ,my love, are allowed to be soaked like a lovers
blanket in the New York summertime
with the wonder of your own special gift

You my love are allowed to receive praise

You,my love,are allowed to have time

You,my love, are allowed to understand

You, my love, are allowed to love

Woman disobey

When,little man believe

You, my love, are Rebellion


Jeff Buckley (1966-1997)



Maja
Legendarni član
Legendarni član

Broj poruka : 6121
Ženski Datum upisa : 19.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od Mima taj Čet Apr 01, 2010 9:25 am

BARBARA

Sećaš li se Barbara
Padala je kiša neprestana
Nad Brestom tog dana
A ti si išla nasmejana
Pokisla ozarena očarana
Pod krupnim kapima kiše
Seti se Barbara -
Sretoh te u ulici Sijama
Smejala si se
I ja sam se smejao
Sećaš li se Barbara
Nisam te poznavao
A nisi ni ti mene
Sećaš li se
Seti se toga dana
I ne zaboravi ga
Jedan čovek ispod neke kapije
Zaklonjen
Viknuo je tvoje ime
Barbara
A ti si potrčala ka njemu po kiši
Pokisla ozarena očarana
I bacila si mu se u zagrljaj
Sećaš li se Barbara
Ne ljuti se na mene što ti kažem TI
Jer TI kažem svakom koga volim
Pa maker ga samo jednom video u životu
Jer TI kažem svakom koga volim
Pa čak i ako ga ne poznajem
Seti se Barbara
I ne zaboravi nikad
Tu kišu tako blagu i tako srećnu
Na tvome licu srećnom
Nad tim gradom srećnim
Tu kišu nad morem
Nad arsenalom
Nad brodom iz Cesana
O, Barbara
Velika je svinjarija taj rat
I šta je sa tobom sada
Pod kišom od gvožđa
Vatre, čelika, krvi…
A onaj koji te je stezao u zagrljaju
Zaljubljeno
Da li je umro, nestao ili je još živ
O, Barbara
Još uvek pada kiša nad Brestom
Kao što je padala nekad
Ali nije to isto, jer sve je porušeno
To su samo posmrtne kapi kiše
Užasne i očajne
A nije ni onaj potop više
Gvožđa, čelika, krvi…
Već prosto kiša iz oblaka
Koji nestaju kao psi
Kao psi koje odnosi
Vodena struja iz Bresta
Da istrule negde daleko
Vrlo daleko od Bresta
Od koga nije ostalo ništa

Mima
Odvažni član
Odvažni član

Broj poruka : 572
Ženski Datum upisa : 19.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od f-lady taj Čet Apr 01, 2010 9:48 am

ONA rascupana
bekstvo bez pravca
ONA
zaljubljena poluobucena
razmazana
pod udarom hladnog tusa
ONA
vristi

ONA
sklupcana
pred soljom tople kafe
zabludela
bacena knjiga
ONA
pozdravlja
novi dan

postelja neraspremljena

ONA
puna snova
trenutak zaborava
ostra bol
ONA
samotna
izigrana

ONA... :f-lady:

f-lady
Odvažni član
Odvažni član

Broj poruka : 652
Ženski Lokacija : Beograd
Datum upisa : 25.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od zanesena taj Ned Apr 18, 2010 8:36 am

Ekstaza

Ostace daleko za mnom ovi puti
Nestace i ove suze kud i druge
Ja cu nove zelje u svom srcu cuti
Kao nove laste u veceri duge

Prah srebrnih zvezda dok lagano pada
I s cveca se dize svila kao kose
Moja nova ljubav rodice se tada
Kao novi listak i nova kap rose

I kraj druge zene ja cu da se nadam
I da svoje srce rasipam i gubim
I opet mislec da prvi put stradam
I prvi put zelim i prvi put ljubim

J. Ducic
avatar
zanesena
Počasni član
Počasni član

Broj poruka : 2574
Ženski Ribe Godina : 34
Lokacija : na oblaku...
Datum upisa : 17.04.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od ces@ric@ taj Ned Apr 18, 2010 8:52 am

"Zivot ne znaci nista
ako ga s nekim ne djelis
uz vedra jutra
i hladne noci,uz divne dane,
mecave...
...i neke kise..."


Tomislav Rakocevic
avatar
ces@ric@
Legendarni član
Legendarni član

Broj poruka : 11690
Ženski Datum upisa : 03.04.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od zanesena taj Sub Maj 22, 2010 10:56 am

UVEK SAM SE PLAŠIO DA TI TEPAM

Uvek sam se plašio da ti tepam
Plašio se uvek da ti kosu držim u ruci
Prestrašen bio da naglo možeš da se okreneš
i da mi uhvatiš nežno oko na svom vratu.
Jer sam glupavo verovao
da ću ako ti ruku na rame stavim
da ću ako ti prstima čelo dodirnem
da ću ako ti u tople oči grudi slijem
da ću izgubiti sebe.
Sad kad si otišla imam sebe, isuviše...

Zoran Radmilovic
avatar
zanesena
Počasni član
Počasni član

Broj poruka : 2574
Ženski Ribe Godina : 34
Lokacija : na oblaku...
Datum upisa : 17.04.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od Maja taj Uto Maj 25, 2010 7:28 am

Liši me vida: gledaću tvoj lik,
zapuši uši moje: slušaću te,
onemi me, al zvaću te kroz krik,
bez nogu još ću k' tebi naći pute.

Slomi mi ruke: hvataću te srcem;
zaustaviš li srce meni, sam
moj mozak tad će kucati i bdeti,
a ako mi i mozgom užgaš plam -
na krvi svojoj ja ću te poneti.


R.M.Rilke

Maja
Legendarni član
Legendarni član

Broj poruka : 6121
Ženski Datum upisa : 19.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od Maja taj Čet Maj 27, 2010 2:59 am

Postoji sigurno neko

Postoji sigurno neko
Ko me jednom ubio
A zatim otišao
Na vrhovima prstiju
Ne narušivši svoj savršeni ples.

Zaboravio me položiti na krevet
I ostavio me da stojim
Svezana čvrsto
Na putu
Sa srcem zarobljenim kao i pre
S očima nalik
Na njihov odraz u vodi još čist.

Zaboravio izbrisati lepotu sveta
Oko mene
Zaboravio sklopiti moje oči gladne
I dopustio im tu pustu strast.

Anne Hébert



Maja
Legendarni član
Legendarni član

Broj poruka : 6121
Ženski Datum upisa : 19.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od Maja taj Pet Jun 04, 2010 3:04 am

Postoji mesto gde ljubav počinje
i mesto gde ljubav prestaje.

Postoji dodir dve ruke
koji se opire svim rečnicima.

Postoji pogled što bukti k'o veliko vitlejemsko ognjište
il` mala acetilenska lampa zelenog sjaja.

Postoje jednostavna i bezbrižna tepanja
čudesna ko velika okuka Misisipija.

Ruke, oči, tepanja -
pomoću njih se ljubav bori i gradi.

Postoje cipele koje ljubav nosi
i njen je dolazak tajna.

Postoji upozorenje koje ljubav šalje
i cena njegova zna se mnogo docnije.

Postoje tumačenja ljubavi na svim jezicima
i nije nađeno nijedno mudrije od ovog:

Postoji mesto gde ljubav počinje i mesto
gde ljubav prestaje - a ljubav ne traži ništa.

Carl Sandburg

Maja
Legendarni član
Legendarni član

Broj poruka : 6121
Ženski Datum upisa : 19.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od zanesena taj Čet Jun 10, 2010 9:23 am

Uzalud je budim

Budim je

zbog sunca
koje objašnjava sebe biljkama

Zbog neba
razapetog između prstiju

Budim je zbog reči koje peku grlo

Volim je ušima....

Treba ići do kraja sveta
i naći rosu na travi...

Budim je zbog dalekih stvari
koje liče na ove ovde...

Zbog ljudi
koji bez čela i imena
prolaze ulicom

Zbog anonimnih reči
trgova
Budim je zbog manufakturnih pejzaža
javnih parkova

Budim je zbog ove naše planete
koja će možda biti mina
u raskrvavljenom nebu

Zbog osmeha u kamenu
drugova zaspalih između dve bitke
kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice
nego aerodrom!

Moja ljubav
puna drugih
je deo zore koju budim

Budim je zbog zore
zbog ljubavi
zbog sebe

zbog drugih...

Budim je
mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvek sletelu

Sigurno je rekla:
neka me traži
i vidi
da me nema

Ta žena sa rukama deteta
koju volim
To dete koje je zaspalo
ne obrisavši suze koje budim...

Uzalud
uzalud
uzalud...

Uzalud je budim
jer će se probuditi drukčija i nova

Uzalud je budim
jer njena usta neće moći da je kažu
uzalud je budim

Ti znaš
voda protiče
ali ne kaže ništa........

Uzalud je budim

Treba obećati
izgubljenom imenu
nečije lice
u pesku

Ako nije tako
odsecite mi ruke
i pretvorite me
u kamen!
avatar
zanesena
Počasni član
Počasni član

Broj poruka : 2574
Ženski Ribe Godina : 34
Lokacija : na oblaku...
Datum upisa : 17.04.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od Maja taj Sre Jun 30, 2010 3:55 am

Kad nemamo ništa osim ljubavi

Kad nemamo što podeliti
na dan dugog putovanja
osim velike ljubavi
kao što je naša

Kad imamo samo ljubav
ti i ja , ljubavi moja
od radosti blista
svaki sat, svaki dan

Kad nemamo nikakvo drugo bogatstvo
da ispunimo obećanja
već samo ljubav
i večno verovanje u nju

Kad imamo samo ljubav
da ostvarimo čuda
i prekrijemo suncem
ružnoću predgradja

Kad imamo samo ljubav
kao jedini razlog
kao jedinu pesmu
kao jedini spas

Kad imamo samo ljubav
da siromahe i probisvete
odenemo zorom
u svilene ogrtače

Kad poput bezazlenog trubadura
nudimo samo ljubav
u molitvi da bismo ublazili
zemaljske nedaće

Kad imamo samo ljubav
da poklonimo onima
kojima je jedini smisao borbe
traženje svetlosti

Kad imamo samo ljubav
da trasiramo put
i pobedimo sudbinu
na svakom raskršću

Kad imamo samo ljubav
za pregovore s topovima
i ništa osim pesme
da nadglasamo bubanj

Tada ćemo iako nemamo ništa
osim snage da volimo
steći prijateljstvo
celoga sveta

Jacques Brel



Maja
Legendarni član
Legendarni član

Broj poruka : 6121
Ženski Datum upisa : 19.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od Maja taj Ned Jul 11, 2010 3:32 am

Šta bih voleo

Voleo bih da se
vozimo tramvajem
i onda nestane struje
i mrak je i ne može
da se izađe
iz tramvaja
i ljudi se plaše
mraka i preturaju po
džepovima i traže upaljače
šibice
a nas baš briga
mi se ljubimo

Voleo bih da je zora
i grad je prazan
nikog sem nas
i jedino se čuju naši koraci

Voleo bih da se kao brijem
i onda ti odnekud naiđeš
i poljubim te
i ostavim ti belu bradu od
pene
baš si smešna
sa tom bradom

Voleo bih da ležimo
i slušamo muziku i
to je sve

Voleo bih da putujemo
na primer vozom
i napolju magla ili sneg
a pored tebe toplo
i kako se uspavljujemo
više nismo sigurni
gde smo ni kuda idemo
i to je sada manje važno

Voleo bih da sam spavao
i sad ležim budan
ne otvaram oči
a znam da si tu
tiho jedeš jabuku

Voleo bih da jedemo
pečen hleb ili keks
i to je bučno
pri svakom zalogaju
smejemo se jedno drugom
očima jer su nam usta puna

Voleo bih da ne mogu da zaspim
i onda ti malo kradem ćebe
a ti da se utopliš
priljubljuješ se uz mene

Voleo bih da ti napravim
jednu malu pticu od papira
a ti mi je posle mnogo godina
pokažeš
i pitaš me
da li se sećam

Voleo bih da zajedno
gajimo biljku
i da krijući
jedno od drugog
pričamo sa njom

Voleo bih da sedimo na obali
i da kad odemo
u pesku ostanu otisci
naših guzica

Voleo bih da sam negde
miran i odsutan
i da najednom negde
osetim tvoje usne

Voleo bih da ti tiho
govorim na uvo
tako o tome
šta bih voleo

Voleo bih da manje pričam u sebi
jer kad pričam u sebi
pričam o tebi
a mnogo pričam

Voleo bih da zatvorim
teglu ili bocu
najjače što mogu
i ti onda tražiš
da ti otvorim

Voleo bih da hodamo
i načas je staza uža
i tih par trenutaka
koračam iza tebe
i udišem tvoj miris

Voleo bih da pijemo
nešto toplo
i gledamo se
preko šolja i kroz paru
u oči

Voleo bih da vodimo ljubav
i posle premoreni brzo zaspemo
i oboje sanjamo isti san
kao mi vodimo ljubav

Voleo bih da je ovo poslednji put
kako ti govorim o tome
šta bih voleo
jer kažu
što se kaže neće biti

Uroš Pajić

Maja
Legendarni član
Legendarni član

Broj poruka : 6121
Ženski Datum upisa : 19.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od child_in_the_night taj Pet Jul 23, 2010 11:45 pm

Osim pesme Postoji sigurno neko,Anne Hebert omiljeni stihovi su mi takodje i ovi:

Beskrajna pesma

U ovoj veceri tvoj profil nema preciznih linija,
jer na tvom licu nema granice gde bi poceo tvoj osmeh;
al' on je odjednom u tvojim ustima i ne zna se kako tece
i kad odlazi, nikad se ne moze reci da li je jos ovde,
isto kao i tvoja rec, od koje nikad ne cujem prvi slog
i nikad da prestanemo slusati ono sto govoris,
jer ti si tako bliska u ovoj udaljenosti
te je uzalud pitati kada je dosao tvoj dolazak,
jer nam se cini da si bila ovde celog zivota,
s tim vecnim glasom, s tim stalnim pogledom,
s tim nepromjenjivim obrisom svoga lica.

Cezare Paveze
avatar
child_in_the_night
Graffit master
Graffit master

Broj poruka : 428
Ženski Blizanci Godina : 26
Datum upisa : 12.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od amaranth taj Pon Sep 13, 2010 11:16 am

Horhe Luis Borhes - Trenutci

Kad bih svoj život mogao ponovo da proživim
pokušao bih u sledećem da napravim više grešaka,
ne bih se trudio da budem tako savršen,
opustio bih se više.
Bio bih gluplji nego što bejah, zaista
vrlo malo stvari bih ozbiljno svatao.
Bio bih manji čistunac.
Više bih se izlagao opasnostima, više bih putovao,
više sutona posmatrao, na više planina popeo,
više reka preplivao.
Išao bih na još više mesta na koja nikada nisam otišao,
jeo manje boba, a više sladoleda,
imao više stvarnih a manje izmišljenih problema.
Ja sam bio od onih što je razumno i plodno
proživeo svaki minut svog zivota: imao sam,
jasno, i časaka radosti.

Ali, kad bih mogao nazad da se vratim,
težio bih samo dobrim trenucima.
Jer, ako ne znate, život je od toga sačinjen,
od trenova samo; nemoj propuštati sada.
Ja sam bio od onih što nisu nikada nikuda išli bez
toplomera, termofora,
kišobrana i padobrana;
kad bih opet mogao da živim,
lakši bih putovao.

Kada bih ponovo mogao da živim,
s proleća bih počeo bosonog da hodam
i tako išao do kraja jeseni.
Više bih se na vrtešci okretao,
više sutona posmatrao i sa više se dece igrao,
kad bih život ponovo pred sobom imao.
Ali, vidite, imam 85 godina, i znam
da umirem.



Horhe Luis Borhes - Rastanak

Izmedju mene i moje ljubavi treba podici
tri stotine noci kao tri stotine zidova
a more ce biti carolija medju nama.

Ostace mi tek uspomena.

Oh,veceri mukom zasluzene
noci provedene s' nadom da te ugledam
polja mojega prolaska, nebeski svode
sto ga upravo promatram i gubim...

Konacna poput mramora
tvoja ce odsutnost ispunjavati tugom
i druga kasna popodneva.


‎"Where is the wonder where's the awe?
Where are the sleepless nights I used to live for?"
avatar
amaranth
Zaslužni član
Zaslužni član

Broj poruka : 1943
Ženski Škorpija Godina : 27
Lokacija : Druga zvezda levo od Meseca
Datum upisa : 26.07.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od Liza_N. taj Sub Sep 18, 2010 9:01 am

Mesta koja volimo

Mesta koja volimo postoje samo po nama,
Razoren prostor samo je privid u stalnom vremenu,
Mesta koja volimo ne možemo napustiti,
Mesta koja volimo zajedno, zajedno, zajedno,
Pa zar je ova soba soba ili je zagrljaj,
I šta je pod prozorom; ulica ili godine?
A prozor, to je samo otisak prve kiše
Koju smo razumeli koja se stalno ponavlja,
I ovaj zid ne međi sobu, nego možda noć
U kojoj sin se pokrenu u krvi tvojoj zaspaloj,
Sin kao leptir od plamena u sobi tvojih ogledala,
Noć kad si bila uplašena od svoje svetlosti,
I ova vrata vode u bilo koje popodne
Koje ih nadživljuje, zauvek naseljeno
Običnim tvojim kretnjama, kada si ulazila,
Kao vatra u bakar, u moje jedino pamćenje;
Kad odeš, prostor za tobom sklapa se kao voda,
Nemoj se osvrtati: ničeg van tebe nema,
Prostor je samo vreme na drugi način vidljivo,
Mesta koja volimo ne možemo napustiti.

Ivan V. Lalić


Poslednji izmenio Liza_N. dana Ned Okt 03, 2010 5:37 am, izmenjeno ukupno 1 puta
avatar
Liza_N.
Počasni član
Počasni član

Broj poruka : 2032
Ženski Datum upisa : 04.05.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od chegirl taj Pon Sep 20, 2010 9:43 am

O, ma ko da si, ostani
nocas kraj moga skuta,
nikuda ne polazi.
Za onim chega nema
dusha mi gori i luta,
i boli, jer sve prolazi.
I chini mi se, negde ljudi sad
prolaznost imaju na umu,
pa ce doci nocas na nash breg
da spokojno svega se odreknu.
Vechno nihaju jasike na drumu
dushu nemirnu.
Cute blago plaveti neba i teku.

Nocas me samo pogladi
nezhno i blago po kosama
i kazhi rech mi shto greje.
Srce je moje pusto,
dushu mi mori osama,
i boli, jer prazno sve je.
I chini mi se, negde u blizini
rodjeno srce da nekome smeta,
pa ce doci nocas na nash breg
da nasmeje se svemu shto biva.
Oblak u suton iznad shume sleta
i vrh livada brodi.
Putuju jutrom magle ponad njiva.

O, ma ko da si, zagrljaj
nocas mi vreo podari.
Srce je moje umorno,
dusha je moja strana
gomili ljudi i stvari,
i cuti u meni sumorno.
I chini mi se, nedaleko negde
od tuga teshkih ljudi boluju,
pa ce doci nocas na nash breg
da radosno svi poumiru.
Grlice tihe brdom nashim stoluju
i jecaju meko.
Putevi beli u nebesa uviru.

Desanka Maksimovic
avatar
chegirl
Ugledni forumaš
Ugledni forumaš

Broj poruka : 2818
Ženski Devica Godina : 24
Lokacija : in the middle of nowhere
Datum upisa : 08.09.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od zanesena taj Sre Sep 22, 2010 8:17 am

Nemoj umeti da voliš

...


negde između onoga
što bi trebalo da bude
i naših grešaka,
leži ta priča
koju zovemo - sudbina

verovatno će
skoro svako od nas
umeti da uz čašu vina
ispriča neku tugaljivu
priču

i po ramenima ćemo odmah
nekako otežati
nakupljeni, natopljeni i mokri
od te magle,
koja se uvuče u naš džemper,
dok sedimo preko,
s druge strane,
i slušamo priču

i pripovedača koji se lomi

priču
od koje nam se stave violine u uši
i upadnu trunci
u oči...

ljubav,
kad stegneš ode,
kad pustiš - ode

ali da ti šapnem!

ako znaš
šta treba da radiš u ljubavi
ti onda i ne znaš
da voliš...

tek kad nemaš pojma
ja ti potpuno verujem

R. Petrović
avatar
zanesena
Počasni član
Počasni član

Broj poruka : 2574
Ženski Ribe Godina : 34
Lokacija : na oblaku...
Datum upisa : 17.04.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od zanesena taj Uto Sep 28, 2010 8:28 am

Pjesma o mojoj ljubavi

Da ne bih vidjela besciljnost svoje ljubavi
ja kažem: želim tebe.
Ali ja ne želim tebe,
ja želim da te želim.

Učini što hoćeš, budi što hoćeš,
samo mi daj da ti sve svoje dam.
Ti si u meni a nisi u sebi:
O ljubavi bez cilja, bez razloga, bez kraja.

I kad te grlim, vidim: ne grlim te,
nego grlim ljubav, želju svoju.
Volim te, jer je lakše voljeti nego ne voljeti,
volim te jer tako brže nestajem.

V. Krmpotic
avatar
zanesena
Počasni član
Počasni član

Broj poruka : 2574
Ženski Ribe Godina : 34
Lokacija : na oblaku...
Datum upisa : 17.04.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od polly88 taj Sre Sep 29, 2010 10:28 pm

Dobriša Cesarić - Jedne noći

Te noći pisah sjedeć posve mirno,
Da ne bih majci u susjednoj sobi
Škripanjem stolca u san dirno.

A kad mi koja ustrebala knjiga,
Sasvim sam tiho išao po sagu
U svakoj kretnji bila mi je briga
Da staričicu ne probudim dragu.

I noć je tekla spokojna i nijema.
A tad se sjetih da je više nema.
avatar
polly88
Moderator
Moderator

Broj poruka : 6330
Ženski Blizanci Godina : 29
Lokacija : across the universe
Datum upisa : 28.07.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od Maja taj Sub Okt 02, 2010 11:33 pm

Naša sumnja

Naša sumnja je svedočanstvo
naše nemoći,
dokaz da smo razumeli zakone sudbine
iako smo, ne jednom,
iskušavali svoj razum,
pa i onda kad smo otkrili
da molitva ne nalazi utočište,
niti naša tuga, u nesavršenstvu
patnje i nemoći da ljubav sačuvamo.

Ali, titraj duše se ne plaši
nemoći, ni prolaznog,
već veliča trenutak u kome smo spoznali
da pripadamo jedno drugom.


Dragan Dragojlović


Maja
Legendarni član
Legendarni član

Broj poruka : 6121
Ženski Datum upisa : 19.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od Ireth taj Pon Okt 04, 2010 5:35 am

Gavran - Edgar Alan Po

Jednom jedne strašne noći, ja zamišljah u samoći,
Čitah crne, prašne knjige, koje staro znanje skriše;
Dok sam u san skoro pao, netko mi je zakucao,
Na vrata mi zakucao - zakucao tiho - tiše -
"To je putnik" ja promrmljah, "koji bježi ispred kiše" ,
Samo to i ništa više.

Ah, da, još se sjećam jasno, u decembru beše kasno
Svaki ugarak, što trne, duhove po podu riše.
Željno čekam ja svanuće, uzalud iz knjiga vučem
Spas od boli što me muče, jer me od Nje rastaviše.
Od djevojke anđeoske, od Lenore rastaviše,
Ah, nje sada nema više.

Od svilenog, tužnog šuma iz zastora od baršuna
Nikad prije osjećani užasi me zahvatiše;
Dok mi srce snažno bije, ja ga mirim sve hrabrije:
"Putnik moli da se skrije od te noći, bure, kiše.
Putnik kuca na ta vrata, da se skrije ispred kiše.
Samo to je, ništa više."

Ohrabrih se iznenada, ne oklijevah više tada:
"Gospodine il gospođo, izvinjenje moje stiže!
Mene teški snovi prate, a vi nježno kucat znate,
Tako tiho i bez snage, vaši prsti vrata biše,
Da sam sanjiv jedva čuo" - Tu se vrata otvoriše -
Mrak je tamo, ništa više.

Pogled mrak je prodrijet htio, čudno zastrašen sam bio,
Sumnjajući, sanjajući, sni mi paklenski se sniše;
Nedirnuta bje tišina, znaka nije dala tmina,
Rečena je reč jedina, šapnuta od zvuka kiše:
"Lenora" ja šapnuh tiho, jeka mi je vrati tiše,
Samo to i ništa više.

Kad u sobu ja se vratih, cijelom dušom tad zaplamtih:
Nešto jači nego prije udarci se ponoviše.
"Sigurno", ja rekoh, "to je na prozoru sobe moje;
Pogledat ću trenom što je, kakve se tu tajne skriše.
Mirno, srce. Da, vidimo, kakve se tu tajne skriše -
Vjetar to je, ništa više

Prozorsku otvorih kuku, kad uz lepet i uz buku,
Kroza nj uđe gordi Gavran, svetih dana što već biše,
Nit da poklon glavom mahne, ni trenutak on da stane,
S likom lorda ili dame kroz moju se sobu diže
I na kip Palade sleti, što se iznad vrata diže,
Sleti, sjede, ništa više

Ovaj stvor u crnom plaštu, nasmija mi tužnu maštu
Teškim, mrkim dostojanstvom, kojim čitav lik mu diše.
"Nek ti kresta jadno visi", rekoh, "kukavica nisi,
Strašni, mračni Gavran ti si, što sa žala Noći stiže,
Kako te na žalu zovu hadske noći otkud stiže?"
Reče Gavran: "Nikad više"

Začudih se tome mnogo, što je jasno zborit mogo,
Premda nejasne mu riječi malo tog mi razjasniše.
Ali priznat mora svako, ne događa da se lako,
Da živ čovjek gleda tako, pticu što se nad njim njiše,
Životinju ili pticu, što nad vratima se njiše
S tim imenom "Nikad više"

Ali Gavran sjedeć tamo, govori riječ jednu samo,
Ko da duša mu i srce u tu jednu riječ se sliše.
To je sve što on mi reče - dalje krila ne pokreće,
Dok moj šapat mir presiječe: "Svi me druzi ostaviše,
Otići će i on kao nade što me ostaviše".
Tad će Gavran "Nikad više".

Dok ja stajah još zatečen - odgovor bje spremno rečen.
"Nema sumnje," rekoh, "ta je riječ tek trica, ništa više
Od nesretnog gazde čuta, kojega je sudba kruta,
Pratila duž njegova puta, dok mu sve se pjesme sliše
U tužaljke puste nade, koje teret u se zbiše,
Od "nikada-nikad više".

Al taj stvor u crnom plaštu, još mi u smijeh goni maštu,
Ja naslonjač tad okrenuh bisti, gdje se Gavran njiše
Na baršun mi glava klone, a ja mislim misli one,
Stapam mašte tužne, bolne; kakvu meni sudbu piše
Ova strašna kobna ptica, kakvu meni sudba piše
Grakćuć stalno: "Nikad više".

Sjedih tražeć smiso toga, ne govoreć niti sloga
Ptici, čije žarke oči moju dušu rasplamtiše;
Tako misleć misli bone, pustih glavu da mi klone
I u baršun da mi tone, kojim svijetlo sjene riše,
Naslonit se na taj baršun, kojim svijetlo sjene riše
O n a ne će nikad više

Zrak tad ko da gušćim stade, na me neki miris pade
Ko da anđel lakih nogu kadionik čudni njiše.
"Ludo", viknuh, "to su glasi, bog će posla da te spasi
Bol i tugu da ti gasi, što te tako izmučiše.
Pij nepenthe, da u srcu zaborav Lenoru zbriše."
Rače Gavran: "Nikad više"

"Zli proroče, ne znam pravo, da l si ptica ili đavo,
Da li te je Satan poslo, il te bure izbaciše
Sama, al nezastrašena, u tu pustu zemlju sjena
U dom ovaj opsednuti, - zaklinjem te, ah, ne šuti
Reci, reci ima' l melem jada, što me izmučiše?"
Reče Gavran: "Nikad više".

"Zli proroče, ne znam pravo, da l si ptica ili đavo,
Al u ime Boga po kom obojici grud nam diše,
Smiri dušu rastuženu, reci da l ću u Edenu
Zagrliti svoju ženu, od koje me rastaviše, Anđeosku tu
Lenoru, od koje me rastaviše?"
Reče Gavran: "Nikad više".

"Dosta ti govorit dadoh, crna ptico!" Tad ustadoh,
"U oluje divlje bježi, što se kroz noć raskriliše!
Ne ostavi niti traga svojih laži kraj mog praga,
Meni je samoća draga - usne same dovršiše -
Iz mog srca kljun svoj vadi, nek ti trag se ovdje zbriše!"
Reče Gavran: "Nikad više".

I taj Gavran, šuteć samo, još je tamo, još je tamo,
Na Palade kip je sjeo, što se iznad vrata diže,
Oči su mu slika prava zloduha što sniva, spava,
Svijetlost, što ga obasjava, na dnu njegovu sjenu riše,
Moja duša iz tih sjena, što mi cijelu sobu skriše
Ustat ne će - nikad više!
avatar
Ireth
Istraživač
Istraživač

Broj poruka : 182
Ženski Rak Godina : 27
Datum upisa : 03.10.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od zanesena taj Pet Okt 15, 2010 8:28 am

Ne bira se ljubav

Ne bira se ljubav
kao ni smrt.

Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.

Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.

Niti se odupreti možeš
niti preskočiti dan.

Kao što ne možeš
tuđi san usniti
niti okom drugim
videti.

Voleo bih da nisi ti
ona koju u ovom času
volim.

P. Zubac
avatar
zanesena
Počasni član
Počasni član

Broj poruka : 2574
Ženski Ribe Godina : 34
Lokacija : na oblaku...
Datum upisa : 17.04.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 1 od 6 1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu