Večni život

Nista nije vredno vecnog zivota i gledanja kako se sve kruni i nestaje oko tebe. To je prokletstvo a ne dar.

Kada bi ziveo vecno, ziveo bi kao i sada, za to za sta sam najvise obdaren i pricao bi o ranijim generacijama i lepim secanja na njih kao i o mnogim lepim zenama. Trudio bi se da razumem generacije koje dolaze a najverovatnije bi ja tada bio jedan zalutali duh koji ne moze da izadje iz svog tela.

U zivotu sebi postavljamo ciljeve i tezimo da ih ostvarimo. Kada ostvarimo neki cilj, sebi postavimo neki drugi. Vecno bih sebi postavljao ciljeve i tezio ka njihovom ostvarenju. Zivot su i usponi i padovi...samo vise ucimo i ucimo...

Kada bih vjecno zivjela nadam se da bih dobro izgledala i da bi me zdravlje sluzilo, jer bi inace zivot bio pakao i ne bih mogla izdrzati ni samo o sebi da se brinem, a kamo li da sebi postavljam druge ciljeve. Ako bi, dakle, sa mnom sve bilo u redu, onda bih pokusala da pomognem i sebi i drugima koliko je to god moguce. Kada bi vec jednom covjek razrijesio svoje probleme volio bi da moze pomagati drugima - finansijski ili bilo kako drugo -cuvanjem djece, druzenjem, ljubavlju i prijateljstvom...

Ja sam pristalica večnog života, i zaista bih volela da je to moguće. Ali ... nešto je drugačije uredilo stvari.
Živeti je jako lepo i život je najveći dar, toliko je dražesan, radostan, i toliko je razloga za život.
Živela bih kao i sada za lepotu, ljubav, umetnost, ljude, decu, prirodu, slobodu, mir, ali i za poroke, zabavu, fetiše, hireve, tamnu stranu ljudske suštine... Ali pre svega živela bih zbog samog života!