Likovno delo dana

Lice ovih dvoje nije bitno, bitna je njihova ljubav.

Strah od ljudi.

Ja i sat. Moja večita preokupacija vremenom.

~ Robert Doisneau

(Still_d., hvala za temu, napokon svoje oduševljenje mogu da delim sa nekim! I hvala za fotografije!)

~ Julia Chwala

"Znam da sam izgubio toliko stvari da ih ne bih mogao izbrojati i da su ti gubici, sada, ono što je moje. Znam da sam izgubio žuto i crno i mislim u tim nemogućim bojama kako ne misle oni koji vide. Moj otac je umro, a uvek je pored mene. Kada hoću da recitujem Svinbergove stihove, ja to činim, kažu mi, njegovim glasom. Samo je onaj koji je umro naš, naše je samo ono što smo izgubili. Ilion traje u heksametru koji ga oplakuje. Izrael je postojao kada je bio drevna čežnja. Svaka pesma, vremenom, postaje elegija. Naše su žene koje su nas napustile, kada nas ne muče iščekivanje koje donosi strepnju, niti nemir i muke nadanja. Nema drugih rajeva osim izgubljenih."
(Obuzetost prošlošću, Horhe Luis Borhes)

‚‚Srušilo se ono od juče? Nema veze, danas pravim novo. I sutra ću. I svaki dan ako treba ispočetka.''

Nova maska. Za svaku priliku.

Samo me je oduševilo. Nemam reči.

Da ne zaboravim šta sve mogu kad mi se čini da ne mogu ništa.

Da li je fotografisano jutro ili ptica koja ga čeka? Svejedno, lepo je.

Jutro posle kiše. Voleo bih da živim u ovakvoj ulici - gde saobraćaj dozvoljava travi da izraste na među ciglama.

Voleo bih da papir ima snagu da izvuče sve ovo iz mene.

Podsećanje na maslačak. Hvala.

Fotografija od amaranth. Tačno mogu da je vidim kako zaneseno i skoncentrisano leži na zemlji pokušavajući da uhvati trenutak. I uspelo joj je!

Jednostavno savršeno.

Ovo je garantovano iz čamca fotografisano. Uhvaćen trenutak prepuštenosti.

Čisto, nežno, prelepo.

Wilhelm Staehle

"prsti se pružaju ka bogu koji ne odgovara..." Čarls Bukovski

Fotografija se zove Memories. Prikladno ime. Mene podseća na lonče iz kojeg sam pio mleko kad sam bio mali. Nekako greje, ima toplinu.

‚‚Tu sam da pružim drugima. Iza moje maske skrivam ono što drugima ne bi bilo pružanje nego otimanje. Žongliram onim što sam sam napravio. I imam pravo na to, iako sam svestan da bi trebalo to da čuvam.''

‚‚Svetlost pada i na dno.''

Dora_Mar ::

Fenomenalno! Čudno je kako se ljudi naizgled ne razlikuju kad nose kišobrane, osim po boji kišobrana, mada se ni to često ne primeti. Tada samo svi ispod svog (osim oni koji imaju sreće da se guraju sa nekim pod jednim). Na ovoj fotoghrafiji je prikazano jedino što tad vidimo - kišobran.

Ne znam da li ona na ovoj fotografiji nesigurno ustaje ili umorno pada. Ja navijam za ustajanje!