Jer samo ti ćeš razumeti...

Sama si najbolja ti
I ti si najbolji sam
Pukli smo mi, a srca ljubav vode nam

Ne znam zasto, ali veceras me prvi put zaboljeljelo njeno postojanje. Mozda sam sve do sad potiskivala cinjenicu da je ona jos uvijek tu, u tvojoj blizini. Mozda mi je tako bilo lakse. A veceras sam postala svjesna svega. I jedne i druge osobe koje su dio tvog zivota i uvijek ce to biti. I ne dopada mi se sto mi to smeta. I ne dopada mi se sto postajes tako bitan u mojim mislima.

Da nije bila laž.
Nedostaješ.
Pamtim.
Danas biće težak dan.

Hh, pitaš me zašto te tražim nakon svih prosutih reči i laži, eto - da se još jednom uverim koliko je bilo nepotrebno da mi zalaziš u život. Vidi - idi. Iz mene. Onda kada budeš otišao iz mene otići ćeš odista. Ovako nisi slobodan. A ja živim sa tvojom senkom. To ne treba ni jednom od nas. Živi kao da me nikada nisi sreo! I voli kao da nikada nisi varao!

Možda ja samo volim bajke i verujem u njih, ali sve mislim da jednom nekad to će biti to. Mi ćemo biti mi. Ne sad. Jednom nekad. Jer kad god pričam o tebi, ja shvatim da i u svem tom nerazumevanju jeste postojalo toliko mnogo razumevanja. No, o tom potom. Ne sad. Jednom nekad. Kad ja budem veliki i kad mi svet bude premali. Kad ti sedneš na obalu i bacaš kamenčiće u reku, jer sve gubi smisao. Nekada davno u budućnosti.

Bilo mi te je žao kada sam te vidjela kako izgledaš.  Nekadašnja lijepa i simpatična djevojka pretvorila se u debelu, zapuštenu ženu koju je vrijeme pregazilo.  Ni traga svemu onome što me je oduševljavalo kod tebe.  Onda popričasmo.  Sretala sam ljude koji su u životu imali i mnogo gora iskustva, ali nikada nisam osjetila takav nedostatak životne radosti niti vidjela oči toliko ugasle.  

Otad pratim šta pišeš.  Već nekoliko puta si me neprijatno iznenadila svojim prezirom prema narodu kojem mislim da i ti pripadaš, pa se na kraju počinjem pitati da li ti zapravo zaslužuješ sve te loše stvari koje ti se dešavaju.  Ne vjerujem da ćeš doživjeti ikakvu pravu radost i sreću dok god je tvoje srce obuzeto mržnjom i gorčinom.  I ne vjerujem da ću te više ikada zvati da izadjemo.  A ne bi to ni ti trebala željeti.  Jer, vidiš, i ja sam dio te nacije koju prezireš.

Znaš, bol ne jenjava. Prošlo je puno snegova od kad nisam videla tvoje plave, tople oči. Prošlo je puno jeseni i proleća. Sad, dok mirišu dunje - tebe nema tu. Maločas smo se zaplakale i ja i mama. Nekako, borimo se - a sve je ništa. U ovo vreme igrali bi šah, pili sok, smejali se. Kuća bi bila puna i ja bi kretala u školu, pa bi me pratio. Tvoj lovački pas bi stajao na kapiji. Ne mrzim nikog. Ne želim mu zlo. Želim samo da znam zašto je taj čovek pucao? Baš mi nedostaješ i ... ako tamo ima bunara, ubaci jedan novčić za mene i poželi da ozdravim, tata.

Sad mi je srce na mjestu.

‚‚Life would be so much simpler if you liked the right people, people you're supposed to like. But then, I guess, there'd be no fairy tales."

Ne znam, vjerovatno bih i ja lagala na tvom mjestu. Ali trebas znati da ja tebi ne sudim za nesto sto je tvoj brat uradio. Ne sudim ti za ponasanje tvojih roditelja. Zaboga, tolikima su roditelji razvedeni, to nije nikakva sramota. Sudim ti jer izmisljas. Jer me gledas u oci i lazes. I ne kazem da ne razumijem, ali onda ne mogu imati povjerenja u tebe i ne mogu te smatrati svojim prijateljem. Kad znam istinu i kad znam da izmisljas, ja stvaram zid oko sebe. Da, shvacam da si dosla ovdje da pobjegnes od svega toga. Ali trebas znati da ne mozes pobjeci. Kazes tvoj brat zivi sa djevojkom, izmisljas price o njemu i njegovom zivotu, tvoji roditelji zive skupa, ali svako ima svoju sobu, rade jako puno, imaju odlicne plate i visoko su obrazovani ljudi. Prihvati istinu, bice ti lakse. Tvoj brat ne zivi sa djevojkom, u zatvoru jer je ubio dvoje ljudi, tvoj otac, inace poznati kriminalac u svom kraju, je napustio tvoju majku, koja je otvoreno svima rekla da se i udala za njega samo zbog para, i otisao sa mladom ljubavnicom. Sve to nije tvoja krivica i ne daje sliku o tebi. To su oni i njihovi izbori. Sliku o tebi stvara cinjenica da svi mi znamo sve to, da je to nemoguce sakriti i da znamo kad sama od sebe (niko te ne pita) pocens izmisljati price o njima. Plasim se da najvise zavaravas samu sebe... Pusti njih, okreni se sebe, pricaj o sebi i gradi svoj zivot.

Daj bože da je ona doktorica bila u pravu, a ne ti.

Ne volim te, i kajem se zbog one noći. To sam shvatila sinoć kad sam prošla pored tebe neimavši potrebu da ti se čak ni javim. Mada, nešto se pomaklo u meni. Neka nervoza. Neka energija. Neka stidljivost i neka sloboda. Možda bih ti udarila šamar da imam priliku. Ti si od ljudi koji gužvaju tuđa osećanja i bacaju ih u korpu! Toliko. Znaš ti zašto. Za ćutanje. Srce ti dajem za ćutanje.

Opet si mi pomogao, a da nisi izgovorio ni jednu rijec! Promijenio si moje misli koje su bile uzavrele poput bujice i umirio me u trenutku. Zaista ne znam kako bih zivjela bez tebe.

Zasto? Zasto, pobogu?!

Ocigledno postavljam teska pitanja, pa mi niko ne moze odgovoriti na njih.

Nedostaješ mi
suviše jako u ovim danima;
Suviše teskobno
da bih te u mislima
u nekom trenu
suzama zalila.
Nedostaješ mi!
Toliko da bih vrištala!
Anđele,
anđele,
u nesvetlu ti opipavam lice.
Po danu te se bojim
jer privid si i opsena.
Anđele,
anđele,
više te lažem nego što volim te.
I samo se pretvaram
da si utvara,
anđele.

Život ti je - operacija uspjela, pacijent umro u najgorim mukama.

Sećaš se kad me je psiholog nakon testa pitao zašto nisam član Mense?
Sećaš se kako sam ga ostavila otvorenih usta rekavši da ja nisam jebeni član ničega. Ne pripadam. Ne kalupim se. Moja sloboda nema cenu. E, sad ću da mu kažem da želim da budem član. Počasni član psihopatoloških slučajeva odeljenja na kome radi. Ima da zine opet. Al' ovaj put ću da mu naguram olovku kojom piše u usta. Kul mi je dole. Kuvaju ekstra kafu. I onaj šizofreni Dejan jbno je zgodan.

Nekada razlika izmedju čuda i čudovišta nije tako velika kako ti se čini. Uostalom, nije slučajno da obje riječi imaju isti korijen.

But there was a snake in the garden of Eden.

Sva moja predvidjanja se ispunjavaju. Na žalost.