Pero Zubac

od **Still_dreaming** Čet Dec 29, 2011 11:27 pm

Pero Zubac, rođen u Nevesinju 30. maja 1945. godine, srpski je književnik. Osnovnu školu završio u rodnom mestu Nevesinju, a eksperimentalnu gimnaziju u Lištici i Zrenjaninu. Studirao je književnost južnoslovenskih naroda na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Član je Udruženja novinara Jugoslavije i Udruženja književnika Srbije.

Prvu pesmu je objavio kao gimnazijalac, 1962. godine, u sarajevskom studentskom listu „Naši dani“. Gimnaziju je nastavio u Zrenjaninu a studije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Prvu knjigu pesama „Nevermore“ objavio je u ediciji „Prva knjiga“ Matice srpske, 1967. godine. Objavio je 30 knjiga poezije, 18 knjiga pesama za decu, jednu knjigu eseja, knjigu parodija na jugoslovensko pesništvo, 13 antologija jugoslovenskog i stranog pesništva. Na strane jezike prevedeno mu je 6 knjiga (dve knjige na makedonski, dve na albanski, jedna na mađarski i jedna na italijanski jezik), a pesme su mu prevođene na dvadeset svetskih jezika. Nalazi se u 10 stranih i pedesetak antologija jugoslovenskog pesništva i pesništva za decu.

Bio je glavni urednik studentskog lista ‚‚INDEKS'', glavni i odgovorni urednik časopisa za kulturu ‚‚POLjA'', u Novom Sadu, urednik zagrebačke revije ‚‚POLET'', urednik skopske ‚‚MISLE'', saradnik brojnih jugoslovenskih revija, časopisa i listova. Kao novinar, imao je svoje kolumne i feljtone u ‚‚Borbi” (Beograd), ‚‚Pobjedi” (Podgorica), ‚‚Svijetu” i ‚‚Nedjelji” (Sarajevo), ‚‚Oku” (Zagreb), ‚‚Dnevniku” (Novi Sad), ‚‚Poletu” (Zagreb), ‚‚Radu” (Beograd), ‚‚Glasu omladine” (Novi Sad), ‚‚Uni” (Sarajevo), ‚‚Subotičkim novinama” (Subotica)...

Objavio je (sa Goranom Babićem, Lukom Paljetkom, Vladimirom Nikolićem) dramu ‚‚Mudbol”, izvedenu 1968. godine, pozorišni komad ‚‚Vratio se Nikoletina” (sa Draganom Jerkovićem), izveden u Beogradu 2000. godine, TV dramu ‚‚Izbacivač”, koja je emitovana 1979. godine na TV Novi Sad i TV Beograd. Napisao je libreto za balet ‚‚Banović Strahinja” Stevana Divjakovića i libreto za operu Miroslava Štatkića ‚‚Lenka Dunđerska”.

Napisao je scenarija za 8 dokumentarnih filmova i celovečernji film ‚‚Centar filma” iz Beograda o Jovanu Jovanoviću Zmaju. Dobio je Zlatnu povelju međunarodnog Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma za scenario filma Karolja Viceka ‚‚Pinki”.

Realizovao je pedesetak multimedijalnih spektakala (Dani mladosti, logorske vatre, otvaranja olimpijskih takmičenja), a kao televizijski autor i urednik napisao je i realizovao preko četiri stotine scenarija za dokumentarne, muzičke, zabavne, umetničke i emisije za decu i mlade. Urednik je popularnih jugoslovenskih serijala za decu ‚‚Muzički tobogan” i ‚‚Fazoni i fore”. Bio je urednik popularne serije klasične muzike Radio — Televizije Srbije ‚‚Harmonija sfera”, šesnaest filmova o savremenim kompozitorima klasične muzike.

Za književni rad nagrađen je značajnim jugoslovenskim nagradama kao što su: ‚‚Nagrada punoletstva” OK SSO Novi Sad, ‚‚Goranov vijenac”, ‚‚Goranova plaketa” za književnost za decu, ‚‚Jovan Popović”, ‚‚Žarko Vasiljev”, Oktobarska nagrada Novog Sada, Povelja Novog Sada, Nagrada oslobođenja Mostara, Zlatna plaketa grada Vukovara, Velika povelja grada Kraljeva, Nagrada oslobođenja Kikinde, ‚‚Zlatna kap sunca Mostara”, ‚‚Stražilovo” itd.

Objavio je više tekstova o jugoslovenskoj periodici na teme iz sovjetske i ruske umetnosti. Pisao je o S. Jesenjinu, V. Majakovskom, B. Pasternaku, M. Cvetajevoj, O. Mandeljštamu, V. Visockom, V. Polonskoj, C. Ajtmatovu i drugima.

Poemu ‚‚Mostarske kiše” u prevodu Irine Čivilihine, objavio je moskovski časopis ‚‚Rabotnica” (februar 1988.) u tiražu od 19.750.000 primeraka. Nekoliko njegovih pesama prevedeno je na ruski jezik i objavljeno u ruskim revijama. Poema ‚‚Ruska varka” objavljena je i na italijanskom jeziku, u Bariju 2001. godine.

Prevodi Pera Zubca pesnika ruskih vojnika palih u otadžbinskoj vojni, posebno pesme Zahara Gorodijskog, objavljeni su u Jugoslaviji, a pesma ‚‚Kad mi časi smrti postanu bliski”, dugo godina je veoma popularna među mladima u Jugoslaviji.

Pero Zubac živi i stvara u Novom Sadu. Zaposlen je u Radio Televiziji Srbije, Televiziji Novi Sad, kao odgovorni urednik Redakcije programa za decu i mlade.

od **Still_dreaming** Čet Dec 29, 2011 11:29 pm

Kad govorim o tebi

Jedem podnevna pisma,
pijem rečenice.
Ljudima iz tvog sveta
o tebi govorim.
Reči o tebi bude pigmente,
toliko sunca u njih
unosim.
Kada govorim o tebi
onaj sam dečak na
gimnazijalnoj priredbi
koji deklamuje srcem
koje se penje pod grlo.
Gušim se od reči
koje ne smem izgovoriti
a želeo bih.
Šta si mi
i kako.

od **hermina** Pon Jan 02, 2012 6:16 pm

Kiša iz Evijana

Kiša iz Evijana
nerado prelazi na
švajcarsku stranu.

Donosim u džepovima
bukete kapljica
i noću ih prosipam
s balkona.

Potom siđem u noć
i gacam po baricama,
igram se,
učim se izmišljanju.

Da si tu već bi sve
bilo toliko neuverljivo.

Odveć je lepote.

od **ms.k** Pet Mar 22, 2013 2:29 pm

.. fotografija .. © Caras Ionut ..

Oko prorokovo

Ima golemo polje, u planiništu,
kao dlan, kao dno zdele,
kao oko prorokovo,
tamo smo spavali sami
pod zvezdama.
Goli.
I ptice u mrkloj šumi
nisu se javkale
i bilje je usnilo
i vlati prestale da rastu.
Sve se u uvo pretvorilo
da čuje kako ti
šutnjom
ljubav jednostavnu
kazujem.

od **ms.k** Pet Dec 20, 2013 2:17 pm

Glas
letnja kiša,
nenadano.
Kao daleko
svetlo u tmini
na koje se spokojno
oslanjam.

od **ms.k** Sub Dec 21, 2013 3:27 pm

Nedelja.
Otvori prozore da proleće uđe u sobe,
tako ćeš me moći udisati
a da i ne primećuješ.

Usnio sam da sam drvo
koje te osmatra krišom
tankolisnim okom,
dok iz sna izlaziš.

.. fotografija: Валерия Белова

od **ms.k** Ned Dec 22, 2013 2:09 pm

Vratio bih se s tobom u kuću koja se ruši,
toliko mi biva blisko to nemoguće,
iz svoje u vučju kožu, u krv košute.
Koliko bi reči prosuli za nama
naši prijatelji, zlo bi nas stiglo,
jer smo voleli u nevreme.
Otvori oči dok spavaš, ušao bih.

.. fotografija: Cristina Matei

od **ms.k** Pet Jan 03, 2014 11:50 am

Sinoć sam duže bila sama,
listala sam tvoje knjige za starije.
Ko je ta devojka iz tvojih pesama?
Da li su to samo tvoje maštarije?

Setila sam te se opet na času,
spominjali su te nešto u školi.
Izađi popodne na terasu
i napiši mi koga to toliko voliš.

od **ms.k** Sre Jan 08, 2014 2:55 pm

Čuje li iko glasove kojima se u
noći dubokoj zazivamo? Sem naših
priviknutih čula. Sem uha straha.
Stabla zajedno rasla, razmaknuta vetrom.
Govorimo li kišom, frulom tankom vetrenom?
Jedemo li vatru, dišemo li čist strah?
Imaš li utisak, ponekad, da te reči
moje dodiruju? ...

.. © Christian Martin Weiss

od **ms.k** Ned Jan 19, 2014 5:39 pm

U skori čas će molitva,
monasi smo,
odšutaćemo svoje
i pevati u sebi.
Sada ćeš i ti,
mirišem ti blizinu,
dok stojim u kutu
crkve,
našeg osamišta.
Strašan je bio dan,
tako je dugo danio.
Molitva će
i opet ću moći
usniti
kada te ugledam.

.. fotografija: Mecuro B. Cotto

od **ms.k** Pon Jan 20, 2014 2:23 pm

Uskoro ću slutim, znam, prestati
da pišem pesme.
Za nova osećanja nemam
nove reči.
Jače su ljubavi od mog umeća
da ih u verse pretočim.
Ti potrčiš kad me ugledaš
(naše sirotinjske radosti)
i mene ispuni plima reči
koje se izgube u krvi, u
šutnji dugoj.
Ostaće nešto vremena
da te čitam u noćima,
moju večnu knjigu koju
ne razumem.

od **Still_dreaming** Pet Jul 31, 2015 10:26 am

Spiram te sa kože

Spiram te sa kože,
Sa minulih leta,
Miris hladnog limuna,
Zelen martovski prhut,
Iskašljavam te,
Talog ispod jezika,
Vreo šljunak u krvi,
Ljuštim te sa nokata
Oštrim nožem kajačem
Nema te, nema te,
Nema te.
Reči te se odriču i
u laž me ušuškuju,
Nisi postojala
sem u pesmama, nisi
postojala ni toliko
da bi se pomirili
sa iščeznućem,
Istresam te iz džepova
starih košulja,
Stružem te okom
sa fotografija
Stresam te sa kose,
Davni prosinački snijeg,
Proklinjem pesme
u kojima stanuješ,
jedeš, spavaš, umivaš se,
Sve bih ti oprostio
samo da te ima,
Da ima krvi u tebi.
Srce od najfinijeg drveta
izvajao bih i pod rebra
ti ga sakrio,
More bih ti u san
donosio.
Vetrovi bi ti bili pokorni,
Kišama bih te uspavljivao,
Samo da te ima
imalo izvan reči,
Samo da postojiš.
Kako ćeš i ovu
Molitvu čitati
Ako te nema
Ako uporno tvrdiš
Da te nema,
Da sam te
Izmislio.

od **ms.k** Pon Avg 10, 2015 1:16 pm

Nenadano sasvim

Nenadano sasvim javiš se u snu,
da mi dotakneš čelo, usnu.

Oprezno, blago, kao da se čudiš
svom strahu da me ne razbudiš.

I potom izlaziš iz sna, krišom,
i nestaješ sa vetrom, kišom.

Budim se ko da sam svu noć plivao,
u čudu: bila si il' sam snivao.

Pred kišu

Onaj sam koji ti se noću javlja
glasom koji sa zvezde na zvezdu preleće
a ti se ne odzivaš, u trešnjevom cvetu
spavaš, u vodi glasnoj, zelenoj.
Onaj sam koji ti obnoć u san ulazi,
kroz zene ti se provlači kao konac
nevidljiv, onaj sam koji ti u san unosi
leto u zimu, rani sneg u leta,
onaj sam koji ti se raduje tako
jednostavno, kao što se most ovaj
vitki, Hajrudinov, na kojem stojim,
raduje kiši koju šalješ izdaleka.

od **ms.k** Uto Jan 19, 2016 1:04 pm

Jednostavna pesma

Čitamo se bez reči.
Bez straha do trenutka
kada ostajemo sami.
...Pričamo o ljubavi,
o tajnama prirode,
o nama bivšima,
otvaramo se rečima
kao knjige na stranicama
koje smo najčešće čitali.
Radujemo se radosti
što možemo razmenjivati
reči kao darove.
Malo li smo sami
postajemo drugi,
oni što stvarno jesmo
i govorimo:
probudi me sutra ranije,
pričaj mi nešto obično,
kao da će upravo kiša.
Volim onu u tebi
koju nikome ne pokazuješ.

od Sponsored content

Pero Zubac

Pero Zubac

Pero Zubac - Kad govorim o tebi

Pero Zubac - Kiša iz Evijana

Pero Zubac - Oko prorokovo

Pero Zubac – Glas

Pero Zubac – Nedelja

Pero Zubac – Kuća koja se ruši

Pero Zubac – Treće pismo

Re: Pero Zubac

Pero Zubac – Osamište

Pero Zubac – Uskoro ću

Pero Zubac - Spiram te sa kože

Pero Zubac - Nenadano sasvim i Pred kišu

Re: Pero Zubac

Re: Pero Zubac