Vilijam Batler Jejts

od **Still_dreaming** Sre Feb 01, 2012 5:03 am

Vilijam Batler Jejts (William Butler Yeats) rodio se u Sandimontu, blizu Dablina, u Irskoj. Njegov otac Džon Batler Jejts bio je pravnik i slikar, kao i poslovni čovek koji se bez uspeha pokušavao baviti trgovinom. Majka Suzana poticala je iz porodice koja se bavila pomorstvom. Budući pesnik rastao je u artističkoj atmosferi; njegov brat Džek je postao slikar, a sestre Elizabet i Suzan su takođe bile umetnički nastrojene i obrazovane.
Godine 1876. porodica se seli u London, i Jejtsa upisuju u osnovnu školu, gde će provesti četiri godine. Zbog finansijskih razloga porodica se vraća u Dablin, a u oktobru 1881. upisuje Visoku školu Erazmus Smit. Prve Jejtsove poznate pesme padaju u 1885. godinu, kada piše pod uticajem Šelija, Spensera i Blejka.

Porodica se ponovo vraća u London 1887. godine. Godine 1890. Jejts je koosnivač „Kluba rime“, sa malom tavernom u Flit stritu, gde se okupljaju pesnici. Kasnije će to društvo nazvati „tragičnom generacijom“ – oni će sakupiti dva antologijska izbora iz svog pesništva, 1892. i 1894. godine. Jejts je u to vreme ispoljio veliki interes za misticizam, spiritualizam, okultizam i astrologiju. On intenzivno čita Svedenborga. Njegova poezija tog vremena, a i kasnije, ostaće u tesnoj vezi sa ovim interesovanjima, ali je ta veza, u to doba, još uvek nekritična, bez potrebne distance. Postavlja se, čak, pitanje hoće li okultizam iskoristiti njegov dar, ili on okultizam da bi produbio pesničku misao. On, recimo, nije voleo tu, prvu fazu njegovog pesništva, smatrajući je „mambo-xambo magijom i indijskim glupostima“. No, nisu to bile samo „indijske gluposti“, već ima tu i tema iz irske mitologije kojima će Jejts ostati veran. U to vreme, on je i pod uticajem prerafaelita. Kako bilo, 1885. Jejts se učlanio u Dablinsko hermetičko društvo. Štaviše, na prvom sastanku on je predsedavajući. Zatim prilazi teozofima, pa rozenkrojcerima i, napokon, satanističkom kružoku „Zlatna zora“ (1890), gde dobija ličnog dajmoniona po imenu Leo Afrikanus i magični moto koji glasi „Daemon est Deus inversus“ (Đavo je preokrenuti Bog). Zajedno s njim članovi su i njegove muze, glumica Florans Far i Mod Gon, irska nacionalistkinja koju je sreo 1889. Ona je volela njegovu poeziju, ali ne i samog pesnika. U to vreme, on je u vezi sa Olivijom Šekspir, ali je Mod Gon, zapravo, jedina žena koja ga istinski zanima. On joj nudi brak 1895. godine, ali ga ona odbija. Kasnije će reći „da su time počele nevolje mog života“. Još tri puta ju je prosio, 1899, 1900. i 1901, i svaki put ga je odbila. Napokon se, na njegov užas, udala za irskog nacionalistu, majora Džona Mek Brajda, 1903. godine.

Godine 1896. pesnik je upoznao Ledi Gregori, znalca folklora i mitova, koja je pospešila i utvrdila njegov nacionalizam. Zajedno sa Šonom Kejsijem, Kalumom, Singom, Martinom – oni će činiti Irski književni pokret. Među njima je i Daglas Hajd, budući prvi predsednik Irske. Lejdi Gregori, Martin, Džordž Mur i Jejts su 1899. osnovali Irski književni teatar, radi igranja nacionalnih irskih dramskih dela. Posle dvogodišnjih lutanja i neuspeha, 1904. je osnovan Ejbi teatar za koji će Jejts ostati vezan sve do svoje smrti. Pre toga, osnovali su izdavačku kuću „Dan Emer pres“, koja će, do svog zatvaranja, 1946. godine, objaviti sedamdeset naslova. Od toga četrdeset osam su Jejtsovi. Godine 1913. Jejts je sreo pesnika Ezru Paunda koji je doputovao u London i postao neka vrsta njegovog sekretara.

Pesnik je imao pedeset jednu godinu kada je odlučio da zasnuje porodicu. To se desilo pošto je 1916. godine poslednji put zaprosio Mod Gon (koja je u to vreme izgubila muža, preživela niz ličnih katastrofa i postala zavisnik od hloroforma). Biografi smatraju da je ovaj poslednji pokušaj pesnik učinio iz osećanja dužnosti, da je prosidba bila hladna i da se osećalo u vazduhu da takva prosidba mora biti odbijena, što se i dogodilo. Septembra te iste godine, Jejts se oženio dvadeset četvorogodišnjom Džordžom Hajd Lis koju je upoznao u okultnim krugovima. Venčali su se dvadesetog oktobra 1916. godine. Brak je bio uspešan, mada se govorkalo da Jejts ima ljubavnih afera sa drugim ženama (pesnikinjom Margot Radok i novinarkom Etel Manin, recimo); imali su dvoje dece, Anu, slikarku i Majkla, političara. Uz okultna interesovanja koja su ih privlačila, pesnik i njegova supruga su pokušavali da vežbaju automatsko pisanje; neka iskustva vezana za to uključena su i u Jejtsovu mističnu knjigu „Vizije“ (1925) za koju je govorio da je njegova „knjiga nad knjigama“.

Svih tih godina, u međuvremenu, Jejtsova pesnička slava je rasla, i on je u decembru 1923. godine primio Nobelovu nagradu za književnost, što je iskoristio kako bi naglasio pripadnost irskoj kulturi i irskom nacionalnom programu. Nagrada je omogućila uspešnu prodaju njegovih knjiga i pesnikova porodica je po prvi put mogla da računa na stabilniji izvor prihoda.

Godine 1922, on je postao član irskog senata, a 1925. godine izabran je i po drugi put.

Posle kraha berze u Americi i početka Velike depresije, Jejts, ionako sumnjičav prema tzv. „demokratskim vrednostima“, ispoljio je simpatiju za „aristokratski“ pogled na svet. Smatrao je izvesnu vrstu apsolutizma najboljim oblikom uprave koji je predlagao za čitavu Evropu. Time se objašnjava njegova simpatija za Musolinija, prema kome je ne jednom izrazio divljenje – zajedno s Paundom. Ipak, kad ga je Pablo Neruda 1937. godine pozvao da poseti Frankov Madrid, odgovorio je da se distancirao od fašizma i da ne želi da dođe.

U šezdeset devetoj godini, 1934. podvrgao se takozvanoj „Štajnah operaciji“ (vrsta vasektomije) za koju se verovalo da vraća muškarcima polnu snagu i vitalnost (u to vreme bio je u vezi sa mnogo mlađim ženama od sebe). Međutim, on je, godinama već, patio od raznih bolesti, i smrt ga je sustigla u Hotelu „Ideal Sežue“, u Mentonu, u Francuskoj, 28. januara 1939. godine. Sahranjen je na privatnom i diskretnom pogrebu, kako je želeo, u francuskom mestu Rokbernu. Septembra 1948. godine Jejtsovo telo je, takođe prema njegovoj želji (jer je u pismu supruzi tražio da ga, posle desetak godina, izmeste u Irsku), preneto u Dramklif, na irskom brodu. Njegov epitaf, tri stiha iz pesme „Pod Balbenom“, glasi:

Baci hladan pogled
na Život, na Smrt,
konjaniče, i prođi pored.

Jejts je veliki pesnik. Počevši kao simbolista, on se menjao u pravcu produbljenja svojih lirskih korena prema staračkoj mudrosti. Postao je glas ne samo svog naraštaja, već i naroda. Sasvim nenalik na moderniste svog doba koji su eksperimentisali sa slobodnim stihom, on je postao majstor tradicionalnog. Od irskih mitova, preko okultnih tema do satiričnog komentara, od one vrste kada se u dva stiha sažme nasleđe vekova, postao je pesnik-mudrac, sve bolji što je stario, tako da je neki cinični, ali i zadivljeni, kritičar, kako navode njegovi hrvatski prevodioci Slamnig i Šoljan, napisao da je „kao Kits, umro sa pola svojih stihova nenapisanih“.

od **Still_dreaming** Sre Feb 01, 2012 7:42 am

Uspavanka

Ja čujem topot crnogrivih konja,
oči im blešte, kopita im teška;
Sever prostire maglu koja vonja,
Istok skri vatre kao da su greška,
Zapad uzmiče, rosu im predade,
purpurnih ruža Jug predaje blesak;
O ti, sujeto Želje, Snova, Nade!
Konji nesreće gaze sipki pesak.
Voljena! Pusti. Nek ti srce kuca
da grudi takne disanje ti mrešno,
ljubav nek suton sna čvrsto zaključa
od crnih griva i topota teškog.

od **ms.k** Uto Mar 17, 2015 11:00 am

Had I the heavens’ embroidered cloths,
Enwrought with golden and silver light,
The blue and the dim and the dark cloths
Of night and light and the half light,
I would spread the cloths under your feet:
But I, being poor, have only my dreams;
I have spread my dreams under your feet;
Tread softly because you tread on my dreams.

William Butler Yeats, "Aedh Wishes for the Cloths of Heaven"

od Sponsored content

Vilijam Batler Jejts

Vilijam Batler Jejts

Vilijam Batler Jejts - Uspavanka

William Butler Yeats - Aedh Wishes for the Cloths of Heaven

Re: Vilijam Batler Jejts