Stideti se pred roditeljima
3 posters
Zid :: Društvo :: Psihologija
Strana 1 od 1
Stideti se pred roditeljima
Toliko puta sam čuo od ljudi ‚‚znaju da pušim, ali ne bih mogao da zapalim pred njima - umro bih od sramote'' i slične komentare u vezi sa nekim drugim stvarima koje su ‚‚osetljivije''. To onda vodi do zaključka da oni nisu potpuno opušteni pored svojih roditelja - tj. da roditeljima pokazuju samo onaj deo sebe koji ispunjava njihova očekivanja. Samim tim, može doći do udaljavanja od roditelja da bi se došlo do samog sebe, jer roditelji stoje kao prepreka na tom putu.
Da li su vama roditelji nekad izgledali kao prepreka?
Da li se stidite da uradite nešto pred roditeljima, što inače pred svima ostalima radite?
Zašto je ljudima toliko bitno da se roditeljima prikažu boljim nego što jesu?
Da li je u pitanju strahopoštovanje, zahvalnost, strah da nismo ispunili očekivanja ili nešto drugo?
Amor fati
Live today
Still_dreaming- Administrator
- Broj poruka : 22089
Godina : 36
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010
Re: Stideti se pred roditeljima
Bilo je stvari koje u zivotu nisam radila pred roditeljima, a jesam pred ostalima. Na primjer, pusenje kada sam tek pocela da pusim. I moja prva eksperimentisanja sa alkoholom su se desavala kada oni nisu bili u blizini. Mislim da i dan danas izbjegavam da izrazavam njeznost prema partneru na isti nacin kada sam pred roditeljima kao kada smo nas dvoje sami (pri tome ne govorim o seksu! ). Mislim da je u osnovi ovakvog ponasanja strah da cemo razocarati roditelje, zelja da na njih ostavimo sto bolji utisak dijelimicno zbog ljubavi, dijelimicno zato sto zelimo da budu ponosni na nas, pa se ustezemo da uradimo bilo sta cemu mislimo da bi oni mogli prigovoriti. Takodje, ne zelimo da ih nerviramo i ljutimo, kao sto ne voljeli ni da nama to neko cini.
Troja- Legendarni član
- Broj poruka : 17011
Lokacija : London
Datum upisa : 08.12.2010
Re: Stideti se pred roditeljima
Biološke ne znam, znam majku, koja je nažalost od mog rođenja bila u bolnici.
No, imam one, kod kojih sam odrasla i njih nazivam mojima, jer Oni zaista jesu moji
Iako imam dva veka, umem da se postidim i sada ako se moje ponašanje omakne samokontroli, pa nešto kažem nepromišljeno.
Kao što sam pisala, vaspitana sam patrijahalno, no to se dosta promenilo, tako da mi se ponekad dešava da se zaista zastidim od mojih.
Mnoge kritike su mi upućivane što sam pušač, čak su pokušali i da Vilitoću skrenu pažnju da je to ružno (kao da ja ne znam)
Da sam pušač saznali su slučajno, jer su me videli kako duvanim. Jojjjjjj koliko mi je tada bilo neprijatno, jer ja sam pušač.I samo ja, od njih niko, Vilotić već prestao,tako da sam bukvalno bila crna ovca
Jedva su to nekako prihvatili, no uvek dobijam kritike kako se trujem i kako su svi pasivni pušači oko mene.
Dalje, znaju da sam imala samo jednog momka za koga sam se i udala.
Njihova očekivanja nisam ispunila i kao mlada sam dobijala kritike što nisam onako dobar đak kao dok sam bila kod njih.Tada me je bilo stid zbog toga, sada ne, jer se to i ne spominje ili retko kada.No sada im na to odgovorim i to oprezno, ne želim da ih povredim.Jer da sam kod njih ostala, sigurno bi sva njihova očekivanja bila ispunjena.Naravno oni nisu krivi što sam ja morala u matučnu opštinu.
Što se tiče mog intimnog života, tu tek ništa ne znaju.Kakav seks, to je tabu tema oduvek bila.
Da li je u pitanju strahopoštovanje, zahvalnost..
Kod mene da.
enigma_- Veteran
- Broj poruka : 4779
Godina : 56
Datum upisa : 13.02.2010
Zid :: Društvo :: Psihologija
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu