Paradoks našeg vremena

Bas depresivna tema... Ali, tacna, na zalost.
Ljudskost je definitivno izgubila trku sa ovim vremenom. Uostalom, ne znam pa kakvo je bilo vreme nekada, pa da govorim iz pozicije sveznajuceg pripovedaca, ali cini mi se da sve vise srljamo u atomatizam i autizam.
Ne mogu a da ne spomenem kako iam ljudi, jos uvek, voljnih da ti daju kosulju s ledja a i da te ne poznaju, ali ih je strasno malo. Mada, dok je njih, tama nije potpuna...

Da li ste možda primetili ogromne bilborde po gradu? Jeste sigurno...
A da li ste primetili i oronule zgrade iza njih? Verovatno da, ali samo krajičkom oka...

Jer ljudi su takvi, zaneseni sjajem i blještavilom ne vide ono što je bačeno u zapećak...

Sve je više ljudi koji prepričavaju kako im se neko vrzmao oko torbe u gradskom prevozu, ali ti isti zaborave da istaknu kako im je neko drugi ustao da sednu. Sve je više onih koji se smeškaju samo onda kad im trebamo. Sve je više onih koji ne vide dalje od svog nosa(i džepa), a nazivaju sebe intelektualcima.

Ne znam kuda su se ljudi uputili, ali svakako ne idu u dobrom pravcu... A nema toliko snažnog glasa koji bi ih u tome zaustavio.

Sveobuhvatni odgovor je: institucija ličnog primera je negde zalutala.Da li ste je Vi skoro tražili ispod tepiha? Sve mi vidimo,jer smo pametna bića.I bilborde jer su transparentniji vrlo su nam blizu.I te oronule zgrade mi vidimo ali žmurkamo.Njih ulepšati treba MNOGO NAŠEG TRUDA!Sve mi vidimo,i kako onaj i kako ovaj,i kako onde,i kako je tamo.Sreća da postoje i ljudi sa ličnim primerom,sve ih je manje ali postoje.Kritičara,i to intelektualaca je najviše,jer je tako najlakše.Lični primer je tu ta kritika,ulog su navodno pametne reči.Sve je više pametnih,ali bezkorisnih.Gomila znanja koja ne zna kako otići do dragstora pešice,a kamo li ispeći društvu palačinke.Pod izgovorom starom nadrikomunističkom : VIDIŠ LI TI OVU DIPLOMU BURAZERU!A tu istu diplomu mu je pružio seljak stotinama litri znoja,ili neko tamo produktivan koji radi i dan i noć i čiji novac se sliva u bužet(narodne pare koje troše lenštine sa diplomama i bez njih,čast čestitima i radnima,na njih se to ne odnosi a oni to znaju),iz koga se finansiraju ta školovanja.Da sada ja ovde ne ispadnem neki nadžak,ne želim nikoga da uvredim,a nisam ni ja za neku hvalu,ali sve dok ne spoznamo da je institucija ličnog primera VEOMA BITNA i da je potka za sve oko nas što se dogadja,nema nade za bolje sutra ili prekosutra.PRIMER: Zašto niko nije skočio da brani pretučenog Teofila?Kasnije su svi kritikovali.Ili gledamo kako se diluje droga po ulicama i okrećemo glave svi.Kasnije kritikujemo sve sem sebe,jer i mi smo deo ovog društva.A ne samo neko tamo.Nadam se da nikome nisam stao na žulj,ili uvredio nekoga.Sve se izokrenulo,svi smo se zabarikadirali iza računara i čekamo da dodje NEKO KO ĆE TO REŠITI.Pazl se neće složiti bez nas verujte mi.Otudjujemo se jer ne delamo ono što treba,već onako kako nam je lakše.

MERLIN64 ::Pazl se neće složiti bez nas verujte mi.Otudjujemo se jer ne delamo ono što treba,već onako kako nam je lakše.

U tome i jeste glavni problem. Što prvo treba podići svest društva o tome da bi se moglo delati. Mnogi ne vide i ne primećuju najjednostavnije stvari jer su odrasli i kao ličnosti se formirali u takvom društvu i prosto ne primećuju da neka greška i postoji. Ne vide da nešto nije u redu. I ništa se ne može promeniti ako se ne promene ljudi sami. A za to je potrebna želja i svest da načini na koje postupaju nisu ispravni, svest da i neki njihovi potezi mogu biti pogrešni i bolni, čak štetni po druge. A opet to malo ko vidi gledajući u sebe, a malo je i onih smelih koji bi mu skrenuli pažnju na to.

Skoro sam pocela da citam knjigu Arcibalda Rajsa, "Cujte , Srbi!", i to samo zato sto nisam htela da verujem kako je neko jos 1928. godine pisao o nasem narodu vrlo objektivno, a da se od tad nista nije izmenilo!
Kako je dugotrajan proces promena koji je nama potreban... A, po svim prilikama, mi ne zelimo da se menjamo, i to je nas najveci problem.

Očistili smo vazduh, a zagadili dušu.
Razbili smo atom, ali ne i naše predrasude.

Sve ostalo i mozemo da zanemarimo, ali ovo ne... Sve ostalo i mozemo da prevazidjemo, ali ne mozemo da prevazidjemo to smo sami sebe unistili... Jos jedan paradoks je da Zemlja nikada nije imala vise ljudi koji su se manje poznavali/voleli/tolerisali itd... I pocinjemo naravno od toga sto negde u dubini ljudi vise ne vole ni same sebe..

Still, u uvodu si dao odgovor. Živimo u vremenu tuge.

"Ljepota je u oku posmatraca" sto kazu englezi, pa nekada nisam sigurna da li se zaista sve okrenulo na gore ili se nama samo tako cini. Nedavno sam citala da je zaljenje na ponasanje mladje generacije doslo jos od nekog poznatog pisca iz 1700 - 1800-tih po prvi put, dakle upravo onih generacija kojima smo se mi divili kako su bili dzentlmeni puni razumijevanja za svijet oko sebe. Cinjenica je da su se porodice, narocito sire, a u nekim slucajevima i uze, otudjile u odnosu na prethodne generacije iz jednostavnog razloga sto vise ne zive u istom selu ili gradicu. To je neminovno. Ljudski interesi su suprotstavljeni jedni drugima borbom za posao i status. Mislim da je najbolje sto mozemo ciniti da se trudimo da vlastitim primjerom pokusamo da stvorimo humanije odnose, jer samo tako se moze bilo sta promijeniti. A prica k'o prica - ne pomaze, ako iza nje ne stoji dosljedno nastojanje da i sam ne budes takav. A proslost ne treba previse romantizirati - sjetite se samo brojnih ratova i pokusajte sebi predstaviti zivot u mjestu gdje nema asfalta, vode ni struje, gdje svaka porodica ima mnostvo djece od kojih mnogi podlijezu bolestima koje su danas lako izljecive, pa ce vam sve biti jasno. Nismo mi bas u toliko gorem polozaju od predaka kako nam se cini.

Samo bih dodala jos i da je prethodnim generacijama bilo teze da se razvode, kada zene nisu radile, a imale su copor djece koju su rodile u braku. Finansijska nezavisnost je omogucila ljudima i da se razidju kada se sa nekim ne slazu. Prije su mogle da se ne slazu koliko hoce, a da ipak ne mogu da izaberu razvod kao rjesenje. Da li je to dobro ili nije, pokazace vrijeme.

Sve je manje finansijskih problema u braku, a sve više razvoda;

Pa prije se ljudi nisu mogli razvoditi, jer nisu mogli podnijeti finansijski da zive odvojeno, pa su se patili u braku koji je bio los.
I ovde gdje ja zivim bi bilo mnogo teze zivjeti kao samac, zbog toga sto su stanovi strahovito skupi.

Jedna moja prijateljica koja zivi u New York-u se razvela od svog muza, ali jos uvijek zive zajedno, jer ne mogu naci dva stana, koja mogu sebi priustiti.

(vidim sad da je i Troja nesto slicno rekla)

Paradoks vremena postoji oduvijek jer su ljudi parodoksalni samo što smo sad pronašli vremena da produžimo sebi vijek i omogućimo slobodno vreme koje je iskorišteno između ostalog da se konstatuje ono što postoji oduvijek i tome se čudimo ko da je sad palo s marsa iako je tu poodavno ali pojma o tom imali nismo jer nas nije bilo briga jer smo živjeli trideset godina i imali pametnijih stvari o njima da razmišljamo ..