Spasiti drugog od njega samog?

Knjigu nisam čitala, ali mogu na osnovu ovoga da napišem svoje mišljenje

Da pojednostavim, u svakodnevnom životu nam se dešava da nama manje ili više bliske osobe svjesno griješe, (ako smo mi neutralni) imamo li prava da stanemo na put njihovim namjerama jer smatramo da će posledice biti loše za njih, a i oni su toga svjesni?
Imamo li prava da se umiješamo, tako što ćemo ih spriječiti u njihovoj namjeri?
Da li je humano ‚‚spasiti'' čovjeka koji želi da se ubije?
I na kraju. ‚‚Zamisli ovako: neko srlja u propast, namerno, a ti možeš da ga spaseš - da li bi ga spasao?"

Naravno da imamo pravo, čak mislim i da je to naša obaveza, iako mnogi kažu da se uče na sopstvenim greškama.
Neke sitne greške ok , ali one gde čovek može totalno da izgubi sebe,da zaluta (prolaze mi kroz glavu sekte, narkomanija, kocka...) mišljenja sam da apsolutno naša najpre moralna obaveza, iako ne volim reč "obaveza" al nekako uz ljude koji nam nisu tako bliski onda je je to obaveza koja je meni jednaka ljudskoj obavezi.

Da li je humano ‚‚spasiti'' čovjeka koji želi da se ubije

Čovek koji ima suciodne misli i ako priča o njima, obavezno ga posavetovati ili odvesti kod lekara.
Nažalost mnogi ne pričaju, pa onda imamo ovo što se dešava. Tu je porodica kriva, jer porodica vidi promene i na porodici je da reaguje na vreme,odvede kod lekara, podrži u lečenju i to prođe.
Ako ne pomogne porodica, recimo sama je osoba, onda je na svima nama dužnost da priđemo takvoj osobi i pomognemo joj.
A ne da je "gurnemo" i okrivimo što je takva (što većina radi, jer eto zaustavljen je, recimo saobraćaj na nekom mostu)
Sećam se nekog video snimka, gde je neki debil snimao kako neko skače sa mosta To čovek, NE!

Da li bi u ovom slučaju iznošenje dokaza bila za Hanu medveđa usluga?

Knjigu ni ja nisam citala i ne znam okolnosti, ali i ja smatram da je on trebao iznijeti dokaze i reci da ona nije kriva. Mene strasno nervira kada neko nevin bude osudjen za bilo sta. Nekada se to desi, a da niko nije znao pravu istinu, pa nije mogao ni pomoci donosenju pravednije presude. Ali, ako neko zna, a cuti, onda je taj neko kao nijemi saucesnik u zlocinu.

Sto se tice drugih primjera iz zivota, enigma je dala dobar primjer sa narkomanijom, ja bih rekla da se slicno odnosi i na pusenje, slucajeve teske depresije i slicno. Ljudima treba pomoci da se iscupaju iz neke negativne situacije, savjetom i razumijevanjem. No, to nije dovoljno. Treba pokusati zaci u razloge zbog kojih neko sebi nanosi zlo na neki nacin, i pokusati pomoci da se ta situacija razrijesi, jer ako to ne ucinimo samo smo privremeno odlozili mogucnost da se nesto lose desi. Da li ce to uciniti porodica, prijatelji, doktor, drustvo ili neko peti zavisi od slucaja do slucaja.

Mislim da jeste humano spasiti covjeka koji zeli da se ubije, mada bih povukla crtu kod samoubistava koje zele da izvrse oni koji su veoma tesko bolesni i ne mogu vise da trpe, ili su dugo u vegetativnom stanju, njihov opstanak zavisi od masina na koje su prikopcani, i nema nade da ce se osvijestiti. U takvom slucaju bih smatrala da je humano pomoci covjeku da okonca svoje muke.
Krajnje mi je licemjerno kada doktori odbijaju da pomognu nekom takvom covjeku da umre laganom smrcu i umjesto toga ga osudjuju na mjesece ili godine patnje, tvrdeci da je to sve za njegovo dobro!

Treba pokusati zaci u razloge zbog kojih neko sebi nanosi zlo na neki nacin, i pokusati pomoci da se ta situacija razrijesi, jer ako to ne ucinimo samo smo privremeno odlozili mogucnost da se nesto lose desi.

Najpre treba umeti prići. Mnogi pokušaju tek tako samo da bi pokušali i okrenu se i odu.
Da bi osoba prihvatila da priča o svom problemu, tačnije o razlogu koji je doveo do takvog stanje, mora mnoooooogo da veruje tome kome priča.
To može biti majka, sestra, prijatelj itd...
Sve je rešivo, samo kad ima želje i volje.
Često se zapadne u neki začarani krug, pa čovek izgubi želju za sve. Jer konstatno je stanje isto, ništa novo i lepo. Počev dugova koje imaju svi kockari, narkomani, do depresije.
Zato se sve to mora saseći u korenu,na samom početku, a da bi se pravilno prišlo osobi, onda je obavezno poverenje.
Što ne znači da ljudi koji imaju poduže probleme sa sobom, da im se ne može pomoći.
Porodica i mi kao društvo.
Lekar može mnogo pomoći, naravno ne sam.Džabe sve lekar što kaže ili džabe lekovi, ako osobu nema razumevanje najpre u porodici i naravno od svih nas.
I da citiram jednog lekara, rekao mi je ovo : "Čarobna kapsula ne postoji, da postoji niko ne bi imao problema, kako zdrastveni, tako ostaih..."
Posle ove rečenice, koja mi i sad odzvanja u ušima, ja sam bila na nogama.

Ako ne pomogne porodica, recimo sama je osoba, onda je na svima nama dužnost da priđemo takvoj osobi i pomognemo joj.

Slazem se sa obijema i smatram da je ljudski pomoci. Ali moje pitanje se ne odnosi na ljude koji traze pomoc,kojima je potrebna i koji se daju pomognuti.

Uzecu jedan,ne tako drastican primjer. Ako ja pusim i znam da to ne valja,da unistava zdravlje,da cu postati zavisna itd. ,naljutila bih se da mi drugarica ili neki potpuno nepoznat lik uzme kutiju cigareta i baci,bas zato sto mi to ne valja,unistava mi zdravlje i iz ostalih razloga kojih sam ja vec svjesna. Ma koliko to bilo dobronamjerno,ne bih dala za pravo ljudima kojih se to ne tice.

Ako neka djevojka izlazi sa momakom za kojeg znamo da nije za nju,da ta veza nema buducnost,imamo razloge za to,zna ih i ona,ali ne odustaje.Prica ne pomaze.Da li treba da se umijesamo i prekinemo tu vezu i sa kojim pravom?

Da obajsnim tezinu polozaja Mihaela u knjizi koji je obican posmatrac sudskog postupka. Hana priznaje krivicu,niko to od nje nije trazio,ona zeli da je okrive,da ispasta za tudje zlocine,u suprotnom to ne bi radila. On ne zna njene razloge i namjere,koje Hana vjerovatno ima cim radi to,svjesno ulazi u ulogu krivca i ne trazi pomoc. Da li bi onda bila usluga iznijeti dokaze protiv njene volje i sprijeciti je da ucini to sto zeli,samo zato sto on smatra da to treba,ako ona zna za posljedice svog postupka.
Tu ne postoji pomoc u vidu razgovora,jer je ona u zatvoru,vec cisto djelanje.

Sve je rešivo, samo kad ima želje i volje.

I sa ovim se slazem enigma,ali ne vidimo svi na isti nacin izlaz iz neke situacije,a nemamo uvijek pravo da namecemo svoje zivotne teorije i svoja rjesnja kao ispravna,nekome ko je svjesno lice,a pogotuvu ne da ga silom sprijecimo u nekoj namjeri.

Ljudima treba pomoci da se iscupaju iz neke negativne situacije, savjetom i razumijevanjem. No, to nije dovoljno. Treba pokusati zaci u razloge zbog kojih neko sebi nanosi zlo na neki nacin, i pokusati pomoci da se ta situacija razrijesi, jer ako to ne ucinimo samo smo privremeno odlozili mogucnost da se nesto lose desi

Drago mi je Troja da tako razmisljas,ali malo je nas spremno da se posveti sa tolikom paznjom nekome naizgled nezahvalnome (koji ne trazi pomoc,jer smatra da mu ne treba),a da uz to dozivi neprijatnosti od te iste osobe koje su neminovne (iskljucujem roditelje).

@Virginija, cigarete, momak su sitnice u odnosu na ovo:

Da li bi onda bila usluga iznijeti dokaze protiv njene volje i sprijeciti je da ucini to sto zeli,samo zato sto on smatra da to treba,ako ona zna za posljedice svog postupka.

Za Hanu verovatno ne bi bila usluga, ali ja ne bih mogla da podnesem da neko nevin leži u zatvoru.
Pre bilo kakvog "delovanja" pokušala bih da popričam sa njom i tražila odgovor zašto želi da nju osude.
Razumem, ona je u zatvoru, no mislim da bih našla načina da dođem do nje.

Sve to zavisi od osobe koju zelis spasiti i toga koliko znas o njoj. U meni se uvijek lome dvije osobe. Jedna koja ce samo okrenuti ledja, jer je zivot prekratak i druga koja ce sve uciniti da spasi tog nekog.

Vecini iz moje okoline je poznato to da sam jednoj poznanici rekla da se ubije. Digla mi je pritisak nepotrebnom kuknjavom (fakat nije imala razloga da toliko kuka) i stalnim spominjanjem da ce se ubiti. Odjednom je iz mene izletilo "Prestani pricati o tom i u radi to!". Naljutila se, odtad ne pricamo, ali je nisam cula da je vise kukala, a jos uvijek je ziva i zdrava.
Poslije me je dugo pekla savjest i nisam mogla vjerovati da sam to rekla. No, sad kad razmislim ne znam, ne mogu se zakleti da ne bih isto ucinila.

Na drugu stranu, zbog jedne drugarice sa faksa stalno sam bila uplasena i cinila sve da joj pomognem. Plasila me njena depresivnost, pa sam i protiv njene volje stalno pricala sa njom, tjerala je da izlazimo, molila druga da na smjene "dezuramo" oko nje, da nikad ne bude sama.

Sto se tice price o Hani (ovo btw, zvuci kao zanimljiva knjiga), tu bih iznijela sve te dokaze. Zasto da dopustim da pravi krivac bude na slobodi? Ne znam njene razloge, ali je ne bih pustila da do toga ide do kraja, ma koliko sebicno zvucalo.

A u vezi pusenja... Oko toga se cesto prepirem sa momkom. Momak i ja smo nepusaci, ali je moj brat pusac. Moj brat mi cesto kad sam s momkom posalje poruku da mu kupim cigarete u povratku. Ja to ucinim, dok moj momak smatra da to ne bih trebala raditi, jer tako podrzavam njegov porok i narusavanje zdravlja. Na pocetku sam i ja pokusala bratu da dokazem kako to nije dobro za njega. Pokazivala mu slike pluca pusaca, pravila mu racunicu sta sve moze da kupi za te pare koje daje za cigarete, sakrivala mu cigarete, odbijala da mu ih kupim u povratku... ali na kraju odustala, to je ipak njegova stvar.

Nikog ne možemo spasiti ako sam ne želi da se spasi. Možemo mi uskočiti i sa savetima i pomoći na drugi način ako smo u mogućnosti, ali ako neko ne želi da pomogne sebi, svaki naš trud je uzaludan. Uvek sam za to da se pokuša pomoći, čak do krajnjih granica sam za to.

Humano je spasiti čoveka koji želi da se ubije samo u slučaju ako on ima makar jedan razlog da nastavi da živi. Meni je dva puta prećeno da će biti izvršno samoubistvo zbog mene, ako ne budem želeo da ponovo budemo u vezi. Prvi put sam od straha popustio, a drugi put sam rekao da se ja ne bih osećao krivim, jer nisam ja taj koji je došao na tu ideju i da svako zna šta je najbolje uraditi sa sopstvenim životom, pa ‚‚kako god želiš: tvoj život - tvoja odluka''. (Da li je potrebno reći da nije došlo do samoubistva? Samoubica koji se odlučio čvrsto, ne najvaljuje nikome svoj čin.) Svako odlučuje za sebe. Niko ne treba da se oseća odgovornim zbog tuđe odluke i prebacuje sebi.

Ne, nije moguce spasiti nekog ko ne zeli biti spasen. Trenutno imam situaciju sa kolegom s posla. On je sa nekom djevojkom vec neko vrijeme i svako malo prekidaju i mire se. To ga ubija u pojam, svako malo je nervozan, rastresen, depresivan. Kad raskine sa njom na pocetku je tuzan, ali se onda naglo oraspolozi i nije uopce rastresen. Svi smo primijetili te promjene i on o tome otvoreno govori. Djevojka ga koristi na sve moguce nacine, uvijek ocekuje da on sve placa, da bude po njenom, pravi mu scene, nije zadovoljna nicim sto on napravi i opcenito svojim zivotom. Dok su zivjeli skupa znalo se desiti da dodje prije njega kuci, zakljuca vrata i ostavi kljuc u njim, pa je on spavao u autu ili kod nekog, posto ona navodno nije ucla telefon...
Kad je jednom ludio od nje savjetovala sam mu da stavi na papir "za i protiv" da budu u vezi i to je bilo u biti jedino moje mijesanje/savjetovanje. Vise ne brojim koliko puta su raskinuli, zadnji put je izgledalo kao da je zauvijek gotovo, ona se odeslila u drugi grad... Ali prosle sedmice mi je rekao da je opet s njom. Vjerovatno nisam sakrila reakciju, ali nisam nista ni rekla, pa me danima moli da kazem nesto na to, komentarisem. Juce sam mu samo rekla u stilu "znas ti i sam odlicno". Naravno, vec ludi od njenih ispada, pozajmljuje pare okolo, jer ona trosi nenormalno... Ali, nece da bude spasen, a ja smatram da i nije moje mjesto da ga "spasavam" i govorim mu nesto. Odrasla je osoba, zdrava, prema tome i odgovorna je za svoje odluke.

Sasvim te razumijem cesarice.  Ja sam se jednom suzdrzala da komentarisem partnerku meni dosta bliske osobe, mada mi se nije ni malo dopadala.  Vrlo je jezikata i drska, voli da se svadja, ni malo samokritike i generalno nije moj tip.  Taj par je i dan danas u braku.  Njen suprug ponekad kaze neki jetki komentar kada se ona spomene, ali ja ne zapitkujem, pa ne znam kako mu je.  Uzgred budi receno, prijatelj tog momka mu je bio rekao za neke njene mutne poteze, pa je on to zamjerio prijatelju, a ne njoj.

Neki ljudi su mazohisti i vole da ih neko muci.     Ja takvo ponasanje ne bih trpila ni za sve pare ovog svijeta.