Meni posebno draga stvar

Mnogo toga čuvam i svaka stvarčica me vezuje za neku lepu uspomenu.

Čitajući naslov,najpre mi je na pamet pala moja haljinica u kojoj me upoznao Vilotić.
Uzana na pruge, do kolena, sa malim dekolteom, plavi bele boje je ta haljinica, koju sam do pre desetak godina ponekad oblačila i kad god sam bila u njoj, osećala sam se prelepo.
Dok sam bila u vezi sa Vilotićem, a doduše i kasnije, ma do skoro, sa tom haljinicom sam na sebi sam uspevala sve.Jednostavno čovek kad god me vidi u toj haljinici, njemu nešto zatreperi pred očima i ja mogu da radim šta hoću sa njim Da dobijem šta god hoću, da ga ubedim u sve, pa čak i da crno nije crno, već belo
Sećam se i kad sam je kupila, imala sam samo sedamnaest godina.
Sad je ta haljinica u ormaru, na ofingeru ispod najlona i često je izvadim i mašem sa njom ispred njega sa namerom da ga "prevarim" nešto.
Zanimljivo, da On toliko voli tu haljinicu, da i moje mahanje sa njom uspeva i to mnoooooooooogo.
Ali uvek ide ono "Ženče, ako je obučeš i onako ti stoji, sto nije taman, već je svetao" (kako bih ga za to ženče)

Pored te haljinice, imam još mnogo toga, ali kao što rekoh, haljinica je prva pala na pamet.

Kuckajući ovo, prolazi mi kroz glavu moj prvi mobilni, koga čuvam sa karticom, na kojoj su svi brojevi i sve sms poruke.Često ga uključim i listam te porukice
Mobilni sam dobila za neki moj rođendan, davno beše, pa se ne sećam.Mnogo volim taj mobilno, nikome ga ne bih dala ni za šta na svetu.
Ne mogu, a da ne spomenem ukoričanu svesku, koja je iz mojih devojačkih dana.To je moj Dnevnik.Često ga listam i prisećam se svoje mladosti.

Kompjuter i mobilni su stvari od kojih se,bukvalno,ne odvajam.
Obožavam surfovanje internetom,kuckanje porukica preko fona i puštanje pesama.
Vrlo lako se vezujem za stvari,ponekad toliko da bih čak i plakala za njima,što je bezveze,ali eto,emotivna sam osoba.
Često se desi da nešto izgubim,pa onda pokušavam da nadjem po celom stanu

Enigma, sad bi trebala i uslikati tu haljinicu, bas si mi probudila radoznalost.

Mozda nisu najdraze stvari, ali svakoako neke od omiljenih



Redom:
Brbla (zaba), nije moja, samo se slikala sa drustvom
Sampion - poklon od prijatelja, koji je navratio jedan dan kad nije imao turnir da se vidimo i donio mi kao suvenir iz grada u kom je igrao
Sulejman - poklon od cimerke za rodjendan
Oki - poklon od tadasnjeg momka. Jedan dan sam bila bolesna, on je pobjegao sa posla i donio mi Okija. Izabrao je ovu zivotinju zbog velikih ociju, posto je uvijek govorio da imam velike oci. Ova zivotinjica me je trebala brzo izlijeciti.
Mikica - najstarija medju druzinom, dobila sam je na poklon od ujaka kad mi je bilo 9. Uspomena na prvi put u New Yorku Najdraza plisana igracka od svih, dugo vremena sam sa njom spavala
Maza (ovaj mali psic naprijed) - nasla sam se sa momkom u Zagrebu i sjeli smo u neki kafic, gdje je dosao lik koji prodaje te cukice i stavio jednog na sto. Ja sam komentarisala kako je sladak i momak mi ga je kupio

Vidim da ja i cesarica imamo sličan ukus. Ja mnogo volim džinovskog plišanog labradora koga mi je poklonio suprug prije desetak godina. Kada sam ostajala sama u stanu često bih ga stavila u krevet pored sebe da lakše zaspem. Takodje volim i jednog plišanog zeku, a i minijaturnog labradora koga smo dobili i koji čak ima i rodni list koji čuvamo.

Osim igračaka drage su mi uspomene i prsten koji mi je otac poklonio kada sam išla u gimnaziju, drugi prsten sa velikim rubinom koji sam dobila u naslijedje od bake i od koga se ne razdvajam, kao i svaka fotografija koja me asocira na sretne dane iz roditeljskog doma ili dane provedene sa suprugom. Ovih prvih imam veoma malo jer su svi moji foto albumi iz mladosti izgubljeni u ratu.