Prvo čovekovo osećanje - strah?
5 posters
Zid :: Društvo :: Filozofija
Strana 1 od 1
Prvo čovekovo osećanje - strah?
Strah je kanda uvek prvo osećanje čovekovo u dodiru sa svakom stvari. Ja verujem da je strah bio i prvo osećanje čovekovo na zemlji.Jovan Dučić, ‚‚Gradovi i himere''
Da li je prvo osećanje čovekovo po pitanju svega na svetu zaista strah?
Ako nije, zašto nije? Koje je osećanje, ako se generalizacija uopšte može izvršiti, prvo čovekovo osećanje u susretu sa svakom novom stvari?
Da li je strah samo prvo osećanje primitivnog čoveka, onog kojeg Dučić ovde neeksplicitno pominje, ili je strah prvo osećanje i današnjeg, savremenog čoveka?
Ako nije, zašto nije? Koje je osećanje, ako se generalizacija uopšte može izvršiti, prvo čovekovo osećanje u susretu sa svakom novom stvari?
Da li je strah samo prvo osećanje primitivnog čoveka, onog kojeg Dučić ovde neeksplicitno pominje, ili je strah prvo osećanje i današnjeg, savremenog čoveka?
Amor fati
Live today
Still_dreaming- Administrator
- Broj poruka : 22089
Godina : 36
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010
Re: Prvo čovekovo osećanje - strah?
Sve što je nepoznato uvek izaziva, u najmanju ruku, nepoverenje, a u krajnjem slučaju i strah. Smatram prirodnim nagonom da se čovek plaši nepoznanice. Strah, inače, vrlo često upravlja životom drugog čoveka. To je zato što se mi plašimo bilo kakve promene. Svi se uvek žalimo na monotoniju, ali je promena ono što nas plaši, čak iako smo sigurni da će biti pozitivna.
Strah, svakako, nije samo prvo osećanje primitivnog čoveka, već i savremenog. A biće i prvo osećanje čoveka u budućnosti. Uostalom, to je i prvo osećanje koje svako od nas doživi kad dođe na svet. Kad se dete rodi, ono je uvek preplašeno, upravo zato što je promenilo okruženje. Iz majčinog stomaka izašlo je na nepoznatu teritoriju i plaši je se dok se na nju ne navikne.
Svakog puta kada u nešto nismo potpuno sigurni mi imamo strah. Jedino kada smo potpuno sigurni i bezbedni možemo biti i bezbrižni.
Nažalost, svaki čovek je, po svojoj prirodi, pomalo kukavica. Ono što čini heroje je velika snaga volje da se dela i uprkos strahu.
Strah, svakako, nije samo prvo osećanje primitivnog čoveka, već i savremenog. A biće i prvo osećanje čoveka u budućnosti. Uostalom, to je i prvo osećanje koje svako od nas doživi kad dođe na svet. Kad se dete rodi, ono je uvek preplašeno, upravo zato što je promenilo okruženje. Iz majčinog stomaka izašlo je na nepoznatu teritoriju i plaši je se dok se na nju ne navikne.
Svakog puta kada u nešto nismo potpuno sigurni mi imamo strah. Jedino kada smo potpuno sigurni i bezbedni možemo biti i bezbrižni.
Nažalost, svaki čovek je, po svojoj prirodi, pomalo kukavica. Ono što čini heroje je velika snaga volje da se dela i uprkos strahu.
najukusnija je sirova misao
ThePoet- Moderator
- Broj poruka : 6720
Godina : 33
Datum upisa : 23.04.2012
Re: Prvo čovekovo osećanje - strah?
Jako mi se dopalo ovo sto je poet rekao.
Ja bih rekla da ja strahom reagujem samo na situacije kojima se bojim da nisam dorasla. Nisam veliki ljubitelj promjena i one mogu da me uzdrmaju, dok iskustvom ne spoznam da je i novonastala situacija takva da mogu uspjesno da se nosim sa njom, te da nemam razloga za brigu i strah. Sto je veca razlika novonastale situacije od one na koju smo navikli to je veci i strah. To, naravno, ne znaci ako bismo osvojili pare na lutriji da bismo se onesvjestili od straha , jer na pozitivne promjene ipak drugacije reagujemo od onih za koje mislimo da mogu biti izvor problema.
Ja bih rekla da ja strahom reagujem samo na situacije kojima se bojim da nisam dorasla. Nisam veliki ljubitelj promjena i one mogu da me uzdrmaju, dok iskustvom ne spoznam da je i novonastala situacija takva da mogu uspjesno da se nosim sa njom, te da nemam razloga za brigu i strah. Sto je veca razlika novonastale situacije od one na koju smo navikli to je veci i strah. To, naravno, ne znaci ako bismo osvojili pare na lutriji da bismo se onesvjestili od straha , jer na pozitivne promjene ipak drugacije reagujemo od onih za koje mislimo da mogu biti izvor problema.
Troja- Legendarni član
- Broj poruka : 17011
Lokacija : London
Datum upisa : 08.12.2010
Re: Prvo čovekovo osećanje - strah?
Kod mene jeste prvo osećanje neki strah.
Oprezno prilazim svemu što je novo za mene i sa određenom dozom nekog straha.
Mislim da je moj strah, koji je podnošljiv i koji nije patološki, dosta doprineo da ne napravim neke fatalne greške u životu.
Čitam Poetin post i tačno to je neka nesigurnost pri susretu sa nečim novim.
Recimo studenti imaju određenu dozu straha iako su spremni za ispit.
Tako da strah sigurno nije osećanje samo primitivnog čoveka,već naprotiv.
Oprezno prilazim svemu što je novo za mene i sa određenom dozom nekog straha.
Mislim da je moj strah, koji je podnošljiv i koji nije patološki, dosta doprineo da ne napravim neke fatalne greške u životu.
Čitam Poetin post i tačno to je neka nesigurnost pri susretu sa nečim novim.
Recimo studenti imaju određenu dozu straha iako su spremni za ispit.
Tako da strah sigurno nije osećanje samo primitivnog čoveka,već naprotiv.
enigma_- Veteran
- Broj poruka : 4779
Godina : 56
Datum upisa : 13.02.2010
Re: Prvo čovekovo osećanje - strah?
... strah ... hmmm ... nekako sam s godinama stekla utisak da je prije riječ o nekoj vrsti odbrambenog mehanizma koji nas štiti (što od drugog/ih što od samog sebe) ... ne bih rekla da ima veze s kukavičlukom, tj. da je direktno s istim povezano ...
... a da je prvo osjećanje čovjekovo ... ni sa tim saglasna nisam ... opet ... utisak imam ... to prvo osjećanje ... čini mi se da je to ipak samo kao što neko reče 'bistri talog duše' ... sve [(ne)srećne] suze života ...
ne znam zašto ... uvijek sam imala neko uvjerenje da nam je na tom početku sve dato ... sve riječi, slike, tonovi, boje ... sve ... i da nas sve to na tom početku 'preplavi' ...
... prem da ... umjesto tog 'preplavi' najviše bih voljela kad bih mogla da upotrebim ono overwhelm ...
(što rekao Still ponekad mi je naš jezik tako siromašan i ne mogu da pronađem odgovarajuću riječ, jer u ovom trenutku ono 'preplavi' jednostavno nije dovoljno snažno da isprati ono što samo željela da kažem) ...
... a da je prvo osjećanje čovjekovo ... ni sa tim saglasna nisam ... opet ... utisak imam ... to prvo osjećanje ... čini mi se da je to ipak samo kao što neko reče 'bistri talog duše' ... sve [(ne)srećne] suze života ...
ne znam zašto ... uvijek sam imala neko uvjerenje da nam je na tom početku sve dato ... sve riječi, slike, tonovi, boje ... sve ... i da nas sve to na tom početku 'preplavi' ...
... prem da ... umjesto tog 'preplavi' najviše bih voljela kad bih mogla da upotrebim ono overwhelm ...
(što rekao Still ponekad mi je naš jezik tako siromašan i ne mogu da pronađem odgovarajuću riječ, jer u ovom trenutku ono 'preplavi' jednostavno nije dovoljno snažno da isprati ono što samo željela da kažem) ...
ms.k- Zavisni član
- Broj poruka : 3752
Datum upisa : 20.12.2012
Similar topics
» Ivan V. Lalić
» Artur Rembo
» Venčati se ili prvo živeti zajedno?
» Strah od vezivanja
» Strah od delovanja
» Artur Rembo
» Venčati se ili prvo živeti zajedno?
» Strah od vezivanja
» Strah od delovanja
Zid :: Društvo :: Filozofija
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu