Ono čime želim da se bavim

Studirala sam engleski i zeljela da se bavim prevodjenjem knjiga. Umjesto toga zaposlila sam se kao profesor engleskog, da bi po napustanju zemlje zavrsila racunovodstveni kurs i pocela da radim kao racunovodja.

Prevodjenje knjiga bi za mene bio divan poziv, jer bih tu spojila svoje dvije velike ljubavi - ljubav ka citanju knjiga i ljubav ka pronalazenju najboljih rjesenja za prevod. Taj bi mi posao takodje omogucio da stalno unapredjujem svoje znanje jezika, sto je nesto sto sam uvijek zeljela da radim, i da imam slobodu da radim u satima koji meni odgovaraju. Steta sto mi se zelja nije ispunila.

ThePoet ::

od malih nogu podučavam što imaginarne što stvarne ljude

Sjajno!  

Čini mi se da sam se odmalena spremala za prosvetarski poziv, pošto mu to dođe neka tradicija u mojoj porodici. Kada sam upisivala književnost, nisam mnogo ni razmišljala o tome šta se dešava posle. Od svega što sam prvenstveno htela da studiram - gluma, etnologija, istorija umetnosti - jednostavno 'leba nema ovde (pod uslovom da uopšte upišeš).
Žao mi je što se na studijama ipak nekako ukalupimo, i usmeravamo sebe samo ka jednoj sferi, a nema tog čoveka koji nije talentovan barem za dve stvari.
A onda, postoje i brojne nelogičnosti koje odvuku čoveka sa onog čime želi da se bavi.
Situacija sa engleskim jezikom je takva da, ako si odslušao dve godine, možeš da predaješ u osnovnoj školi. Pa, ako je tako, zašto ne mogu da odem na Katedru za etnologiju i antropologiju, slušam dve godine nekog predmeta (recimo, Antropologiju mita i rituala) i mogu da se zaposlim u nekom muzeju? Nema veze što sam studirala nešto ,,levo". Zašto se potcenjuje nečije znanje (nema šanse da neko, kome je engleski izborni predmet, ima isto znanje kao i diplomirani Englez.  )?
Zbog svih takvih kvazi-rešenja, ja sam najpre maštala samo o nekom poslu koji je van učionice, a onda sam shvatila da je svuda podjednako zastupljena  garnitura pametnjakovića koja će ti smetati, gde god koraknuo.
Zato bih, iskreno, volela da provedem život ne bivajući zaposlena i da sebe izdržavam od cveća i povrća. Čitala bih knjige, možda neku i napisala, dobroj deci bih pomagala i držala časove za teglu pekmeza, naučila bih da pletem korpe pa ih prodavala...

Čime želim da se bavim? ...
A čime ne želim? To je moj odgovor na ovo pitanje. Međutim, toliko toga sputava ovo moje čovečje biće, u takvoj sam ultra umetničkoj razuđenosti unutar sebe da više i ne znam koji je moj cilj. Ja bih volela da budem pisac, pravi, onaj koji piše duše radi, mašte radi i drugih radi, a ne radi novca. Pa opet, ako se i time budem ikada bavila... (a već se bavim, samo što ništa ne zaradjujem), ako odem tim putem, ako me vetar života ponese u pravcu mojih zvezda - možda odbegnem sa tog puta kao kakva pijanica ili probisvet koji nikada ništa valjano u životu nije učinio, ili bolje ništa pravo.
Sve je laž. Kada pišeš - maštaš stvarnost. Izmišljaš svetove, lažeš ljude.
Pisac je niko drugi do prevarant, mag koji svoju tačku izvodi na papiru. A onda nestane i tih reči, ili počnu nešto drugo da znače...Moje poeta naturalis biće nikada neće razumeti zašto mu je obrazovanje kakvo danas postoji ikada i bilo potrebno. Gde god da budem, šta god da radim - znaću da sam živela po svome srcu. Ljudsko srce je jedino čime želim da se bavim. Ničega izvan srca ne želim da se latim.

Ne znam.Razmišljala sam jedno vreme, ali sam posle odustala.
Volela bih da se bavim nekim nesvakidašnjim, neuobičajenim poslom.U kome nema ponavljanja, u kome svaki novi dan donosi nove avanture.
Nekako mi je zamarajuće godinama pričati jedno te isto.Monotonija ubija.
Velika pustolovina...
Ponekad razmišljam o tome kao putovanju oko sveta.Jednim malenim avionom, moj dragi i ja.Letimo, nebu pod oblake.Obilazimo sve države, sve kontitente.Azija,Afrika,Sev. i Južna Amerika,Australija,pa čak i Grenland.I smejemo se.Razgledamo sve gradove, gledamo kako ljudi žive.Kako je to u drugim nacijama,u nekom drugačijem životu.Sa drugačijom klimom.
A najviše gledamo ljude.Gledamo male crnce kako se smeju i igraju oko logorske vatre, goli,raduju se životu.Gledamo brze njujorčane u crnilu.Kineske što prolaze Kineskim zidom.Kengure kako skaču.Brazilce kako vatreno idu na fudbalske utakmice.
Ponekad samo...ćutimo i gledamo čuda prirode, zaneseni pred lepotom prirode, i nečim svetim i tajanstvenim.

Geopoetika. Lektor, pa diREktor.

Trenutno bih voljela da stvaram aplikacije, da naucim dobro da programiram, da sam sto kreativnija i naravno dobro placa. Stoga sam uzela da ucim pl/sql ne bih li taj san ostvarila