Koliko često idete kod doktora?

Cesto sam kod lekara zato sto imam velike probleme sa anemijom.
Pokusala sam svakako da popravim krvnu sliku i iskhranom i lekovima ali ne ide...skoro sam pala u nesvest i morala sam da primim gvozdje u venu.
Takodje mi je i stitna zlezda uvecana,pa moram redovno da je kontrolisem.
Kad je u pitanju temperatura i kijavica ne idem kod doktora i to resavam fervexom,coldrexom,cajevima i vocem.
Necu da idem u dom zdravlja i pokupim jos koji virus uz vec pristuni :affraid:
Mama mi je doktorka pa vec mozete zamisliti kako je to... :laugh:

Lekari,joj idem samo kada moram...srecom pa je to retko jedino o cemu moram voditi racuna je temperatura uvek moram da reagujem,ne odem kod lekara ali popije nesto samo da me ne bi savladala jer onda je cupavo.

meni je otac lekar, ali u svakom slučaju više volim sam da se lečim, sem kad je nešto stvarno ozbiljnije. A otkad sam pošao na fax, samo sam jednom otišao kod lekara, jer sam morao, samo na pregled kako bih mogao da overim semestar. ovako ih ionako ne podnosim. (tata je izuzetak, ali kad ga vidim u mantilu, pripovraća mi se)

Mnogo sam neodgovoran po ovom pitanju. Uvek odlažem i pokušavam da sam prebrodim trenutne tegobe. Nekad mi i uspe ali to verovatno duže traje nego što bi trajalo da sam otišao da se konsultujem sa doktorom. Svestan sam važnosti zdravlja, ali ga uvek nekako potiskujem na stranu ne misleći unapred...

Ne volim redove, ne volim da pijem lekove na svakih 8 sati, ne volim da dajem pare za njih, prosto mi je odbojno, pa se zbog te svoje odbojnosti i lečim toliko dugo od obične prehlade.

Ja se uzasavam hipohondri i stalno se plasim da ne postanem jedna od njih, pa izbjegavam doktore maksimalno. Ako je prehlada u pitanju, ne pada mi napamet da idem kod doktora, lijecim se sama. A onda pomalo i ostalo prenosim na sebe, izbjegavajuci doktore. Cesto samu sebe ubjedim da umisljam i odmah je nekako bolje. Vise od godinu dana imam problema sa zacepljenim nosom i stalno govorim da cu otici doktoru da vidim o cemu je rijec, no uvijek me na kraju odbije pomisao kako ce mi reci da samo umisljam ili da je neka glupost, pa onda samoj sebi kazem kako sam dosad zivjela s tim, mogu i odsad Dva doktora su mi na rutinskom pregledu preporucila da pregledam detaljnije srce. Ali, kako je jedan od njih rekao da to moze biti od moje prevelike mrsavosti, ja sam prihvatila tu mogucnost i nikad nisam otisla to kontrolisati. Moja metoda je valjda misliti pozitivno

Haha, ja baš kao i ces@ric@ čekam i trudim se misliti pozitivno.
Jedini je problem što se desi da na taj način okasnim kod doktora, pa kad me se dočepaju, ne puštaju me mesecima. I onda umesto da poučena iskustvom, sledeći put odem na vreme, jok, ja ponovo tako.

Ja rijetko idem. Zadnji put kada sam otisao rekose mi da su me skinuli sa spiska jer se nisam javljao pet godina, a nisam odgovorio na neko pismo.

Tako da sam se morao ponovo registrovati, sto je ovde u Londonu dosta komplikovono. Nadam se da necu morati ukoro opet ici uskoro.

Naravno da treba pozitvno razmisljati, ali nekad je ipak bolje otici...

Ja kod ljekara idem po potrebi. Posto, na zalost, patim od astme moram ici na redovne kontrole, i da bih dobila recepte za lijekove. Takodje od dolaska u Englesku vecinu godina imam problema sa alergijom na polen. Ona ima slicne simptome kao jaka prehlada, i nekih godina sam imala izrazene simptome tokom citave godine.

Sto se tice ostalih bolesti, uglavnom prehlada i gripa, uglavnom sama kupim lijekove u apoteci. Zadnjih godina se vakcinisem protiv ovih bolesti, pa ih uglavnom nisam ni imala. Znala sam se takodje sama lijeciti od veoma visokih temperatura - obloge od domace rakije za noge su u mom slucaju (a i slucaju mog supruga) se pokazale kao mnogo djelotvornije od bilo kakvih lijekova za skidanje temperature!

Kod lekara i odem, ali zubar je za mene reinkarnacija Dr Mengela.

Jako retko.Jedino kod ginekologa idem dva puta godišnje(čitaj moram)
Jedno vreme sam išla redovno, morala sam, verovatno mi se smučilo i od tada baš retko.
Niska mi je zdrastvena kultura.
Dok sam kod klinaca izgradila da idu redovno.a, to je dva puta godišnje na sistematski.Sad se plašim da l ih nisam napravila hipohondorima...

Uglavnom se sama lecim, svojim metodama, na vreme, maksimalno izbegavajuci lekove. Jednom, do dva puta godisnje odem kod lekara, i trazim injekcije, da me brze prodje... (dosta sam ih i ja davala)

Kontrolisem krv cesto.
Mislim da nije tesko jednom u tri meseca, bar, proveriti krvnu sliku.Tuzno je sta je sve bombardovanje ostavilo u vazduhu, pa sve vise mladih ljudi boluje od raznih bolesti.
Jeste, tacno je-mladi smo, i misljenja : "ma, ja sam mlad, kada budem star, mislicu o tome!".
Kako sam mislila, tako sam se i "provela".
Za bezazlene stvari ne idem kod doktora, popijem neki lek kod kuce i to je to.
Nervira me kada nekoga od svojih moram po pola godine ubedjivati da posete lekara, pa onda kad odu, ne izlaze odatle.
Zdravlje je najbitnije.

Kao što sam napisla, ne idem, dok svima pričam da je obavezan bar jedan sisitematski pregled godišnje.
Nadam se da će i ova ukočenost vrata nekako proći i da ću opet izbeći lekara.
Moji me smaraju već duže vreme,verovatno vide da mi je neophodan lekar
Meni je bitno da sam ja njih poslala i imaju izgrađenu zdr.kulturu.
Zanimljivo dok sam radila, trčala sam stalno i bila stalno na bolovanju i priznajem da sam i ja upropastila državu

Ja kod doktora idem jako retko (da kucnem u drvo)
Idem baš kad prigusti.
Inače prehlade i slične stvari lečim sam. Nakkljukam se fervexo i ostalim stvarčicama i ko rukom odnešeno.
Ne kažem da je ovo u redu, ali takav sam

Kod doktora nisam bila sigurno jedno 4-5 godina.
Zato sto trpim, pa se sama lecim. Uglavnom je to upala grla, sitne prehlade.
Samo sada je malo teze leciti se sam.....pre sam kupovala antibiotike ,
ali sada ne daju bez recepta!

Tako ni ja nisam isla i vise od 5 godina, pa kad sam ove otisla dobila sam uputnice za milion nekakvih pregleda. Sad bih ocigledno trebala nadoknaditi to sto nisam isla

Lekari... ne volim ih. A ko i voli da je bolestan. Kao manja išla sam često jer sam bila neotporna i stalno me nešto hvatalo. Sada ih zaobilazim koliko god je moguće. Prehlade lečim sama - biljem, rakijom, ili čekam da prođe od sebe. Kad međutim zagusti - kao moja hronična upala sinusa od koje puca glava moram po penicilin. One koje naročito ne volim su psihijatri. Ja nestručnije ljude ne poznajem. A posećivala sam ih, nije da nisam. Znate već. Ubijen mi je otac, a ja sam njanjava. Niko mi nije pomogao. Do vraga im diplome i titule.
Nadam se da mi lekari neće ozbiljno trebati. Verujem u medicinu i poštujem je, ali čini mi se da se odlaskom kod lekara još više razbolim. Za sad teram svoje.

Skoro nikad ne idem kod lekara, čak ni kad se ozbiljno prehladim, pa sam sad, pošto sam zapustio svoje zdravlje navukao sebi ozbiljan problem. Nekoliko meseci sam se mučio sa teškoćama u gutanju, ništa nisam mogao da jedem bez mnogo vode, stajao mi je svaki treći zalogaj u grlu.

Ispostavilo se da imam upalu jednjaka i da moram da izbegavam začinjenu hranu nekoliko meseci, da smanjim cigarete i kafu, da ne pijem gazirano, da ne pijem alkohol. Jednjak mi je preosetljiv, jer sam upravo sve to radio, i sad mi najviše nedostaje začinjena hrana.

Ali svejedno, to me neće naterati da idem češće kod doktora, jer višesatna čekanja na pregled nikako neće pomoći mom psihičkom zdravlju, plus sigurno nije baš najbolje za zdravlje sedeti nekoliko sati u prostoriji u kojoj su svi bolesni - odeš da izlečiš jedno, dobiješ u čekaonici bolesti tri.

Vrlo sam disciplinovana po tom pitanju. Volim sebe i ljude koji me vole i kojima sam potrebna. Redovno se pregledam i kada ne osećam tegobe. Istina, ne volim bolnice ni preglede ali ... odnegovala sam zapadni princip te samodiscipline kod sebe.
Lečim se samostalno samo ukoliko sam sigurna da su tegobe prolaznog karaktera - recimo prehlada ili migrene ...

Čitam svoj davnašnji post ... baš sam bila derištance. I sada sam ... ali ne toliko ha ha :-D psihijatre i dalje ne volim. Ne služe svrsi.