Koliko ste tolerantni?

Jedino što ne tolerišem je kad je neko istovremeno nevaspitan i bezobrazan.

Za sve ovo što je nabrojano ne bih upotrebila reč "tolerancija" jer nema šta tu da se toleriše ili ne, svako ima pravo da živi svoj život onako kako želi, a ljude cenim i prihvatam na osnovu nekih drugih stvari i karakternih osobina...

Mogu da kazem da imam visok prag tolerancije. Ali, naravno, to ne znaci da cu dozvoliti da neko gazi po meni ili da mi se penje na glavu.
Sve i svasta mogu da cujem, a da me ne povredi i to sam vremenom naucila. Iskustvo je jako vazno kao i zivotne okolnosti u kojima se nadjemo. Od svega toga zavisi koliko cemo tolerisati nesto ili pak netolerisati...

Imam visok prag tolerancije, prijatelji smatraju da je cak i previsok, ali naravno, necu dozvoliti da neko gazi po meni.
Sto se tice postavljenih pitanja, mislim da to nije tolerancija vec prihvatanje, to jest koliko smo ili nismo spremni da prihvatimo neku osobu ma koje vere, seksualnog opredeljenja, boje koze i slicno je ta osoba.
Sto se toga tice, meni je sasvim svejedno, jer osobe delim samo na dobre i zle.

Sparrow ::Jedino što ne tolerišem je kad je neko istovremeno nevaspitan i bezobrazan.

Za sve ovo što je nabrojano ne bih upotrebila reč "tolerancija" jer nema šta tu da se toleriše ili ne, svako ima pravo da živi svoj život onako kako želi, a ljude cenim i prihvatam na osnovu nekih drugih stvari i karakternih osobina...

Svaka čast. Kao da sam ja rekao. Slažem se u potpunosti.

Still_dreaming ::Ponekad nam je teško da neke stvari prihvatimo i shvatimo. A nekad se i ne trudimo...
Koliko ste vi tolerantni?
Možete li da tolerišete, npr., ljude druge vere i samu njihovu veru?
Ljude drugačije seksualne orijentacije?
Koju različitost ne tolerišete i šta nikako ne možete da shvatite?

Nemam apsolutno nista protiv ljudi druge vjere,sexualne orijentacije i sl.Postujem svaku razlicitost, i strasno me nervira kad vidim da je neko ubijedjen da je savrsen, sve drugacije mora biti pogresno.Takodje razumijem i mnoge mane, a sto razumijem mogu i da oprostim...

Pa mnogo sam tolerantna...
Sve razlicitosti prihvatam bez problema...ne smetaju mi osobe drugacije od mene po bilo kom osnovu...
Dok mogu sa drugim ljudima da komuniciram normalno nista mi ne smeta...

Ljudi su uglavnom netolerantni prema onome što ne razumeju.

Tako sam ja netolerantan prema zavisti svojih prijatelja, koji samim tim prestaju da nose taj naziv. Netolerantan sam prema neljubaznosti u bilo kom smislu. Netolerantan sam prema ljudima koji svojim postupcima svesno škode drugima. Uglavnom sam netolerantan prema onim ljudskim osobinama koje nemaju nikakavu svrhu osim da zadovolje sopstvenu sujetu.

Sve ostalo mogu da tolerišem.

Ljudi su uglavnom netolerantni prema onome što ne razumeju.

Ili nece da razumeju...mislim da je pre da nece...
Inace, imam visok prag tolerancije..za mnogo toga..i razumem sem.. nevaspitanja, (odraslih ljudi) ..decu gledam kroz roditelje, i nikada ih ne krivim, vec razmisljam kakvi ce biti kad odrastu.
Zatim...nerazumem...zavist, zlobu, i ne prihvatanje onoga ko drugacije razmilja...drugacije ima poglede na zivot...na sve...
Netolerantna sam prema rasistima, netolerantna sam prema siledzijama, netoleranta sam prema manipulantima, netolerantna sam prema Tabu temama..jer da nisu Tabu, ne bi nam ovako bilo...ne bi imali ovolko ubistva, samoubistva...jer je Tabi tema neuropsihijatrija...recimo!
I, mogu da nabrajam do sutra, i da za svaku tezu napisem zasto nema ni T od toelrancije...

Slazem se sa enigmom ...

Still_dreaming ::Ljudi su uglavnom netolerantni prema onome što ne razumeju.

Tako sam ja netolerantan prema zavisti svojih prijatelja, koji samim tim prestaju da nose taj naziv. Netolerantan sam prema neljubaznosti u bilo kom smislu. Netolerantan sam prema ljudima koji svojim postupcima svesno škode drugima. Uglavnom sam netolerantan prema onim ljudskim osobinama koje nemaju nikakavu svrhu osim da zadovolje sopstvenu sujetu.

Sve ostalo mogu da tolerišem.

Objasnio si. A i enigma je objasnila..
Jedino što bih dodao je netolerantan prema ljudima koji žive za tračeve i žive tuđe živote. Čemu to? Zabadaju nos u sve i sve ih zanima.. Živi svoj život i pusti ljude da žive.. To nikako ne tolerišem..

Moja okolina misli da sam previše tolerantna.
A ja mislim da oni nemaju ni malo razumevanja i da jednostavno neće da razumeju sve ono što je ljudski.
Juče sam prisustvovala raspravi majke i ćerke, povod za raspravu je bio mali zeka.
Preslatki zekica se šetao u kutiji dok smo Lule i ja ga gledali i radovali se, a "njih" dve su se žestoko raspravljale, jer babetina misli da Luletu ne treba zeka.Kao šta ćemu ima mačku.Mnogo sam se iznervirala, mali Lule je počeo da plače, shvatio je da baba neće zeku u stan.
Strašno.
Sinoć je bila ta babetina kod mene, naravno odmah sam počela temu o Luletu i malom zeki.
Da bi mi ona rekla da to što sam ja dozvoljavala morske prasiće, papagaja da mi se šetaju po kući, je bilo van pameti i da sam previše oduvek dozvoljavala svima oko mene.Odgovorila sam joj najbolje što sam umela i ona je otišla.
Nisam je povredila, naprotiv, samo sam joj rekla da razumevanje male dece je veoma važno za njihovo odrastanje, sazrevanje.
Shvatila je ona šta sam joj rekla, jer kod nje ništa nije moglo, sve je bilo zabaranjeno, sve je Tabu tema bila i deca su joj odrastala u strahu.
Sad i njihovoj deci pokušava da zabrani tog zeku

Ja mogu da napišem šta su drugi rekli za mene. Kažu mi da sam nekad toliko tolerantan da me i ne pitaju za savet, jer ću im ja sigurno "dozvoliti" sve. Ništa me ne čudi i prihvatam sve što nikoga ne povređuje. Kako ja mogu da tražim da neko razume mene, ako se ja ne trudim da razumem druge?

Mislim da sam prilicno tolerantna, a i cesto dobijem komentar od prijatelja "pa kako to tolerises, ja bih davno odj..." Ako me neko ne gazi, ne iskoristava, ne nanosi mi neku veliku stetu, svejedno mi je i mogu biti tolerantna. No, ako nekog smatram zlim i pokvarenim, moje granice se jako spuste.
Sto se tice religije, nemam s tim problema. Ja nisam religiozna, ali moja najbolja prijateljica jeste jako i ja to postujem. Zato sto ona mene s tim ne opterecuje, postuje moj izbor kao i ja njen.
Jedne godine sam stvarno ispitala svoj prag tolerancije prema vjernicima i drugim religijama. Naime, sa nama je u domu jedan semestar boravio cetrdesetogodisnji Arap. Pet zena, osmoro djece i naravno svoj stav. Kad pricamo sve ok, cak i simpatican. Ali onda je mom bratu poceo kako je to cudno, zivi sa sestrom, a ona ne kuha za njega. Te kako bi i ja i moja cimerka trebale svaki dan da kuhamo za njih dvojicu i opcenito obavljamo kucne poslove. Pa je onda poceo o tom kako zensko ne bi trebalo da pije, da se vraca kasno kuci, da ima bilo kakvog muskarca prije braka, te kako bi se trebala oblaciti... Meni je sve to u neku ruku bilo simpaticno, volim razlicitosti u kulturama i religijama. Nisam komentarisala, niti se zivcirala, njegovo misljenje. Pokusala sam mu jednom samo reci da smo razlicite kulture i da kod nas nije tako. Na drugu stranu, moja cimerka je posizila od takvih komentara, pa se namjerno pocela provokativnije oblaciti, stalno ga zvati da sa nama pije alkohol i neprekidno ulaziti u rasprave s njim. A moj brat je sve shvatio kao zezanciju. Prvo ga je poslao da predlozi nama dvjema to o kuhanju. Ja nisam stigla nista ni reci, moja cimerka se izvikala i izbacila ga iz sobe. Bila je ljuta dva dana. A onda je dosao sa prijedlogom mom bratu da bih se ja mozda trebala pokriti. Brat je mrtav hladan odgovorio kako smo pricali o tom prijedlogu, ali da je familija dala meni izbor da studiram ili da se udam i pokrijem. Te da ce sacekati da zavrsim studij, pa da me pokriju Meni je i dalje bio simpatican. Jednostavno sam shvatila da njegovi komentari ne uticu na mene, nece promijeniti moje misljenje, a ja isto njegovo ne mogu promijeniti, niti vidim razlog zasto bih -on sretan, ja sretna u svojim shvatanjima, nema se tu sta netolerisati.

I za seksualnu orijentaciju mi je svejedno. Ne tolerisem cisti bezobrazluk, veliku neodgovornost i ljenost. Ali ljenost ima isto vrlo visoku granicu.

Mislim da sam prilicno tolerantna osoba. Ono sto me u zivotu najvise iznervira i prema cemu sam netolerantna je bezobrazluk i neko namjerno zlo. To ne podnosim i ne oprastam, i sa takvim osobama sam se znala kaciti. Moram priznati da me osim ove dvije stvari jos nervira i poprilicna glupost i zadrtost, i da mi je to nekada tesko razlikovati od bezobrazluka.

Sto se ostalog tice, dosta sam tolerantna, ali ipak postoji linija preko koje ne prelazim. Na primjer, homoseksualce prihvatam isto kao i ostale, ali bih ih vjerovatno izbjegavala ako bih smatrala da su mozda bolesni od side. Ovaj primjer navodim jer je kod naseg bivseg komsije dolazio homoseksualac koji je imao neku groznu kvrgu na licu i cinio mi se bolestan. Mozda i nije imao sidu, ali sto bih ja bila luda da rizikujem da se od njega zarazim ako jeste? Inace, svejedno mi je da li ce se ljudi istog pola vjencavati i ostavljati imovinu jedno drugom. Stvarno ne vidim nikakvog razloga da budem protiv toga. Ne bih medjutim bila za to da usvajaju djecu.

U zivotu sam se druzila sa ljudima razlicitih religija i ne vidim u tome nista neobicno. Sto se tice ostalih rasa, imala sam dobru drugaricu kineskinju i dopisujem se sa jednom osobom iz Juzne Afrike. Taj afrikanac je veliki vjernik i imali smo mnogo interesantnih rasprava na tu temu, mada ja sama nisam religiozna. Smatram cak i izazovom da razgovaram sa ljudima razlicitih pogleda na zivot, jer je to izvrstan nacin da testiram svoja vlastita uvjerenja.

U velikoj mjeri prihvaćam drugačija uvjerenja, mišljenja, običaje... sve dok osoba ne čini zlo ni sebi ni drugima i dok mene ne pokušava promijeniti.

Recimo, vjerska tolerancija. Apsolutno mi ne smeta nitko tko svoju vjeru drži za sebe, tko je religiozan iz nekih osobnih razloga. U trenutku kada bi ta osoba pokušala meni nametnuti svoju vjeru, uvjeravati me kako je to jedino ispravno, kada bi me udavila svojom pričom, postala bih izrazito netolerantna.