Najbitnije u vezi je...

Mnogo se priča o tome kako je poverenje najbitnije u vezi. Ali, svako ko je bio duže u vezi (najbolje ako je u braku), znaće da partner stalno uspeva da uzdrma vaše poverenje. A vi opraštate. Da biste uopšte bili u vezi, normalno je da postoje izvesna osećanja. Ja smatram da su najbitnije tri stvari (slažem se, da, i poverenje je bitno, ali evo još šta): tolerancija, razumevanje i sposobnost opraštanja.
Tolerancija je inače potrebna da bi ljudi mogli da funkcionišu u društvu. Partner će uraditi hiljadu nekih stvari koje vi ne radite na taj način i koje bi možda mogle da vam zasmetaju, ali ćete vi vremenom naučiti šta možete da tolerišete, a šta vam je previše. Ono što možete - prećutite, a ono što je previše ispravite koliko može. Mora se u vezi biti tolerantan kako bi moglo da se funkcioniše i dopustiti i nešto što niste mislili da ćete ikada moći.
Razumevanje je jako bitno, jer ako niste u stanju da razumete šta vam govori kad ćuti, šta misli, a ne želi da kaže, šta govori njegov/njen pogled, ako ne razumete zašto se vaš partner oseća tako kako se oseća i pri tom ne razgovarate o tome, izgubiće se povezanost između vas dvoje.
Mnogo puta se u dužoj vezi oprosti i pređe preko nekih stvari zarad njenog opstanka. Mora se, pak, napraviti gornja granica. Šta je to što nikada ne biste oprostili. Često, kada nekog volimo, ume da se desi da tu granicu pomerano neprestano. Partner nas ponekad izneveri i povredi, ali sve što ne prelazi gornju granicu može se oprostiti.
Ipak, kroz sve ovo se proteže i jedna vrlo bitna stvar, a to je razgovor, komunikacija. Ukoliko toga nema, nema ni uspešne veze. Pritom, treba znati i kada ćutati, a kada govoriti. Čitati pokrete, slušati neizgovoreno. Za sve to treba vremena. I strpljenja.