Žene i šoping

Šoping je terapija, momci to ne razumeju : :

Nijedna žena nije izuzetak. Mi jednostavno uživamo u kupovini i to je to. Ma, i moji drugovi idu sa mnom u kupovinu i završavaju sa torbom u ruci. A i kad nemam para, uđem lepo u butik,isprobam šta mi se sviđa i izađem. To mi je zadovoljstvo...

Catwoman ::Nijedna žena nije izuzetak. Mi jednostavno uživamo u kupovini i to je to.

Vjerovatno tačno. Imaju zene taj neki instinkt za gnijezdenje... Mislim da se samo razlikuju stvari koje zene vole da kupuju.
Ja, recimo, MRZIM kupovati odjecu, obucu! Posebno ako imam imperativ da kupim nesto (npr. cizme za zimu),a ako mi se nesto ne svidi na prvu..pa se moram peglati i jos traziti...dodje mi da placem.

Ali zato volim da prebiram po artiklima za zdravu ishranu, pa i kozmetiku (npr. svakom samponu, kremi isčitam sastav prije nego ga kupim, i uuuzivam u tome : : )

Mima ::Šoping je terapija, momci to ne razumeju : :

apsolutna istina <3 samo sto ja ne bih isla sa drugom u setnju, pa po buticima xD

Catwoman ::Nijedna žena nije izuzetak. Mi jednostavno uživamo u kupovini i to je to. Ma, i moji drugovi idu sa mnom u kupovinu i završavaju sa torbom u ruci. A i kad nemam para, uđem lepo u butik,isprobam šta mi se sviđa i izađem. To mi je zadovoljstvo...

Ima izuzetaka, vjerujte mi. Moja prijateljica sa faksa ne voli nikako shopping. Dok se ja okrenem za skoro svakim izlogom, ona ne primijeti bas nijedan. I obucu i odjecu narucuje preko interneta.
Na drugu stranu, ja sam strasno teska sa kupovinom, zato najcesce ne maltretiram nikog. Najvise volim da sama obilazim prodavnice, pa da razmisljam, probam i na kraju krajeva ne iznerviram nikog, ako se nakon dva sata vratim, a da ne kupim nista. Opustim mozak

No, nisam ni kao moja najbolja prijateljica, koja prije dolaska u bilo koji grad obiljezi semi shopping centre, koje zeli posjetiti i po cijeli dan ih obilazi (neumorna je cura). To mi je opet pretjerivanje, pogotovo jer je cesto lijena da nesto isproba, pa joj to poslije bude malo.

A ima i muskaraca koji vole shopping. Moj tata naprimjer. On voli svaki shopping kad kupuje za nekog drugog, osim za sebe. Pogotovo kad je u pitanju namjestaj. Takav je i moj prijatelj, jedino sto on vise voli da za sebe bira.

Obozawam soping..

U mojim dvadesetim sam voljela soping. On nam daje priliku da budemo kreativni i kombinujemo sa vecim ili manjim uspjehom ono sto vidimo da bismo stvorili svoju garderobu. Vjerujem da je u osnovi kupovine garderobe zelja za dopadanjem i uljepsavanjem svog izgleda. Sada imam perioda kada kupujem i perioda kada dugo nista ne kupim. Ormari su mi puni, i uvijek se trudim da kupim nesto lijepo i kvalitetno, pa mi je zao da bacam stvari kojima nista ne fali samo da bih stvorila prostor za nove stvari. Mislim da imam dobar ukus, jer se drugi cesto oduseve i pohvale stvari koje nosim.

Veoma cesto setam, medjutim, a da nista ne kupim. Still, tebi bih savjetovala da sa svojim drugaricama setas pored Ade Ciganlije ili Kosutnjaku, ili nekom slicnom mjestu, pa neces morati da se brines da ce sva njihova paznja biti posvecena obliznjem izlogu.

Jao, meni kupovina ide na živce... Ne mogu da izdržim gužvu i guranje. Retko kad mi se zaista dopadne nešto, a još ređe nađem veličinu za sebe...
Nikad nisam volela tako da trošim vreme, niti mi je pričinjavalo zadovoljstvo. A kao za baksuz, sve moje prijateljice vole da lunjaju po robnim kućama, i baš vole da me cimaju po njima. Ali, izdržim, valjda zato što ih volim.

Obozavam kupovinu...sutra idem da pazarim, i olaksam novcanik Viloticu
Njega ne vodim niti mi pada na pamet..jer taj je tako dosadan...i nikada ne kupim ono sto sam zamislila,,nek peca, radi, ne zanima me
Cudno je da obidjem ceo grad, i da se uvek, ali uvek vratim u onu prvu radnju gde mi se dopala (cipela...recimo)...Naravno to ne priznajem nikada, jer sta ima da se znaju da sam blesava ...sumnjaju oni, ali dzabe
Ispunjava me soping, i uzivam u sopingu...cak i klincima ponekad kupujem..neke sitnice, jer ostalo kazu da ne znam

Mima ::Šoping je terapija, momci to ne razumeju : :

I fizičko nasilje je, ali nećemo o tome.

Catwoman ::Mi jednostavno uživamo u kupovini i to je to. Ma, i moji drugovi idu sa mnom u kupovinu i završavaju sa torbom u ruci. A i kad nemam para, uđem lepo u butik,isprobam šta mi se sviđa i izađem. To mi je zadovoljstvo...

Pokušaj da uživaš u kuvanju ili peglanju. Kažu da relaksira.

Ja uđem u dve radnje i ili nešto kupim ili načisto odustanem od kupovine. Nemam ja živce niti vremena za to.

Nije to bas na 15 dana, ali nekako uz svako godisnje doba obavezna je kupovina.Leti malo cesce.I, zaista priznajem da umemo da budemo naporne, jer ja nekad sama sebe smorim,..ali nikada ne odustajem.
I, ima zene(devojaka) koje ne vole shoping..vec se kupuju preko neta...meni je to bzv...
Inace volim sama da idem, jer znam da sam naporna, i da sve hocu da vidim, pa tek kupim. Kao sto sam napisala u predhodom postu u ovoj temi, cesto mi se desava da kupim ono prvo sto sam mi 'zapalo za oko'..
Desava mi se da gledam izloge,a da nisam posla u kupovinu, vec jednostavno zastanem i vidim sta je izlozeno...zato je to tako ne znam, i zasto uzivam kad idem da 'pazarim' i to ne znam...Negde sam procitala da depresivne zene tako lece depresuju...meni je to neshvatljivo, jer kako cemo leciti depresuju kad nemamo parica?!
I, zasita ima mnogo tih 'krpica' koje se ne oblace, i koje mi zao da bacim...
Za sebe mislim da nisam zavisnik,jer imam prijateljicu koja je stalno u sopingu..svake nedelje...kad je pitam sta ce joj to toliko,...(jer su bas neke 'krpice' koje su bzv) odobijem odgovor da ona mora, ali mora da jednom nedeljno kupi sebi nesto, pa nek je to i kod Kineza.

Ja sam izuzetak i ne volim soping.
Jako sam izbirljiva, i volim da pogledam sta sve ima pa da odlucim, i bolje mi je kada idem sama.
Mrzim kada isprobavam stvari po onim (cesto tesnim) kabinama, leti (kada je vrelo ) i zimi (kada imam 6 slojeva na sebi).
Desi se da kupim nesto bezveze, na brzaka, sto ne nosim kasnije, a ima nekih stvari iz kojih se ne izvlacim. Idem u kupovinu, kada smatram da je to potrebno.

Neke zene prosto obozavaju soping. Neke lece komplkse, neke odmaraju mozak...

Volim, ali ne odlazim često u šoping, obično obilazim radnje kad mi je neki komad garderobe neophodan. Kao što kaže pahuljica, ja volim sama i uvek sama da pazarim. Zatim, ne očekujem ni od koga da nosi moje kese, ni da me čeka dok neki komad isprobavam. Taj čin je za mene jako intiman i želim mir i da sam sama tada. Terapija? Naravno da jeste, i to odlična terapija.

Nekada sam kupovala stvari zato sto su mi bile neophodne, nekada zato sto sam bila malo tuzna i zeljela da se oraspolozim. Sada najcesce kupujem zato sto zelim da malo "osvjezim" garderobu ili ako mi se neki komad garderobe izuzetno dopadne i mislim da bi bilo steta da ga ne kupim. Velika je steta sto nemam malo vise prostora za skladistenje, pa sada kupovinu zaista moram da svedem na minimum.

Inace, volim da imam partnera pored sebe kada kupujem, jer volim da cujem i njegovo misljenje. Ne volim da u kupovinu idem sama.

Paaaa, kad idem u setnju onda setam, a kada idem u kupovinu, onda kupujem
Iskreno imam cudan ukus i ne odgovara mi vecina prodavnica kod nas, tako da ja i kada odem u Usce, zavrsim za sat vremena, a i njih izgubim na setanje. Volim da idem sa nekim, jer sam cesto neodlucna. Najcesce je moja sestra ta koja ide sa mnom - ili ja sa njom, posto cak i kada krenemo da trazimo nesto meni ona naidje na nesto E ona je pravi primerak za kupovinu

Izgleda da sam zenski izrod
Volim lepo da se obucem , sredim, ali da sate i sate provodim setajuci po buticim. Nema sanse!
Brzo me smori...kao sto je neko iznad napisao, udjem u dva-tri butika, ako ne nadjem nista....odoh kuci!
Ne volim cak ni sa nekim drugaricama ici u shopping, jer znam da ce to potrajati, najvise me iznervira razgledanje jedne stvari sto godina.

Ja sam nekada stvarno volela soping , ali s godinama sve manje i manje.
Pre me je opustao , a sada je poceo da me smara.Pogotovo kada je obuca u pitanju , pa pre sam jedva cekala da krenem u napad na radnje, a sada gledam da svratim u dve do tri .Ali sam primetila razliku pre sam se mnogo lakse odlucivala a sada sam postala neodlucna . Vise nije terapija, sada je agonija

Sudeći po ovom stereotipu, ja sam postala žensko pre pola godine.
Ja sam takođe šizela od svojih drugarica koje su me vucarale po Zari, Mangu, Teranovi i ostalim nabudženim radnjama po Knez Mihajlovoj. Između ostalog i zato što sam glumila čiviluk, a i nisam imala šta da pogledam za sebe (mislim, nema tamo brojeva za ovakve, gabaritne, persone...).
E, a onda sam otkrila buvljak, i to pod nosom. Ipak nisam toliko žensko! Ne pada mi teško da ustajem u cik zore u subotu da bih napazarila sijaset pamučnih, firmiranih, udobnih stvari za male pare. Nije poenta u firmi, već u tome da si jeftino a dobro proš'o. Nemam odbojnost prema takvim stvarima. truju nas ionako sa svih strana. Dakle, čista terapeutska radnja - kao, uradila sam nešto korisno za taj dan, kupovala pametno.

Znam šta želim (uvijek imam jasnu misao/predstavu) .. i idem po to .. ako nema ono što želim .. neću se zadržavati ništa više no što je potrebno, niti isprobavati nešto tek da bih probala .. .. i ovako mi je neopisiva agonija misao da je to nešto neko probao prije mene i sve ostale misli koje mi se sad nadovezuju .. pogotovo kad su farmerke u pitanju .. uff .. .. evo opet se stresoh od jeze ..
.. ako ne mogu da pronađem ono što želim .. postoji šnajder/ka .. pa može da se napravi ..
.. npr. little black dress za maturu .. .. jbt .. početkom '00 nije se mogla pronaći normalna haljina, bez šljokica, i kojekavih gluposti po njoj ..

Primijetila sam da mi je u zadnje vrijeme kupovina odjece i obuce jako naprona. Nemam zivaca da to isprobavam, pregledam... No, zato obozavam kupovinu nekih stvari za kucu. IKEA, Jysk su mi postale omiljene prodavnice. One male stvari, kutijice, ukrasi, prostirke... to mogu razgledati i birati satima

Gubljenje vremena. - shvatih negde početkom svojih dvadesetih...
Kao tinejdžerka sam užasno mnogo menjala garderobu, i sada shvatam zašto je mojim roditaljima bilo muka od toga... pretrpani ormani, a ja nemam šta da obučem! No to je sindrom koji me eto bio uhvatio u to vreme i srećom da je moj divni mozgić reagovao što se toga tiče pravilno.
Danas ne volim šoping i čak mi predstavlja opterećenje. Kad moram da idem i do prehrambene prodavnice predstavlja mi teret i smaranje. Nekako bih najradije da to odradi neko drugi umesto mene. Presvlačenje po sto puta, traženje veličine, boje, modela cipela, tašni... šminke, kozmetike... ne znam. Odavno me ne zanima. Jedino još volim da kupim minđuše - pošto ih kolekcioniram - retko kad ih nosim.
No, ne mogu da poreknem da kupovina može da razveseli i kratkotrajno popravi raspoloženje. Ali ja nekako uvek više volim predmete i stvari koje mi neko drugi pokloni, uvek su mi draže.

Kad konacno polozim vozacki (sa cim jos nisam ni pocela), rekla sam momku da cu uzeti njegov auto i ici u shopping sama bez njega. To ga je obradovalo (ne mora ici u shopping), pa me sad stalno pita kad cu poceti sa casovima