Muško-ženska prijateljstva

Smatram da je moguce ukoliko se ogranicimo samo na to. Nije nista strano da muskarac i zena budu prijatelji, iako mnogi misle da je to nemoguce. Ne kazem da sa jedne strane ne postoji veca ljubav, pa i u vezi kada ste, neko voli vise.
Ranije je bilo nezamislivo da se dvoje razlicitog pola druze, ali mislim da danas ne postavljamo to pitanje, jer znamo da je moguce, bar sto se mene tice.
Evo, i ja sam jedna od onih koja sa ponosom kazem da imam puno muskih prijatelja, samo sto je razlika u tome sto su mi jedni zaista pravi prijatelji, i ni sa jedne strane ne postoji nesto vise, a ovi drugi su tu s vremena na vreme i postoji pomalo flerta, ali u granicama normale, kako bih rekla zezanja...
Stvar je u coveku da li zaista zeli da bude prijatelj ili zeli nesto vise...

Vjerujem u musko-zenska prijateljstva...
Vjerovatno je ranije bilo mnogo manje takvih prijateljstava nego sada jer se mijenjaju pogledi na zivot i nacin zivota...
Imam jednog muskog prijatelja za koga bas mogu reci da mi je prijatelj...znamo se od osnovne skole i svasta smo prosli zajedno...i nikad medju nama nije postojalo nista vise sem iskrenog prijateljstva...u njemu nikad nisam gledala potencijalnog decka...
A, za ostale drugove ne mogu da tvrdim da nije bilo ponekad malo flerta ili neke hemije medju nama...

Ja sam se udala za mladica koji mi je u pocetku bio samo dobar drug. Nisam ocekivala da ce mi se dopasti niti da ce ista vise od tog druzenja ikada postojati medju nama.

Inace, drugove sam imala dok sam isla u gimnaziju. Za neke znam da sam im se ja svidjala, sa nekima se cinilo da sam samo drug. Medjutim, mada smo se druzili, nismo se nikada povjeravali jedni drugima, osim ako bi mi se oni nekada pozalili da ih neka djevojka proganja i pitali za savjet kako da je se otarase. Ja vjerujem da tu gdje postoji prijateljsko slaganje postoji potencijal da se kasnije razviju i druga osjecanja, mada ne znaci da ce se to uvijek i desiti.

Da li muškarac i žena mogu biti samo prijatelji?

Naravno da mogu.

Naravno da mogu. Ja svoju najbolju drugaricu gledam kao svoju sestru i uvek kad se upoznam sa nekom devojkom procenim jel moguće nešto više od prijateljstva između nas dvoje i ako nije apsolutno se ogradim od toga i uopšte je više ne gledam tim očima... Čak i osobe suprotnog pola češće zasnivaju "dobroutemeljena" prijateljstva. Bar ja tako mislim...

Kod mene je bilo svega, ali i dalje vjerujem u muško-ženska prijateljstva!

Prvo sam se ja zaljubila u najboljeg prijatelja, ali nisam htjela ništa s njim baš zato što sam bila sigurna da nakon toga nećemo više imati ništa, da nećemo moći biti tako dobri. No dogodilo se to da smo se svakako udaljili... a ja sam se u međuvremenu odljubila.

Nedavno mi se dogodilo da se jedan prijatelj zaljubio u mene. Tj. prilično sam sigurna da je zapravo riječ o fizičkoj potrebi, ali ipak... nekako mi je sad teško nastaviti po starome s njim. Ne znam kako se ponašati kad znam da on želi nešto što ja ne želim.

A onda, naravno, imam i nekoliko prijatelja s kojima nema nikakvih problema. Zapravo, od njih mi je samo jedan prijatelj pravi, a to je zato što je on bivši dečko moje najbolje prijateljice xD Da, komplicirano je, ali kod mene postoji ona kočnica prema svim dečkima mojih prijateljica tako da sam sigurna da s moje strane neće biti ništa.

Dok sam bila mladja..desavalo mi se da prijateljstvo predje u nesto drugo.Tako sam izgubila dva prijatelja.
Sad ne, ne sto sam matora, vec sto moje prijatelje dozivljvam kao bracu.Tu smo jedno drugom za sve.
Mozda je to samo kod mene tako, jer bioloskog brata nemam.Zato imam prijatelja, koga znam 20 godina i vidjamo se cesto.Ne vidim u njemu muskarca.Niti on u meni zenu. Jednostavno mi smo prijatelji i tu smo jedno drugom za dosta toga.
Moram da naglasim da je to zajednicki prijatelj, samo je blizi sa mnom. Jer ja sve cujem i ucestvujem u razgovore, tu sam za onoliko koliko smatram da je neophodno.
Dok moj Vilotic je drugaciji. On ne moze bez njega, ali ne upusta se u neke teze teme. Mislim da se plasi da ne pogresi..To me uzasno nervira kod njega Setila sam se sada kad je od naseg prijatelja zena bila na psihijatriji, nije znao kako da pita, sta da pita itd...
Danima sam bila uz naseg prijatelja, koji me nemo slusao...i uspeo da prebrodu tu krizu i naravno zenica mu se oporavila.

Maja ::Veliki broj muškaraca smatra da su žene samo za vezu ili za seks, i time ih diskvalifikuju kao potencijalne prijatelje.

Nikad veće dubine od plitkosti, beskrajne dubine u kojoj se društvo davi. Ne zato što ne zna da pliva, već zato što ne želi. Apsurd. Ova rečenica mi je totalni apsurd.
Čuj verujem - čitaj pouzdano znam da su muško-ženska prijateljstva moguća i po meni to je jedan od najlepših odnosa između dvoje ljudi. Ja imam najboljeg druga - drugaricu ne. Mi se družimo 13 godina i nikada niko od oboje nije osetio ništa, poželeo ništa i slično. Prosto se volimo kao brat i sestra. Tako ja gledam na njega, tako i on na mene. Zgodan je i kul, ali ja prosto ne mogu nikad da budem s njim, da poželim nešto jer ja znam sve o njemu, on sve o meni, i najprljavije stvari, i najveće ispade, i najveće vrline, i najmanje detalje. Prosto ne mogu da zamislim da se ljubimo - pa mi smo ortaci zaboga! Niti on. Mnogo smo puta pričali na tu temu. Inače nas je ostatak društva (koje se sad raspalo ofc) jedno vreme proglasio parom i tvrdili su svi neosporno da smo u vezi. A mi nikad nismo bili O rajo, rajo.
Verujem da ćemo biti prijatelji dok smo živi jer smo preživeli toliko toga. Osim ako njegova žena ne bude bila neka veštica.
Inače imam više drugova i to je oduvek tako. Ali većina njih se u poslednje vreme poženila, a žene su im karakondžule i ne trpe me.
Tako da se retko viđamo.