Šta vas je danas iznerviralo?

Danas sam samu sebe iznervirala svojom nepażnjom. Kontrolor koji nas je posjetio mi se požalio da mu se neke dvije cifre ne slažu. Ja sam izračunala razliku i ukucala razliku na kompjuter i pritisnula "nadji". Kompjuter mi je pokazao transakciju čiji je total bio različit od sume koju sam tražila što me je zbunilo. Otišla sam da tražim fasciklu koju nisam uspjela pronaći. Počela sam da paničim. Tek kad sam se smirila shvatila sam da nisam naznačila na kompjuteru da tražim sumu, pa je on automatski tražio broj transakcije. Strašno me iznerviralo što sam mogla da napravim tako banalnu grešku!

Nezahvalni prijatelj. Uz moju pomoc je dobio ponudu za posao, a on je tu firmu ispljuvao i optuzio da tu nisu cista posla, jer mu je tamo neko tako rekao (neko ko ocigledno njega vidi kao konkurenciju, pa se plasi).

Odoh na facebook i vidjeh niz postova koje je ostavila moja bivsa drugarica iz razreda koja od rata zivi u Njemackoj. Sve tesktovi su bili kriticki nastrojeni prema srbima, a jedan od njih i otvorenom mrznjom. One kriticke sam podnijela bez problema, ali kada sam vidjela zlobu i mrznju jednog od tih clanaka, to me je stvarno isprovociralo. Htjedoh joj reci da su rat zapoceli takvi kao ona zadojeni mrznjom, ali me suprug zaustavio u tome. Na kraju sam je samo skinula sa spiska prijatelja. Mozda nije adekvatno, ali ce bar mene ubuduce postediti izlozenosti njenim negativnostima.

Ovakvi ljudi me tjeraju da preispitujem svoj stav otvorenosti prema svima i da se pitam da li je mnogo bolje vrlo strogo ograniciti broj ljudi kojima dopustam da me kontaktiraju, kao sto to cine neki ljudi koje znam. Onda si bar miran.

(Izvini sto o ovome pisem, Still, ali bas me je isprovociralo).

Iznervirala me je banka sa kojom moja firma ima racun. Odlucili su da promijene softver za internet banking pocetkom aprila. Citavu sedmicu su kasnili, nisam ih mogla nikako dobiti na telefon, i danas sam jedva uspjela da ih kontaktiram sredinom dana. Novi sistem je pun mana, ne funkcionise kako treba, pa sam zakasnila sa nekim placanjima. Na pauzi sam se bas nervirala, a sada sam odlucila da ne dopustim da mi to pokvari raspolozenje. Nije moja greska, a i nista na svijetu nije vrijedno mojih zivaca.

Opet internet provajder
Krteni neljubazni. 2 puta sam se vraćao do njih i još morao opet da zovem telefonom tehničku podršku (jer mora kao telefonom, ne može uživo u korsničkom centru) i bio opet pola sata na čekanju...

Juče, pa me to još "drži"

Besna sam na sebe, čačnuli me sabajle i ja nisam mogla da odbrojim, već sam ga mnogo toga podsetila, da bi se posle ćutalo od mene.
Ne znam šta mi je bilo,da me nije čačnuo i nije pitao gluposti, ne bi bilo ničega, bio bi nam lep dan.
Jedino što je dobro, to je što oboje umemo da to sakrijemo od klinaca, tako je oduvek.
Danas ga pakujem za selo, tako da će nam prijati da svako bude sam sa sobom i sa svojim mislima.
Bolje da sam ga juče spakovala da obiđe majku,a ne ja

Nije danas, nego juce, ali i mene i danas drzi. Saznala sam da mi brat ide u Sarajevo, i da ce ici i u Crnu Goru na ocev grob, bas u vrijeme kada ja i suprug idemo u Chicago. Mozda se to nekom cini glupo, ali ja bih voljela konacno otici na ocev grob, nisam ga jos vidjela iako je on umro prije 7 godina. Kada god odem u Sarajevo ili je pravo hladno, ili je pravo vruce, elem nikad dobro vrijeme da se putuje da se vidi grob. Znam da bi trebalo da se radujem sto idem u Chicago umjesto sto se ovako nerviram - uostalom, grob nece pobjeci, ali nekako ne mogu da se natjeram da razmisljam na taj nacin. Nadam se da cu se tokom dana oraspoloziti.

Prehlada. Mrzim kada se probudim ovako. -.-

Madrastra sa svojim komentarom da se ljudi poslije 50 i neke ne trebaju zabavljati, da za to nema vremena. Pomislio bi neko da osoba njenih godina bi dosad naucila da muskarce (a i zene) treba pustiti i da ono sto ti smatras zabavom to mozda nije za druge. I nismo roboti, pa da imamo limit do kojih godina se mozemo zabavljati!

sorry, na duzem komentaru, ali fakat me iznerivrala...

Malopre...

Ušla sam u dečije sobe, otvorila ormar i tako se iznervirala da su mi bili tu, mislim da bih ih ovako matore izudarala.
Pa njihovi ormari nisu spakovani! Milion puta istu priču pričam i znaju da je ormar njihovo "ogledalo"!
Naravno, nazavala sam prvo starije, pa mlađe, rekli mi da ne smaram i da nisu zaludni kao ja!
Večeras ih čekam
Trebala sam to da bijem kad su bili mali ili da sam prepustila suprugu da ih ponekad , a ne sad njemu se nikada reč ne kaže i što on kaže to je "zakon",a ja...ko me šiša..
A da, naravno šiša me baš to mlađe, eto šta su mi uradili ili sam ja sama sebi uradila, ko će to znati

Besmisleni maturski. Teme u kojima ne možeš da pokažeš šire znanje, a ako pokušaš slučajno odmah imaš višak riječi, jer si bukvalno u okovima. Smjernice za esej imaju dosta riječi, da odgovaram na smjernice prosto-proširenom rečenicom i to mi je esej. Kao intervju! Ne smijem ni da povežem cjeline, jer je to opet višak. Četri godine radim pismeni za 45 min. koji treba da sadrži minimum 300 riječi i sad mi daju 2 sata za taj minimum!
Oni koji su ozbiljno shvatili ovaj ispit će najgore proći.

Još me svi nerviraju, profesori, ispitni centar, direktori, sekretari i slično, niko se ne slaže sa ovim sistemom, a niko ništa ne preduzima.

Napisala sam onako kako ja mislim da treba, pa pošto sam se ogriješila o njihove norme, neka me ocijene kako hoće. Gadovi!

To što sam se opet skenjala, jer sam debil glupi. Jbt, kad ću već naučiti, prihvatiti..aman!

Ma nije više bitno, sutra će biti nešto drugo na tapetu...

Zvuk crkvenih zvona na svakih sat vremena. . . kao da i sama ne znam da vreme prolazi.

Ja sam debil! Predala sam rad bez označenih brojeva stranica, a sad treba da pravim sadržaj. Aaaaaaaaa!

Sto sam vidjala neke starce i starice koji su vrlo jadno izgledali i sto je kroz ulicu prosao auto za sahranjivanje, sto sam vidjela kao los znak.

To što sam se prehladio i što me hvata temperatura

Vilotic sabajle
Ne mogu nikako da mu objasnim da ne glasa za "onog" vec za Ovog
Oduvek je bio moj neprijatelj
Pa to nigde nema, mi se ni stranacki ne slazemo

I tako ja ostavih učenje, i odvukoh se na glasanje po ovom suncu. . . kad ispadne neka greška, nisam upisana, odem do opštine, tamo mi kažu da su zaturili negde taj list na kom sam se ja prijavila u oktobru, i da sad ne mogu da glasam jer nisam na biračkom spisku. I ko tu sad koga zeza??????

Sama sebe sam iznervirala.
Ustala sam skoro i još sam u pidžami, najradije bih se vratila na spavanje, al moram da mrdnem napolje.
Nikoga nisam čula od jutros,a ne volim to kod sebe, retko se dešava da ih ne čujem bar, kad ih ne vidim.
Čudi me da Vilotić me nije budio, on uvek trči po kući kad ustane i tako me probudi.Možda je i noćas otišao, odakle ja znam
Sad bez zezanja, nešto sam nervozna, niko me nije iznervirao, aj da nabedim čas sat što nije zvonio, jer ga nisam navila

....što se nikad ne javi kada mi je potreban!

Sad me Vilotić iznervirao
Taman sam sela da se odmorim od svih, počela post da kuckam, kad on zove me da mu držim barerijsku lapmu
Taj čovek ništa sam ne može da uradi što je najgore, verovatno će opet da me zove,jer eto ne vidi da popravi nešto.
Najgore što će to "nešto" pokvariti, i sutra zvati majstora, a mogao je to danas
Inače neću da mu držim lampu, ne zanima me

Sinoć Vilotić, od jutros mlađe dete.
I evo sad ja sama sebe, jer ne volim da pišem post ispod svog posta.

Stric koji me doziva zviždukom. Uvek me je nerviralo i uvek će me nervirati i uvek ću ga kulirati kad me tako zove. Nisam ja kuče, imam ime.

Sta god uradim u kuci ili basti primijetim neke lose promjene na sebi.
Sto pusim.

To što sam trapav pa sam slomio čašu koja je poklon od veoma drage osobe