Fado muzika
4 posters
Fado muzika
od Maja Pon Jul 26, 2010 4:48 am
Svaki susret sa novom i nepoznatom kulturom biva sasvim izvesno upotpunjen i obogaćen doživljajem njene muzičke tradicije, koja često odslikava najneuhvatljivije, a ujedno i najtačnije nijanse suštine određenog mentaliteta. Primer retko upečatljivog odraza duše jednog naroda je upravo portugalski fado – ako su Portugalci „merna jedinica“ melanholije, čežnje i nostalgije (koje u njihovom jeziku opisuje jedna jedina, teško prevodiva reč – saudade), narod koji je patnju pretočio u umetnost življenja – fado je najneposredniji izraz ovakvog emotivnog stanja. Kao što poreklo same reči nagoveštava (od latinskog fatum – sudbina), začarani splet sudbine i kobi čiju će neminovnost običan smrtnik teško izbeći leži duboko u korenu ovog muzičkog izraza, koji pleni svojom opojnom melodičnošću balade i dubokom, gotovo razornom emocijom.
Koreni fada sežu sve do srednjovekovnih trubadurskih pesama, koje su se kasnije prožimale sa andaluzijskim žalopojkama kroz eho mavarsko-sefadskih, odnosno afro-brazilskih prizvuka. Fado, kakav nam je poznat u današnjem obliku, zaživeo je u lisabonskim lučkim tavernama, a ponikao je među priprostim, neuglednim gradskim življem Lisabona krajem 18.veka; pevali su ga pralje i piljari, prodavačice ribe, cvećarke, jednom rečju – svi oni kojima preostaje jedino pesma da olakšaju gorčinu i patnju svoje teskobne egzistencije. Iako u fadu atlanska melanholija preovladava nad mediteranskom bezbrižnošću, u njemu se ne peva samo o jadima sirotinje, lavirintima pretežno neuzvraćene ljubavi ili bolnim rastancima i izneverenim očekivanjima: on slavi i radost skromne svakodnevnice i pre i posle svega, lepotu i opčinjenost Lisabonom „princezom među gradovima“.
Dugo je fado bio zapostavljen. Tokom poslednje dve decenije, ova muzička forma, koja se samo izdaleka može uporediti sa našom starogradskom muzikom, doživela je pravi procvat i preporod zahvaljujući mnoštvu novih, mladih glasova koji čine hrabar iskorak u pravcu poigravanja strogim i ustaljenim pravilima. Pre nekoliko godina, ova dragocenost portugalske urbane kulture dobila je i svojevrstan hram u vidu Muzeja fada i portugalske gitare, otvorenog nadomak Alfame, u lisabonskoj luci, gde se može naučiti bezmalo sve o ovom nezaobilaznom sastojku života portugalske prestonice.
Nebrojene su fadistkinje i fadisti koji su ostavili traga u srcima i sećanju Portugalaca i svih ljubitelja fada, ali je najveća zvezda na tom nebu svakako Amalija Rodrigeš (Amalia Rodrigues), koja je svojim glasom i pojavom pronela slavu fada širom sveta.
Poslednjih godina, koje svedoče o oživljavanju ovog tradicionalnog pevanja u novom ruhu, neprestano traje potraga za novom „kraljicom fada“, a princeza svakako ima mnogo: Tereza Salgueiro, Dulse Ponteš, Misija, Mariza, Katja Guereiro, Mafalda Arno...samo su neka od imena iza kojih se krije plejada novih ženskih glasova, koji tradiciji dodaju nove sastojke, samo da bi je osvežili i osnažili.
Bliskost fada i poezije – za neke od pesama najveći živi pesnici portugalskog jezika posebno pišu stihove na komponovanu muziku – još jedan dokaz o uzletu u artizam i otiskivanju u salonske sfere, koje ujedno dopuštaju i daleko veću raznolikost interpretacija. Ali, fado ipak ostaje neraskidivo povezan sa lisabonskom kaldrmom, mirisom prošlosti i dubinom nostalgije, koji obogaćuju svaki boravak u portugalskoj prestonici i ozvučavaju svako sećanje na nju akordima ove besmrtne pesme.
Da li volite fado muziku?
Koja osećanja ova muzika vama prenosi?
Koreni fada sežu sve do srednjovekovnih trubadurskih pesama, koje su se kasnije prožimale sa andaluzijskim žalopojkama kroz eho mavarsko-sefadskih, odnosno afro-brazilskih prizvuka. Fado, kakav nam je poznat u današnjem obliku, zaživeo je u lisabonskim lučkim tavernama, a ponikao je među priprostim, neuglednim gradskim življem Lisabona krajem 18.veka; pevali su ga pralje i piljari, prodavačice ribe, cvećarke, jednom rečju – svi oni kojima preostaje jedino pesma da olakšaju gorčinu i patnju svoje teskobne egzistencije. Iako u fadu atlanska melanholija preovladava nad mediteranskom bezbrižnošću, u njemu se ne peva samo o jadima sirotinje, lavirintima pretežno neuzvraćene ljubavi ili bolnim rastancima i izneverenim očekivanjima: on slavi i radost skromne svakodnevnice i pre i posle svega, lepotu i opčinjenost Lisabonom „princezom među gradovima“.
Dugo je fado bio zapostavljen. Tokom poslednje dve decenije, ova muzička forma, koja se samo izdaleka može uporediti sa našom starogradskom muzikom, doživela je pravi procvat i preporod zahvaljujući mnoštvu novih, mladih glasova koji čine hrabar iskorak u pravcu poigravanja strogim i ustaljenim pravilima. Pre nekoliko godina, ova dragocenost portugalske urbane kulture dobila je i svojevrstan hram u vidu Muzeja fada i portugalske gitare, otvorenog nadomak Alfame, u lisabonskoj luci, gde se može naučiti bezmalo sve o ovom nezaobilaznom sastojku života portugalske prestonice.
Nebrojene su fadistkinje i fadisti koji su ostavili traga u srcima i sećanju Portugalaca i svih ljubitelja fada, ali je najveća zvezda na tom nebu svakako Amalija Rodrigeš (Amalia Rodrigues), koja je svojim glasom i pojavom pronela slavu fada širom sveta.
Poslednjih godina, koje svedoče o oživljavanju ovog tradicionalnog pevanja u novom ruhu, neprestano traje potraga za novom „kraljicom fada“, a princeza svakako ima mnogo: Tereza Salgueiro, Dulse Ponteš, Misija, Mariza, Katja Guereiro, Mafalda Arno...samo su neka od imena iza kojih se krije plejada novih ženskih glasova, koji tradiciji dodaju nove sastojke, samo da bi je osvežili i osnažili.
Bliskost fada i poezije – za neke od pesama najveći živi pesnici portugalskog jezika posebno pišu stihove na komponovanu muziku – još jedan dokaz o uzletu u artizam i otiskivanju u salonske sfere, koje ujedno dopuštaju i daleko veću raznolikost interpretacija. Ali, fado ipak ostaje neraskidivo povezan sa lisabonskom kaldrmom, mirisom prošlosti i dubinom nostalgije, koji obogaćuju svaki boravak u portugalskoj prestonici i ozvučavaju svako sećanje na nju akordima ove besmrtne pesme.
Da li volite fado muziku?
Koja osećanja ova muzika vama prenosi?
Maja- Legendarni član
- Broj poruka : 6121
Datum upisa : 19.02.2010
Maja- Legendarni član
- Broj poruka : 6121
Datum upisa : 19.02.2010
Re: Fado muzika
od Liza_N. Sub Sep 04, 2010 11:13 am
Ja fado obožavam. Na žalost, "otkrila" sam ga tek posle jednog dokumentarca o Amaliji, prikazivanog povodom njene smrti. Kada sam čula njen glas, osetila sam da mi je probuđena svaka pora. I od tada mi ne izlazi iz kože. To je, u biti, moja muzika.
Liza_N.- Počasni član
- Broj poruka : 2032
Datum upisa : 04.05.2010
Re: Fado muzika
od black_morena Pon Sep 27, 2010 2:25 am
Jao obožavam fado <3 imam sve Marizine albume i još neke od Amalie, pregenijalna mjuza, najdraža pjesma - Primavera <3
black_morena- Početnik
- Broj poruka : 58
Datum upisa : 23.08.2010
Re: Fado muzika
od Nelly Uto Jan 11, 2011 5:34 am
Volim fado
Cavaleiro monge
Do vale à montanha,
da montanha ao monte,
cavalo de sombra,
cavaleiro monge,
por casas por prados,
por quintas por fontes,
caminhais aliados.
Do vale à montanha,
da montanha ao monte,
cavalo de sombra,
cavaleiro monge,
por pinhascos pretos,
atrás e defronte,
caminhais secretos.
Do vale à montanha,
da montanha ao monte,
cavalo de sombra,
cavaleiro monge,
por prados desertos,
sem ter horizontes,
caminhais libertos.
Do vale à montanha,
da montanha ao monte,
cavalo de sombra,
cavaleiro monge,
por índios caminhos,
por rios sem ponte,
caminhais sozinhos.
Do vale à montanha,
da montanha ao monte,
cavalo de sombra,
cavaleiro monge,
por quanto é sem fim,
sem ninguém que o conte,
caminhais em mim.
Do vale à montanha,
da montanha ao monte,
cavalo de sombra,
cavaleiro monge,
por prados desertos,
sem ter horizontes,
caminhais libertos.
Sem ter horizontes,
caminhais libertos.
Cavalo de sombra,
cavaleiro monge,
por quanto é sem fim,
sem ninguém que o conte,
caminhais em mim.
Aaai cavaleiro monge,
por pinhascos pretos,
por rios sem ponte
caminhais em mim.
Cavaleiro monge
Do vale à montanha,
da montanha ao monte,
cavalo de sombra,
cavaleiro monge,
por casas por prados,
por quintas por fontes,
caminhais aliados.
Do vale à montanha,
da montanha ao monte,
cavalo de sombra,
cavaleiro monge,
por pinhascos pretos,
atrás e defronte,
caminhais secretos.
Do vale à montanha,
da montanha ao monte,
cavalo de sombra,
cavaleiro monge,
por prados desertos,
sem ter horizontes,
caminhais libertos.
Do vale à montanha,
da montanha ao monte,
cavalo de sombra,
cavaleiro monge,
por índios caminhos,
por rios sem ponte,
caminhais sozinhos.
Do vale à montanha,
da montanha ao monte,
cavalo de sombra,
cavaleiro monge,
por quanto é sem fim,
sem ninguém que o conte,
caminhais em mim.
Do vale à montanha,
da montanha ao monte,
cavalo de sombra,
cavaleiro monge,
por prados desertos,
sem ter horizontes,
caminhais libertos.
Sem ter horizontes,
caminhais libertos.
Cavalo de sombra,
cavaleiro monge,
por quanto é sem fim,
sem ninguém que o conte,
caminhais em mim.
Aaai cavaleiro monge,
por pinhascos pretos,
por rios sem ponte
caminhais em mim.
Nelly- Profi
- Broj poruka : 362
Datum upisa : 06.01.2011
Similar topicsDozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu|
|
|