Umete li da glumite?

pa mogu da glumim, tacnije da imitiram i da se malo glupiram. u zivotu nikad ne glumim, uvek cu sve da kazem kako se osecam i sta mi je na pameti.

imao sam sou, a publika je bila mama, seka i drugar. (trbusni ples tacnije, umrli su od smeha, a i meni bilo smesno kako sam uspeo da pohvatam )

ahahhah... au, takav sou nije trebalo propustiti... sto nisam bila tu da vidim salce... :laugh:

Koja to zena ne ume da glumi :lol!:
Ranije u KUD-u stalno smo u sklopu programa imali i malo glume pa smo se tako svi redom oprobali....

Bella ::Koja to zena ne ume da glumi :lol!:
Ranije u KUD-u stalno smo u sklopu programa imali i malo glume pa smo se tako svi redom oprobali....

To je tacno... I ja sam trenirala folklor pa znam...
Svi mi pomalo glumimo, svesno ili nesvesno. Pa kada upoznajete roditelje svog decka/devojke uvek se pravimo malo vise fini nego sto jesmo (kasnije se to ispravi)...

Imam iskustva iz pozorista, volela sam da glumim i to je strasno opustajuce delovalo na mene (verovatno zato sto sam, inace, bila povucena i stidljiva, ali na sceni to nije vazilo!). Naravno, u pitanju je amatersko pozoriste.
Radili smo predstave "Put oko sveta" (Nusic), "Zeka naduvenko" (decja), "Tvrdica" (Molijer), "Rekviziter" (ovo je vec bilo malo ozbiljnije...) i ceo taj period mi strasno nedostaje.
Premijera "Tvrdice" je prosla katastrofalno. Neki glumci nisu dosli (manje uloge) pa im je u zadnji cas nadjena zamena. Ajde sto oni nisu bili nacisto sa tekstom nego sto ni Harpagon (glavna uloga) nije mogao a da se ne zbuni. Elem, zavrsimo mi tu predstavu pokunjeni, svesni da smo zabrljali, ali, sta ces... Imali smo "obicaj" da posle predstava idemo negde da proslavimo, pa smo otisli, ko i svi omladinci, u park sa gitarom i municijom piva. Neverovatno, ali istinito: u parku smo ponovili skoro celu predstavu, to jest, otpevali je, bez zamuckivanja, zastajkivanja... Pravi mjuzikl! Naravno, posto je i reziser (mladji covek) bio sa nama, odrzao nam je "govor" sa imenima svih clanova familije.
Bilo je svega i svacega, i uvek su zezancije bile bolje iza scene. Desilo mi se na gostovanju u Kovacici da, 5 sekundi pred izlazak na scenu ne mogu da nadjem rakvizit (zacje usi!) na koje je moja "supruga" sela... Kad tad nisam dobila slog, necu nikad. Na jednom drugom gostovanju, bio je u pitanju neki festival, dobila sam diplomu za najbolju musku ulogu (jer sam glumila Jovancu...) i, dok su svi aplaudirali, ocekujuci da se pojavim i primim diplomu, ja sam u tom trenutku bila u poslasticarnici (moj nepogresivi gurmanski duh me je odveo do nje, iako nam je receno da ne napustamo zgradu!), tako da me posle Dunav nije oprao...

Eto i mene s glumackim iskustvom Pozoriste je moja druga ljubav...(folklor je No1)

Imam iza sebe dugogodisnje iskustvo u jednom amaterskom pozoristu i zaista mnogo odigranih predstava sto na amaterskoj, sto na profesionalnoj sceni. Brdo uspomena,aplauza,anegdota... sto kaze Liza_N. najbolje je iza kulisa. Izgleda da svi glumci imaju taj obicaj gitara,pivo...park. U sekundi pomislih da te mozda poznajem.
Sve u svemu, divan period...i fantasticno iskustvo.

Modesty, jako mi je drago što je još neko odgovorio na ovu temu.
To vreme koje sam provodila u društvu, pozorištu, čini mi se sad tako dalekim, kao da je izmaštano. Nema danas takvih trenutaka za mlađe, kako mi se čini. Više ih ništa osim igrica i računara ne može zainteresovati.

Da, to je cinjenica... zalosno.

Liza, meni je jos draze, pogotovo kad ugledah tvoj post. Mogu da razumem, jer je i taj period vec godinama iza mene...kao da se odigralo u nekom drugom zivotu. Sve je to imalo posebnu draz, jednostavno neponovljivo.

Ja ne glumim , ni profesionalno, a ni kad treba po potrebi. Providan sam kao staklo.

Kada sam bila mladja isla sam na audiciju za neku djeciju seriju, ali nisam prosla. Tako nikada nisam glumila na sceni. U privatnom zivotu sam "glumila" da nisam zaljubljena nekada kada bi mi se dopadao neki decko, a ja jos bila mlada i stidjiva.

Umem dobro da odglumim kad sam u nekoj bezizlaznoj situaciji, i to jako ubedljivo uradim. Ali lažem samo roditelje, povremeno..

Moram da se pohvalim da smo skoro davali predstavu ,,Zla žena" J. S. Popovića, u toku dana posvećenih Steriji (maj). Mi smo se odlično proveli, a mislim da je i publika bila zadovoljna.
Tako ti je to u malom mestu - nemaš pozorište, pa moraš sam da ga napraviš!

Skokni do nas.
https://www.facebook.com/BelocrkvanskoAmaterskoPozoriste

Fale nam muške uloge!

U osnovnoj skoli sam bila clan dramske sekcije, no otisla sam kad su nam zabranili da idemo na vise od tri sekcije (bile su mi drzae literarna sekcija, sekcija iz matematike i sekcija iz hemije). Bilo je zabavno, ali predstave su bile jako rijetke. U srednjoj nisam, nisam podnosila ostale clanove, a ni profesoricu koja je to drzala. U osnovnoj smo brat i ja igrali zajedno u predstavi "Hasanaginica", ja sam bila Hasanaginicna majka, on beg Pintorovic. Iz tog perioda ostao nam je u pamcenju jedan dijalog, koji tu i tamo "odigramo", cisto da zbunimo ljude oko nas:

Majka: Dovede je?
Beg: Dovedoh.
Majka: Je li se protivila?
Beg: Jok!
Majka: Je li plakala?
Beg: Ne znam.
Majka: Kako ne znas, sine?
Beg: Ne osvrcem se na zenske suze.
Majka: Je li on bio?
Beg: Jok!
Majka: Jera?
Beg: Taj hojrat nije se udostojio da joj u lice kaze "Puscam te", kao sto serijat nalaze!
Majka: Nije joj rekao?
Beg: Posl'o je po sluzi puscano pismo!
Majka: Balije!