Alber Kami

od **Still_dreaming** Sub Sep 11, 2010 11:44 am

Alber Kami je rođen 7. novembra 1913. godine u alžirskom gradu Mondovi, u veoma siromašnoj porodici doseljenika. Njegova majka, Katalan, poreklom Španjolka, bila je polugluva, a otac Lisjen, u Alžir doseljeni alzaški zemljoradnik, poginuo je kao francuski pešadinac u čuvenoj bici na Marni 1914. godine.

Kao mali živeo je sa majkom u veoma lošim uslovima. Godine 1923. upisao se, kao državni stipendista, u srednju školu, a kasnije i na Filozofski fakultet u Alžiru. Tu je stekao prva znanja o humanizmu i otkrio pravu vrednost antičkih pisaca. Mladi Kami je 1929. godine postao golman juniorske ekipe fudbalskog kluba Alžirskog univerziteta. Njegove nade u uspešan nastavak fudbalske karijere izgubile su se kad je, 1930. godine, oboleo od tuberkuloze. Teška bolest vezala je Kamija na duže vreme za krevet i odvojila od studija. Njegova prva žena Simon Hije bila je zavisna od morfijuma. Taj brak zaključen je 1934. godine i ubrzo razveden zbog obostranog neverstva. Godine 1936. završio je studije čiste filozofije, a ubrzo potom počeo je da radi u Radio Alžiru i jedan oglas u novinama odveo ga je u pozorište koje će postati njegova velika ljubav. Kami je zaigrao glavnu ulogu u jednom komadu i krenuo da po alžirskim gradovima i selima igra francuske klasike. Ohraben ovim iskustvom, osnovao je i pozorišnu trupu. Prvo ju je nazvao "Radničko pozorište", a nešto kasnije preimenovao u "Ekip". Neredne tri godine on je u ovoj trupi pisao, režirao, a ponekad i glumio. Tokom 1937. godine Kami počinje da se bavi i novinarstvom. Najpre je pisao za ,,Alžir republisijen", a zatim za ,,Pari soar". Tada objavljuje i prvu knjigu, plod putovanja u stilu američkih skitnica i lutalica - ,,Naličje i lice".

Godine 1940. Kami se venčao sa Fransin For, pijanistkinjom i matematičarkom. Iako je voleo Fransin, protivio se braku kao takvom i smatrao ga neprirodnim. Čak i posle rođenja blizanaca Katrin i Žana, 5. septembra 1945. godine, Kami se ponekad šalio, izjavljujući da brak nije za njega. Iako se nikada nije razveo od Fransin, imao je više ljubavnih veza, od kojih je najpoznatija bila sa španskom glumicom Marijom
Kazares. Posle oslobođenja Francuske, 1944. godine, Kami je u ,,Kombatu" pisao o poslednjim borbama saveznika za Pariz. U avgustu 1945. godine bio je jedan od retkih francuskih urednika koji su javno izrazili negodovanje zbog američkog nuklearnog razaranja japanskih gradova Hirošime i Nagasakija. Po završetku rata napustio je ,,Kombat" i ubrzo posle toga postao prijatelj sa Žan - Pol Sartrom.

Godine 1947. objavljena je ,,Kuga", Kamijev roman koji neki smatraju jednim od najznačajnijih književnih ostvarenja 20 - og veka. Za razliku od prvog romana ,,Stranac", u kome je razmatrao sudbinu samo jednog junaka, Mersoa, suočenog sa apsurdom života, Kami ovde daje znatno širu sliku ključnih pitanja. Kuga, u kojoj je oličeno svako zlo, hara jednim gradom i čini se da čovek nema moći da joj se suprotstavi. Ali, ono što nije u stanju da učini pojedinac, na kraju se postiže solidarnošću i poduhvatom udruženih ljudi.

U filozofskom eseju ,,Pobunjeni čovek", objavljenom 1951. godine, Kami je tako protumačio pobunu i revoluciju da je jasno moglo da se vidi njegovo poricanje svih vrednosti komunizma. To je izazvalo veliko nezadovoljstvo njegovih prijatelja i mnogih mislilaca, pa ga je dovelo i do konačnog raskida prijateljstva sa Sartrom.

Tokom pedesetih godina prošlog veka Kami je veliki deo rada posvećivao ljudskim pravima. Godine 1957. Švedska kraljevka akademija je Alberu Kamiju dodelila Nobelovu nagradu za književnost. Tako je, posle Kiplinga postao najmlađi pisac koji se uvrstio u književne ,,besmrtnike". Kami je poginuo 4. januara 1960. u saobraćajnoj nesreći. Vozač je bio njegov bliski prijatelj i izdavač Mišel Galimar, koji je takođe poginuo. Posle kobnog udesa, u džepu Kamijevog kaputa nađena je karta za voz koja je ostala neiskorišćena jer ga je prijatelj, izdavač Galimar, u poslednjem času ubedio da na put krene s njim, automobilom.

*****

Filozofija apsurda u ,,Mitu o Sizifu''

Kamijev filozofski traktat, ,,Mit o Sizifu'', nastao je posle ,,Stranca'', tj. 1943. godine. Osnovni Kamijev teorijski stav može se definisati jednom rečenicom - Sve je apsurdno, apsurdan je svet, apsurdan je i čovek koji živi u tom svetu. Kami naglašava da ,,apsurd nije ni u čoveku...ni u svetu, nego u njihovoj uzajamnoj prisutnosti.'' Nepremostivi jaz između čoveka i sveta osnovno je obeležje onoga što Kami naziva apsurdom. Poreklo ovog jaza, po njegovom mišljenju, valja tražiti u čovekovoj žudnji za jedinstvom i jasnošću. Svet nije u skladu sa tom našom žudnjom što se pokazuje pre svega kroz čovekov odnos prema prirodi i čovekov odnos prema sopstvenom biću. Svet prirode nije čovekov svet, nerazumljiv i nerazjašnjiv, on ne pripada nama. U takvom svetu ,,lišenom iluzija i svetlosti, čovek se oseća kao stranac''.

Po Kamijevom mišljenju, i svet ljudi suočen sa žudnjom za jasnošću, jedinstvenošću i bliskošću, ostaje neproziran i stran. Jedna stvarnost, sva u znaku mehaničkih i besmislenih relacija koja se završava smrću, tim konačnim trijumfom mehaničkog i besmislenog elementa u čovekovom životu, opet je stvarnost u kojoj smo, zahvaljujući našoj uzaludnoj nostalgiji za apsolutnim, samo stranci. Osnovna i neizbežna logička posledica filozofije apsurda je potpuna ravnopravnost svih postupaka: ne postoji dobro i zlo; postoji samo svest o apsurdu.

,,Sadašnjost i smenjivanje trenutaka pred dušom koja je uvek svesna, to je ideal čoveka apsurda.''
Prema tome, jednakost svih iskustava, moralnih i nemoralnih i kult sadašnjosti, kult trenutaka nasuprot kultu trajnosti, prošlosti i budućnosti, osnovne su posledice filozofije apsurda. ,,Živeti više, a ne bolje!'', osnovna je deviza ,,Mita o Sizifu''. Onaj ko želi da se dosledno pridržava duha ove filozofije mora ,,zameniti kvalitet iskustava njihovim kvantitetom''.

*****

Dela: ,,Pirovanje'' (1939.), ,,Mit o Sizifu'' (1943.), ,,Prometej u paklu'' (1947., filozofski esej), ,,Opsadno stanje'' (1948.), ,,Pravednici'' (1949.), ,,Hronika 1944-48.'' (1950.), ,,Minotaur'' ili ,,Sastanak u Oranu'' (1950.), ,,Pobunjeni čovek'' (1951.), ,,Stranac'' (1942.), ,,Kuga'' (1947.), ,,Pad'' (1956.), ,,Nesporazum'' (1944.), ,,Kaligula'' (1944.), ,,Opsadno stanje'' (1948.), ,,Leto'' (1954., nastavak ,,Pirovanja''), ,,Progonstvo i kraljevstvo'' (1957., zbirka novela), ,,Razmišljanja o giljotini'' (1957., esej protiv smrtne kazne), ,,Dnevnici s putovanja'' (1957.), ,,Srećna smrt'' (posthumno), ,,Prvi čovek'' (1994.)

Jeste li čitali nešto od Kamija?
Ovde imate i osnovne ideje filozofskog traktata ,,Mit o Sizifu'', pa ako imate komentar na njih, izvolite...
A možete stavljati i neke citate...

od **Still_dreaming** Sub Sep 11, 2010 12:42 pm

,,Da! Ja sam dobro razumeo vaš SISTEM! Dali ste im bol, glad i odvojenost da zaokupite njihovu pobunu. Iscrpljujete ih, ispijate njihove snage i proždirete njihovo vreme da ne bi imale ni snage ni vremena za gnev! Oni tapkaju, budite zadovoljni... Ali ja, koji sam porobljen kao i oni, ponižen s njima, ja vam ipak objavljujem da ste ništa. (Ona se smeje) Ne smejte se! Ne smejte se, budalo... Kažem vam, izgubljeni ste. Već ste pobeđeni, u krilu vaših najznačajnijih pobeda, zato što postoji u čoveku - gledajte mene - neka sila koju vi nećete ukrotiti, neka bistra ludist, delo straha i smelosti, neznana i zauvek pobednička. To je snaga koja će se dići i onda ćete znati da je vaša slava bila od dima."

Pravednici

od **chegirl** Čet Okt 14, 2010 8:31 am

"U tome je bila sva moja ljubav prema životu: tiha žudnja za onim što će mi možda izmaknuti, gorčina prikrivena zanosom."

od **polly88** Ned Dec 25, 2011 8:01 am

"Blagoslovljena srca koja se mogu savijati. Nikada neće biti slomljena."

od **polly88** Sub Mar 03, 2012 7:29 am

"Sa dna moje budućnosti, za cijelog ovog besmislenog života koji sam vidio, diže se do mene, kroz godine koje još nisu došle, neki neodređeni dah, a taj dah izjednačuje na svom putu sve ono što su mi nekad predlagali, u onim godinama koje sam proživio i koje nisu bile nimalo stvarnije. Što se mene tiče smrt drugih, ljubav jedne majke, što me se tiče njegov Bog, život za koji se netko odlučio, sudbina koju je odabrao, kad jedna jedina sudbina odabire mene i sa mnom na milijarde povlaštenih koji, kao i on, tvrde da su mi braća. Razumije li, razumije li napokon? Svi su povlašteni. Postoje samo povlašteni. I ostali će jednoga dana biti osuđeni. I on će biti osuđen. Što mari ako ga optuže zbog umorstva i smaknu zato što nije plakao na sprovodu svoje majke?"
Stranac

od **Maja** Čet Mar 29, 2012 4:43 am

‚‚Razabrao sam bolje nego igde zadah smrti i nečovečnosti. Da, ta punoća bez suza, taj mir bez radosti koji me ispunjavao, sve je to proizlazilo samo iz vrlo jasne svesti o onom što me inače nije često zaokupljalo: o odricanju i ravnodušnosti. Kao što se čovek koji je na samrti i koji to zna, ne zanima za sudbinu žene, osim u romanima, on shvata da je čoveku svojstveno da bude sebičan, to jest, očajan."

‚‚Naličje i lice"

od Sponsored content

Alber Kami

Alber Kami

Re: Alber Kami

Re: Alber Kami

Re: Alber Kami

Re: Alber Kami

Re: Alber Kami

Re: Alber Kami