Umetnost, zabava, kič

Umetnost je veoma važna za razvoj civilizacije i kulture jer nas obogaćuje duhovno, međutim nije samo umetnost važna već i zabava, osim ako nije kič, al ne mora da bude ni umetnost. Ja živim od likovne umetnosti, a to većina ovde zna, al to ne znači da sam sve ostalo isključio, već i ja sam živo biće koje je volelo i koje voli da se zabavlja. I ja volim šale, komedije, stripove, muziku... sve što je zabavno i ako nema nikakvu umetničku vrednost, osim da nije kičasto (prezaslađeno). Ovu temu sam otvorio na ovaj način iz razloga što bih ovde želeo da objasnim da se dešava da su granice između umetnosti i kiča u veoma bliskoj vezi, pa se dešava i profesionalnim osobama da tu teško sve precizno odrede, mada to može da bude samo slučaj sa delima koja poseduju neke vrednije kvalitete a i neke mane. Postoje i dela koja nemaju nikakve posebne kvalitete a niti neke mane, al su izuzetno zabavna tako da ih svako od nas voli i obožava. Postoje i umetnička dela velike vrednosti koja uopšte nisu zabavna tako da je potrebna dublja koncentracija i veće razumevanje da bi se shvatila. Postoje razni filmovi koji dobijaju Oskare i koji su veoma zabavni, al i njihova prava umetnička vrednost je u nekim granicama, međutim, postoje i filmovi velike umetničke vrednosti, koji su zabavni il koji nisu zabavni i koji se ne bave opisivanjem raznih svakodnevnih situacija, već se bave čisto samo emocijama i direkno deluju na naše emocije, koje mogu da budu razne vrste ukusne il neukusne, takvi filmovi koji nisu zabavni prikazuju se jedino u muzejima. Svako ima pravo da uživa u onome šta mu se sviđa, kako u likovnoj umetnosti, tako i u muzičkoj, literaturi... Vrednost umetničkog dela ne zavisi od ukusa vec od sadržaja kvalitetnih umetničkih vrednosti koje mogu da budu različite i svako od nas ne može da proceni njihovu pravu umetničku vrednost. Najjednostavniji primer nečijeg neukusa je kada odemo kod nekoga kući ko je finansijski sposobniji al nema nikakav ukus za uređivanje prostorije i ako je svaki detalj lep za sebe al sve ukupno nije u skladu, tako da se ništa ni sa čim ne uklapa bez obzira na cenu i kvalitet, dok profesionalne osobe koje su zadužene za uređivanje enterijera mogu na daleko jednostavniji način sve to lepše i praktičnije da usklade. Veoma često se dešava kod neprofesionalnih osoba da se kod njih zabavna vrednost zamenjuje sa umetničkom vrednosću. Postoje osobe koje bolje znaju da procene umetničku vrednost literature, kao i osobe za muzička il likovna dela, što sve zavisi od njihovog poznavanja. Muzika je nešto sa čime se svakodnevno susrećemo pa opet i tu postoji veliki broj osoba koje ne znaju da procene pravu muzičku umetničku vrednost, već to određuju na način kolko im je ta muzika zabavna, dok se sa literaturom u proseku nešto ređe srećemo, to je još teže, a najređe se susrećemo sa likovnim delima, jer za razliku od muzike, indirektan kontakt sa likovnim delom poseduje mnoge nedostatke, tako da nam je i procenjivanje vrednosti likovnih dela i najteže.

Primer za film umetnicke vrednosti idvojio bi pocetna scena filma:Once upon a time in the west. Samo pocetna scena koja traje dosta dugo u kojoj je reziser Sergio leone uz glumce i muziku Ennio Moricone tako verno stvorio sliku iscekivanja 3kauboja voza na zeleznickoj stanici u kojem dolazi zrtva o kojoj niko nista nezna. Citav taj fim i ideja citavog filma je druga stvar medjutim taj deo iscekivanja sa tolikim emocijama, nervoze, neizvesnosti, gde daske skripe u tom miru i tisini telegraf otkucava poruke pa se cak i muva cuje u letu. Taj deo mogao bi da se odvoji od filma i od njega stvori film umetnicke vrednosti, koji bi se bavio temom iscekivanje nepoznate zrtve. Siguran sam da i za ostale clanove foruma postoje scene, delovi filma il drugih umetnickih detalja koje bi izdvojili kao posebna secanja na delove vece umetnicke vrenosti.

Cesto u nekoj raspravi ili razgovoru kazem "Cijenim umjetnicku vrijednost toga (filma npr.) i vjerujem da je velika, ali to jednostavno nije nesto sto me zanima (ili bolje reci zabavlja)". Ne zelim se siliti i sad gledati nesto, samo zato sto "svi" kazu da je super, da je prava umjetnost.

Isto tako ne vidim razlog da se opravdavam nekom ko samo prati glas mase jer uzivam u necem sto nije umjetnost, vec obicni trash. Ja ne tvrdim suprotno, ali i ne poricem da u tom necem uzivam.

Po nekom shvacanju komedije nikad ne bi mogle spadati u umjetnost, samo drame. Tesko ce neko navesti scenu, sliku koja ga nasmijava, koja je duhovita kao primjer umjetnicke vrijednosti. Ne, uvijek je to nesto ozbiljno, dramaticno, sa dubokom porukom, sto na kraju iskljucuje pravu zabavu. Zato onda pribjegavamo tom trashu i tu trazimo zabavu.

Napravicu paralelu izmedju dva bosanskohercegovacka filma: Grbavica i Gori vatra. Prvi ima umjetnicku vrijednost, drama je na kvadrat i osvojio je brojne nagrade. Mene je ubio u pojam, scene su dosadne, prica je vidjena milion puta, poruka filma isto. Jednom sam film pogledala i bilo mi je vise nego dovoljno. Drugi film, Gori vatra, nije koliko znam nista osvojio, o umjetnickim vrijednostima se bas i ne govori - ali meni je odlican i pogledala sam ga milion puta. Poruka je isto jaka, neke scene su originalne i samim tim dobre. Ta originalnost je upravo ono sto ja trazim u umjetnosti, jer realizam je prevazidjen.

Tacno je da su vecinom umetnickih dela dramaticna jer kao takva izazivaju intenzivnija, dublja i duzevremenska emocionalna osecanja a i u danasnjem svetu vecinom dominiraju negativne situacije koje izazivaju negativna raspolozenja. Tako da i vecina umetnika prikazuje ono sto najvise oseca. Postoje i lepe scene kao i lepsi motivi narocito kada se to radi o nekim ljubavnim situacijama il nekim nevinim decjim igrama. U mnogim impresionistickim slikama se takodje javljaju veseliji motivi. Neumetnost ne izaziva nikakva osecanja a niti daje bilo kakve vazne poruke vec je reakcija na takva dela kratkotrajna i beznacajna pa ma kolko bilo to delo lepo. Niko nikome ne moze da zabrani da uziva u kicu il neumetnickim delima al takva dela nikad ne dobijaju neku znacajnu vrednost.
Efekat umetnickog dela bi trebalo da stimulise mastu posmatraoca i navede posmatraoca na razmisljanje a ne na slepo divljenje.

Joco slazem se sa tvojim misljenjem, umjetnost stvarno treba da nevede posmatraca na razmisljanje, ja sam to zvala "komunikacija".
kad stanes, recimo ispred slike i ona te navodi na jednu vrstu "razgovora" ili ti salje odredjene emocije.
Skoro sam bila na izlozbi njemackog expresioniste
Ota Dixa, kad sam izasla na ulicu osjecala sam se kao da sam bila u nekom drugom svijetu.
To je ta komunikacija koja se ostvaruje ismedju slike npr i posmatraca.

Drago mi je kad vidim da neko ovde prati dogadjaje u muzejima jer impresionizam kod nas mislim da nije postajao mada je sa velikim zakasnjenjem bilo par impresionista al daleko od evropskog nivoa. Od impresionizma pa dalje??? Sve to radi vekovnog robovanja. Veoma smo siromasni sto se umetnosti tice, al imamo srece da je Vuk Karadzic bio nas pa nam je knjizevnost bogatija. Na zalost nema kod nas foruma koji se trude da tim nedostacima nesto doprinesu.

Na nasim teritorijama jedino se Vojvodina moze pohvaliti da je osjetila uticaj nekog od pravaca u umjetnosti (barok), jer je samim polozajem bila blize Evropi i svim divnim dogadjanjima koji su je pratili.
Joco, da bi forumi opstali potrebno je da su interesantni za one koji ih posjecuju. Tesko da jos nekoga interesuje umjetnost. Eto ja volim klasicnu muziku, jazz, bluz, veoma rijetko naidjem na nekoga koga to interesuje. Najcesce se iznenade , kao da sam vanzemaljac )

klasicna muzika je baza i osnova za svu ostalu. Imam jednog poznanika profesora, gitaristu bluza i jezza od kojeg znam da je to veoma teska muzika za izvodjenje a i potreban je osecaj za razumevanje kao i za druge vidove umetnosti ja posecujem koncerte klasicne muzike kao i ostale, tako da znam da bi trebalo da se prati umetnost da bi se osecala i razumela bilo da je to vizuelna, zvucna il literaturna.

Lijepo si ti napisao kad si otvarao temu, tacno je da je muzicka umjetnost zaista najpristupacnija masama, zato je vjerovatno i najbolje poznajemo.
Danas je pogotovo lako pronaci i cuti ono sto zelis, zahvaljujuci internetu.
Ja sam skoro slusala Sostakovica pa sam se iznenedila koliko je bio svestran, bavio se cak i jezzom. Odusevio me.
Na kraju mnogo toga zavisi i od nasih roditelja i nasih sklonosti. Ako su roditelji slusali novokomponovanu muziku, najcesce ih djeca slijede.