Kad se sve okrene protiv

Nije jedan dan, produzilo se na dva prije koji mjesec. Trebala sam krenuti za prag sa svojima u utorak, ali najprije tati iskrsne nekakav sastanak. Vec svi bili prehladjeni, meni bude jos gore nego prethodnih dana. Uz to jos i dobijem. Tata ne stigne, odgodi se put za srijedu. Ujutro prije puta odemo do banke, narucili da nam zamjene krune, ali zenska kaze nisu stigle. Tata tek iz treceg pokusaja upali auto i skonta da ne smije da ga gasi vise. To vece kad sam dosla tako slomljena od menstrualnih bolova i pod temperaturom, stanem u red za vizu (morala sam taj dan). Smrzla se vani cijelu noc, jos me izmaltertirala neka dvojica pedesetogodisnjaka sto su mi se nabacivali. Manijaci me izgurali u redu, da bih tek negdje ujutro skontala da ne mogu dobiti broj bez broja osiguranja. Nazovem svoje da mi doesu broj. Propustim zbog toga nekoliko njih ispred mene. Konacno dodjem po broj da mi ova kaze kako mi viza nije jos gotova, da dodjem ponovo za mjesec dana, a da dotad posto mi stara istice ne napustam Cesku. U povratku tata ne moze da upali auto, pa ga ostavi tu. krenem metroom, da kupim kupon, ali mi ova ne da, jer mi je kao istekla iskaznica, pokusam na studentsku, ali neka greska ne moze me pronaci medju studentima. Da, zaboravih, kad smo dosli nismo mogli uci u zgradu, jer su promijenili bravu na glavnom ulazu, a komsije nas nisu obavijestile. Konacno nakon svega kod kuce i pokvari se cesma u kuhinji... Prilicno naporna dva dana.

A i prosle godine sam imala tako jednu sedmicu kad mi se cinilo da nista ne ide. Prvo mi je zena u studentskom rekla da sam izgubila 4 godine faksa, onda je prijateljica s kojom sam se najvise druzila odlucila da se vrati kuci u Makedoniju, odnosno otisla je, pa sam raskinula sa momkom i na kraju pala ispit, zbog cega sem propustila koncert kojem sam se duze vrijeme nadala

Uh, meni ide naopako već neka 4 mjeseca. Dobro, nađe se tu i lijepih trenutaka, ali one bitne stvari uvijek mi pođu naopako... Prvo, u 6. mjesecu - problemi u obitelji zbog kojih onda nisam mogla ni učiti pa sam pala 2 ispita... Čitavo ljeto provela sam kući jer nije bilo para za putovanja, čak ni neka kraća... Onda saznam da nisam primljena u dom (a bila sam sigurna da hoću) pa sam u zadnji čas morala tražiti neki stan, i jedva ga našla. Budući da su tada već sve moje prijateljice našle i stan i cimerice, ja sam ostala sama i bila prisiljena tražiti cimericu preko oglasa. Opet izađem na ona 2 ispita, i opet padnem. Prijavim te ispite za posljednji rok, krajem 9. mjeseca, i toliko se prehladim da nisam mogla ustati iz kreveta... tako da ih opet nisam položila. U zadnje vrijeme samo su neke sitnice pošle krivo, tako da se nadam da će se sad sve polako smiriti i da će ponovno doći razdoblje u kojem se neću morati toliko brinuti i biti pod stresom...

Cijeli oktrobar mi je potpuno bzvz...i sada sa nestrpljenjem cekam da zavrsi...
Hiljadu nekih iznenadnih problema i komplikacija (morala sam da se preselim i da platim dvije kirije, a to mi je pokvarilo sve planove bijega iz ovog sumornog grada i jos niz svakodnevnih sitnica koje su samo povecale osjecaj da je sve protiv mene)...i neka velika tuga u meni...i ova kisa koja me jos vise rastuzuje...
Odavno mi raspolozenje nije bilo ovako lose...odavno se nisam osjecala bespomocnije...i sve traje predugo...
Ali, nadam se da naredni period donosi nesto mnogo ljepse...

Da li vam se nekada učinilo da se sve okrenulo protiv vas?
Da li vam je ceo dan bio totalni promašaj? Možete ga detaljno prepričati.
Ili je možda postojao jedan period kad vam jednostavno ništa nije išlo od ruke?
Čemu to pripisujete?

Mnogo puta sam imala osecaj da se sve okrenulo protiv mene..i, dobro je da je to samo osecaj, koji je kratko trajao. Nekako sam uvek umela da postavim to cudno pitanje 'ko zna zasto je to dobro'..i, uvek nasla odgovor.

Ne mislim da postoji dan koji je promasaj. Svaki dan ima svoju 'vrednost',pa nek je i 'negativan' dan, bitno je suociti se sa tim danom, izgurati taj 'dan' i leci mirno.
Jucerasnji dan je bio 'taj dan', danasnji dan je bio 'taj dan' i, ne dozivljavam ih kao promasaj, naprotiv.Bila dva dana koja su prosla, i koja imaju svoju 'vrednost' .. uvek se treba izboriti sa tim danima, i leci mirno. Jer sutra je novi dan

Period...negde sam napisala 'svaki moj pad me ojacao' to isto vazi i za period.

Pripisvanje...Nikad nisam razmisljala cemu bi mogla to da pripisem, sad kucam i razmisljam, recimo sve je to 'Tocak zivota'

Ne. Kad god mi je krenulo naopako, to mi je bio prvi signal da sam sama negde naopaka i zahvaljujući introspekciji do sada sam uspevala da spoznam šta je u pitanju - koji naopaki deo mene izaziva sve ono što ne želim, i onda, prosto, utičem na to u sebi kako bih inficirala i ono okolo. Kako radiš tako ti se vraća, ma koliko nam se, često, to činilo besmisleno.

koji naopaki deo mene izaziva sve ono što ne želim, i onda, prosto, utičem na to u sebi

Citam Te i razmisljam...navescu Ti nesto iz RL...

Devojka 19. godina, pocetna dijagnoza kancer stitne zlezde...cime sam ja to izazvala, kako sam ja to doprinela...konkretno bacam osvrt na period...
Postoje periodi u zivoti, gde apsolutno mi nismo nicim doprineli, a to nam se desava....

wow, wow, ja ne govorim o bolesti i aspektima između života i smrti gde čak ni u XXI veku nikome ništa nije jasno. Knjige pišu o tome. Ima nekih knjiga koje kažu - on sa 17 godina je morao da pogine u saobraćajnoj nesreći kako sa 35 ne bi svojoj porodici naneo zlo! I neki (vernici) u to veruju. Ima i onih drugih knjiga (poput "Kolibe") koje u tamnoj tački smrti traže svetlu tačku života. Ni ja ne znam što je moja mama morala da umre sa 56 godina života, pa nikome ne postavljam to pitanje. Možda je tako moralo da bude zbog mene i zbog svega dalje u vezi mene.
Ja govorim o onim svakodnevnim stvarima koje nam se dešavaju - kakav si to i prizivaš i imala sam milijardu i jedan slučaj da se u to lično i uverim.

Svako od nas moze da navede nesto iz RL..bilo to bolest, ili smrt..i sve su to dani,periodi,gde mi nicim nismo doprineli da nam se to desava.

Vidis @Shadow, traziti greske u sebi, ili smatrati sebe 'naopakom' i sebi pirpisivati da nam se to upravo zato desava, kao i da nam se nesto vraca...nije dobro, ne kazem ja, vec procitah negde, neki nas psiholog kaze.

Jednostavno, postoje dani, periodi, gde nam nesto krene bzv, i treba se izboriti, leci mirno, jer sutra je nov dan, a uskoro i bolji period...mislim da tako treba razmisljati, jer jedino tako se mozemo izboriti sa tim danima...
Sto negde napisah ja..."problem u kostac sa njim'

nisi me razumela, nisam ja pobornik "traženja grešaka u sebi", već pobornik odašiljanja ili emitovanaj dobre energije. One male, svakodnevne, nervirajuće stvari, ako se čovek usudi da pogleda u sebe, prouzrokujemo upravo MI, a ne gdin Tadić ili gdin Nikolić, ili zemlja zvana Srbija, ili gay parade, Fiat, Kosovo i sl. Mi samo živimo u tom okruženju, a kakvo će naše okruženje biti, zavisi od nas samih. Jer svako od nas jeste deo macro sveta, ali nije i macro svet, zapravo je vrrrrloooo micro svet. Tvoj i moj micro svet nema problema ukoliko ih sami ne stvorimo ili poverujemo u njih. Imala sam periode i gladi i besparice i ti periodi su zavisili (uglavnom) od mene-jer da nisu, i dalje bih bila u nekom od perioda koji mi lično nije odgovarao, i dalje bih bila gladna u zemlji gde većina zaista gladuje. Negde napisah šta je snaga. Onog momenta kad sam sebi predočila istinu, onako kako jeste, i nisam se vadila na sulude fraze i ustaljena mišljenja, tog momenta sam skupila snagu. Imala sam tada negde oko 23 godine, bilo je slobino vreme i vreme ratova i sankcija. I nisam osoba koja je kompetentna da kaže- da, ojavi se problem, treba leći i razmisliti, treba se uhvatiti u koštac s tim itd (sem ukoliko je problem zdravstvene prirode!). Osoba sam koja tvrdi da mi, mali ljudi u sistemu, sami sebi stvaramo i pravimo probleme jer nas je strah i neizvesost da odstupimo od mase, ma koliko ne želeli da budemo u masi, jer svi više pričamo, u RL ili po forumima no što radimo i jer vazda tražimo neki izgovor ili pokriće! Samim tim sami sebi stvaramo i sreću. Period koji nam jeste, u našim malim životima, našim malim stanovima, našim malim svetovima, našim malim željama, je perid koji sami iniciramo. Iako uvek tražimo opravdanje tamo negde.

@Shadow, Ti imas 38 godina, ja 42. Sve sto si Ti prezivela, prezivela sam i ja, i ova 'deca'.Dobro se sve to oseca i dan danas.No, ne bi o tome sta je bilo,i ne bih o politici.

Samim tim sami sebi stvaramo i sreću.

Hoces da kazes da nigde nista nije zapisano? Apsolutno se slazem sa tim stavom.
Ali postoje draga @Shadow dani, koji su takvi, gde mi ne mozemo nista promeniti...Od provedenog dana u nekom redu za kartu recimo...(procitah @Cesarin post).
Onda moja predhodna dva dana...gde vidim da neko pati, i to me uzasno boli, i ja hocu da pomognem, samo ne znam kako?!
Na neke ljude smo preosetljivi, pazimo na sve, i ni jednom gestom nismo doprineli da njima bude takav dan,period...,a kad je njihov takav dan, onda je i nas. Jer su oni deo nas.
Imam ja jedan stav svoj..a, to je 'Sve sto im dozvolis to ti rade'...
Zelim da ostavim mladima poruku, da ni jedan dan nije promasen, jer ako se tako razmislja, ona nece leci mirno, i nema mirnog budjenja(sutradan)
Kao i to da je svaki problem resiv,I, da sve sto nam se desava, nije niko kriv, vec se izboriti, i ustati oran za sutrasnji dan, period.A, ne pokleknuti.

p.s. Najteze je suociti se sa samim sobom, i biti i surovo iskren i prema sebi, priznati sve samom sebi. Naravno, ne pricam napamet.Ali nikad necu ostaviti mladima poruku, da za njihove dane, kao i periode u zivotu, koji su takvi kakvi su, da su oni sami doprineli, i da ne traze ko je, vec da se izgura sa tim danom, periodom, i da je sutra novi dan, period, koji ce biti mnogo bolji.Kao i ovo da se na greskama uci, neko na svojim, neko na tudjim.I, kad budu spremni nek' se suoce sa sobom.I, nikako u tim danima,koju su 'D dan'!
p.s. 1 ...sad da l sam 'omasila temu, ne znam...

Politika u mom pisanju nije pominjana zarad bilo kog konteksta osim onog kojim nas zasipaju, imali mi 42, 38, 22, 16 ili 6 godina. To je rečeno u kntekstu da, bez obzira ko ti korji sudbinu, da individua ima dovoljno snage (kao što je uglavnom nema) da preokrene stvari u korist ljudstva (pa onda još jedna idnividua, pa još jedna, pa još milon takvih, pa više miliona...) onda ne bi bilo potrebe da ikada pomislimo da nam neko kroji sudbinu, jer bismo, zapravo znali da je krojimo sami (jedna individua, pa još jedan i tako do miliona...). No, to je krajnja utopija, a ja nisam Aleksandar Nil.
Mislim da ništa nigde nije zapisano (jer šta je to što jeste zaipisano i gde se to može pročitati?) verovatno zato što sam ateisitčki nastrojena i jedino u šta jako verujem, zahvaljujući sopstvenom iskustvu, je da NE postoji slučajnost i da SVE ima svoj razlog. Što, podvlačim, nema veze s tim da je nešto negde zapisano, po mom skromnom mišljenju.
Upravo rečenicom "sve što dozvoliš, to ti rade" meni lično govoriš da nije to neko negde zapisao već sam JA ta koja to percepcira na način JESAm dozvolila ili na način NE dozvoljavam. Mislim da sve, ali sve, potiče od ENERGIJE koja sačinjava individuu, a ne od nekih viših sila, sudbina, zapisanog i sl. I zato, a to sam i proživela sa 38, a verujem da ću i sa 42, jako verujem da emitovanje i upijanje energije (koje ima svuda, stalno i plus i minus vrste) se dešava neprekidno i da je to ono što utiče da reagujemo ovako ili onako. Nema više sile, po mom mišljenju. Da je ima, svi bismo već znali veću silu od čoveka. Ali sila, kao i svaka sila, uglavnom teži svom samouništenju.

Nije da pripisujem to icemu,ali mi se jeste desavalo.Naidje period potpunog rasula.Nista mi ne ide od ruke.Zna taj perod dosta da istrosi coveka jer sebe dosta krivimo,nervoza je prisutna...
Kako ja radim?Pa,vidim,stvari mi ne idu od ruke i jednostavno se ne zivciram ishodom.Kako mora bice!Pa ako ispadne lose,onda je tako trebalo.

Desavalo mi se da mi citav dan, a nekada i na duzi period nista ne ide od ruke. Na primjer, ova Nova godina mi je pocela tako sto sam prisustvovala veoma neugodnoj svadji dvije osobe, koja je pokvarila svima prisutnima raspolozenje. Svadja je trajala nekoliko dana, prekinula bi se, pa bi se opet nastavila cim bi te dvije osobe pocele razgovarati. Zatim je suprug dozivio manju nezgodu sa automobilom. Zatim nas je zamalo udario bicikl, i suprug se povrijedio trceci. Zatim je neko ukrao moj identitet i potrosio neke pare na moje kreditne kartice i pokusao da koristi online banking u moje ime. Zatim su bile neke trzavice na poslu. Ne bi bilo tacno reci da se bas nista pozitivno nije desilo u tom periodu, takodje, pa je mozda ipak bitno i da li covjek posmatra zivot sa optimisticke ili sa pesimisticke strane, da bi dosao do zakljucka kakav mi je ovaj period.

Moj najcrnji dan na poslu bio je kada sam radila u firmi koja je bila u krizi. Pocela su otpustanja, i svi su bili napeti i neprijateljski nastrojeni. Jedna djevojka koja je zaposlena na recepciji zeljela je da se izbori da dobije moj posao, pa mi je stalno pravila smicalice i izmisljala stvari i zalila se o meni sefovima. Bila sam jako dobra sa glavnom direktoricom, koja je bila u zavadi sa osobljem zbog otpustanja, pa onda niko nije htio sa mnom da prica jer su smatrali kako sam ja "njen covjek". Niko cak ni da mi nazove dobro jutro. Posla je bilo preko glave, pa se moralo raditi i po jedanaest-dvanaest sati. Bilo mi je muka od svega, a najvise sto su ljudi koji su prije bili sa mnom bas prijatelji sada odbijali i da kazu dobro jutro. Jednoga dana pocela sam da placem od muke u deset sati ujutru i nisam prestala do iza devet navece. Samo sam ronila suze i radila, pokusavajuci da sakrijem suze kada bi neko naisao. Ne vjerujem da cu ikada zaboraviti kako mi je tada bilo tesko. Srecom, sto kazu, sve prodje, pa i ono lose. Covjek mora da se trudi da sacuva zdrav razum i da nadje nesto pozitivno u svemu sto se desava, jer jedino kada je u potpunosti izgubljen je ako vise ne moze da nadje svijetlu tacku ni u cemu u svijetu koji ga okruzuje.

Evo,opet ide naopako.
Nemam cemu to da pripisem,jednostavno je tako.Mislim da iz svega ovog cu izaci kao mnogo jaca osoba.

Nadovezujem se na Tvoj post @Dora

Tacno iz tih perioda izlazi covek jaci.Dok ne izadje nek' cuti i ne pripisuje nikome a posebno ne sebi, jer neko napisa treba sacuvati zdrav razum. Iz iskustva znam da kad god sam pripisivala sebi ili nekome, dugo je trajao period i bila sam emotivno poljuljana.Dobro je da sam uspela da sacuvam razum.
Kod mene je isto naisao period koji traje, gde ja 'cupkam' u cekam da prodje.Znam da ce proci i da cu biti 'bogatija' sa jos jednom lekcijom u zivotu.I naravno jaca za sledecu 'lekciju' koja me verovatno ceka, jer kao sto sam vec pisala naidju ti dani...gde ne mozemo nista promeniti, samo se nerviramo bzv.
Ima dana kad ce sve to lepo 'leci' na svoje mesto, a mi biti iskisnuju i jaci za sledeci period.
Nazalost tako je u zivotu da je drugacije ne bi bilo 'interesantno' ...

Draga moja enigma, nekada izgleda da smo tu samo da dobijemo jos jedan samar od gospodina Boga. A sto se interesantnosti tice, ja bih mogla vrlo lako zamisliti zivot interesantan, a bez patnje. Medjutim, to sto ga ja mogu lako zamisliti, ne znaci i da ce se desiti, na zalost. U svakom slucaju, kada se sve okrene protiv, ja sam veoma malodusna i depresivna...

Da,Enigma,naravno.Jaca i spremnija za nesto drugo,sto ce sigurno doci ...

Danas je jedan od takvih dana. Nisam uspjela prestati pusiti, a povrh toga opet imam vrlo malo posla. Kolega iz kancelarije je opet tu, tako da mi nece biti lako zabusavati. Nacisto ne znam sta da radim, brinem se. Samo da se ovaj dan sto prije zavrsi!!!

Da li vam se nekada učinilo da se sve okrenulo protiv vas? Naravno. Kada se najmanje nadam desi se tako nešto.
Da li vam je ceo dan bio totalni promašaj? Možete ga detaljno prepričati. Definitivno. Trudim se da se sklonim. Da budem sam sa sobom. Tako mogu da rešim neki problem. Okrećem situaciju u moju korist i izvlačim ono najpozitivnije što me održava. Ne dozvoljavam da mi ceo dan bude uništen nečim. Moje raspoloženje zavisi samo od mene i moje snage da ubijem ono loše.
Ili je možda postojao jedan period kad vam jednostavno ništa nije išlo od ruke? Postojao je takav period. Znaju moji prijatelji. Tada se samo s vremena na vreme požalim "voleo bih da bude bolje" i to je sve. Na kraju krajeva, uvek sam znao da će biti bolje-kao što jeste.
Čemu to pripisujete? Ničemu. Većina stvari ne zavisi samo od nas samih. Sve u svemu uvek sam postajao samo jači.