Orhan Pamuk

od **Still_dreaming** Ned Okt 17, 2010 4:44 am

Orhan Pamuk je rođen u Istanbulu 1952. godine. Odrastao je u istanbulskoj četvrti Nišantaš, u porodici nalik onima kakve opisuje u svojim romanima ,,Dževdet-beg i njegovi sinovi'' i ,,Crna knjiga''. Po završenoj gimnaziji studirao je arhitekturu, ali se potom opredelio za novinarstvo. Napustio je studije na Tehničkom fakultetu i upisao se na Institut za novinarstvo Istanbulskog univerziteta i diplomirao 1976. godine. Pamuk, koji za sebe kaže da je u detinjstvu i mladosti maštao o tome da postane slikar, aktivno se posvetio pisanju 1974. godine. Izdavačka kuća Milijet dodelila mu je 1979. godine nagradu za rukopis prvog romana ,,Dževdet-beg i njegovi sinovi'', koji je objavljen 1982., a godinu dana kasnije dobio je prestižni nagradu koja nosi ime slavnog turskog pisca Orhana Kemala. Iste godine, 1983., iz štampe izlazi ,,Tiha kuća'', njegov drugi roman, koji opisuje tri generacije jedne istanbulske trgovačke porodice. Godine 1984. ovaj je roman, preveden na francuski, dobio nagradu Madarali, a 1991. i Nagradu za evropsko otkriće (Prix de la découverte européenne). Istorijski roman ,,Bela tvrđava'' (1985.), u kojem je opisana veza između mletačkog roba i njegovog turskog gospodara, proširio je popularnost i slavu Orhana Pamuka i izvan granica Turske. Ova knjiga, čiji je prevod na engleski Njujork tajms pozdravio rečima "Nova zvezda ukazala se na Istoku", prevedena je na sve velike zapadne jezike. Njegov četvrti roman, ,,Crna knjiga'' (1990.), zahvaljujući svojoj složenosti, bogatstvu i punoći izraza, smatra se jednim od najkontroverznijih, ali i najpopularnijih romana savremene turske književnosti. Na osnovu ove knjige Pamuk je napisao scenario za film ,,Tajno lice'', koji je režirao čuveni turski reditelj Omer Kavur. Taj scenario objavljen je kao knjiga 1992. godine. Roman ,,Novi život'' je za kratko vreme po objavljivanju (1994.) postao jedan od najčitanijih savremenih turskih romana. Na izrazito veliko interesovanje, kako u Turskoj, tako i u inostranstvu, naišao je njegov istorijski roman o životu i umetnosti osmanskih majstora minijature u kasnom šestaestom veku, pod imenom ,,Zovem se Crveno'' (1998.), koji je 2003. godine dobio International IMPAC Dublin Literary Award i Prix Médecis étranger 2005.

Godine 1998., Pamuk je, praveći izbor iz napisa u svojim beleškama koje je vodio od rane mladosti, pod naslovom ,,Druge boje: izabrani spisi i jedna pripovetka'', zajedno sa do tada neobjavljenom dugačkom pripovetkom ,,Gledanje kroz prozor'', objavio svoje odabrane tekstove, eseje, novinske članke, kritike, reportaže i putopise. Godine 2002., objavio je roman ,,Sneg'', a 2003. knjigu tekstova posvećenu rodnom gradu pod naslovom ,,Istanbul: uspomene i grad''. Dobitnik je Nagrade za mir knjižara Nemačke (Friedenspreis des Deutschen Buchhandels) za 2005. godinu.

12. oktobra 2006. dobio je Nobelovu nagradu za književnost. On je prvi dobitnik Nobelove nagrade za književnost iz Turske, a u obrazloženju Švedske akademije nauka kaže se:
„...u potrazi za melanholičnim duhom svog rodnog grada, otkrio nove simbole sudara i prožimanja raznih kultura“

Knjige Orhana Pamuka prevedene su na više od četrdeset svetskih jezika i prodate u tiražu od više miliona primeraka.

Orhan Pamuk 920

I...

Jeste li čitali nešto od Pamuka?
Utisci?
Citati su takođe dobro došli...

od **Still_dreaming** Pet Jan 24, 2014 2:14 pm

U autobusu je sedeo odmah iza vozača i razmišljao o tišini snega. Tako bi nazvao ono što je u sebi osećao da je to bio početak neke pesme. Tišina snega.

Da nije bio umoran od putovanja i da je malo više pažnje obratio na velike pahulje koje su sa neba padale kao ptičija pera putnik do prozora mogao bi da predoseti da se približava jaka snežna oluja i možda bi još od početka shvatio da je krenuo na putovanje koje će mu promenuti čitav život, pa bi se vratio natrag.

Šta ja radim na ovom svetu pomislio je Ka. Ovako izdaleka pahuljice izgledaju tako žalostivo,a takav mi je život. Čovek živi, troši se, nestaje. Pomislio je kako istovremeno i nestaje i biva: voleo je sebe, s ljubavlju i tugom pratio je put kojim je poput kakve pahulje napredovao njegov život. Njegov otac upotrebljavao je miris posle brijanja – setio ga se. Setio se hladnih stopala u papučama svoje majke koja je u kuhinji spremala doručak dok je on njuškao taj miris, jedne četke za kosu, slatkog ružičastog sirupa za iskašljavanje koji su mu davali da pije kad bi se noću probudio kašljući, kašike u ustima, svih onih malih stvari što čine život, jedinstva snega, pahuljice…

‚‚Sneg''

Orhan Pamuk

Orhan Pamuk

Re: Orhan Pamuk