Đorđe Balašević

od **pahuljica** Sre Nov 02, 2011 10:36 pm

Djordje Balasevic - Slow motion

Zivot je stari kuckin sin,
stalno se raspravljam sa njim,
zivot je ofucani holivudski film.
Svi smo mi malo dramili, cutali il' galamili,
u tom spekatklu.

Neki su rodjeni za maske,
neki statiraju do daske,
ja sam pozitivno-negativan lik,
i kao svi iz stare skole radim sve
slow motion.

Igram bez dublera, sve sam,
sto nije prakticno to znam
pomalo sniram, po malo briljiram
partner sam raznim licima
zvezdama, naivcima
u tom spektaklu.

Mozda i nisam neki biser
ali sam barem svoj reziser,
sam za sebe smisljam zaplete i kraj
koristeci uglavnom laku tehniku
slow motion.

Od Mure pa do Morave
neka me svi zaborave
ako uopste ikom ista znacim,
sad samo gruba pameti
stizu mi strasni saveti
al' ja bi da prozivim na svoj nacin.

Odlaze zadnji vozovi, biraju ljude lozovi,
i sve u svemu nemam lepe reci,
al' ja bi bas u ime tog
jos jednu popio
i tesko da ce neko da me spreci.

Zivot je stari kuckin brat,
sve manje sa njim vodim rat,
jer sve mi vise lici na pescani sat.
U svakom zrnu neki dan
u svakom danu neki san
i 'keep on smiling'.

Necu da o tom pisem roman
k'o svaki prosecan grandoman,
bicu srecan ako zavrsim svoj stih.
Jer sati i minuti nisu culi
za slow motion.

Od Mure pa do Morave
neka me svi zaborave
ako uopste ikom ista znacim,
sad samo gruba pameti
stizu mi strasni saveti
al' ja bi da prozivim na svoj nacin.

Odlaze zadnji vozovi biraju ljude lozovi
i sve u svemu nemam lepe reci
al' ja bi bas u ime tog
jos jednu popio
i tesko da ce neko da me spreci.

Od Mure pa do Morave neka me svi zaborave
al' ja bi da prozivim na svoj nacin.

Odlaze zadnji vozovi biraju ljude lozovi
i sve u svemu nemam lepe reci.

Sad samo gruba pameti
stizu mi strasni saveti
Al' ja bi da prozivim na svoj nacin.

od **Virginija_Woolf** Uto Nov 08, 2011 12:11 pm

Kad odem

Kad odem,
kad me djavo isprati glavnim sokakom,
i kad mesecina zaveje moj trag,
nemoj tugovati,
jer jednom svakom mali nemi slavuj
doleti na prag.

Kad odem,
kad zamumla vetar zimske ocenase,
i kad mrtvo lisce
potera u kas
za kaznu prognace i tamburase
zbog pogresne pesme u pogresan cas.

Hej, budi jaka ti,
najlakse je plakati!
To nam samo Gospod
svira jesenju sonatu.
Snio sam vrata
u tom suvom zlatu...
Strah me da prodjem,
al' proci cu.

Znam, laf si stari ti,
nemoj sve pokvariti,
kresni samo jednu svecu
na Svetog Jovana,
i ne cuvaj dugo
pepeo tih dana..
Kad jednom odem, a poci cu...

Kad odem,
kad u prozor stavis prvu hrizantemu,
i kad popucaju divlji kesteni,
ne pali uzalud fenjer na tremu
kad me otmu magle jedne jeseni

od **Still_dreaming** Čet Dec 01, 2011 2:50 pm

Za treću smenu

Vidiš li gde sam to sad, u kom sam dobu?
Čudne mi ptice, da znaš, snovima jezde.
Jer, još sam suviše mlad da mislim o grobu,
a već sam suviše star da brojim zvezde...

Čuješ tišinu, taj zvuk? Prolazi vreme.
Zuji i preti kroz noć, drhti k'o kobra.
Nemoj da načinješ sad ozbiljne teme,
dođi i skupi se tu i budi dobra...

Pa naspi još jednu, za večite krivce,
za balansere,
ne boj se, imam ja priličan cug.
Naspi još jednu, za umorne livce,
za proletere,
večeras treća smena vraća tuđi dug...

Skoro će svanuti dan, još jedan praznik.
Svi su ti plavi k'o san, svi su ti isti.
Budiš se retko u šest, samo po kazni,
kad moraš negde na put ili na ispit...

Daj naspi još jednu, za večite krivce,
za balansere,
ne boj se, imam ja priličan cug.
Ti samo naspi još jednu, za umorne livce,
za proletere,
večeras treća smena vraća tuđi dug...

Ponekad tragam i ja za zlatnim runom.
Možda ću sanjati dim, vatru i čelik.
Ne, nisi ti kriva za to, ma volim te puno.
Hajde sad, daj mi pred san poljubac velik...

I naspi još jednu, za večite krivce,
za balansere,
ne boj se, imam ja priličan cug.
Naspi još jednu, za umorne livce,
za proletere,
naspi još jednu za moje drugare.

Pa naspi još jednu, za večite krivce,
za balansere,
ne boj se, imam ja priličan cug.
Naspi još jednu, za umorne livce,
za proletere...
Naspi još jednu za treću smenu...

od **chegirl** Sub Dec 24, 2011 4:27 am

''Nisam od onih naivaca koji jedva čekaju neki budući dan i raduju se rođendanima i Novim Godinama, naprotiv, meni već dugo smeta to što vreme prolazi, i mada imam neke svoje trikove kako da ne mislim o tome, postoje stranice u kalendaru kad me nema nigde. ''

od **Virginija_Woolf** Pon Jun 11, 2012 12:58 am

,,Jednom se tako naslonila na dovratak,
prekrstila ruke i potražila me dugim,
tajanstvenim pogledom.
Zamislio sam je kako pegla male dečije stvari,
video sam sebe sa novinama otvorenim na sportskoj strani,
i čuo sam radio sa večernjim željama slušalaca…
Znam, nije to idealna slika,
štaviše,
feministkinje bi je rado iscepkale u paramparčad,
ali ja je nisam spomenuo misleći da je idealna.
Nipošto.
Hteo sam da objasnim šta se događalo sa mnom.
Dotad sam devojke,
razmišljajući o njima,
uglavnom svlačio do gole kože.
U mojim malim noćnim fantazijama bile su postrojene
kao na sistematskom pregledu,
i retko koja je uspela da sačuva na sebi par crnih čarapa,
ili neku sličnu perverznu krpicu.
Ona je bila prva koju sam obukao u nešto…

Prokleta amnezija, sve se zamaglilo kao ogledalo u kupatilu i nikako ne mogu da se setim te haljine. Jedino pamtim da je bila duga. I svilena. I nežna…
I bela?
Dobro, predajem se, i bela. Pa šta?''

:tiktak:

od **enigma_** Sub Sep 08, 2012 11:13 am

Starim

Jutro me zatice samog
kao skoljku u pesku
svu noc su senke
na zidu skicirale fresku

Trazio sam jedan stih
skoro da ga osetih
al' mi je iz ruku nestao
protura se novi dan
al' taj trik je providan
samo da bi prosli prestao

Jutro me zatice
u pravom haosu tema
u mojim strofama
lagani raspad sistema
al' u tajnim vezama
s' nekim davnim brezama

Ponovo se pesma primice
zasad nema imena
samo bluza svilena
kako mi iz ruku izmice

Ref.
Zaboravljam imena, samo lica ostaju
u prolazu ljude otkrivam kroz sifre
dovraga, sve mi to govori da starim
zaboravljam dosadne cifre

Zaboravljam imena
malih bircuza uz put
i curice, sto su uvek dobre bile
neke bistrine se nepovratno mute
ali nikad dodir svile

Jutro me zatice
opet u smisljanju bekstva
cim malo usporim
stignu me davna prokletstva

To su samo momenti
losim vetrom doneti
to su samo male vecnosti
to su samo godine
kad se covek otkine
kao od one gorke tecnosti

od **enigma_** Sre Sep 12, 2012 2:32 am

Portret mog života

Mesec prosipa bokal fosfora
Vitraž mraza na oknu prozora
Jedne noći ko ova znaće Bog
Doslikaću portret života svog

Silueta se davno nazire
Neko uzdahne, neko zazire
Isto vide, a razno tumače
Djavo prste u farbu umače

Prave si boje dodala
Na taj portret života mog
Talase plave, nijansu lave
Vrtloge zelenog...

I lila tamnu čežnjivu,
I boju breskve nežnu
I sramežljivu
Svetlo sivu nepogrešivu

Roze nađoh medj' starim pismima
Modru vrpcu nad teškim mislima
Ukrah riđu iz pera drozdova
Laki purpur iz prvih grozdova...

Uzeh oker sa sveće svečarske
Drap sa svilene mašne bećarske
Mrku s tambure tužnih tonova
A cinober sa nosa klovnova

Prave si boje dodala
Na taj portret života mog
Talase plave, nijansu lave
Vrtloge zelenog...

A crnu nisi štedela
Ali bez nje bi bela,
Još izbledela
Bez crne bela ne bi vredela

Srce je moje napuklo
K'o kora starog bagrema
Al' u tvom oku
Kao lane zadrema.

I jedva kao šapat ti
Niču po uglovima
Zlatne paprati
Pramen sna u sliku navrati

Vetar dokono senke spopada
Huk u ambis tišine propada
Jedne noći k'o ova, znaće Bog
Doslikaću portret života svog

od **ces@ric@** Pon Nov 26, 2012 11:27 pm

Malo duzi tekst, ali meni se svidio. Dosta mi je ruznih prica o njoj i njima...

Panonska kraljica Olivera Balašević:

Mama mi je izabrala muža iz novina

- Jednom sam došla kući u Zrenjanin, mama je prelistavala neki magazin i preko stranica mi rekla: "Znaš, Olja, mogla bi da nađeš nekog dečka, da svijet vidi da imaš nekog pored sebe, jer je djevojka nezaštićena, ako je sama. Evo, baš čitam o ovom momku Đorđu, koji tako lijepo priča o svojoj obitelji. On živi u Novom Sadu - e, tako nekog da nađeš!"... Rekla sam mami da se mani ćoravog posla, jer je meni taj otprilike do pazuha, a da moj imaginarni dečko mora biti lijep, visok, zgodan; da kada negdje uđemo da svi gledaju u njega, a ne u mene.

Ali, život... Poslije tjedan dana prolazila sam Limanom, idući na Mašinac u nadi da su mi pronašli neki posao, Đorđe je šmekerski nonšalantno stajao s prijateljima, u maslinastim somotskim hlačama i kratkom crnom kaputiću, s rukama u džepovima. Ja dignem nos, koračam i sad mu polako ulazim u kadar. On je na trenutak prestao nasmijavati i zabavljati prijatelje, okrenuo se prema meni i rekao: "Pa, dobro gde si ti?!"...

Bila sam užasno stidljiva i zatvorena. Zbunila sam se, ipak je on već bio poznat, preispitivala se u sebi da nisam možda nešto pogriješila. Prošla sam i ne osvrćući se, toliko mi je bilo glupo... Kasnije, kada sam ga podsjetila na taj događaj, rekao mi je da nema pojma što mu je bilo, jer on u životu nikad nikome ranije nije dobacio na ulici, i naprosto ne zna što mu je tada bilo...

Naše pravo upoznavanje dogodilo se tek sljedećeg ljeta. Imali smo jednog zajedničkog poznanika, Stevu Blonda iz Banata, koji me pozvao da dodem na Štrand. Znaš, značajno mi je napomenuo, doći će i Đole. Rekla sam mu: "Šta ti meni Đole, on ima dugogodišnju djevojku!" Već je bio zvijezda, snimio Razdeljak, Prvu ljubav...

U to vrijeme samo najhrabrije su nosile toples, a u modi su bili i seksi bikini, koji su se vezali na bedrima. Međutim, ja sam izabrala najzatvoreniji crni kostim do grla, adidas patike i preko ramena prebacila ručnik „Continental", kojeg sam maznula u Egiptu na natjecanju i najdeblju knjigu "Privrednog prava". Na pjesku sam vidjela nalakćenog Đorđa, s pogledom negdje prema ruskim stepama. Dok je on, tako, gledao u Dunav, ja sam mu prišla i rekla: "Ćao!" On mi je uzvratio, prilično neizainteresirano. Pitala sam ga hoće li u vodu. Ako kaže da hoće - onda je pao na mojem malom testu - ali on je rekao da neće, pošto je upravo izašao. - Fino, ja idem, a ti mi pričuvaj moj češljić!

Odem ja na pontonac i krenem sa svojim cuvenim repertoarom: šraub lijevo, šraub desno, salto, vrtim ja ko luda, skupila se gomila svijeta, izronim, a on i dalje zamišljeno gleda negdje u nebo. Svi me gledaju, samo me on ne gleda. Toliko sam se naskakala da mi se zavrtjelo u glavi. Došla sam do njega u pjesak, on je očekivao neku ekipu za nogomet, dočekao je i rekao mi: "Idem ja sada igrati nogomet, a ti se malo sunčaj - vidi kako si mi bijela."
E, kad je već rekao to prisvojno "si mi bijela", pomislila sam odmah "Oženi me, vodi me kući"! Za razliku od njega, ja sam gledala kako on igra nogomet, misleći da - ako je neki bezveznjak - da ga više i ne pogledam. Ali, čak i glavni Maradona je tog dana mogao da dođe kod Đorđa - po neke lekcije iz nogometa.

Poslije mi je priznao da mu tako nikad nije išlo u životu. Ja sam bila potpuno fascinirana. On na prvi pogled ne djeluje kao frajer - tipa Kapisoda, onako gabaritno, ali ima strašno urođenu ravnotežu, dobru motoriku i nema suvišnih pokreta. Vrati se on s nogometa do mene, i tu započnemo neki razgovor, dok odjednom ne primjetimo da više nema nikog na Štrandu. Dođemo do parkinga, vozio je golfa, još pamtim registraciju 160-209, poveze me do Studentskog doma i, pošto smo pričali o filmu "Casablanca", on je otvorio kasetu i izvadio bedž s Humphreyem Bogartom. Naravno - imam ga i dan-danas.

Od samog starta osjećala sam strahovitu zaštićenost s njim, imao je divnu kavalirsku crtu koja razoružava svaku ženu. Naša veza nije bila veza tipa da me on sada čeka nešto ispred kandelabra kod Katedrale, pa svi prijatelji brinu o nama... Osjećala sam se zbrinuto s njim, prvi put me nisu progonili duhovi prošlih vremena, punih neizvjesnosti i tjeskobe. Slagali smo puzzle, uvijek mi je davao zadnju puzlu da završim sliku, prethodno ga sakrivši. Ja sam jedino željela da on dođe, da me nasmije i da se mi ljubimo. I došao je. Iz džepa je ponovo izvukao bedž, ovog puta sa svojom fotografijom, dvogodišnjeg Đoleta, na kojem je sam kemijskom olovkom napisao: "Želiš li još jedno?"

preuzeto sa: www.moja-putovanja.com

od Sponsored content

Đorđe Balašević - Slow motion

Đorđe Balašević - Kad odem

Đorđe Balašević - Za treću smenu

Re: Đorđe Balašević

Re: Đorđe Balašević

Đorđe Balašević - Starim

Đorđe Balašević - Portret mog života

Re: Đorđe Balašević

Re: Đorđe Balašević